Sela u Srbiji odumiru

Prekasno je, sela u Srbiji će polako ali sigurno nestajati pošto se taj problem nije rešavao na vreme.

Nema infrastrukture - dobrih puteva, železnice, telekomunikacija - i zato ljudi beže sa sela.

U Austriji ljudi koji žive na planini za sat-dva autom stižu u Beč ili Salzburg, žive bolje nego ljudi u gradu i zbog toga im ne pada na pamet da se sele u grad.

A u Srbiji ljudi shvataju da je život na selu ekvivalent zatvora usled nepostojeće infrastrukture i minimalne ekonomske aktivnosti.

Samo ozbiljne države rešavaju strateške probleme kao što je ovaj.

Ali su zato kafici u krugu dvojke puni, a nezaposlenost skoro milion ljudi. Nazdravlje!!!

citava srbija odumire. mladi i strucni kadrovi masovno napustaju ovu rak ranu evrope. ovde persepktive nema! caruje lopovluk, korupcija, bezakonje,... masovne ubice su nacionalni heroji. setite se statistike koliko studenata zeli da napusti srbistan odmah posle zavrsenog fakulteta! branite suverenitet i teritorijalni integritet? e pa uskoro vise nece biti kog da ga brani. srbi ce postati manjina u sopstvenoj drzavi.

19.jul.2009. na sajtu B92...
Jedan hektar zemlje u regiji Severna Rajna - Vestfalija košta 50.000 evra, što je deset puta skuplje nego u Srbiji. Ali, ono što je najdrastičnija razlika u odnosu na Srbiju su prinosi. Na primer, prinos pšenice je skoro tri puta veći nego u Srbiji.

“Prosečan prinos žita koji ostvarujem je oko 10 tona po hektaru, repe oko 80 tona i ječma oko 9 tona po hektaru”, kaže Leter Bojtas, poljoprivrednik iz oblasti Severna Rajna.

Ali, uz veće prinose nego u Srbiji, Luter Bojtas ima 290 evra subvencija po hektaru za pšenicu i 400 evra subvencije za šećernu repu, krediti su višestruko jeftiniji nego u Srbiji a o skladištenju svojih proizvoda, za razliku od naših poljoprivrednika, ne mora da brine. Tako na primer ima na raspolaganju podno skladište za ječam, u koje se upumpa vazduh kako bi se vlaga stalno zadržala na istom nivou.-ovo je kopirano sa sajta a moj komentar je.....

Kod nas se stimulise stambena gradnja u gradovima iako postoji podatak da u gradovima Srbije ima 23kvadrata stambenog prostora po stanovniku, sto je vise od proseka Nemacke (ne racunajuci porodicnu stambenu gradnju). Kod nas ce od maja sledece godine poceti stambena izgradnja koju ce stimulisati drzava i koju promovise vec par meseci sa Dulicem i Mrkonjicem na celu. Kome se zidaju ti stanovi? Pa stanovnistvu koje se doseljava u gradove i napusta sela, samim tim ostajemo bez poljoprivrede, uvozino sve sto se moze uvesti i placamo vecu cenu od one u EU. Umesto novih stanova , bolje da imamo novu agrarnu mehanizaciju, sa subvencijama u poljoprivredi te cemo tako doci do jeftinije hrane. Umesto toga, svi cemo ziveti u gradovima i imati 1,1 miliona stanovnika Srbije koji zive sa maje od 1 dolara dnevno

Sta nas briga, sada su nam gradovi kao sela.

Kako da ne odumru kada drzava gusi i torturise svakoga ko na tom selu, proizvodi, svakom ko zivi od zemlje...repa, malina, psenica, kukuruz, duvan, mleko, svinje,ovce...krave...
nema ko nije strajkovao.
Covek onda digne ruke...rasproda 50 ha zemlje, kupi dvosoban stan na periferiji i zaposli se u nekoj propaloj fabrici.

Jednostavno, odnos Srbije prema selu je takav da je pravo čudo da tamo još uvek i ima ikoga. Sa nestankom trenutno aktivnih generacija seljaka, nestaće i jedna od poslednjih mazohističkih sklonosti građana Srbije - da se poljoprivredom bave na sopstvenu štetu.

Pa shta? Ionako je jedini strateshki plan decentralizacije Srbije koji vladajuca "elita" u Srbiji ima u svojim glavama da se svi seoski "Mini Maxi"-ji pretvore u lokalne direkcije "Delta Agrara", a za to ti nije potrebno lokalno stanovnishtvo, samo sezonski radnici koji u sezoni poljskih radova zive u inace praznim seoskim kucama. Ionako ce sve to biti Njegovo.

