Kako povećati likvidnost preduzeća

Sramotno je ovakvo ponasanje drzavi. U mom gradu nijedna banka nije davala kredit dobrostojecim privrednim drustvima sa ispod 11,5 kamate pre izbijanja krize. Od izbijanja krize kamate su skocile na 14%, a subvencionisani krediti otisli su onima najmocnijima trgovcima, a ne nama proizvodjacima koji kao gladni vuci cekamo da nam bace u kavez delic sa svoje trpeze po 4 ili 6 meseci posto uzmu pare od kupaca za nasu robu. Drzava je bila duzna da izvrsi pritisak na banke da lakse odobravaju reprogram. Moja firma trenutno radi samo da otplati dva kredita i da da drzavi njeno. Ne mogu da skupim novac za sirovine za proizvodnju i nemam izbora moracu da otpustim deo radnika, ali ni to nije resenje, jer mi radnici trebaju. Dok se u Beogradu dangubi po kojekakvim panelima nek dodju malo kod mene u preduzece da vidi kako radimo svi i po 12h dnevno, jer ne mozemo da opstanemo. Nas 400 privrednika iz Leskovca i okoline smo se udruzili i ako drzava zaista poveca pdv koji nas upropasti necemo im ni dinar vise u budzet uplatiti. Neka lepo uzmu od banaka koje su pustili da divljaju i da nam uzimaju za kamate 150% vise nego u Bugarskoj. U Hrvatskoj su prosecne kamate 5,5%, a u Srbiji ako dobijes sa 10% treba da si srecan na ovu krizu.

"Budžetski deficit je pokazatelj, prema rečima Cvetkovića, da je država ispunjavala svoje obaveze i više nego što je za to imala mogućnosti na osnovu prikupljenih sredstava, pokušavajući na taj način da poveća likvidnost privrede"

Budzetski deficit je samo dokaz da drzava ne ume da upravlja efikasno svojim finansijama a nikako da je ispunjavala svoje obaveze redovno.

Zanimljivo je da premijer ne pominje NIS koji je najveci duznik i koji je zavio u crno mnoge privatne firme.
Sta se dogadja sa velikim trgovinskim lancima? Zasto su oni nedodirljivi? Zato sto su veliki pa ucenjuju drzavu?

A za sve to vreme, banke zadovoljno trljaju ruke. Krediti privredi za "povecanje likvidnosti" idu ko alva. Koga briga sto se ni dinar ne investira u razvoj i modernizaciju.
Da tuga bude veca, bankarima je nasa drzava izgleda najbolji saveznik. Pripremila im je trziste eliminisuci vecinu domacih banaka. Uredila ga po uslovima koji mislim ne postoje nigde u civilizovanom svetu. A sada im jos i povecava profit neredovnim placanjem dobavljacima koji onda uzimaju skupe kredite ne bi li opstali.

Ko je premijer u ovoj zemlji? Dinkic ili Djelic? Cvetkovic definitivno nije.

Glavni problem je u tome sto oni blage veze nemaju o teoriji novca, kredita i likvidnosti odnosno ono sto znaju je pogresno i protiv toga ne mozemo nazalost nista.
Generalno ako izbacis novac iz Keynesove price on je u pravu medjutim to sto nije razumeo novac je celu njegovu teoriju falsiralo...
Mislim Keynes je u pravu - samo sto nije u pravu jer ono sto on misli o novcu je pogresno.

