Šest godina bez Zorana Đinđića

Danas sam na RAdio B 92 slusao emisju na temu ubijenog premijera Srbije.

Trnci su me prolazili.
Ono sto vidimo iz Osijeka, Hrvatske, da je premijer Dindic ziv cijela regija bih brze dozivjela prosperitet, ovako smo svi vraceni unazad.

Na sceni su kvazi demokrate.
Dovoljno je pogledati kako komentiraju teme Kosova, Bosne, Hrvatske, Rusije........

Ovako vise ne moze da se zivi. Za jos 6 godina bicemo 6 godina stariji, propaliji, siromasniji...

Zoranove ideje će ziveti samo ako ih svako od nas dosledno sprovodi u svom svakodnevnom zivotu. Sledite te misli i ideje. Boreci se za njih, borimo se za sebe, ako se ujedinimo borimo se za drustvo oko nas......jer jedino je sigurno ono za sta se sami izborimo!

Bio si naš prozor u svet!!!
Srbijo šteta!!!
Srbijo sramota!!!
Srbijo grehota!!!
Mogu te, ti briljantni čoveče, ubijati svakoga dana ali ti živiš sa nama u našoj kući svakoga dana sve više i više!!!
I jednog dana kada ti se i mi pridružimo među anđelima naša će deca od srca propagirati tvoje ideje i sa slavom te pronositi kroz svet!!!
Ljudino hvala ti što si nam osvetlio put!!!
Neka te milosrdni Bog čuva,pokoj ti duši i nek ti je laka zemlja!!!

Ova godišnjica je svima teže pala nego prethodnih godina... Koliko smo se samo udaljili od njega. Kada kažem njega, mislim njegovih ideja. Zoran Đinđić se rađa jednom u 100 godina. Mnogo mi je teško i da pišem, jer pomalo sam razočarana gde smo i šta smo posle 6 godina... I sama gđa Ružica je to rekla. Želim njenoj porodici i svima nama da nikada ne skrenemo sa puta, za koji je jedan veliki državnik i intlektualac dao svoj život. Ne smemo kukati i žaliti se, ali ni to ne sme biti alibi da radimo ono što odstupa od glavne ideje koju simbolizuje ime i delo dr Zoran Đinđić. Dok je nas istomišljenika ima nade... Hajde da se već jednom probudimo iz ove apatije i letargije. Verujem u sve nas, samo smo se malo predali. Nije dovoljno marketinški kopirati Zorana, treba živeti njega i njegove ideje - to je ljudi suština! I treba ga se sećati 365 dana u godini, kako bi nam bio podsetnik za sve dileme koje imamo, jer Zoran je bio vrhunski obrazovan, načitan i uvek spreman da uči. Nije dovoljno pohvaliti se da imaš dipolomu. I posle fakultata se nadgrađuje, ma koliko godina imali i koje mesto u društvu zauzimali!

Svoj život podario je svom narodu i svojoj zemlji. Sada je konačno red na nas. Ako ste ga slušali. Ako ste ga razumeli. Ako ste želeli da koračate njegovim putem, podignite glavu, zasucite rukave, povedite za sobom još ponekog i grabite hrabro do Zoranove Srbije. Toliko dugujemo njemu. Toliko dugujemo našoj deci.

Srbija šest godina posle ubistva Zorana, najboljeg među nama, živi život kakav zaslužuje. Većina ga nije razumela, njegovi ljubomorni saradnici nisu hteli da mu pomognu, a mnogi su. Učestvovali su u njegovoj satanizaciji. Danas su najveći licemeri oni koji govore o njegovoj viziji a čine sve da je unište. Ja očekujem da mi koji smo podržavali Zorana moramo ukloniti sve "glumce" i izabrati iskrene sledbenike Zoranove vizije i politike. Nadam se da se vidi ko sledi Zoranovu politiku i da će im se pružiti šansa.
Zoranu iskrena zahvalnost za dve godine bezbrižnog života i velike nade.

Srbija 12.03.2003. - POCETAK KRAJA.
Jedino je ZORAN mogao da spreci smak Srbije ali prostaci su ga u tome sprecili.
Ali mi koliko vidim ima nas dosta moramo da jos odlucnije krenemo njegovim putem koji je on zacrtao! Zato sto nasa zemlja stoji niko drugi nije kriv nego sami mi, jer je dobar deo nas glasao za one koji sabotiraju rad institucija i svega vodeci sramne i jadne bivsepartijske razgovore i prepirke. A Srbija ceka li ceka.
Dajta ljudi da se vec jednom resimo tih Vucica, Nikolica, Poplazica i tih crvenkapica.
Dajte da snazno nastavimo putem koji je trasirao nas najbolji i nikad ne prezaljeni premijer dr ZORAN DJINDJIC da ga ne izneverimo da moze na miru da pociva u RAJU gde mu je i mesto.
NEKA MU JE LAKA ZEMLJA!

Jednom je rekao:"...saradnike biram tako sto prvo pogledam kako se penju uz stepenice, uzimam samo one koji uvek preskoce jednu...!" Secam se i poruke onima koji vecno zive u i od proslosti: "Kada vozis bicikl uvek gledas napred, ako se okrenes i nastavis da vozis padas....! Koliko ih danas u Cvetkovicevoj vladi zadovoljava ove kriterijume?

Dosta melanholije, coveka vise nema. Zaboraviti ga nikad necemo, to je jasno. A sad, pljunite u sake svi koji ga cenite i ucinite sve sto mozete da sto vise budete onakvi kakav je on bio da bi kolektivno postigli ono cemu je on stremio. Na primer: Odaberite onoga na politickoj sceni koji najvise politicki lici na njega i glasajte za njega. Licno se obavezite da ubedite bar jos troje novih ljudi da glasa za njega. Kad ta licnost konacno dodje na vlast, ta vlast od vas zavisi hocete li je pustiti da spava zimskim snom ili ce se znojiti radeci za vas. Onog dana kad vlast zaspi svi na ulicu. Tada ce te moci reci, Zorane nadamo se da te nismo izneverili. Sve osim ovog je kuknjava. Dosta vise bezanja, sad svi na posao. Srecno dobri ljudi.

Pogledajte sajt NSPM. Sve njegovo nasledje izvrnuli su naopacke. Sve radi svojih interesa. Ovde je stvarno sve moguce.

Pocivaj u miru, care. Falis mi strasno!