Dodjite da zivite u BG, 500 km od metroa, 2 m od komsijinog prozora, putevima sa rupama ali zakrceni, tako da ih ne vidite, manijacima na istim, borbama u redovima za dokumenta, bez mesta u obdanistima, pare + veza (najmanje Tadic) ako hocete da radite u drzavnoj upravi (ali ste zato obezbedjeni do kraja zivota) i naravno, po kvalitetu najskupljem kvadratu stambenog prostora. Ah zaboravio sam najvaznije "od kolevke pa do groba, Misko-Delta ce vas voda".

Hajde da razmislimo: do sela često ne postoje kvalitetni putevi, tako da se ne može samo "skoknuti" do grada da se kupi, recimo, nova baterija za daljinski upravljač za TV. Ne postoji ni kablovska TV. Često ni struja nije dovoljno kvalitetna pa bela tehnika i kompjuteri crkavaju. Nema ADSL-a. Nema možda ni fiksnog telefona. Nema prodavnice koja radi 24h dnevno. Nema srednje škole. Nema bioskopa. Zašto bi neko od mladih želeo da bude građanin drugog reda i da živi na selu?

Sada malo o poslu: u vesti jedan seljak kaže da se sve kosi i radi ručno. Zašto bih ja želeo da odem na selo, da sve radim ručno, kao u 18. veku?

Uzgred, država isplaćuje dug seljacima sa zakašnjenjem od godinu dana. Ko može onda da se obogati od takvog života?

Mislim da odumiranje sela ne bi bilo strašno, ako bi poljoprivreda funkcionisala. To znači ukrupnjavanje imanja i uvođenje najnovijih tehnologija, navodnjavanja, traktora sa klima uređajima i slično. Ne bi nam ništa falilo da živimo u gradu, odemo autom na selo svaki dan ujutru, obavimo zemljoradničke poslove i onda se vratimo kući popodne u grad.

Ali, to je u Srbiji naučna fantastika. Obezbedite infrastrukturu pa selo neće odumirati.

Zato ćemo svi mi vrlo brzo živeti u Beogradu, i cela Srbija će postati Beograd...

Pa svuda su u normalnom svetu odumrla sela pravljena po modelu XVIII i XIX veka. Ne moze da se zivi od dvadeset ari zemlje, dve krave i deset peradi, kakva je situacija kod mnogih koji zive na selu. Takodje, nece niko normalan da zivi u kuci od blata i siprazja gde mu je ispod prozora svinjac i kokosinjac, niti gde nema asfaltirane ulice, kvalitetnog vodovoda i kanalizacije, stabilne elektricne energije i gde ne moze ostvarivati normalne telekomunikacione potrebe. Dok u Vojvodini i ima pojedinih sela koja su, pre svega zahvaljujuci Austrougarskoj, koliko toliko organizovana normalno, sela u centralnoj i juznoj Srbiji su nedostojna zivota u XXI veku. Ako takva sela propadnu, propasti su i bila sklona. U normalnim drzavama sela nalikuju na tzv. suburbia naselja, i imaju sve sto treba za coveku dostojan zivot, a takodje imaju i odlicnu infrastrukturu kojom su povezana sa drugim selima i gradovima koji poseduju sadrzaje koje je neisplativno podizati u malim selima (bioskopi, pozorista, galerije, klinike, fakulteti, itd.) pa ljudi za manje od sat vremena mogu da ispune svoje potrebe. Takodje, i sami ljudi koji zive na selu ne moraju se nuzno baviti poljoprivredom i stocarstvom, a oni koji se bave su uglavnom udruzeni kako bi mogli biti konkurentni na trzistu... Kod nas je sve naopako postavljeno, nije se pratio razvitak, pa bi zapravo bilo cudno da sela ne odumiru.

retka su sela u čiju se infrastrukturu malo više ulagalo poslednjih godina.
mnoga nemaju "normalne" puteve, gradsku vodu, telefonske centrale (time i internet), domove zdravlja, redovan gradski saobraćaj (pogotovo u zimskom periodu)...to su osnovne potrebe..u slučaju nekog komunalnog problema mnogo duže čekaju na intervenciju, kao da su "zaboravljena" tamo negde van grada
era sitnih poljoprivrednih gazdinstava prolazi jer ona nisu posao, nego preživljavanje, tako da mlade više ništa ne "sprečava" da se otisnu ka gradovima u potrazi za poslom, time i boljim standardom života

Nemamo sad vremena za sela, prvo Kosovo da povratimo, kad povratimo Kosovo, naselicemo Albance po selima, i tako cemo jednim udarcem resiti dva problema.