Glavni problem u toj recenici je to sto Cvetkovic misli da je kredit kapital. Pa on bi trebao da procita neke ekonomske knjige umesto udzbenika! Budzet sa deficitom generise inflaciju nista vise!
Na mikroekonomskom planu deficit znaci dug, u makroekonomskom planu deficit znaci inflaciju posto drzava NIKAD ne vraca dug sa 'hard money'... Uvek "vraca" dug tako sto ga polako nulira uz pomoc inflacije. Odnosno "vraca" dug stampanjem novca... Uvek bilo i uvek bice! Da nije tako ne bi im ni palo na pamet da prave deficit...
Keynesian princip podstice deficit bas iz razloga sto je drzavni dug nesto sto nikad ne vracaju. Postoji period linearnog rasta kada dug raste proporcionalno GDP-u. Ali posle toga dolazi eksponencijalni period kada dug raste brze nego GDP i to dovodi do vece inflacije!
Inace to je shema koju je nemoguce spreciti kada imas "fiat money". U kolektivistickom svetu kao pojedinac ili bilo koja firma nistu bitni... Prioritet je uvek drzava!
Znaci ti moras da smanjis klopu da bi drzava mogla da radi nepromenjeno ili cak da se siri i to i rade!
Hayek je o tome pisao u "Road to Serfdom". Ovo je klasican primer toga. To sto neces imati sta da jedes, tvoj problem!
Inace tako funkcionise cela juzna amerika (sem Chilea) i cela Afrika!!!
USA je sa druge strane neobicna iz razloga sto je njihov "fiat money" (dolar) rezervni novac na svetu... Zato cela stvar kod njih drugacije funkcionise i oni mogu da redistribuiraju njihove probleme na celu planetu! Mi ne mozemo. Mi moramo sami da jedemo! Tako da deficit u njihovom budzetu i deficit u nasem nisu ni priblizno isto!

Inace, likvidnost je nonsens!
Postoji "market dynamics" ili dinamika trzista! Ako je market dynamics OK onda imas protok novca. Kada je market dynamics poremecen - nema protoka novca. Likvidnost je fancy naziv za nesto sto nema veze sa novcem!
Posto ae kolicina novca na trzistu uvek prilagodi dinamici trzista, odnosno ako imamo manjak novca ali nam je dinamika trzista OK onda se desava to sto tu manju kolicinu novca trziste reevaluira odnosno novac postane skupji jer je potraznja za novcem veca.
To dovodi to povecanja kupovne moci novca, odnosno ista kolicina novca omogucava da se bez problema izvrsi celokupna razmena na trzistu. Naravno, cene padnu
ali to ne utice na dinamiku trzista - utice samo na raspodelu dinamike! Odnosno, neki delovi trzista ce postati aktivniji, neki ostati na istom nivou a drugi delovi izgubiti na aktivnosti. Ali "agregate" (odnosno ukupna aktivnost na trzistu = makro) ostaje na istom nivou!
To Cvetkovic nikad nece shvatiti! To je za njega kao pointer na pointer na dereferenciranu staticku promenljivu u C-u! Moras da budes freak programer da bi to shvatio! Odnosno, 1% od 1% covecanstva... A vrlo je malo ljudi u Srbiji koji spadaju tamo!
Inace Mises je dokazao da pad cena na trzistu zbog manjeg obima rasta novcane mase zapravo podstice razvoj i rast. Kompjuterska industrija je dokaz toga: Sto brze padaju cene to brze raste trziste. Razlog je bas u preraspodeli dinamike trzista! Odnosno, manje produktivni deo gubi na dinamici a produktivniji dobije... To dovodi do prave konkurencije a ne do izmisljene fiktivne!
I normalno, cim sredstva lakse stizu do produktivnijeg koji ih bolje i efikasnije koristi - to brze raste celo trziste jer oni uvek naprave veci rast nego sto gubitnici naprave kontrakciju. Sa druge strane deficit u drzavnom budzetu bas radi suprotno: povecava novcanu masu, i povecava aktivnost razmene u manje produktivnom delu trzista, dovodi do smanjenja rasta ili cak kontrakcije jer manje ostaje produktivnom delu trzista.

To naravno ne pise u glupavim komunisticko (Marx) - konzervativnim (Keynes) udzbenicima koje je on citao!

Interesantno pitanje Cvetkovicu bi bilo odakle vracaju 102 ili 105?
Zar ni u jednom od tih njegovih udzbenika ne pise da je tih 2 ili 5 isto povuceno od privatnog sektora? Od produktivnog sektora? Ili je opet deficit na koji opet ide kamata? Ili je kredit iz inostranstva (isto deficit) na koji opet ide kamata?
Poenta je da vecina ekonomista nema predstavu da je vrednost marginalna i da zavisi od vremena i mesta!
A ponajmanje imaju predstavu da je za danasnju ekonomiju sve vise i vise karakteristicna "non tangible marginal value"... E sad... To bi svima ionako bilo previse u ovom predugom ekonomskom komentaru!