Bio si i ostao JEDINI veliki predsednik koga je Demokratska stranka imala!
Bez tebe i tvoje ideje Srbiji boljega nema, a ovi što se slikaju sa Dačićem ispod tvoje slike ne vode nas nigde!

e covece, pa nacrto nam je ko deci sve sto treba da uradimo. i nista nismo uradili. ko da smo jos dublje potonuli u blato

Plakao sam puno pre sest godina, danas ponovo placem iako sam otisao od Srbije i od Srba, cini se ne dovoljno daleko. Nikada nisam voleo ni jednog politicara,ali on je vise bio covek nego politicar. Verujem da ce svako od nas moci da pronadje svog Zorana, ako ga vec nije pronasao, u stvarima koje ti daju snagu da uspravan guras napred, hvala mu na tome!

Ostalo je secanje na jednog predivnog velikana koji ce se pamtiti vecno na dela a ne na recima. Svi smo bili u njegovim ocima ravnopravni, vizija je ta koja ga je odvajala od drugih. Covek kojeg postuje ceo Svet, Evropa i Balkan. Odajem mu pocast i neka vecno zivi i bdi u nasim srcima.

Ee, dragi gospodine Djindjicu, morao si da 'odes' da bi korov mogao na miru da se razmnozava.

Hvala Ti. Zbog svega sto si uradio. Zbog svega sto si nam dao. Zbog svega sto nam jos uvek daje nadu a rezultat je tvojih dela. Hvala Ti !

Svi samo kukamo i zalimo, a zasto nesto ne preduzmemo. Ajmo, ajde, svi u napad.

12.3.2003. srce mi je ranjeno i dalje krvari...nemam vise nade...Jedino verujem da naseg premijera andjeli cuvaju. Slava mu i hvala!

Ja još uvek, kao i tada, ne mogu da verujem.

Najmanje sto dugujemo Zoranu je da pokazemo da mozemo da se odupremo pesimizmu i da mozemo da odrzimo nadu za bolje sutra.

Njegova izjava da njega mogu da ubiju, ali da time ne mogu zaustaviti zapocete promene, je bila poruka nama a ne njegovim ubicama.

Bio je jedinstven. On i njegove ideje nikad nece pasti u zaborav.

Skoro da je pravilo, da Srbi sami ubijaju najjace iz svojih redova. Covek koji je Srbiju okrenuo za 180 stepeni za veoma kratko vreme, ubijen je hicem primitivaca koji poznaju samo silu i vide otimacinu kao iskljucivo pravilo ponasanja. Ovaj narod ne zna ceniti vrednosti koje su narasle u njegovim nedrima. Nije ubijen srpski vodja. Ubijen je covek koji bi danas bio lider pola Evrope. Valjda mi takvog ne smemo imati?

Nikada neces prestati da nam nedostajes! Bez tebe nista vise nije isto!

Ja jos uvek placem svaki put kada gledam snimke njegovih govora.
Mislim da bez njega Srbija ipak nema snage.

Vreme prolazi, lutamo bez putokaza i bez nade, ali ce uvek, ma gde da se nalazim u vremenu i prostoru, u meni ziveti ljubav, postovanje i divljenje prema coveku koji u jednom periodu obasjao nadom nase sumorne zivote i posle koga je tama postala jos gusca.
NEKA TI JE VECNA SLAVA I HVALA ZA ONO STO SI UCINIO ZA NAS VELIKI, DOBRI I NESHVACENI COVECE!

"Imamo veliki rizik da ne uspemo..."
Ako pogledamo gde smo, da li to znači da nismo uspeli? Da li poraz izgleda baš ovako? Ko je kriv? Oni koji su posle njega počeli privatizaciju, glasali iz Bodruma ili legalisti, narodnjaci? Gde smo mi? Šta nam preostaje? Da čekamo novog Zorana ili...?

Zelim javno da se izvinim porodici DJindjic, svi mi ovde Zorana se setimo jedino 12 marta, a njegova porodica svaki dan misli na njega. On je dao zivot da bi svima nama bilo bolje.

ŠEST GODINA BEZ VETRA U LEĐA...

ups!! izvinite, malko sam se uspavala...

I ja sam jedan od onih koji su otisli i mozda se nikada necu vratiti jer njega nema. Samo da dodam svoj komentar ovoj dugackoj listi! Neka mu je vecna slava!

Neka ti je vecna slava, legendo!

мени као 600 година... где смо кренули и где смо стигли? Покој, вјечнаја памјат Зоране.

Nesto se tu ne slaze... ako ga ovoliko ljudi iskreno zali, kako je moguce da danas ne postoji politicka opcija koja bi nastavila ono sto je on zapoceo, nego je sve sam lopov i aga koji je dosao tu gde jeste da se nahvata? Zar je moguce da ne postoji niko kome je stalo do ove zemlje ko ima snage i hrabrosti da udje u politiku i da to ovi ljudi koji zale Zorana prepoznaju? Nejasno mi je da je svakog 12. marta Srbija u suzama, a na prvim sledecim izborima opet DS, DSS, SPS, LDP, SRS... pa se jos kao nesto svadjaju medjusobno i "sukobljavaju" "vizije". Ajde molim te.

Suvise se izdvajao od svih, u pozitivnom smislu, kako u zemlji tako i u regionu, zato je i nastradao, sto cemo placati narednih sto godina! Lepo je rekao SPS-u, pustite nas da probamo na nas nacin, od Kosova do ekonomije sve ste upropastili! Danas SPS-ovi lideri izjavljuju da su ponosni na svoju proslost, i svog Milosevica, a Tadic sa njima pravi koaliciju!!!

Na svaki, ali bas na svaki komentar ovde postavljen, ima bar jedno "ne preporucujem". E upravo iz tih razloga, Srbija je tu gde jeste i bice jos dugo!

Đinđić je hteo da Srbiju pridruži porodici evropskih država (gde joj je i mesto!) a to je značilo da je izbavi iz „ruske gubernije“. Jedno veliko „UA“ za kontinuitet „ruske gubernije“.

Jos uvek si u nasim srcima i mislima. U nasoj kuci te pominjemo svakodnevno i cuvamo od zaborava i puno nam nedostajes

Kao klinac, plakao sam za Josipom Brozom. Sad ko matori dzukac u tudjini, plakao sam za Zoranom.
Neka kaze ko sta hoce, ja se toga ne stidim. Zoran je bio DRZAVNIK, Zoran je bio COVEK. za mene je on bio NADA I ISKRENOST!
Kosovski sam Albanac, al' to nema nikakve veze sa tim sta sam prema Djindjicu osecao.

Nek mi sudi ko hoce.

Mozda opet neki "Legija"?

Zorane, nedostajes nam!!!

Vjecnaja Pamjat.

Iskreno mi je žao što Zoran više nije s nama...

Ali. Zato sam još više besan kada vidim "prijatelje" iz DS-a koji dolaze da se poklone Zoranovim senima.