Ne odumiru sela u Srbiji, odumire Srbija.

Mnogi poistovećuju "selo" i "bavljenje poljoprivredom". Ljudi, to uopšte nema veze jedno s drugim. Ne mora se stanovništvo u manjim mestima, "selima" baviti poljoprivredom. Pogledajte bilo koju zapadnoevropsku zemlju - kao što neko spomenu Austriju - imate mnogo malih mesta koja su na 50-100km udaljena od većih centara i koja su fenomenalna mesta za život za porodice. Dosadna su mladima i studentima, ali već za mlade porodice su odlična.

Ali, da bi se to postiglo država se posvetila onome što jeste njen posao - propisivanjem građevinskih normativa i istrajavanjem na njihovom ispunjavanju, projektovanju i izgradnji putne, železničke i telekomunikacione infrastrukture, poboljšavanju uslova za život ... sve što tzv "država" Srbija nema ni u snu nameru da uradi.

I kada je kod nas bilo najbolje zivot na selu je bio tezak i mucan.

Jedna polovina od toga ide na mentalitet male sredine, a druga na kulucenje...

Ostajali bi ljudi da ima buducnosti u njima, dakle posla pre svega i brze i lake konekcije sa gradovima.

Ali posto ima nebrojivo mnogo primera da im ni ulice nisu zavedene, da nema ni telefona a kamoli interneta sta onda reci? A to su jos i sekundarne stavke.

Vec 2 i kusur godine kako ide serija "Selo gori a baba se ceslja" koja bas i opisuje nestajanje srpskog sela. Cinjenica je da ce se proces nastaviti jer razvijene zemlje imaju veci procenat urbanog stanovnistva nego Srbija. Ne isplati se danas baviti se zemljoradnjom, s jedne strane drzava vam ne daje nikakve olaksice za proizvodnju, sta vise voce i povrce se od seljaka kupuju za smesne cene, a s druge strane sami seljaci ne ulazu u kvalitetniju proizvodnju

Slicna tema kao neki dan i neka je, jer je problem ogoman i trebalo bi mu posvetiti svakodnenu paznju, ali i rjesenja od strane drzave(tu prvenstveno mislim na infastrukturu i povoljne poljoprivredne kredite). U Svajcarskoj ljudi kad zavrse poljoprivredni fakultet znaju da ce raditi na selu i poljoprivredi, a nerijetko i samo na svom imanju, unaprijedjujuci ga stecenim znanjem. Mi, Balkanci, poslije tog faksa smatramo da nas sleduje kancelarija u nekom institutu (uvijek cast izuzecima) i cisto se uvrijedimo ako nas neko posalje na teren. S druge strane, to silazenje u grad je poprimilo groteskne mjere, jer svi koji su sisli imaju se gdje vratiti i sta raditi (sebi biti gazda, jesti svojom rukom proizvedenu hranu, a ne ovaj hemijski buckuris) umjesto sto pune biroe rada, socijalne ustanove i zive po memljivim, podstanarskim sobicama i redovno "vode" visoku politiku. Znaci.krivica za nastalo stanje je 50:50. Treba i stalno raditi medijske kampanje da biti seljak i zivjeti na selu nije druga kategoija zivljenja i ljudi, no itekako prva u mnogim pogledima, a kao primjeri mogu predstavljati i mnogi primjeri na uzornim, a bogatim domacinstvima i na ex-ju prostorima, da ne idemo dalje. Hrana se, ipak, proizvodi na selu i svima svakodnevno treba po nekoliko puta, pa nema logike da tu masa ne vidi za sebe dobit. Zaharije Trnavcevic se gleda i dalje od Srbije, emisije su fantasticne (kao i uvijek) i neka njega i kolege mu drzava pita sta i kako treba raditi. No, cini mi se da ce ova kriza pivuci na napustena imanja i one koji ni ne znaju da ih imaju.