Vec dugo je u Srbiji realnost da je bolje biti duznik nego poverilac a po svim pravlima logike trebalo bi da bude obrnuto.
Problem stoga moze da se resi samo institucionalno efikasnim sudstvom i javnim tuzilastvom. Naime zakonski rok za pokretanje izvrsnog postupka je tri dana od podnosenja urednog predloga dok u realnosti pokreatnje postupka ceka se po nekoliko meseci kada je duznik stigao svu imovinu da otudji prenese sebi ili otvori tri nove firme.
Dalje prenos imovine u drugu firmu ili sopstvenu imovinu moglo bi da predstavlja krivicno delo (mada i u ovom pogledu regulativa nije jasna) te bi stoga javni tuzioci trebali da u ovakvim slucajevima reaguju.
Dakle neka druga grana vlasti trebala bi da ove probleme efikasnije resava a sve ostalo su prazne price i produbljivanje problema (krediti ne resavaju problem lancane nelikvidnosti vec ga samo produbljuju).
Zbog toga mi sve ovo lici na listu lepih zelja o kojoj se vec godinama govori a nista ne radi. Posebno mi nije jasno u cemu je poenta otezati naplatu putem menica kada nije problem u pustanju menica vec u cinjenici da se tako pustene ne mogu naplatiti.
Dakle sve ovo je jedno sustinsko nerazumevanje i nemar za vec namucenu malu i srednju privredu koja je trenutno nesumnjivi nosilac tereta visegodisnje privredne krize i glavni punjac budzeta Srbije.

Samo i ako samo povećamo kvantum znanja u jedinici izvoznog proizvoda možemo povećati likvidnost privrede.

Znanja na žalost nemamo, ali ni spremnosti da to priznamo.

Teško je priznati ali i nesretni Mirko Marjanović je bio biolji premijer od ovih sada. On je kako tako uspevao da nešto proda i izveze, a ovi sa izuzetkom Šutanovca, samo umeju da troše nezarađeno i da se zadzžuju.

Da hoce, drzava bi dovela stanje u red!
Direktor sam firme koja vec 7 godina (od kako postoji), nikada nije zakasnila sa platama i doprinosima. Broj zaposlenih je u skladu sa prometom. Prosecna plata je 650 Eur, doprinosi na pun iznos.
Nosimo redovno obrazce u poresku, i zamislite, u roku od ca 2 sata nas pozovu kada postoji greska (50 para!). Naravno, pregledom kartica moze se odmah za svaku firmu proveriti stanje uplata, pod uslovom da nisu lazirali unose!!!
Da ne pricam da nam je drzava duplo naplatila PDV zbog tehnicke greske - na ulaznom racunu je iskazan naziv firme, PIB, mesto, ali je izostala adresa. Isto nije nikako razlog za duplu naplatu (posebno sto je kontrolisana i firma koja je izdala racune i koja je uredno platila PDV po istim).
Drzavu vode ljudi bez rezultata, znanja i iskustva, sa sitnosopstvenickim interesima ispred svih ostalih.
Dok god se ne pojave novi, casniji, pametniji, zainteresovaniji za boljitak, nece nam biti bolje.

Ja se stvarno izvinjavam, jer sam laik, ne mogu da procenim, pa da mi neko ozbiljno kaže: jesu osobe citirane u ovom članku - ekonomisti?

Mislim, nekako smo navikli na lekare, "srpske domaćine", sociologe i tako... Da nisu ovo ti?
Ono, moj matori je beogradski ekonomski završio negde '53. ili '55., pa i on zna da je kredit DUG, deficit...

Ili se možda u ekonomskoj nauci nešto promenilo, pa zaduživanje za pare (koje se posle razbacuju) - sada NIJE deficit?

Inače, hvala prethodnim komentatorima na izuzetnim komentarima, kamo sreće da B92 online ima 100 puta više čitalaca nego što ima...

Nisam neki pametnjakovic ali znam gde me boli:
Ukinite avansni PDV i neka se PDV placa po realizaciji fakture a ne odmah po izdavanju. Ovako ne samo da ne dobijamo novac od propalih firmi vec i finansiramo drzavu za posao koji nismo naplatili...

