Sto hiljada Beograđana siromašno

Meni je tih ljudi zao, gledam gomilu mojih komsija koji zive po stanovima za koje bi mogli da dobiju velik novac. Nemaju hleba da jedu a umesto da prodaju i odu negde gde ce ziveti kao ljudi oni gladuju samo da bi bili u velikom prljavom gradu. U Srbiji se moze uzeti citavo gazdinstvo za manje 10.000 EUR, sadis paradajz i gledas pilice, milina. No, veliki deo njih iako odatle poticu, nikada se ne bi vratio nazad na selo. Cudno.

E moja Srbijo s toliko plodne zemlje...

Otkad u Nisu ima samo 100 000 stanovnika? Koliko ja znam tacna brojka je preko 500 000 ...
U Nisu 90% ljudi gladuju, pa se opet niko nije zabrinuo da nesto ucini povodom toga.

Beograd je debelo predimenzionisan grad i dobar deo onih koji žive na ivici gladi i siromaštva je ostavio hektare plodne zemlje i lakše im je da za 20.000 hiljada peru sudove po beogradkim kafićima i picerijama nego da budu gazde i domaćini na svojoj zemlji.
U poslednjih nekoliko godina se pojavio jedan veliki apsurd a to je da mi iz Beograda kupujemo bud zašto vikendice i placeve van grad, a stanovnici iz manjih mesta hrle u suprotnom pravcu misleći da ih u velikim gradovim čeka neka iznenadna sreća i lagodan život.
Na jugu Srbije možete za 5.000-6.000 hiljada evra da kupite celo domaćinstvo sa sve velikom kućom, a slično je i po Vojvodini gde je svako 5 gazdinstvo na prodaju za smešne pare.
Pošto smo ja i moja porodica čist primer kako se iz Beograda vrlo lako može otići i organizovati život pristojno i ako je moj deda bio Beograđanin ne bih se upotpunosti složio sa ovom definicijom nemaštine i gladi u Srbiji!

Ja sam iz Vojvodine. Nas ima cetvoro u kuci, a nasa zajednicka primanja ne prelaze 40 000 din. Ako izracunamo da bi za hranu trebali da potrosimo 4 x 8300 onda za sve drugo ne ostalo ni 7 000 din. Dakle, ocigledno je da na hranu ne trosimo po clanu 8 300, a slicna situacija je i kod svih ljudi u mojoj okolini. To znaci da je broj onih koji se ako ne gladni mogu nazavati zeljnima svega mnogo veci. I to je svugde rasprostranjena pojava. I zasto se onda pominje samo BG?

90% ljudi iz provincije je ispod tog kriterijuma, pa nikoga nije briga za njih, već se samo za beograđane diže larma.
Da je u Beogradu tako loše - ljudi iz unutrašnjosti ne bi tamo dolazili. Ali činjenica je da se danas u Beogradu mnogo bolje živi nego u ostatku Srbije.

„Ekstremno“ je siromašno tih 100 000 stanovnika BG, ali ni mi ostali nismo u mnogo boljem stanju. Zapravo oko 80% stanovnika BG su „siromašni“ – živimo u „socijalnim“ stanovima (gde ne postoji nikakav komunali red, a samim tim ni privatnost a o „miru“ i „odmoru“ da i ne govorim), sa „prividnom infrastrukrom“ (nema kritičnog broja ulica, autobusa, tranvaja, a o metrou i da ne govorimo), jednom rečju „imitacija gradskog prevoza“ – ko to mora da koristi a (koristi većina stanovnika) šta smo ako ne siromašni. Način na koji se rade ulice i trotoari samo još više naše živete čini obismišljenim tj. siromašnim. Naravno ima oko 2% ekstremno bogarih za koji radi još oko 10% stanovnika (žive u kućama u elitnim naseljima) i ima oko 8% što političara, visoki funkcioneri vojske, policije, diplomatije i tsl, (bivših sadašnjih) koji takođe žive veoma lepo (Dedilje, Senjak, Košutnjak i tsl) s obzirom šta su umeli da rade u svojim strukama. Evo, našta liči Beograd i Srbija na „duplo golo“, ali su se oni natankovali imovine i para! E za njih je Tito, Sloba, Voja, Tadić (tj. taj režim!) bio pravi „deda mraz“!