...Imamo situaciju koja je van svake pameti - u Beogradu postaje nemoguće kretati se bilo gde od ovolikog broja ljudi. Previše ljudi i previše vozila za grad sa ovakvom infrastrukturom, i onda da bi se stiglo iz jednog naselja udaljenog 10 km do centra grada potrebno je više od sat vremena, što je sasvim dovoljno vremena da se iz istog naselja autoputem stigne do nekog šumadijskog sela. A sa druge strane - sela su nam prelepa, na sjajnim mestima, sa svim prirodnim uslovima za vođenje zdravog života, a pritom avetinjski prazna. Zbog državne politike koja uništava sela, i koja brani suverenitet nad svim i svačim a ne brine o onome što je sasvim sigurno njeno, ljudi odlaze iz tih prirodnih lepota, stižu u već pretrpani Beograd, većina ne pronađe zaposlenje, ali ipak ostaje tu da životari, pitajući se kako su tu završili... okruženi ogromnim brojem vozila sa zastarelim motorima koji zagađuju pet puta više od evropskog proseka, ali to je opet dozvoljeno u ovoj zemlji sa nepostojećom ekološkom politikom. Od tog zagađenja opet imamo ogroman broj raznoraznih oboljenja kod ljudi, malignih, respiratornih, itd. po kojima zauzimamo sam vrh evropskih zdravstvenih lestvica. Država nam je bolesna.

U normalnoj EU zemlji (Holandija, UK...) se kvalitet zivota apsolutno ni po cemu ne razlikuje "na selu" (tj. u manjim gradovima) i "u gradu". Ako razlika i postoji, lepse je i lakse ziveti u manjoj sredini (manje saobracajne guzve i zastoji, malo mirnije i tise). S druge strane, u srbiji postoji Beograd i ostatak, a ostatak ostatka su ljudi koji zive na selu. Nezaposlenost, beda, unistena i ponizena poljoprivreda - ti ljudi su liseni svakog dostojanstva i perspektive. Uopste nije cudno sto sela u srbiji odumiru, cudno je sto jos uvek postoje. Komunisticko nasledje sistematskog satiranja srpskog seljaka sve "demokratske" vlade (pa i ova, sa "ministrom" poljoprivrede kao najistaknutijim u toj oblasti) brizljivo su nastavile. Odavno smo presli tacku posle koje nema vise povratka. Kad su ponizeni ljudi koji stvaraju nas hleb, i koji kao takvi zasluzuju najvece postovanje, to je znak za opstu uzbunu

"Srbija je 95 procenata ruralno područje"?
Sam grad Beograd zauzima skoro 11 odsto teritorije drzave, a kad mu se prikljuce teritorije Nisa, Novog Sada, Subotice, Kraljeva, Leskovca... to je daleko vise od 5%, skoro 35% teritorije.

Pa sta? U drugim drzavama su odumrla pre sto i vise godine. Industrijska revolucija... Kamo srece da se neko vise brine o (ne)kulturi ljudi u gradovima kao sto je Jagodina npr., ili Vladicin han, nego o okolnim selima.

Ovo je zamena teza. Srbija samo sto nije odumrla, a prica se o selima.

Preblem odumiranja sela nije samo problem u Srbiji nego i u cijelom svijetu.
To ustvari i nije problem nego jednostavno neminovne promjene uslovljene restrukturiranjem zivota, obrazovne, ekonomske i prakticne prirode. Radi se o pretezno malim selima za koje je organizovanje infrastrukture preskupo i neprakticno.
U mnogim zemljama Zapada naselja su podizana oko vec izgradjenih puteva; u Srbiji i ostalim malim zemljama Balkana potrebno je graditi puteve kao i ostale faktore infrastrukture, do malih i ekonomski neznacajnih naselja koja su vrlo cesto podizana daleko od puteva kao sigurnije mjesto za opstanak.
Naravno da neka od tih naselja treba sacuvati kao simbole kulturne proslosti a ne kao teret drzave. Organizovanje novih naselja blizu industriskih objekata bilo je nekada aktuelno narocito u prvim godinama komunisticke Jugoslavije. Bez obzira na negativnosti koje se sada pripisujetim poduhvatima, sa pravom ili bez njega, to treba da bude jedan prirucnik za orijentaciju.

Da sam u Septembtu 2000. znao da cu danas da procitam jednu ovakvu vest, dozivotno bih glasao za Milosevica (iako je njegova politika i dovela do toga). Svi ovi silni ljudi, politicari, od 5. Oktobra do danas potpuno su nesposobni i i kroz ovu vest mozemo da vidimo da politika ove zemlje pa i ono sto zovu nacionalnim interesima uopste ne postoji. Zbog toga sam i emigrirao 2006. u jednu evropsku provinciju, a verujte da to svima koji su ostali tamo najiskrenije zelim.

citava srbija odumire. mladi i strucni kadrovi masovno napustaju ovu rak ranu evrope. ovde persepktive nema! caruje lopovluk, korupcija, bezakonje,... masovne ubice su nacionalni heroji. setite se statistike koliko studenata zeli da napusti srbistan odmah posle zavrsenog fakulteta! branite suverenitet i teritorijalni integritet? e pa uskoro vise nece biti kog da ga brani. srbi ce postati manjina u sopstvenoj drzavi.