Alo, kako vas nije sramota? Ništa od Zoranovih ideja u koje se tako kunete niste prihvatili. Nijednu pravu stvar što je Zoran započeo niste nastavili. Bolje da ste otišli u Požarevac, onako, iskreno.

Da ste bar završili ono što je Zoran započeo. Bruko. Sramoto. Ime da mu više niste uzeli u usta.

Bio je covijek. Zorane pocivaj u miru.

Djindjic, veliki covek koga nismo uspeli da prepoznamo i sacuvamo. Covek reformi i tezeg puta. Nazalost nismo nista naucili, i dalje se takvi veliki ljudi blate i podmece im se noga. LDP je naslednik Djindjicevog puta, vatra tinja.
Moje iskreno saucesce porodici Djindjic.

Nedostaješ nam, Zorane. Nedostaješ nama koji smo išli za tobom vođeni nevidljivim povocem kojim si nas opasao. Nismo verovali, ali sada znamo da si ti znao najbolje. Šest godina posle vidimo da je kao i godinu dana pre.

Zorane, u celoj zemlji, posle tebe, ostale su nezarasle rane.

Legenda i genijalac
Neka mu je večna slava i hvala

Da je samo srece da nam je poziveo jos samo malo!

A sada mu ovako vracamo za zrtvu koju je podneo tako sto podrzavamo ove likove na vlasti!

Vreme je da se izadje na ulice! Masovno!

Pitam se kako bi pokojni premijer reagovao na danasnju ekonomsku krizu i kakva bi mu bila resenja? Nesto mi govori da bi se on bolje nosio sa svim ovim iskusenjima. Sta bi, kad bi, ostaje nam da ga imamo u vecnoj pameti i da se drzimo njegovih velikih misli i filozofskih ideja koje bi morale da nam budu uzdanica u svakom trenutku. Ovaj svet postoji bez Zorana ali bi bio mnogo svetliji sa njim. I posle shest godina i dalje nam nedostaje. Ostaje nada u Tadica i DS.

"morate da uspostavitre merila kvaliteta, merila rezultata, merila odgovornosti..."

Za tebe je vreme stalo! A bojim se da nije i za nas...

Kad pogledam gde je Srbija danas 6 godina posle Zoranove smrti, pitam se kako Predsednik drzave i clanovi Vlade imaju "SMELOSTI" da se pojave na njegovom grobu ili ispred njegove spomen ploce ??? Vecna ti slava Zorane, ali Svojom smrcu nisi nazalost NISTA PROMENIO !!! Danas se nadmecu u lepim recima hvaleci tvoje DELO, a od sutra ce opet sprovoditi politiku Milosevica, Seselja i Kostunice ! Cak ni jedan ISKREN, KRITICAN komentar se ne OBJAVLJUJE kao da je jos uvek Aleksandar Vucic Ministar za Medije !!! POCIVAJ U MIRU !!!

Pokusavam da zamislim kako bi bilo lepo ziveti u Srbiji kakvu je Zoran zamisljao, ali je pre tacno sest godina ta Srbija nestala poput sna, a opet su se nad Srbijom nadvili tmurni oblaci beznadja i stagnacije.

Bio je živi dokaz da Srbija može i hoće da bude moderna, evropska napredna demokratija. Kada čitam komentare, vidim da ipak NIJE SRBIJA STALA jer nas ima tako mnogo sa istim pogledom u onu budućnost gde ćemo se sresti jednom sa Zoranom........
Srešćemo se tamo nekad...
SRBIJU KOČE isti oni hulje i kukavice koji su i ubili Zorana Đinđića, a još nisu izvedeni pred lice pravde. Ali doći će i taj dan, JA VERUJEM! Ubice će stići i sud u ovoj zemlji, ja VERUJEM. A Srbija će biti moderna evropska demokratija, ma kako to kočili razni zlikovci i buzdovani!

Vecna ti slava Zorane, bez tebe vise nista nije isto!
Ziveces zauvek u nasim srcima...

Svojim delom, vizijom i idejama poveo si Srbiju, a sada kada vise nisi sa nama i dalje je vodis. Hvala ti i vecna ti slava.
Vanja

Ranije, kada sam odlazio u crkvu da upalim svece za moje najmilije koji vise nisu sa nama, palio sam cetiri svece.
Od 12.03.2003. palim pet.
Definitivno nam nema spasa.

Tačno pre 6 godina na današnji dan, nakon što sam čuo šokantne (mada ne toliko iznenađujuće znajući kakve opasnosti prete), skrušeno sam pred svedocima izjavio 3 stvari:
1. Srbija će stati,
2. U njegovu fotelju vrlo brzo će sesti upravo onaj ko je imao najviše koristi od Njegove smrti (ko je u najmanju ruku inspirator atentata),
3. Vrlo brzo ćemo ga praviti od blata!

Eh, koliko sam samo bio u pravu, ali jednu stvar tada nisam mogao predvideti - da ćemo baš ovako bolno i tragično tresnuti na dno, bez snage, volje, ideologije i ponajmanje energije da se krene pravim putem!
Zorane, HVALA TI ZA SVE! Zato što si našoj borbi dao smisao i zato što si nesebično položio svoj život da bi jednom nezahvalnom narodu bilo bolje!!
Nažalost, Tvoja žrtva najviše pogađa Tvoju porodicu i Tvoju decu, a mogao si bez problema otići odavde i priuštiti sebi i njima miran i srećan život, u nekoj sredini koja bi te više cenila i shvatala!
Još jednom hvala za sve i neka Ti je laka crna zemlja!

Na danasnji dan, pre sest godina Srbija je dokazala da ne zasluzuje da ima takvog coveka za vodju. Ubijajuci Zorana, ubili su poslednju nadu da cemo ziveti u zemlji u kojoj se postuju prava merila vrednosti.
Neka Mu je vecna slava

Nedostajes nam, Zorane Djindjicu.

Svakog 12. marta mi je rodjendan. I svakog 12. marta ga provedem placuci. Tuga je sve jaca.

Bog i njegova ljubav s tobom, hrabri, dobri, vredni, pametni covece.
Tragedija velika, udarac strahovit, ali moramo dalje, od vajkanja i melanholije - nista!!!