Vezano za post korisnika koji predlaze vracanje na selo, totalno se slazem. Cak oko sebe znam slucajeve dobrostojecih ljudi koji imaju plan da se presele i da zive KRAJ GRADA i da putuju svaki dan malo duze na posao! Ne zato sto su sirmoasni, vec obratno.

100.000 beograđana i jedno 5 miliona ljudi iz unutrašnjosti - ako je kriterijum za siromaštvo 8.300 DIN mesečno za hranu.

Moja 4-člana porodica živi od moje plate koja iznosi 12.500 DIN. Koliko izdvajamo za hranu po članu domaćinstva, kada platimo sve dažbine državi - zakljuclite sami. A dvoje dece treba i oblačiti i školovati.
U velikoj sam dilemi da li i dalje da ostanem i patim se u provinciji ili kofere u ruke, pa svi u Beograd. Sa 2 plate u Beogradu bismo daleko pristojnije živeli, pa i da jedna cela ide na stanarinu.

Treba računati i na to da su hrana i sve ostalo u Beogradu dosta jeftiniji nego ovde u provinciji. A da ne govorimo o raznim pogodnostima kao što su bioskop, pozorište, klizališta, bazeni ... o kojima ovde možemo samo da sanjamo.

Neka gaje paradajz i piliće oni koji to nikada nisu ni pokušali, pa misle da je to lak, jednostavan i profitabilan posao, a mene eto na proleće kod vas u BG.

Mislim da realno 100000 treba pomnoziti sa 4, jer je u Srbiji sramota reci da si siromasan

A ajde prosetajte se do Nisha i odradite statistiku, pa ako imate srca i hrabrosti posteno objavite brojku!
Aman ljudi postoje i drugi gradovi, i mi smo drzavljani ove zemlje! Nemam nista protiv Beograda njegovih stanovnika (nadam se da cete da pomogdete na tih 100 000 ljudi), ali dajte molim vas budite malo realni, pogledajte malo dalje.
U Nishu (koji inace ima 500 hiljada stanovnika) su ljudi bez posla a plata skoro i da nema, stvarno treba neko da se prekrsti i zapita kako mi ljudi i prezivljavamo nekako!
Evo vam primer:
Jedna plata - 14000 din na cetvoroclanu porodicu, od toga dva studenta, pa idu troskovi,
pa hrana...(o nekoj novoj stvarchici i nesmem ni da pomislim)
Pozdrav svim postenim i gradjanima Srbije i true Beogradjanima (nadam se da ih ima)!

Kaze jedna stara izreka.
Bolje gazda na selu nego niko u gradu.

Sva konfiskovana imovina od kriminalaca da se uplati u fond protiv siromashtva a nacija da se mobilishe u svakom mogucem smislu da se pomogne ovim ljudima. Reciklaza na primer...

"...za glavni grad problem je stalan priliv ljudi iz nerazvijenih područja Srbije".

Ako je za bilo kakav vid soc. pomoći dovoljno da neko prijavi mesto stanovanja u Beogradu, onda je to nedostatak kriterijuma! E pa, izvin´te Krkobabiću jr, to se tako ne radi a stvari i ne stoje tako, što dalje znači da Vi ne znate temu o kojoj pričate!

Osnovni problem ne povratka na selo je ne dostatak infrastrukture svake vreste, saobracajne, telekomunikacione, energetske. Mi smo zitelji Beograda i relativno dobro zivimo ali smo vise puta razmisljali da se preselimo van grada. Prva ideja je bio prostor oko Lipovacke sume ( to je bilo pre 20 god) i nadali smo se da bi do kad nam deca stasaju trebalo da bude bolje i brze veze sa gradom, vise raznih sadrzaja, ali tamo je i danas isto kako je bilo pre 20 god i da smo to uradili deca bi nas verovatno proklinjala. Kako izgleda na drugim malo daljim mestima koja opet u km nisu daleko ali u svemu ostalom su kao da si u Tunguziji znaju oni koji su stalno tamo. Da bi imali bogatiju i zadovoljniju Srbiju moramo investirati planski u umrezavanje i omogucavanje ako ne najboljih ono pristojnih pratecih sadrzaja. Kritikujemo ovih dana skole sa malo djaka, ne nego da i to sto ima zatvorimo pa da se svi presele u grad. . . Daj napravite elemetarne stvari, prvo postavite cilj, pa napravite plan kako do njega pa se dogovorite da sve to ne menjate svaki put kad promenimo vladu, strateski ciljevibi makar trebali da budu konstanta. Tako kako radimo smo postalo jedna od najstraijih zemalja, odnosom radnog i neradnog stanovnistva na kriticnom nivou itd itd. . . A od rada na zemlji se moze lepo ziveti ako ti Drzava samo elementarno omoguci sto joj i jeste zadatak.