Pa sta? U drugim drzavama su odumrla pre sto i vise godine. Industrijska revolucija... Kamo srece da se neko vise brine o (ne)kulturi ljudi u gradovima kao sto je Jagodina npr., ili Vladicin han, nego o okolnim selima.

Pa shta? Ionako je jedini strateshki plan decentralizacije Srbije koji vladajuca "elita" u Srbiji ima u svojim glavama da se svi seoski "Mini Maxi"-ji pretvore u lokalne direkcije "Delta Agrara", a za to ti nije potrebno lokalno stanovnishtvo, samo sezonski radnici koji u sezoni poljskih radova zive u inace praznim seoskim kucama. Ionako ce sve to biti Njegovo.

Hajde da razmislimo: do sela često ne postoje kvalitetni putevi, tako da se ne može samo "skoknuti" do grada da se kupi, recimo, nova baterija za daljinski upravljač za TV. Ne postoji ni kablovska TV. Često ni struja nije dovoljno kvalitetna pa bela tehnika i kompjuteri crkavaju. Nema ADSL-a. Nema možda ni fiksnog telefona. Nema prodavnice koja radi 24h dnevno. Nema srednje škole. Nema bioskopa. Zašto bi neko od mladih želeo da bude građanin drugog reda i da živi na selu?

Sada malo o poslu: u vesti jedan seljak kaže da se sve kosi i radi ručno. Zašto bih ja želeo da odem na selo, da sve radim ručno, kao u 18. veku?

Uzgred, država isplaćuje dug seljacima sa zakašnjenjem od godinu dana. Ko može onda da se obogati od takvog života?

Mislim da odumiranje sela ne bi bilo strašno, ako bi poljoprivreda funkcionisala. To znači ukrupnjavanje imanja i uvođenje najnovijih tehnologija, navodnjavanja, traktora sa klima uređajima i slično. Ne bi nam ništa falilo da živimo u gradu, odemo autom na selo svaki dan ujutru, obavimo zemljoradničke poslove i onda se vratimo kući popodne u grad.

Ali, to je u Srbiji naučna fantastika. Obezbedite infrastrukturu pa selo neće odumirati.

Pa svuda su u normalnom svetu odumrla sela pravljena po modelu XVIII i XIX veka. Ne moze da se zivi od dvadeset ari zemlje, dve krave i deset peradi, kakva je situacija kod mnogih koji zive na selu. Takodje, nece niko normalan da zivi u kuci od blata i siprazja gde mu je ispod prozora svinjac i kokosinjac, niti gde nema asfaltirane ulice, kvalitetnog vodovoda i kanalizacije, stabilne elektricne energije i gde ne moze ostvarivati normalne telekomunikacione potrebe. Dok u Vojvodini i ima pojedinih sela koja su, pre svega zahvaljujuci Austrougarskoj, koliko toliko organizovana normalno, sela u centralnoj i juznoj Srbiji su nedostojna zivota u XXI veku. Ako takva sela propadnu, propasti su i bila sklona. U normalnim drzavama sela nalikuju na tzv. suburbia naselja, i imaju sve sto treba za coveku dostojan zivot, a takodje imaju i odlicnu infrastrukturu kojom su povezana sa drugim selima i gradovima koji poseduju sadrzaje koje je neisplativno podizati u malim selima (bioskopi, pozorista, galerije, klinike, fakulteti, itd.) pa ljudi za manje od sat vremena mogu da ispune svoje potrebe. Takodje, i sami ljudi koji zive na selu ne moraju se nuzno baviti poljoprivredom i stocarstvom, a oni koji se bave su uglavnom udruzeni kako bi mogli biti konkurentni na trzistu... Kod nas je sve naopako postavljeno, nije se pratio razvitak, pa bi zapravo bilo cudno da sela ne odumiru.

Nemamo sad vremena za sela, prvo Kosovo da povratimo, kad povratimo Kosovo, naselicemo Albance po selima, i tako cemo jednim udarcem resiti dva problema.