Jedini period u mom zivotu kada sam u zemlji Srbiji osecala dobru energiju, vedar duh, kada je bilo elana, kada su ljudi razmisljali o buducnosti na pozitivan nacin bilo je tih tri godina kada je Zoran Djindjic bio premijer… jedino tada sam i zelela ziveti u toj zemlji, i osecala da mozemo izaci, da nas taj covek moze izvuci , nauciti… on je dao pecat mestu premijera … svi su sad marginalne licnosti posle njega, koje ne umeju izvesti Srbiju u bolje sutra… ja sam otisla, jer nisam zelela da moj zivot i sudbina bude jednaka sudbini nacije… ne samo na ovaj dan, dosta puta placem kada se setim da smo mogli… steta, ogromna steta, ogromni gubitak… srpski narod nije prepoznao u Zoranu ono sto je cela Evropa i ceo svet video, da je on taj pravi… stvorili su atmosferu mrznje, atmosferu u kojoj su mogli da olako izvrse atentat i da se dan danas izvlace…
Sram vas bilo (vi koji ste sabotirali direktno ili indirektno njegovu misiju), unistili ste i svoje i nase zivote, zbog mrznje, sleposti, zavidnosti…takav covek se Srbiji ne radja cesto, radja se mozda jednom u 100 godina!!!
Slava i milost ti Zorane! Počivaj u miru!

Srbija je ušla u istoriju 21. veka kao prva država koje je ubila svog prvog, jedinog, najboljeg i najsposobnijeg čoveka koga je imala kada joj je najviše takav i trebao.
Malo joj je bilo što je prethodni vek tako započela, sada je obeležila sebe za čitav milenijum.
Narod koji dozvoli da izgubi takvu ličnost više nema šta da misli o svojoj sudbini - sam je sebe ubio i osuđen je na nestajanje, što logična posledica.

Samo jedan pogrešan korak je dovoljan koji deli život od smrti. Taj korak smo napravili. Polako postajemo nebeski narod de facto.

Jednog dana Zorana Đinđića će se sećati samo stranci. Bojim se da od našeg naroda neće imati ko da ga se seti.

Zoranu večno sećanje - a mi u zaborav. Bolje ne zaslužujemo, što se već odavno zna ionako.

Šest godina Srbija stoji u mestu, ili... tone sve dublje!... Nakom je Zoran OPASNO smetao ili... nečijim planovima je opasno smetao... Odbacila ga je ova statična, sporna, učmala sredina NESPREMNA na promene... Ljudi koji nisu bili spremni da rade na sebi, da doprinesu opštem dobru, da se menjaju su mu došli glave. Ovaj učmali mentalitet mu je došao glave. Državnu bruku i sramotu da i ne pominjemo... jer to je priča bez kraja... Niko nam neće doći glave, do mi sami...

Postovani Gospodine DJINDJICU, Hvala vam za sve sto ste ucinili za nas.

Evo jedne istinitr recenice koju je isrekao Mark Twain:
"In times of change, the Patriot is a scarce man; brave, hated and scorned."
Zoran je predvodio najvece promene ikada u Srbiji i zato je nastradao. Hvala Zorane za sve sto si ucinio za nas...

I posle sest godina, ne mrdamo ni blize ni dalje EU...

Sam je Zoran govorio da ne spavamo (da nikada ne spavamo)... Jedino što nam preostaje jeste da ga se sećamo (da se, naravno, naježimo i da nam se oči smoče) i da sa njegovim savetima idemo dalje. Ne bi on voleo da oseti naše apokaliptične duhove. Samo napred uz njegovu sliku u srcu ! Slava mu.

Dan kada je ubijen Zoran Djindjic cu pamtiti citavog zivota. Secam se da je bio prelep suncan dan, bio sam ispred svoje radnje na Novom Beogradu, u farmerkama i gornjem delu trenerke, jeo neki sendvic... Tada me je nazvala devojka i rekla mi je da su ubili Djindjica. Inace sam imao tu cast da ga upoznam svega par meseci pre atentata, na kongresu Demokratske Stranke u Sava Centru, da mu stisnem ruku...To je bio dan kada sam odlucio da ne zelim vise da zivim u Srbiji, Srbiju sam napustio 2004. godine u aprilu, i vec 5 godina zivim u Americi...nedostaje mi Djindjiceva Srbija, ali nazalost te Srbije vise nema, niti ce je ikad vise biti... ja cu ostaviti svoje kosti u tudjini jer mi je Zoran bio poslednja nada, i dusa me boli za njim i njegovom porodicom. Rest in Peace, Respect for all you have done and all you have achived, Serbs didn't know how to apriciate your efford and your courage.

ZORANE, bez Tebe, a uvek sa Tobom, u srcu, u mislima....I tako dok budemo zivi! Vecna Ti slava nas Zorane

Raspisaše se ljudi, a naslov teksta je dovoljan.

Ti si otisao iz Srbije pre 6 godine, a ja pre 4...
Ti, na zalost svih nas, vise u nju NE MOZES da se vratis, a ja NE ZELIM jer tamo tebe nema...
Neka tvoju dusu cuvaju andjeli.

Hvala ti sto si nam pokazao put.
Pocivaj u miru.

Kad Milosevic isao za Hag, ja sam bio srecan. Ali za Djindjica sam stvarno bio tuzan, jer kako je on sam rekao, mi smo u njega videli coveka koji hoce nekako da pomiri Srbe i Albance. Nismo od njega ocekivali da prizna Kosovo kao drzavu, ali smo po prvi put videli jednog srpskog politicara koji je bio razuman i za Srbe i za sve. Posle njega dosli neki, koji nisu ni meso ni riba. Saucesce porodici i svima vama.

Zorana Djindjica mnogi nisu voleli zato sto je bio brzi, obrazovaniji i bolji od njih. I mnogi su se zaradovali njegovoj pogibiji. Neki su se do danas otreznili kada su videli kuda su nas odveli oni iza njega, a nekI jos nisu i nikad nece sa kurslusima u svojim glavama. Ostaje nam nauk ako smo u stanju da ga izvucemo i ona velika svetlost koju je on nosio. Siguran sam da bi on voleo da znamo da je on bio smrtan i ranjiv i da je nosio veliko svetlo i da poenta nije bila toliko u njemu koliko u tom svetlu. A to svetlo je u svima nama i svako od nas moze pomalo biti Zoran ako se prihvati tog svetla, potrebno je da samo budemo tako hrabri, pametni i brzi kao sto je on bio. Siguran sam da bi on to danas rekao svima nama koji iskreno zalimo za njim. Bacio je koplje visoko, tamo gde samo planinski orlovi mogu da dosegnu, na nama je da ga dostignemo. Opet nam treba OTPOR! Da ova zemlja najzad postane normalna, a ne leglo gnjida, bubasvaba i stenica sistema.

Ipak nije umro uzalud, kad vidim sve ove komentare danas. Citao sam i juce komentare povodom godisnjice smrti "Velikog Diktatora" SM. Medjutim, iako je svuda sumorno i kod vas i kod nas i u cijelom svijetu, raduje me da je Srbija konacno progledala. Da konacno vidi i spoznaje, gdje lezi dobro, a gdje zlo, a zlo je pod lipom. Steta za takvo lijepo drvo...