Sramotno je ovakvo ponasanje drzavi. U mom gradu nijedna banka nije davala kredit dobrostojecim privrednim drustvima sa ispod 11,5 kamate pre izbijanja krize. Od izbijanja krize kamate su skocile na 14%, a subvencionisani krediti otisli su onima najmocnijima trgovcima, a ne nama proizvodjacima koji kao gladni vuci cekamo da nam bace u kavez delic sa svoje trpeze po 4 ili 6 meseci posto uzmu pare od kupaca za nasu robu. Drzava je bila duzna da izvrsi pritisak na banke da lakse odobravaju reprogram. Moja firma trenutno radi samo da otplati dva kredita i da da drzavi njeno. Ne mogu da skupim novac za sirovine za proizvodnju i nemam izbora moracu da otpustim deo radnika, ali ni to nije resenje, jer mi radnici trebaju. Dok se u Beogradu dangubi po kojekakvim panelima nek dodju malo kod mene u preduzece da vidi kako radimo svi i po 12h dnevno, jer ne mozemo da opstanemo. Nas 400 privrednika iz Leskovca i okoline smo se udruzili i ako drzava zaista poveca pdv koji nas upropasti necemo im ni dinar vise u budzet uplatiti. Neka lepo uzmu od banaka koje su pustili da divljaju i da nam uzimaju za kamate 150% vise nego u Bugarskoj. U Hrvatskoj su prosecne kamate 5,5%, a u Srbiji ako dobijes sa 10% treba da si srecan na ovu krizu.

"Budžetski deficit je pokazatelj, prema rečima Cvetkovića, da je država ispunjavala svoje obaveze i više nego što je za to imala mogućnosti na osnovu prikupljenih sredstava, pokušavajući na taj način da poveća likvidnost privrede"

Budzetski deficit je samo dokaz da drzava ne ume da upravlja efikasno svojim finansijama a nikako da je ispunjavala svoje obaveze redovno.

Zanimljivo je da premijer ne pominje NIS koji je najveci duznik i koji je zavio u crno mnoge privatne firme.
Sta se dogadja sa velikim trgovinskim lancima? Zasto su oni nedodirljivi? Zato sto su veliki pa ucenjuju drzavu?

A za sve to vreme, banke zadovoljno trljaju ruke. Krediti privredi za "povecanje likvidnosti" idu ko alva. Koga briga sto se ni dinar ne investira u razvoj i modernizaciju.
Da tuga bude veca, bankarima je nasa drzava izgleda najbolji saveznik. Pripremila im je trziste eliminisuci vecinu domacih banaka. Uredila ga po uslovima koji mislim ne postoje nigde u civilizovanom svetu. A sada im jos i povecava profit neredovnim placanjem dobavljacima koji onda uzimaju skupe kredite ne bi li opstali.

Ko je premijer u ovoj zemlji? Dinkic ili Djelic? Cvetkovic definitivno nije.

Glavni problem je u tome sto oni blage veze nemaju o teoriji novca, kredita i likvidnosti odnosno ono sto znaju je pogresno i protiv toga ne mozemo nazalost nista.
Generalno ako izbacis novac iz Keynesove price on je u pravu medjutim to sto nije razumeo novac je celu njegovu teoriju falsiralo...
Mislim Keynes je u pravu - samo sto nije u pravu jer ono sto on misli o novcu je pogresno.

