Štampa: Napetost u Severnoj Irskoj

Pre 20-tak godina sam bio u Irskoj, u Dablinu i Voterfordu, u privatno - radnoj poseti svom kolegi odavde, ozenjenim Irkinjom. Pokazali su mi banku, u kojoj je poginuo skolski drug zene mog kolege, prilikom napada terorista - oni su pljackali banku i naredjenje je bilo da niko ne mrda; dete poginulog se uznemirilo, on je poceo da se krece i terorista ga je na mestu ubio. Dakle, posredno poznajem zrtvu tamosnjih nesrecnih dogadjaja i nikako mi nije milo sto se stanje pogorsava, a Irska mi se nekako dopada i inace. Sa druge strane, Zapad je odradio ono sto je odradio u nasoj Jugoslaviji, onoj staroj, pocev od dekompozicije drzave, kojoj ama bas nista nije falilo, ako se pogleda malo sire, pa do razaranja Srbije otcepljenjem Kosova, na takav nacin, da ne mogu da ostanem ravnodusan i da se bar malo ne radujem kad se i kod njih dogadja ono sto se dogadjalo kod nas. Nije to prava radost, to je vise kao konstatacija da smo bili u pravu kad smo im govorili da ne otvaraju nove Pandorine kutije, ali sta vredi kad veliki i silni teraju po svoje, bez obzira na cenu. Vozeci se taksijem prema aerodromu, na jednom delu puta mi se obratio taksista i rekao "Ovo je put ka Belfastu ... culi ste za nasu nesrecu?" Bio sam sokiran cinjenicom, da se jedna tako obicna zivotna situacija, tako lako u trenutku povezala sa problemima jednog naroda i bas mi je tesko palo. Nekako sam osetio grizu savesti - eto, ja se setkam po svetu, a tamo se gine, uprkos tome da za to nisam bio ni najmanje kriv. Za "nagradu", Zapad me 1999. bombardovao.

Veoma je komplikovana situacija sa Severnom Irskom. Ima tu mnogo uglova, ali realno Englezi nemaju danas mnogo veze sa celom pričom, a to je neka percepcija naših ljudi - da Englezi nekog terorišu i ne daju Ulsteru da se pripoji matici. Istina je da su Velika Britanija i Engleska imale veliku istorijsku ulogu u naseljavanju Ulstera protestantima i da je to, ako se gleda prosto, uzrok današnjih problema (doduše, veliki broj Iraca katolika se u 19. veku naselio u okolinu Glazgova, pa samo treba videti podelu između navijača katoličkog "Celtica" i protestantskog "Rangersa" i sve je jasno). Sukob irskih katolika i protestanata je dubok, a političke elite malo čine da smire situaciju. Ovih 10 godina smirivanja nisu ništa u odnosu na tri veka konflikta i nije čudo da se može preko noći da pukne. Dovoljno je znati da se svake godine održava tradicionalni marš "oranžista" (protestanata) kojim se slavi pobeda nad katolicima 1690. u bici kod Bojna. Protestanti paradiraju kroz katoličke četvrti, između ostalih. To je kao kad bi sledećih sto godina Hrvati paradirali kroz Vukovar i srpski deo grada, a Srbi kroz Srebrenicu. Vrlo gadno i nezgodno. I tako u krug.

Da bi razumeli aktuelnu situaciju u Irskoj prvo pogledajte cuveni tuzan film:
"Bloody Sunday". A jos tuznija prica iz jos davnije istorije je film: "The Wind That Shakes the Barley".
Mozda cete kasnije razumeti pravu pricu i to sto se tamo desavalo i pre nego sto je prica o nasem Kosovu i postojala.
Tuzno je kada citam neke komentare koji kazu e sad sto volim sto se i njima vraca istom merom.
Taj koji to kaze onda zaista nema pojma sta se zapravo tamo dogadjalo. Mir je postojao bar zadnjih deset godina i tuzno je da se opet nemir pojavio. Bila sam nekoliko puta u Belfastu i sev Irskoj uopste, koja je generalno bogatija od Irske republike. U Sev. Irskoj ste Irac ili za Irsku (katolik) ili za Vel. Britaniju (protestant), nema treceg.
Na Kosovu ste Srbin za Srbiju ili Albanac za Albaniju i nezavisno Kosovo. Odlucite sami koje su slicnosti.
Kao sto mi znamo da kazemo neka procitaju malo nasu istoriju, to bi isto i mi mogli,da malo procitamo ipak njihovu istoriju !