ja nisam nigde prijavljena za bilo kakvu pomoc i poznajem jos nekoliko ljudi koji isto nisu nigde prijavljeni a nemaju nikakva primanja. zivim od pomoci dalje porodice koji daju svako koliko moze. tako da podatak nije tacan 100000 ima nas mnogo vise no nas sramota sto smo siromasni i krijemo. u drzavi ne postoji institucija koja ima zaduzenje briga o svakom pojedincu, bilo pri mesnoj zajednici ili pri opstini. ima nas siromasnih mnogo vise.

A. To je samo 5% stanovnistva; B. Zar bas svi oni moraju da budu i ostanu bas u Beogradu?

Mislim da je realno mnogo vise siromasno. Ja ne znam nikog iz moje generacije da nesto radi a zive od roditelja koji su ili proglaseni za visak ili im je preduzece zatvoreno ili rade za neki minimalac koji rusi svako dostojanstvo! Nije normalno govoriti o nekom razvoju kulturnom ili "evropskim vrednostima" dok ljudi gladuju! Kako rece neko "Koliko dugo mozete kontrolisati agresiju ako ste gladni?" 8000dinara po clanu domacinstva je veoma malo!, ja potrosim vise od 8000 pa opet ne mogu da priustim da se hranim zdravo, (8000-jer mi salju gastarbajteri) inace ne znam kako bih preziveo! A hrana je visestruko skuplja u Srbiji nego u EU a plate su nize! Zivi se podjednako bedno kao i za vreme Milosevica, plate su skocile ali su skocile i cene! Ako zelite da se skolujete placate najskuplju cenu na svetu! Kada bi narod bio sit i mogao da privredjuje bilo bi manje nasilja i ekstremnih organizacija, ljudi se ne bune jer im je dobro!

Meni je tih ljudi zao, gledam gomilu mojih komsija koji zive po stanovima za koje bi mogli da dobiju velik novac. Nemaju hleba da jedu a umesto da prodaju i odu negde gde ce ziveti kao ljudi oni gladuju samo da bi bili u velikom prljavom gradu. U Srbiji se moze uzeti citavo gazdinstvo za manje 10.000 EUR, sadis paradajz i gledas pilice, milina. No, veliki deo njih iako odatle poticu, nikada se ne bi vratio nazad na selo. Cudno.

100.000 beograđana i jedno 5 miliona ljudi iz unutrašnjosti - ako je kriterijum za siromaštvo 8.300 DIN mesečno za hranu.

Moja 4-člana porodica živi od moje plate koja iznosi 12.500 DIN. Koliko izdvajamo za hranu po članu domaćinstva, kada platimo sve dažbine državi - zakljuclite sami. A dvoje dece treba i oblačiti i školovati.
U velikoj sam dilemi da li i dalje da ostanem i patim se u provinciji ili kofere u ruke, pa svi u Beograd. Sa 2 plate u Beogradu bismo daleko pristojnije živeli, pa i da jedna cela ide na stanarinu.

Treba računati i na to da su hrana i sve ostalo u Beogradu dosta jeftiniji nego ovde u provinciji. A da ne govorimo o raznim pogodnostima kao što su bioskop, pozorište, klizališta, bazeni ... o kojima ovde možemo samo da sanjamo.

Neka gaje paradajz i piliće oni koji to nikada nisu ni pokušali, pa misle da je to lak, jednostavan i profitabilan posao, a mene eto na proleće kod vas u BG.

"...za glavni grad problem je stalan priliv ljudi iz nerazvijenih područja Srbije".

Ako je za bilo kakav vid soc. pomoći dovoljno da neko prijavi mesto stanovanja u Beogradu, onda je to nedostatak kriterijuma! E pa, izvin´te Krkobabiću jr, to se tako ne radi a stvari i ne stoje tako, što dalje znači da Vi ne znate temu o kojoj pričate!