Glavni problem u toj recenici je to sto Cvetkovic misli da je kredit kapital. Pa on bi trebao da procita neke ekonomske knjige umesto udzbenika! Budzet sa deficitom generise inflaciju nista vise!
Na mikroekonomskom planu deficit znaci dug, u makroekonomskom planu deficit znaci inflaciju posto drzava NIKAD ne vraca dug sa 'hard money'... Uvek "vraca" dug tako sto ga polako nulira uz pomoc inflacije. Odnosno "vraca" dug stampanjem novca... Uvek bilo i uvek bice! Da nije tako ne bi im ni palo na pamet da prave deficit...
Keynesian princip podstice deficit bas iz razloga sto je drzavni dug nesto sto nikad ne vracaju. Postoji period linearnog rasta kada dug raste proporcionalno GDP-u. Ali posle toga dolazi eksponencijalni period kada dug raste brze nego GDP i to dovodi do vece inflacije!
Inace to je shema koju je nemoguce spreciti kada imas "fiat money". U kolektivistickom svetu kao pojedinac ili bilo koja firma nistu bitni... Prioritet je uvek drzava!
Znaci ti moras da smanjis klopu da bi drzava mogla da radi nepromenjeno ili cak da se siri i to i rade!
Hayek je o tome pisao u "Road to Serfdom". Ovo je klasican primer toga. To sto neces imati sta da jedes, tvoj problem!
Inace tako funkcionise cela juzna amerika (sem Chilea) i cela Afrika!!!
USA je sa druge strane neobicna iz razloga sto je njihov "fiat money" (dolar) rezervni novac na svetu... Zato cela stvar kod njih drugacije funkcionise i oni mogu da redistribuiraju njihove probleme na celu planetu! Mi ne mozemo. Mi moramo sami da jedemo! Tako da deficit u njihovom budzetu i deficit u nasem nisu ni priblizno isto!

Inace, likvidnost je nonsens!
Postoji "market dynamics" ili dinamika trzista! Ako je market dynamics OK onda imas protok novca. Kada je market dynamics poremecen - nema protoka novca. Likvidnost je fancy naziv za nesto sto nema veze sa novcem!
Posto ae kolicina novca na trzistu uvek prilagodi dinamici trzista, odnosno ako imamo manjak novca ali nam je dinamika trzista OK onda se desava to sto tu manju kolicinu novca trziste reevaluira odnosno novac postane skupji jer je potraznja za novcem veca.
To dovodi to povecanja kupovne moci novca, odnosno ista kolicina novca omogucava da se bez problema izvrsi celokupna razmena na trzistu. Naravno, cene padnu
ali to ne utice na dinamiku trzista - utice samo na raspodelu dinamike! Odnosno, neki delovi trzista ce postati aktivniji, neki ostati na istom nivou a drugi delovi izgubiti na aktivnosti. Ali "agregate" (odnosno ukupna aktivnost na trzistu = makro) ostaje na istom nivou!
To Cvetkovic nikad nece shvatiti! To je za njega kao pointer na pointer na dereferenciranu staticku promenljivu u C-u! Moras da budes freak programer da bi to shvatio! Odnosno, 1% od 1% covecanstva... A vrlo je malo ljudi u Srbiji koji spadaju tamo!
Inace Mises je dokazao da pad cena na trzistu zbog manjeg obima rasta novcane mase zapravo podstice razvoj i rast. Kompjuterska industrija je dokaz toga: Sto brze padaju cene to brze raste trziste. Razlog je bas u preraspodeli dinamike trzista! Odnosno, manje produktivni deo gubi na dinamici a produktivniji dobije... To dovodi do prave konkurencije a ne do izmisljene fiktivne!
I normalno, cim sredstva lakse stizu do produktivnijeg koji ih bolje i efikasnije koristi - to brze raste celo trziste jer oni uvek naprave veci rast nego sto gubitnici naprave kontrakciju. Sa druge strane deficit u drzavnom budzetu bas radi suprotno: povecava novcanu masu, i povecava aktivnost razmene u manje produktivnom delu trzista, dovodi do smanjenja rasta ili cak kontrakcije jer manje ostaje produktivnom delu trzista.

To naravno ne pise u glupavim komunisticko (Marx) - konzervativnim (Keynes) udzbenicima koje je on citao!

Interesantno pitanje Cvetkovicu bi bilo odakle vracaju 102 ili 105?
Zar ni u jednom od tih njegovih udzbenika ne pise da je tih 2 ili 5 isto povuceno od privatnog sektora? Od produktivnog sektora? Ili je opet deficit na koji opet ide kamata? Ili je kredit iz inostranstva (isto deficit) na koji opet ide kamata?
Poenta je da vecina ekonomista nema predstavu da je vrednost marginalna i da zavisi od vremena i mesta!
A ponajmanje imaju predstavu da je za danasnju ekonomiju sve vise i vise karakteristicna "non tangible marginal value"... E sad... To bi svima ionako bilo previse u ovom predugom ekonomskom komentaru!

