Bolji uslovi za pse lutalice

Ovi probemi sa psima (posebno lutalicama) nikako da se rese! U Americi prihvatilista primaju sve zivotinje. Kada vlasnik shvati da nije u stanju da se brine za zivotinju, donese je u prihvatiliste. Pas se ocisti, vakcinise, sterilise i onda se proveri da li je dovoljno pitom da bude "usvojen". Ako jeste, odredi se rok, otprilike mesec dana. Ako u tom roku zivotinja ne bude usvojena, onda je ubijaju. Ali tamo se redovno organizuju "sajmovi" za usvajanje zivotinja gde su one izlozene, pa ljudi mogu da vide odredjenog dana mnostvo zivotinja i odaberu onu koja njima odgovara. Posle toga, predstavnik prihvatilista dolazi u buduci dom zivotinje da vidi da li ljudi imaju uslova da drze zivotinju. Tek posle toga se zivotinja daje na usvajanje. Postoji mnogo nacina da se brine o zivotinjama. Sada postoje i agencije za "vikend vlasnike". Recimo uzmete zivotinju da bude kod vas samo za vikend jer preko nedelje ne mozete da se brinete za nju. Naknada je minimalna a zadovoljstvo veliko. Takodje, ima ljudi koji samo privremeno drze zivotinje dok ne budu trajno usvojene. Ali, za to je potrebno mnogo volje, dobra organizacija i inventivnost sto ocigledno nedostaje ORKAMA i ostalima. Da se razumemo: i na Zapadu, prihvatilista se uglavnom finansiraju dobrovoljnim prilozima a ne iz gradskog budzeta. Ako hocemo da budemo deo sveta onda zna se drakonske kazne za sve one koji ne sterilisu pse, pustaju ih izvan dvorista, vode ih bez uzice, i sl.

Ovi probemi sa psima (posebno lutalicama) nikako da se rese! U Americi prihvatilista primaju sve zivotinje. Kada vlasnik shvati da nije u stanju da se brine za zivotinju, donese je u prihvatiliste. Pas se ocisti, vakcinise, sterilise i onda se proveri da li je dovoljno pitom da bude "usvojen". Ako jeste, odredi se rok, otprilike mesec dana. Ako u tom roku zivotinja ne bude usvojena, onda je ubijaju. Ali tamo se redovno organizuju "sajmovi" za usvajanje zivotinja gde su one izlozene, pa ljudi mogu da vide odredjenog dana mnostvo zivotinja i odaberu onu koja njima odgovara. Posle toga, predstavnik prihvatilista dolazi u buduci dom zivotinje da vidi da li ljudi imaju uslova da drze zivotinju. Tek posle toga se zivotinja daje na usvajanje. Postoji mnogo nacina da se brine o zivotinjama. Sada postoje i agencije za "vikend vlasnike". Recimo uzmete zivotinju da bude kod vas samo za vikend jer preko nedelje ne mozete da se brinete za nju. Naknada je minimalna a zadovoljstvo veliko. Takodje, ima ljudi koji samo privremeno drze zivotinje dok ne budu trajno usvojene. Ali, za to je potrebno mnogo volje, dobra organizacija i inventivnost sto ocigledno nedostaje ORKAMA i ostalima. Da se razumemo: i na Zapadu, prihvatilista se uglavnom finansiraju dobrovoljnim prilozima a ne iz gradskog budzeta. Ako hocemo da budemo deo sveta onda zna se drakonske kazne za sve one koji ne sterilisu pse, pustaju ih izvan dvorista, vode ih bez uzice, i sl.