Da bi razumeli aktuelnu situaciju u Irskoj prvo pogledajte cuveni tuzan film:
"Bloody Sunday". A jos tuznija prica iz jos davnije istorije je film: "The Wind That Shakes the Barley".
Mozda cete kasnije razumeti pravu pricu i to sto se tamo desavalo i pre nego sto je prica o nasem Kosovu i postojala.
Tuzno je kada citam neke komentare koji kazu e sad sto volim sto se i njima vraca istom merom.
Taj koji to kaze onda zaista nema pojma sta se zapravo tamo dogadjalo. Mir je postojao bar zadnjih deset godina i tuzno je da se opet nemir pojavio. Bila sam nekoliko puta u Belfastu i sev Irskoj uopste, koja je generalno bogatija od Irske republike. U Sev. Irskoj ste Irac ili za Irsku (katolik) ili za Vel. Britaniju (protestant), nema treceg.
Na Kosovu ste Srbin za Srbiju ili Albanac za Albaniju i nezavisno Kosovo. Odlucite sami koje su slicnosti.
Kao sto mi znamo da kazemo neka procitaju malo nasu istoriju, to bi isto i mi mogli,da malo procitamo ipak njihovu istoriju !

Pre 20-tak godina sam bio u Irskoj, u Dablinu i Voterfordu, u privatno - radnoj poseti svom kolegi odavde, ozenjenim Irkinjom. Pokazali su mi banku, u kojoj je poginuo skolski drug zene mog kolege, prilikom napada terorista - oni su pljackali banku i naredjenje je bilo da niko ne mrda; dete poginulog se uznemirilo, on je poceo da se krece i terorista ga je na mestu ubio. Dakle, posredno poznajem zrtvu tamosnjih nesrecnih dogadjaja i nikako mi nije milo sto se stanje pogorsava, a Irska mi se nekako dopada i inace. Sa druge strane, Zapad je odradio ono sto je odradio u nasoj Jugoslaviji, onoj staroj, pocev od dekompozicije drzave, kojoj ama bas nista nije falilo, ako se pogleda malo sire, pa do razaranja Srbije otcepljenjem Kosova, na takav nacin, da ne mogu da ostanem ravnodusan i da se bar malo ne radujem kad se i kod njih dogadja ono sto se dogadjalo kod nas. Nije to prava radost, to je vise kao konstatacija da smo bili u pravu kad smo im govorili da ne otvaraju nove Pandorine kutije, ali sta vredi kad veliki i silni teraju po svoje, bez obzira na cenu. Vozeci se taksijem prema aerodromu, na jednom delu puta mi se obratio taksista i rekao "Ovo je put ka Belfastu ... culi ste za nasu nesrecu?" Bio sam sokiran cinjenicom, da se jedna tako obicna zivotna situacija, tako lako u trenutku povezala sa problemima jednog naroda i bas mi je tesko palo. Nekako sam osetio grizu savesti - eto, ja se setkam po svetu, a tamo se gine, uprkos tome da za to nisam bio ni najmanje kriv. Za "nagradu", Zapad me 1999. bombardovao.

Veoma je komplikovana situacija sa Severnom Irskom. Ima tu mnogo uglova, ali realno Englezi nemaju danas mnogo veze sa celom pričom, a to je neka percepcija naših ljudi - da Englezi nekog terorišu i ne daju Ulsteru da se pripoji matici. Istina je da su Velika Britanija i Engleska imale veliku istorijsku ulogu u naseljavanju Ulstera protestantima i da je to, ako se gleda prosto, uzrok današnjih problema (doduše, veliki broj Iraca katolika se u 19. veku naselio u okolinu Glazgova, pa samo treba videti podelu između navijača katoličkog "Celtica" i protestantskog "Rangersa" i sve je jasno). Sukob irskih katolika i protestanata je dubok, a političke elite malo čine da smire situaciju. Ovih 10 godina smirivanja nisu ništa u odnosu na tri veka konflikta i nije čudo da se može preko noći da pukne. Dovoljno je znati da se svake godine održava tradicionalni marš "oranžista" (protestanata) kojim se slavi pobeda nad katolicima 1690. u bici kod Bojna. Protestanti paradiraju kroz katoličke četvrti, između ostalih. To je kao kad bi sledećih sto godina Hrvati paradirali kroz Vukovar i srpski deo grada, a Srbi kroz Srebrenicu. Vrlo gadno i nezgodno. I tako u krug.