Zorane, radosti i nado naša izgubljena i nikada prežaljena!

Zoran Djindjic je bio najbolji politicar kojeg smo do sada imali. Mi smo krivi sto nismo uspeli da ga sacuvamo za nase dobro.

Voleo bih da možemo da se vratimo unazad i paralelno kao na filmu ispratimo Srbiju sa i bez Zorana Đinđića...
Tek tada bi znali šta smo imali, šta smo mogli imati, a šta imamo...

Neka mu je laka zemlja!

Neka vidi ova BEDA od naroda, sta to NIJE zasluzila jer pojma nemaju gde su suplji. I sad opet u stare diple duvaju. ALA SMO JADNI, to je sve sto mi promice kroz glavu.

Nije se trebao vratiti (iako znam, da se opet rodi opet bi isto uradio) u svoju "otadzbinu", nezahvalnu, malodusnu, jadnu, koja toliko sebi u pregrst stiska da druge i ne vidi...

...nece nikad ni videti...

Bio je lud da pokusa i spreman da uspe, ali dzaba kad se ovaj narod jos uvek klanja najgorima...

Pozdrav, Zorane i vidimo se!

JN

ĐINĐIĆEV DUH SVE JAČE VLADA SLOBODARSKIM BEOGRADOM i nikakvi spavači ga neće NIKADA uništiti.
Hrabro i neustrašivo se godinama borio sa građanima protiv zla, svaka njegova misao je život, a najtačnija je ona da duh demokratije i slobode u Srbiji niko neće moći da slomi - pa čak ni posle kukavičkog, izdajničkog, zlikovačkog ubistva.

HVALA Zorane.

Ovako kad zastanem, pa vidim da sam se na poslu od svih samo ja setila i podsetila ih, da bih mogla zaplakati svakog momenta, a oni me gledaju belo... gde ti mala zivis? Tek tad mi je jasno zasto si nas tako napustio, zasto su nam te oteli... zasto su te oteli tvojoj deci, majci, supruzi... mnogo mi je tesko, kao da je juce bilo, vreme ne leci nista... i nista se ne zaboravlja... jos jednom, pocivaj u miru i hvala ti za sve...

12. marta te 2003. sam rekla sebi i drugima da se u Srbiju vratiti necu... ostajem pri tome, jer Zoranovim odlaskom sve se naglavacke okrenulo. Kola nisu krenula, ona jurcaju nizbrdo... i nema onoga koji bi imao ideju kako da ih zaustavi, nema nikoga kome bi poluga nesto znacila... meni ostaje, kao i do sad, da ga se secam s bolom na licu i suzama u ocima. A moglo je i lepse i lakse da bude za sve nas. Sada vise smisla nema...

Hvala ti , Zorane , hvala na svemu. Dao si nam snagu , ideje, hrabrosti , mnogima si otvorio oči. Nama ostaje da se borimo za prave vrednosti i da mlađima prenesemo da si položio život za budućnost svoje zemlje, da te ubiše najveća ološ, šljam i kukavice... Počivaj junače u miru

Srbijo sta si izgubila, ne shvatas!

NEMA SPAVANJA, kazem kad mi je muka od lenjosti, poraza i nesposobnih pametnjakovica.

12. marta 2003. godine Zoran Djindjic je ubijen, a danas je i formalno mrtav. Sve ono za sta se borio, zalagao i za sta je na kraju i zivot dao, nestalo je. Stranka koju je 10 godina vodio i pravio njegovog imena seti se samo na ovaj dan. Sveli smo sa na bednu malu zemlju koju vode aparatcici, a glavni motiv boravka na vlasti je zloupotreba i bogacenje.

Hvala ti za viziju!

Da li sada sest godina kasnije u Srbiji postoji neko ko ima hrabrosti da se posle onakvog gnusnog atentata na dr Djindjica upusti u sprovodjenje modernizacije Srbije sa snagom i resenoscu koju je on imao?

Ljudi nije sve tako crno. Iza njega je ostala vizija koju MI kao njegovi sledbenici treba da pretvorimo u delo!
I sada da ustane rekao bi:
"Sta vam je?! Sta kukate?! Sta se uradili? Nista!!! Ajde bre da radimo! Nema spavanja, nema kukanja, stanje je takvo kakvo je, ali hajde da ga menjamo!"

NEKA ZIVI U INAT SVIMA!!!

Iz Srbije sam se odselila na dan kad je Sloba pao. Vratila sam se sa svojom bebom 12. marta. I šokirala se! Tada mi je bilo jasno zašto sam otišla... Zato što ga ne zaslužujemo... Tužna, očajna, razočarana, nemoćna, otišla sam opet... Zauvek. I biću tužna svakog 12. marta i pustiću 1001 kristalnu suzu za čovekom koga nisam lično poznavala, a kome sam se iskreno divila...

Zalosno je kako su politicari posle Zorana jako brzo anulirali njegove rezultate, i svakim danom smo sve blize najmracnijim vremenima vladavine Slobodana Milosevica. Cini mi se ponekad da ce svakog momenta Sloba ustati.
Zorane, povedi nas sa sobom, ovde nema zivota!

12. 03. 2003.
Lep dan, suncan... Radimo, nekoliko nas u kanc, sevaju faxevi, ponude, šale, osmesi... Zvoni mi mobilni nesto posle 12... Drugar pita da li sam cuo vest!? A ja bez glasa da mu odgovorim...
12. 03. 2009.
Jos uvek nemam glas da pricam o tome... Gusi me nesto iznutra, u stomaku se grci, otvaram usta, pokusavam ali reci ne izlaze. Samo vazduh i suze...

Prva stvar po povratku u zemlju za mene ce biti odlazak na Djindjicev grob, za mene sve ove godine to rade moji roditelji... VECHNA MU SLAVA

Vecna mu slava.
Šest godina kasnije jasno je da je napredak koji je Zoran zapislio i krenuo da sprovodi u celoj zemlji i pre svega u glavama nasih ljudi jeste moguć. Tesko je bilo probuditi pozitivne osobine u nasem narodu, sto je njemu uspevalo. Na zalost, vratili smo se drugoj vrsti "napretka" u kome zivimo poslednjih 18 godina, i ponovo su pobuđene najlosije stvari, o kojima je tako dobro govorio "Svetska zavera, uvek su nam drugi krivi za sve..."
Ovo je naravno oliceno u plejadi nasih "uspesnih" politicara proslosti, nadam se ne i buducnosti... Nikolic, Vucic i njima slicni...