Ali su zato kafici u krugu dvojke puni, a nezaposlenost skoro milion ljudi. Nazdravlje!!!

Vec 2 i kusur godine kako ide serija "Selo gori a baba se ceslja" koja bas i opisuje nestajanje srpskog sela. Cinjenica je da ce se proces nastaviti jer razvijene zemlje imaju veci procenat urbanog stanovnistva nego Srbija. Ne isplati se danas baviti se zemljoradnjom, s jedne strane drzava vam ne daje nikakve olaksice za proizvodnju, sta vise voce i povrce se od seljaka kupuju za smesne cene, a s druge strane sami seljaci ne ulazu u kvalitetniju proizvodnju

Dodjite da zivite u BG, 500 km od metroa, 2 m od komsijinog prozora, putevima sa rupama ali zakrceni, tako da ih ne vidite, manijacima na istim, borbama u redovima za dokumenta, bez mesta u obdanistima, pare + veza (najmanje Tadic) ako hocete da radite u drzavnoj upravi (ali ste zato obezbedjeni do kraja zivota) i naravno, po kvalitetu najskupljem kvadratu stambenog prostora. Ah zaboravio sam najvaznije "od kolevke pa do groba, Misko-Delta ce vas voda".

Da sam u Septembtu 2000. znao da cu danas da procitam jednu ovakvu vest, dozivotno bih glasao za Milosevica (iako je njegova politika i dovela do toga). Svi ovi silni ljudi, politicari, od 5. Oktobra do danas potpuno su nesposobni i i kroz ovu vest mozemo da vidimo da politika ove zemlje pa i ono sto zovu nacionalnim interesima uopste ne postoji. Zbog toga sam i emigrirao 2006. u jednu evropsku provinciju, a verujte da to svima koji su ostali tamo najiskrenije zelim.

Prekasno je, sela u Srbiji će polako ali sigurno nestajati pošto se taj problem nije rešavao na vreme.

Nema infrastrukture - dobrih puteva, železnice, telekomunikacija - i zato ljudi beže sa sela.

U Austriji ljudi koji žive na planini za sat-dva autom stižu u Beč ili Salzburg, žive bolje nego ljudi u gradu i zbog toga im ne pada na pamet da se sele u grad.

A u Srbiji ljudi shvataju da je život na selu ekvivalent zatvora usled nepostojeće infrastrukture i minimalne ekonomske aktivnosti.

Samo ozbiljne države rešavaju strateške probleme kao što je ovaj.

Jednostavno, odnos Srbije prema selu je takav da je pravo čudo da tamo još uvek i ima ikoga. Sa nestankom trenutno aktivnih generacija seljaka, nestaće i jedna od poslednjih mazohističkih sklonosti građana Srbije - da se poljoprivredom bave na sopstvenu štetu.

"Srbija je 95 procenata ruralno područje"?
Sam grad Beograd zauzima skoro 11 odsto teritorije drzave, a kad mu se prikljuce teritorije Nisa, Novog Sada, Subotice, Kraljeva, Leskovca... to je daleko vise od 5%, skoro 35% teritorije.

Ovo je zamena teza. Srbija samo sto nije odumrla, a prica se o selima.

Sta nas briga, sada su nam gradovi kao sela.

Kako da ne odumru kada drzava gusi i torturise svakoga ko na tom selu, proizvodi, svakom ko zivi od zemlje...repa, malina, psenica, kukuruz, duvan, mleko, svinje,ovce...krave...
nema ko nije strajkovao.
Covek onda digne ruke...rasproda 50 ha zemlje, kupi dvosoban stan na periferiji i zaposli se u nekoj propaloj fabrici.