Otkad u Nisu ima samo 100 000 stanovnika? Koliko ja znam tacna brojka je preko 500 000 ...
U Nisu 90% ljudi gladuju, pa se opet niko nije zabrinuo da nesto ucini povodom toga.

90% ljudi iz provincije je ispod tog kriterijuma, pa nikoga nije briga za njih, već se samo za beograđane diže larma.
Da je u Beogradu tako loše - ljudi iz unutrašnjosti ne bi tamo dolazili. Ali činjenica je da se danas u Beogradu mnogo bolje živi nego u ostatku Srbije.

Beograd je debelo predimenzionisan grad i dobar deo onih koji žive na ivici gladi i siromaštva je ostavio hektare plodne zemlje i lakše im je da za 20.000 hiljada peru sudove po beogradkim kafićima i picerijama nego da budu gazde i domaćini na svojoj zemlji.
U poslednjih nekoliko godina se pojavio jedan veliki apsurd a to je da mi iz Beograda kupujemo bud zašto vikendice i placeve van grad, a stanovnici iz manjih mesta hrle u suprotnom pravcu misleći da ih u velikim gradovim čeka neka iznenadna sreća i lagodan život.
Na jugu Srbije možete za 5.000-6.000 hiljada evra da kupite celo domaćinstvo sa sve velikom kućom, a slično je i po Vojvodini gde je svako 5 gazdinstvo na prodaju za smešne pare.
Pošto smo ja i moja porodica čist primer kako se iz Beograda vrlo lako može otići i organizovati život pristojno i ako je moj deda bio Beograđanin ne bih se upotpunosti složio sa ovom definicijom nemaštine i gladi u Srbiji!

A. To je samo 5% stanovnistva; B. Zar bas svi oni moraju da budu i ostanu bas u Beogradu?

Vezano za post korisnika koji predlaze vracanje na selo, totalno se slazem. Cak oko sebe znam slucajeve dobrostojecih ljudi koji imaju plan da se presele i da zive KRAJ GRADA i da putuju svaki dan malo duze na posao! Ne zato sto su sirmoasni, vec obratno.

„Ekstremno“ je siromašno tih 100 000 stanovnika BG, ali ni mi ostali nismo u mnogo boljem stanju. Zapravo oko 80% stanovnika BG su „siromašni“ – živimo u „socijalnim“ stanovima (gde ne postoji nikakav komunali red, a samim tim ni privatnost a o „miru“ i „odmoru“ da i ne govorim), sa „prividnom infrastrukrom“ (nema kritičnog broja ulica, autobusa, tranvaja, a o metrou i da ne govorimo), jednom rečju „imitacija gradskog prevoza“ – ko to mora da koristi a (koristi većina stanovnika) šta smo ako ne siromašni. Način na koji se rade ulice i trotoari samo još više naše živete čini obismišljenim tj. siromašnim. Naravno ima oko 2% ekstremno bogarih za koji radi još oko 10% stanovnika (žive u kućama u elitnim naseljima) i ima oko 8% što političara, visoki funkcioneri vojske, policije, diplomatije i tsl, (bivših sadašnjih) koji takođe žive veoma lepo (Dedilje, Senjak, Košutnjak i tsl) s obzirom šta su umeli da rade u svojim strukama. Evo, našta liči Beograd i Srbija na „duplo golo“, ali su se oni natankovali imovine i para! E za njih je Tito, Sloba, Voja, Tadić (tj. taj režim!) bio pravi „deda mraz“!

Kaze jedna stara izreka.
Bolje gazda na selu nego niko u gradu.

Ja sam iz Vojvodine. Nas ima cetvoro u kuci, a nasa zajednicka primanja ne prelaze 40 000 din. Ako izracunamo da bi za hranu trebali da potrosimo 4 x 8300 onda za sve drugo ne ostalo ni 7 000 din. Dakle, ocigledno je da na hranu ne trosimo po clanu 8 300, a slicna situacija je i kod svih ljudi u mojoj okolini. To znaci da je broj onih koji se ako ne gladni mogu nazavati zeljnima svega mnogo veci. I to je svugde rasprostranjena pojava. I zasto se onda pominje samo BG?

Sva konfiskovana imovina od kriminalaca da se uplati u fond protiv siromashtva a nacija da se mobilishe u svakom mogucem smislu da se pomogne ovim ljudima. Reciklaza na primer...