Dirnuo me jako broj komentara i nasa ljudska potreba da i posle smrti podrzimo Zorana, duboko svesni da ga dugo, dugo nema ko da zameni. Da. Ko zna sta sada on radi i sta resava, ali mi smo usamljeniji bez njega nego ikada u proslosti. Ova drzava mozda vise nema nade, ali ovi divni ljudi koji salju komentare u ovolikom broju to demantuju. Ima nade dok je ovakvih ljudi

6 godina od njegove smrti i 5,5 godina od kada sam Srbiju napustio. Koliko vidim, u tih 5,5 godina nije se mnogo promenilo i još uvek sve stoji. Slučajnost?

Zoran nas je napustio kad nam je najviše trebao, ovih 6 godina bez njega su godine, tuge, izolacije i razočarenja. 6 godina posle Zorana gledamo iste ljude, isti nam obećavaju "kule i gradove", a gradjani Srbije su na kolenima, ne da smo u zadnjem vagonu već smo izbačeni iz koloseka. Zašto nam je Bog uzeo najboljeg? Zašto, zašto, zašto?

Da mi je samo znati ko su ovi koji ne preporucuju. Da li su oni pripadnici onih grupa koje su ubile Zorana. Pa gospodo (ne preporucujem) bilo Vama drago ili ne ali Srbija je stala, Srbija je izgubila, Srbija se unazadila kada je pre 6 godina ubijen Zoran Djindjic.
Zorane Hvala ti za sve i neka ti je vecna slava

Na zalost, s protokom vremena sve vise shvatamo bez kakvog smo velikana ostali.

Tog 12. marta bilo mi je strasno zao njega, njegove porodice, pa tek onda svih nas, Srbije. Sto vreme vise odmice moja bol nije nista manja, samo sada mi je sve vise zao nas jer mi je sve jasnije da Srbija zadugo nace ponovo dobiti sansu. Nikakvu. A takvu, mozda nikada vise.
Pocivaj u miru veliki covece.
Jadranka

Hvala ti Zorane za sve sto si nam ponudio a mi nismo znali da uzmemo. Tebe krivim sto nisi, sa svojom porodicom, na vreme lepo otisao u neku normalnu zemlju gde bi te zaista cenili. Pokazalo se da nisi imao za koga da se trudis. Borio si se za bolji zivot cak i onih koji su nasli snage da se raduju tvojoj smrti. Neka ti je laka zemlja i neka su ti najmiliji zivi i zdravi sto godina.

Vecna slava velikom demokrati i "coveku renesanse", a Srbiji, kao Srbin, ipak ne zaboravljam da ga je ubila!
Slobodan, Francuska

Odem pre neki dan na posao i vidim da zidni sat u kancelariji vise ne radi. Pitam, da li je to neko primetio, kazu da jesu. Pitam opet, kako vam to ne smeta. Kazu, imamo rucne satove. Sledeceg dana kupim i donesem bateriju, popnem se na stolicu i zamenim je, sat ponovo radi.
Kada je nedavno vejao onaj sneg, izasla sam na ulicu sa lopatom u ruci i ocistila pola moje (kratke) ulice, jer znam da ima dosta starih ljudi u komsiluku koji to ne mogu. A ne mogu ni da izadju napolje, jer se plase da ce se okliznuti i pasti.
I tako mogu do sutra sa primerima...
Zoran je medju nama, veoma ziv :)))

Na ovaj datum ja uvek gledam da sklopim neki unikatni pozdrav Djikiju. Ali kad gledam ovu njegovu sliku, reci nisu potrebne. To je lepota, istorija, zivot koji se nikada nece ugasiti u mome srcu. Love you forever.

Dragi Zorane,

Da si ziv, danas bi sve bilo mnogo, mnogo drugacije. Necemo te nikada zaboraviti, niti tvoju energiju niti optimizam.

tvoja demokrata

Jedini covek koji je govorio istinu i ako nam se ponekad nije svidjala... gledao je istini pravo u oci... NIKAD TE NECEMO ZABORAVITI... a ti Borise stavi prst na celo..

Još uvek smo u Srbiji podeljeni oko toga ko je i kakav bio Zoran. Šta sve nama Srbima treba da se dogodi da bi počeli da učimo barem na sopstvenim greškama. Zorana i njegovih dela i reči uvek ću se sećati. Nismo ga zaslužili. Njegovoj porodici želim sve najbolje.

Mali narodi, poput naseg, imaju jednom u 100 god. velikana kakav je bio Djindja... Velicina takvog naroda se ogleda u tome da li ce prepoznati ili nece velikana... Bog nas je milostivo pogledao i dao nam nadu njegovom pojavom. Dao nam priliku da verujemo da smo bolji, lepsi, pametniji... Da li smo zaista zasluzili sledecu priliku kada smo dozvolili da nam ono najbolje oduzimaju najgori.
Njegova deca su izgubila oca, mi smo izgubili coveka koji je znao put... zato lutamo bespucima.
Slava ti Zorane. Slava i hvala.

Treba nam politicar takvog kalibra na Kosovu, zato niste ga trebali ubiti, mogli ste ga nama dati (i ne kazem to sa IRONIJOM nego najozbiljnije)... rado bi ga mijenjao sa svima koje imamo na Kosovu.

Vreme gazi sve, cudo jedno kako smo te zaboravili, ali na ovaj dan se uvek setimo tvojih ideja, vizija, ciljeva.

Uradio si puno, ali tek si planirao da uradis puno, sada kada te nema, mi ostali zivimo svoje zivote, onako, kao pa desilo se, a sad kad se vratim na taj datum, pa krv pocne da kljuca od besa, tek sa ove distance sam svestan koliko si znacio, i kako te niko od ovih nije dostojan... pocivaj u miru, jedini demokratski premijeru.

Srbija nije bila dorasla Zoranu! Neka pociva u miru, a njegovoj porodici zelim svako dobro i napredak na svim poljima.

Svakog 12. marta sam sve tuznija i tuznija...

Šest godina nakon tog strašnog dana, kada po ko zna koji put razmišljam o svemu tome, shvatam da je on svima mislio dobro samo sebe nije štedeo.
Uvek je probleme rešavao akcijom, a ne dugačkim govorima, guslanjem i pevanjem.
On je bio taj koji je u vreme Slobine i Mirine vlasti skidao zvezu petokraku sa zgrade skupštine, on je bio prvi koji je naneo udarac Miloševiću i konkretnom akcijom ga konačno smenio 5-og oktobra, on je bio taj koji je na sebe preuzeo odgovornost i isporučio Miloševića u Hag i nije se krio iza drugih nego je rekao:"Ja sam to uradio, jer je to bilo neophodno".
Na kraju za svoje ideje je dao svoj život, za razliku od ostalih srpskih političara koji su za svoje ideje davali tuđe živote.
Jednostavno nismo ga zasluživali.
Zorane, HVALA TI!