Slicna tema kao neki dan i neka je, jer je problem ogoman i trebalo bi mu posvetiti svakodnenu paznju, ali i rjesenja od strane drzave(tu prvenstveno mislim na infastrukturu i povoljne poljoprivredne kredite). U Svajcarskoj ljudi kad zavrse poljoprivredni fakultet znaju da ce raditi na selu i poljoprivredi, a nerijetko i samo na svom imanju, unaprijedjujuci ga stecenim znanjem. Mi, Balkanci, poslije tog faksa smatramo da nas sleduje kancelarija u nekom institutu (uvijek cast izuzecima) i cisto se uvrijedimo ako nas neko posalje na teren. S druge strane, to silazenje u grad je poprimilo groteskne mjere, jer svi koji su sisli imaju se gdje vratiti i sta raditi (sebi biti gazda, jesti svojom rukom proizvedenu hranu, a ne ovaj hemijski buckuris) umjesto sto pune biroe rada, socijalne ustanove i zive po memljivim, podstanarskim sobicama i redovno "vode" visoku politiku. Znaci.krivica za nastalo stanje je 50:50. Treba i stalno raditi medijske kampanje da biti seljak i zivjeti na selu nije druga kategoija zivljenja i ljudi, no itekako prva u mnogim pogledima, a kao primjeri mogu predstavljati i mnogi primjeri na uzornim, a bogatim domacinstvima i na ex-ju prostorima, da ne idemo dalje. Hrana se, ipak, proizvodi na selu i svima svakodnevno treba po nekoliko puta, pa nema logike da tu masa ne vidi za sebe dobit. Zaharije Trnavcevic se gleda i dalje od Srbije, emisije su fantasticne (kao i uvijek) i neka njega i kolege mu drzava pita sta i kako treba raditi. No, cini mi se da ce ova kriza pivuci na napustena imanja i one koji ni ne znaju da ih imaju.

Zato ćemo svi mi vrlo brzo živeti u Beogradu, i cela Srbija će postati Beograd...

Ne odumiru sela u Srbiji, odumire Srbija.

Mnogi poistovećuju "selo" i "bavljenje poljoprivredom". Ljudi, to uopšte nema veze jedno s drugim. Ne mora se stanovništvo u manjim mestima, "selima" baviti poljoprivredom. Pogledajte bilo koju zapadnoevropsku zemlju - kao što neko spomenu Austriju - imate mnogo malih mesta koja su na 50-100km udaljena od većih centara i koja su fenomenalna mesta za život za porodice. Dosadna su mladima i studentima, ali već za mlade porodice su odlična.

Ali, da bi se to postiglo država se posvetila onome što jeste njen posao - propisivanjem građevinskih normativa i istrajavanjem na njihovom ispunjavanju, projektovanju i izgradnji putne, železničke i telekomunikacione infrastrukture, poboljšavanju uslova za život ... sve što tzv "država" Srbija nema ni u snu nameru da uradi.

...Imamo situaciju koja je van svake pameti - u Beogradu postaje nemoguće kretati se bilo gde od ovolikog broja ljudi. Previše ljudi i previše vozila za grad sa ovakvom infrastrukturom, i onda da bi se stiglo iz jednog naselja udaljenog 10 km do centra grada potrebno je više od sat vremena, što je sasvim dovoljno vremena da se iz istog naselja autoputem stigne do nekog šumadijskog sela. A sa druge strane - sela su nam prelepa, na sjajnim mestima, sa svim prirodnim uslovima za vođenje zdravog života, a pritom avetinjski prazna. Zbog državne politike koja uništava sela, i koja brani suverenitet nad svim i svačim a ne brine o onome što je sasvim sigurno njeno, ljudi odlaze iz tih prirodnih lepota, stižu u već pretrpani Beograd, većina ne pronađe zaposlenje, ali ipak ostaje tu da životari, pitajući se kako su tu završili... okruženi ogromnim brojem vozila sa zastarelim motorima koji zagađuju pet puta više od evropskog proseka, ali to je opet dozvoljeno u ovoj zemlji sa nepostojećom ekološkom politikom. Od tog zagađenja opet imamo ogroman broj raznoraznih oboljenja kod ljudi, malignih, respiratornih, itd. po kojima zauzimamo sam vrh evropskih zdravstvenih lestvica. Država nam je bolesna.

U normalnoj EU zemlji (Holandija, UK...) se kvalitet zivota apsolutno ni po cemu ne razlikuje "na selu" (tj. u manjim gradovima) i "u gradu". Ako razlika i postoji, lepse je i lakse ziveti u manjoj sredini (manje saobracajne guzve i zastoji, malo mirnije i tise). S druge strane, u srbiji postoji Beograd i ostatak, a ostatak ostatka su ljudi koji zive na selu. Nezaposlenost, beda, unistena i ponizena poljoprivreda - ti ljudi su liseni svakog dostojanstva i perspektive. Uopste nije cudno sto sela u srbiji odumiru, cudno je sto jos uvek postoje. Komunisticko nasledje sistematskog satiranja srpskog seljaka sve "demokratske" vlade (pa i ova, sa "ministrom" poljoprivrede kao najistaknutijim u toj oblasti) brizljivo su nastavile. Odavno smo presli tacku posle koje nema vise povratka. Kad su ponizeni ljudi koji stvaraju nas hleb, i koji kao takvi zasluzuju najvece postovanje, to je znak za opstu uzbunu