Samo i ako samo povećamo kvantum znanja u jedinici izvoznog proizvoda možemo povećati likvidnost privrede.

Znanja na žalost nemamo, ali ni spremnosti da to priznamo.

Teško je priznati ali i nesretni Mirko Marjanović je bio biolji premijer od ovih sada. On je kako tako uspevao da nešto proda i izveze, a ovi sa izuzetkom Šutanovca, samo umeju da troše nezarađeno i da se zadzžuju.

Vec dugo je u Srbiji realnost da je bolje biti duznik nego poverilac a po svim pravlima logike trebalo bi da bude obrnuto.
Problem stoga moze da se resi samo institucionalno efikasnim sudstvom i javnim tuzilastvom. Naime zakonski rok za pokretanje izvrsnog postupka je tri dana od podnosenja urednog predloga dok u realnosti pokreatnje postupka ceka se po nekoliko meseci kada je duznik stigao svu imovinu da otudji prenese sebi ili otvori tri nove firme.
Dalje prenos imovine u drugu firmu ili sopstvenu imovinu moglo bi da predstavlja krivicno delo (mada i u ovom pogledu regulativa nije jasna) te bi stoga javni tuzioci trebali da u ovakvim slucajevima reaguju.
Dakle neka druga grana vlasti trebala bi da ove probleme efikasnije resava a sve ostalo su prazne price i produbljivanje problema (krediti ne resavaju problem lancane nelikvidnosti vec ga samo produbljuju).
Zbog toga mi sve ovo lici na listu lepih zelja o kojoj se vec godinama govori a nista ne radi. Posebno mi nije jasno u cemu je poenta otezati naplatu putem menica kada nije problem u pustanju menica vec u cinjenici da se tako pustene ne mogu naplatiti.
Dakle sve ovo je jedno sustinsko nerazumevanje i nemar za vec namucenu malu i srednju privredu koja je trenutno nesumnjivi nosilac tereta visegodisnje privredne krize i glavni punjac budzeta Srbije.

Ja se stvarno izvinjavam, jer sam laik, ne mogu da procenim, pa da mi neko ozbiljno kaže: jesu osobe citirane u ovom članku - ekonomisti?

Mislim, nekako smo navikli na lekare, "srpske domaćine", sociologe i tako... Da nisu ovo ti?
Ono, moj matori je beogradski ekonomski završio negde '53. ili '55., pa i on zna da je kredit DUG, deficit...

Ili se možda u ekonomskoj nauci nešto promenilo, pa zaduživanje za pare (koje se posle razbacuju) - sada NIJE deficit?

Inače, hvala prethodnim komentatorima na izuzetnim komentarima, kamo sreće da B92 online ima 100 puta više čitalaca nego što ima...

Da hoce, drzava bi dovela stanje u red!
Direktor sam firme koja vec 7 godina (od kako postoji), nikada nije zakasnila sa platama i doprinosima. Broj zaposlenih je u skladu sa prometom. Prosecna plata je 650 Eur, doprinosi na pun iznos.
Nosimo redovno obrazce u poresku, i zamislite, u roku od ca 2 sata nas pozovu kada postoji greska (50 para!). Naravno, pregledom kartica moze se odmah za svaku firmu proveriti stanje uplata, pod uslovom da nisu lazirali unose!!!
Da ne pricam da nam je drzava duplo naplatila PDV zbog tehnicke greske - na ulaznom racunu je iskazan naziv firme, PIB, mesto, ali je izostala adresa. Isto nije nikako razlog za duplu naplatu (posebno sto je kontrolisana i firma koja je izdala racune i koja je uredno platila PDV po istim).
Drzavu vode ljudi bez rezultata, znanja i iskustva, sa sitnosopstvenickim interesima ispred svih ostalih.
Dok god se ne pojave novi, casniji, pametniji, zainteresovaniji za boljitak, nece nam biti bolje.

Nisam neki pametnjakovic ali znam gde me boli:
Ukinite avansni PDV i neka se PDV placa po realizaciji fakture a ne odmah po izdavanju. Ovako ne samo da ne dobijamo novac od propalih firmi vec i finansiramo drzavu za posao koji nismo naplatili...