Kad god se osetim umornom i ponestane mi snge, pustim sa desktopa na svom racunaru: "Ako Srbija stane" To pustam i svojim sardnicima. Pomaze. Zato se kaze da prijatelj i mrtav pomaze.
Slava Zoranu Djindjiću retkim entuzijastima koji slede Zoranovu viziju.
Boba

...,a moramo dalje. Zoran je to želeo za našu decu,, za nas. Budimo jaki-za Zorana

zao mi je

Ne može se zaboraviti čovek sa kojim smo mogli imati mnogo bolju budućnost.
Zoran je bio čovek ispred svog vremena pa ga mnogi nisu mogli pratiti a pogotovo ne razumeti.
Kaže se da svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje.Mi samo potvrđujemo to pravilo.

Imam zelju da odem do Arhiva Srbije ali ne mogu. Emocije ce me preplaviti. Samo jedanput sam istinski zaplakao u poslednjih 10 godina. Bilo je to 15.marta 2003.g., kada je On sahranjen.Voleo bih da B92 preuzme na sebe obavezu da na svojoj televiziji uvede jednu kratku emisiju od 5 minuta - barem jednom nedeljno - gde bi se emitovale Njegove izjave, ideje, razmisljanja, smislite vec neku formu...taj optimizam nam je preko potreban...

Ubedjen sam da je Djindjic bio vizionar i jedan od najkvalitetnijih političara na, inače jadnoj, političkoj sceni Srbije. Želim da verujem da bi bilo bolje da je on živ, ali najiskrenije sumnjam da bi glasačko telo (da ne kažem narod) uvidelo njegovu veličinu da je medju živima.

Mislim da su gradjani zemlje Srbije, nažalost, uveličali lik i delo Djindjica zbog one stare "o pokojniku sve najbolje" a ne zbog njegovih stvarnih kvaliteta. Ne zaboravimo da je sam Djindjic "plasirao" Kostunicu iz razloga sto je znao da njega ljudi ne vole u 'dovoljnoj meri'. Ne zaboravimo da je većem delu javnosti isuviše lako predstavljen kao mafijaš, a ne kao čovek koji kaže kako jeste.

Najiskrenije mi nedostaje njegov entuzijazam, energija i metafore, ali mu zameram što nam nije ostavio valjanog naslednika. Nadam se da mu ovi, što su trebali da završe ono što je On započeo, ne ometaju mir mada je to malo moguće pošto je njemu mnogo stalo do ove zemlje!

Neka mu je spokoj duši!

Zemljo Srbijo , svatas li sta si i koga si izgubila pre sest godina.
Sto se mene tice jedan jedini i nikada prezaljeni moj premijer ZORAN DJINDJIC !!!!!

Ja Zorana necu zaboraviti dok sam ziva, a trudicu se da i moja deca znaju ko je on bio i sta je znacio srpskom narodu. Na zalost, nismo te zasluzili Zorane. Pocivaj u miru!

Ne zelim biti pesimista, niti pljuvac, ali realno, ovaj covek je bio samo jedan izuzetak od nas srba, izuzetan lik, ali u ovakvoj zemlji, to vam je kao da ste stavili Pelea u raspalu Crvenu Zvezdu i ni jedan sam genijalac ne moze izvuci raspali kolektiv i vecinu. Sta bi neki Nemci postigli sa ovakvim covekom na celu. A mi, pa i mi svi sto ovde zalimo za njim nismo ga zasluzili! Trebao je covek da radi za sve nas, a niko od nas da prstom makne, niko se nije usudio ni da pokusa da ga prati i da utice na prvog nekog do nas, na naseg komsiju, bilo da je radikal, da je ovaj,onaj..sta god da je - srbin je i ovu zemlju delimo i stvaramo zajedno. Ali mi smo imali Zorana i sedeli smo sebicno, uobrazeno kao da je sve sad nase, kad je covek ubijen, hladni samar nas je udario...opet smo manjina, kukamo,nemamo snage...Jednostavno svi mi srbi smo isti, bilo s ove ili one strane- pateticni, bezvoljni,pa i lenji pomalo, i da je Zoran ziv i dan danas, mi opet ne bi svhatali njegovu velicinu, i bili bi garantovano i dalje tu gde jesmo i sada. Pljuvali bi ga protivnici, a mi se busali i gledali odozgo... A Zoran bi giljao i giljao za sve nas. Nismo ga zasluzili, takvi smo kakvi, on nije bio, niti bi bio tipican primer naseg naroda!

Ovakav gorostas se u narodu rodi ili ne rodi jednom u sto godina.
Počivaj u miru.

12-3-2003 ,taj datum , nikada necu zaboraviti

Imao se rasta i roditi!
Zorane, tumaramo u mraku bez tvoje svetlosti. Hrabro smo isli za tobom a sada nam nedostaje mnogo tvoja energija i pamet.

Na danasnji dan pre sest godina sam odlucio da odem iz svoje zemlje!

ne samo mi, plakaće generacije mladih, svakog 12 marta... dok ne dodje generacija koja neće znati ništa o svom životu, koja neće znati ŠTA je život i kao ga žive van ovih srpskih zidina...hvala Zoranu za onih malo godina nade i osmeha na mom licu.
I tačno je, poginuo si verujući u nas, a mi to NIČIM nismo zalužili !

Dragi Zorane, pogresio si kada si rekao da nisi ti sistem... I upravo smo te tu razocarali... Ocekivao si da nastavimo napred, a gde smo sada? Od 12. marta 2003. nad Srbijom je tama... Nema nade, nema buducnosti... Jednom recju, opet 90-te...:-( I mnooogo nam je drago sto smo imali tu cast da te upoznamo, ali tebi je to bila najveca greska... Jer mnogo si ti VELIKI za ovu MALU SELENDRU!!!!! Ima ljudi u Srbiji koji ce ti vecno biti zahvalni...
R.I.P.

Coveka mozes da ocenujes ako ga uporedis sa nekim drugima, primera radi, Dr.Kostunica, Dr.Seselj, gosp.Nikolic itd. Pokojni je bio vizinar, da kazem figurativno, video preko sedam brda i dolina a neko ne vidi ni ispred nosa. Na zalost on je ziveo onda kada "otac nacije" hvalio drugog coveka koji je upropastio Srbiju.

Pre sest godina ubijen je Z. Djindjic, pre sest godina, tacno nedelju dana pre atentata sam otisla iz Srbije, iz mog Beograda sa namerom da se ubrzo vratim...i evo, sest godina se ne vracam...