Mislim da realno 100000 treba pomnoziti sa 4, jer je u Srbiji sramota reci da si siromasan

E moja Srbijo s toliko plodne zemlje...

ja nisam nigde prijavljena za bilo kakvu pomoc i poznajem jos nekoliko ljudi koji isto nisu nigde prijavljeni a nemaju nikakva primanja. zivim od pomoci dalje porodice koji daju svako koliko moze. tako da podatak nije tacan 100000 ima nas mnogo vise no nas sramota sto smo siromasni i krijemo. u drzavi ne postoji institucija koja ima zaduzenje briga o svakom pojedincu, bilo pri mesnoj zajednici ili pri opstini. ima nas siromasnih mnogo vise.

A ajde prosetajte se do Nisha i odradite statistiku, pa ako imate srca i hrabrosti posteno objavite brojku!
Aman ljudi postoje i drugi gradovi, i mi smo drzavljani ove zemlje! Nemam nista protiv Beograda njegovih stanovnika (nadam se da cete da pomogdete na tih 100 000 ljudi), ali dajte molim vas budite malo realni, pogledajte malo dalje.
U Nishu (koji inace ima 500 hiljada stanovnika) su ljudi bez posla a plata skoro i da nema, stvarno treba neko da se prekrsti i zapita kako mi ljudi i prezivljavamo nekako!
Evo vam primer:
Jedna plata - 14000 din na cetvoroclanu porodicu, od toga dva studenta, pa idu troskovi,
pa hrana...(o nekoj novoj stvarchici i nesmem ni da pomislim)
Pozdrav svim postenim i gradjanima Srbije i true Beogradjanima (nadam se da ih ima)!

Osnovni problem ne povratka na selo je ne dostatak infrastrukture svake vreste, saobracajne, telekomunikacione, energetske. Mi smo zitelji Beograda i relativno dobro zivimo ali smo vise puta razmisljali da se preselimo van grada. Prva ideja je bio prostor oko Lipovacke sume ( to je bilo pre 20 god) i nadali smo se da bi do kad nam deca stasaju trebalo da bude bolje i brze veze sa gradom, vise raznih sadrzaja, ali tamo je i danas isto kako je bilo pre 20 god i da smo to uradili deca bi nas verovatno proklinjala. Kako izgleda na drugim malo daljim mestima koja opet u km nisu daleko ali u svemu ostalom su kao da si u Tunguziji znaju oni koji su stalno tamo. Da bi imali bogatiju i zadovoljniju Srbiju moramo investirati planski u umrezavanje i omogucavanje ako ne najboljih ono pristojnih pratecih sadrzaja. Kritikujemo ovih dana skole sa malo djaka, ne nego da i to sto ima zatvorimo pa da se svi presele u grad. . . Daj napravite elemetarne stvari, prvo postavite cilj, pa napravite plan kako do njega pa se dogovorite da sve to ne menjate svaki put kad promenimo vladu, strateski ciljevibi makar trebali da budu konstanta. Tako kako radimo smo postalo jedna od najstraijih zemalja, odnosom radnog i neradnog stanovnistva na kriticnom nivou itd itd. . . A od rada na zemlji se moze lepo ziveti ako ti Drzava samo elementarno omoguci sto joj i jeste zadatak.

Mislim da je realno mnogo vise siromasno. Ja ne znam nikog iz moje generacije da nesto radi a zive od roditelja koji su ili proglaseni za visak ili im je preduzece zatvoreno ili rade za neki minimalac koji rusi svako dostojanstvo! Nije normalno govoriti o nekom razvoju kulturnom ili "evropskim vrednostima" dok ljudi gladuju! Kako rece neko "Koliko dugo mozete kontrolisati agresiju ako ste gladni?" 8000dinara po clanu domacinstva je veoma malo!, ja potrosim vise od 8000 pa opet ne mogu da priustim da se hranim zdravo, (8000-jer mi salju gastarbajteri) inace ne znam kako bih preziveo! A hrana je visestruko skuplja u Srbiji nego u EU a plate su nize! Zivi se podjednako bedno kao i za vreme Milosevica, plate su skocile ali su skocile i cene! Ako zelite da se skolujete placate najskuplju cenu na svetu! Kada bi narod bio sit i mogao da privredjuje bilo bi manje nasilja i ekstremnih organizacija, ljudi se ne bune jer im je dobro!