Nerešen problem životinjskog otpada

"Kako kod nas ne postoji fabrika za preradu životinjskog otpada, koje nalažu standardi EU, on se u kafilerijama najčešće koristi za proizvodnju mesno-koštanog brašna, a ono, pak, za ishranu svinja i živine. Neretko i pasa“, kaže pomoćnica ministra zaštite životne sredine Ljiljana Stanojević"

KO JE DOZVOLIO DA SE KAFILERIJE BAVE PROIZVODNJOM BILO ČEGA!?

Ovo je vrlo debeo razlog da se rapidno smanji potrošnja mesa i mesnih preradjevine a da se posebno obrati pažnja da se kod Miškovića (Juhor,Karneks itd.) i još nekih poznatih proizvodjača, i trgovaca, ne kupuju ti proizvodu uopšte!

Ne znam šta bi trebalo da se dogodi pa da se isicivilizuje ovaj naš nesretni srBski narod. Proćiće još mnoge genereacije naraštaja dok se ne iskorene neke folklorne navike koje su upečatljive za nač identitet, mentalitet i svest. Mora se početi od nule. Higijenske navike, ekološka svest, i bonton (poštovanje sebe samog i svojih bližnjih).

Nemojte jesti meso. Iz ovog teksta se vidi sta je industrija mesa: trulez, bolest i smrt.

Ne vidim nista lose u preradi klanicnog otpada i crknutih grla za proizvodnju krvnog mesnog i kostanog brasna sto se koristi u ishrani riba svinja pasa macaka krznasica i zasticenih zveri u rezervatima.

Napomena: Tretiranjem na visokoj temperaturi u autoklavima (hermeticki zatvorenim kazanima) se unistavaju zivi mikrobi njihove spore(neaktivni oblici) i mnogi bio toksini.
Spaljivanjem ili odlaganjem u prirodi crkotina zagaduje se vazduh voda smradom produktima spaljivanja truljenja i uzrocnicima zaraznih bolesti koje su opasne i za coveka

Imala sam prilike da vidim pravilnike iz 93 godine. I tada se koristilo koštano kafilerijsko brašno. Koristi se i danas, a u EU je zabranjeno zbog mogućeg prenošenja infektivnih bolesti. Zar smo mi pametniji pa mislimo da oni nemaju pojma kada misle da je ovo brašno opasno? Zamislite na trpezi imate prasence, hrskavo, toplo ali koje se hranilo crknutim i raspadnutim lešinama, onih koji su imale hepatitise, piroplazmoze, trihinele, pantljičare, ptičiji grip, lajmsku bolest, crni prišt, brucelozu i treba li dalje...?

Ne vidim nista lose u preradi klanicnog otpada i crknutih grla za proizvodnju krvnog mesnog i kostanog brasna sto se koristi u ishrani riba svinja pasa macaka krznasica i zasticenih zveri u rezervatima.

Napomena: Tretiranjem na visokoj temperaturi u autoklavima (hermeticki zatvorenim kazanima) se unistavaju zivi mikrobi njihove spore(neaktivni oblici) i mnogi bio toksini.
Spaljivanjem ili odlaganjem u prirodi crkotina zagaduje se vazduh voda smradom produktima spaljivanja truljenja i uzrocnicima zaraznih bolesti koje su opasne i za coveka

"Kako kod nas ne postoji fabrika za preradu životinjskog otpada, koje nalažu standardi EU, on se u kafilerijama najčešće koristi za proizvodnju mesno-koštanog brašna, a ono, pak, za ishranu svinja i živine. Neretko i pasa“, kaže pomoćnica ministra zaštite životne sredine Ljiljana Stanojević"

KO JE DOZVOLIO DA SE KAFILERIJE BAVE PROIZVODNJOM BILO ČEGA!?

Ovo je vrlo debeo razlog da se rapidno smanji potrošnja mesa i mesnih preradjevine a da se posebno obrati pažnja da se kod Miškovića (Juhor,Karneks itd.) i još nekih poznatih proizvodjača, i trgovaca, ne kupuju ti proizvodu uopšte!

Nemojte jesti meso. Iz ovog teksta se vidi sta je industrija mesa: trulez, bolest i smrt.

Ne znam šta bi trebalo da se dogodi pa da se isicivilizuje ovaj naš nesretni srBski narod. Proćiće još mnoge genereacije naraštaja dok se ne iskorene neke folklorne navike koje su upečatljive za nač identitet, mentalitet i svest. Mora se početi od nule. Higijenske navike, ekološka svest, i bonton (poštovanje sebe samog i svojih bližnjih).

Imala sam prilike da vidim pravilnike iz 93 godine. I tada se koristilo koštano kafilerijsko brašno. Koristi se i danas, a u EU je zabranjeno zbog mogućeg prenošenja infektivnih bolesti. Zar smo mi pametniji pa mislimo da oni nemaju pojma kada misle da je ovo brašno opasno? Zamislite na trpezi imate prasence, hrskavo, toplo ali koje se hranilo crknutim i raspadnutim lešinama, onih koji su imale hepatitise, piroplazmoze, trihinele, pantljičare, ptičiji grip, lajmsku bolest, crni prišt, brucelozu i treba li dalje...?