Preblem odumiranja sela nije samo problem u Srbiji nego i u cijelom svijetu.
To ustvari i nije problem nego jednostavno neminovne promjene uslovljene restrukturiranjem zivota, obrazovne, ekonomske i prakticne prirode. Radi se o pretezno malim selima za koje je organizovanje infrastrukture preskupo i neprakticno.
U mnogim zemljama Zapada naselja su podizana oko vec izgradjenih puteva; u Srbiji i ostalim malim zemljama Balkana potrebno je graditi puteve kao i ostale faktore infrastrukture, do malih i ekonomski neznacajnih naselja koja su vrlo cesto podizana daleko od puteva kao sigurnije mjesto za opstanak.
Naravno da neka od tih naselja treba sacuvati kao simbole kulturne proslosti a ne kao teret drzave. Organizovanje novih naselja blizu industriskih objekata bilo je nekada aktuelno narocito u prvim godinama komunisticke Jugoslavije. Bez obzira na negativnosti koje se sada pripisujetim poduhvatima, sa pravom ili bez njega, to treba da bude jedan prirucnik za orijentaciju.

I kada je kod nas bilo najbolje zivot na selu je bio tezak i mucan.

Jedna polovina od toga ide na mentalitet male sredine, a druga na kulucenje...

retka su sela u čiju se infrastrukturu malo više ulagalo poslednjih godina.
mnoga nemaju "normalne" puteve, gradsku vodu, telefonske centrale (time i internet), domove zdravlja, redovan gradski saobraćaj (pogotovo u zimskom periodu)...to su osnovne potrebe..u slučaju nekog komunalnog problema mnogo duže čekaju na intervenciju, kao da su "zaboravljena" tamo negde van grada
era sitnih poljoprivrednih gazdinstava prolazi jer ona nisu posao, nego preživljavanje, tako da mlade više ništa ne "sprečava" da se otisnu ka gradovima u potrazi za poslom, time i boljim standardom života

19.jul.2009. na sajtu B92...
Jedan hektar zemlje u regiji Severna Rajna - Vestfalija košta 50.000 evra, što je deset puta skuplje nego u Srbiji. Ali, ono što je najdrastičnija razlika u odnosu na Srbiju su prinosi. Na primer, prinos pšenice je skoro tri puta veći nego u Srbiji.

“Prosečan prinos žita koji ostvarujem je oko 10 tona po hektaru, repe oko 80 tona i ječma oko 9 tona po hektaru”, kaže Leter Bojtas, poljoprivrednik iz oblasti Severna Rajna.

Ali, uz veće prinose nego u Srbiji, Luter Bojtas ima 290 evra subvencija po hektaru za pšenicu i 400 evra subvencije za šećernu repu, krediti su višestruko jeftiniji nego u Srbiji a o skladištenju svojih proizvoda, za razliku od naših poljoprivrednika, ne mora da brine. Tako na primer ima na raspolaganju podno skladište za ječam, u koje se upumpa vazduh kako bi se vlaga stalno zadržala na istom nivou.-ovo je kopirano sa sajta a moj komentar je.....

Kod nas se stimulise stambena gradnja u gradovima iako postoji podatak da u gradovima Srbije ima 23kvadrata stambenog prostora po stanovniku, sto je vise od proseka Nemacke (ne racunajuci porodicnu stambenu gradnju). Kod nas ce od maja sledece godine poceti stambena izgradnja koju ce stimulisati drzava i koju promovise vec par meseci sa Dulicem i Mrkonjicem na celu. Kome se zidaju ti stanovi? Pa stanovnistvu koje se doseljava u gradove i napusta sela, samim tim ostajemo bez poljoprivrede, uvozino sve sto se moze uvesti i placamo vecu cenu od one u EU. Umesto novih stanova , bolje da imamo novu agrarnu mehanizaciju, sa subvencijama u poljoprivredi te cemo tako doci do jeftinije hrane. Umesto toga, svi cemo ziveti u gradovima i imati 1,1 miliona stanovnika Srbije koji zive sa maje od 1 dolara dnevno

Ostajali bi ljudi da ima buducnosti u njima, dakle posla pre svega i brze i lake konekcije sa gradovima.

Ali posto ima nebrojivo mnogo primera da im ni ulice nisu zavedene, da nema ni telefona a kamoli interneta sta onda reci? A to su jos i sekundarne stavke.