"Od ekonomije do Kosova problemi su katastrofalni, ali ste ih vi napravili. Od ekonomije do Kosova, sve sami porazi", rekao je Đinđić, obraćajuhi se poslanicima Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke koji su kritikovali program nove vlade".

Iste bi reči uputio i danas, VdrK, V.Iliću, M.Dinkiću, R.Jelašiću, B.Tadiću, M.Cvetkoviću... i pronašao bi neke nove ljude sa znanjem, pameću i entuzijazmom da od Srbije naprave pristojnu državu!

Slava mu!

Cast mi je bila boriti se sa tobom za dobrobit ovog narod.
Nema odustajanja, nema predaje, borba mora da se nastavi! To je jedini nacin na koji umem da prezivim.
Pocivaj u miru, a mi cemo da se borimo za tvoju tj. nashu vizuju boljeg i slobodnog zivota.
dr.Zoran Djindjic - Ako Srbija stane: http://www.youtube.com/watch?v=OWWH3kCGNFM

Srbija je postala sve ono protiv cega se Zoran borio ! Demokratska stranka se ponasa kao da Zoran nije ni postojao i pravi kompromise sa onima koji su Srbiju i uveli u ovakav mrak !
Zorane dao si nam nadu i pokazao pravi put !

Tvoj odlazak bacio je Srbiju u tamu i to bez tracka svetlosti na horizontu . . .

Tužna sam na današnji dan. I zbog njega, i zbog nas.

Srbija je izgubila politicara koji je prvo bio veliki covek, pa tek onda veliki politicar. Ni za jednog drugog danasnjeg politicara to se ne moze reci. Zapamtimo Zoranov osmeh koga je vecito nosio sa sobom i promenio naviku u ovom narodu da su nam svi politicari namrgodjeni Gargameli. Taj osmeh je uvek bio na njegovom licu koliko god mu bilo tesko da savladava brojne teskoce i da se bori sa truleznim i naopakim sistemom. Zoran je otisao jer ga nismo cuvali dovoljno i nismo bili svesni da je bilo mnogo lakse promeniti Milosevica nego promeniti sistem. Treba da ustanemo konacno, da se probudimo i da menjam sistem, olicavao taj sistem Toma Nikolic, Kostunica ili Boris Tadic. Svi zajedno ne valjaju, jer prave crne kompromise koji ovu drzavu guraju u novu trulez i naopakost. Poteze koje danas oni vuku Zoran nikada ne bi vukao, jer je bio dovoljno hrabar za teske odluke. Slava Zoranu, a nama zivima OTPOR PONOVO! Do konacne pobede.

Bez Zorana, Srbija nema svoj pravac nego luta izgubljena sa kvazi politicarima !
Slava ti Zorane !

Pocivaj u miru Zorane, slava i hvala... :(

Nisi mrtav Zorane, uvek ces ziveti u nasim srcima, a ono sto si ti ucinio za Srbiju pricace se vekovima.
Tvoja vizija živi u nama, nikada te nećemo zaboraviti! Vecna ti Slava i Hvala!!!

...
"Prirodna" selekcija u Srbiji je da bivaju ubijeni samo oni koji valjaju, od strane Srba naravno....

Зораново убиство је један од најтежих тренутака у мом животу. Почивај у миру. :-(

Ламентирање над судбином Србије после Зорана Ђинђића и затварање у апатију је најгори начин да се обележи овај дан. То је управо оно што су желеле да постигну његове убице. Неко је прошле године рекао "Зорана Ђинђића је убила држава!" Нетачно - Зорана Ђинђића је убила анти-држава, дакле, она у друштво дубоко укорењена антидржавна структура која се ужасава правне државе, тржишне економије и јавности рада. Ако нам је стало до европске Србије, оне за коју се Зоран Ђинђић залагао, онда је неопходно бити истрајан и "то дрво неслободе ломити, ломити и, на крају, поломити". Нас је више и ми смо јачи! Све остало је само привид који нам за скупе паре продају њихови шамани.

Нека му је вечна слава и хвала му!

Zorane, ,neki jos nisu shvatili da se od "akvarijuma moze napraviti riblja corba ali ne i akvarijum od nje" sto samo dokazuje tvrdnju da svako moze biti predsednik ali da je za drzavnika potrbena vizija koja tvojim naslednicima ocigledno fali. Pocivaj u miru i hvala ti na obrazlozenju.

Zajedno smo bili `97, nisam se slagao sa nekim delovima njegove politike, ali ...
Pre 7-8g ne bih nikada ovo rekao, ali okolnosti me naterase: Bio si najbolji koga smo imali u Srbiji... niko ti nije ni do clanaka ....

Tako bih voleo da je medju nama, mislim da smo sa njim izgubili buducnost na jako dugo vreme....

Zoran Djindjić bio je, jeste i uvek će biti jedan od najboljih i najplemenitijih izdanaka ovog naroda... Takav čovek se u nas radja jednom u 500 godina. Na svaki pomen Djindjića setim se izreke "dva loša ubiše Miloša" i udare mi suze na oči. Nebo zna koliko će Srbi čekati na sledećeg Djindjica... Neka mu je večna slava i hvala.

Zamisljam Srbiju danas sa Zoranom Djindjicem. Bila bi sigurno mnogo bolja...razvijenija...

Zorane hvala puno na svemu! Nikada te necemo zaboraviti!

12.marta uvek plačem.

OVO JE ONAJ DAN U GODINI KADA SAM TUZNA! KADA NE VIDIM DA IMA NADE! KADA PLACEM ...

Zoran Djindjic. Kad se sjetim optimizma, kojeg je on davao, ne samo vama u Srbiji, vec i nama u Hrvatskoj, da ce nase dvije zemlje uspostaviti prijateljske i prije svega normalne odnose, a ne da se gledamo dalekozorom preko granice, zapitam se zasto se ovo moralo dogoditi? Zasto uvijek mi na ovom prokletom Balkanu moramo biti osudjeni na tezi put? Na danasnj dan, svi smo puno izgubili. Cijela regija. Sa nadom u bolju buducnost i da ce vecina vas u Srbiji prepoznati vrijednosti politike Zorana Djindjica, lahka ti zemlja Zorane.

Iskrena sucut njegovoj familiji. Sto se politicke licnosti Zorana Djindjica tice, je on zbilja bio taze pojava na politickoj sceni Srbije nakon opovrgavanja balkanskog kasapina, Slobodana Milosevica. Djindjic je vodio jednu odgovornu politiku prema gradjanima Srbije i usredotocio je put svoje zemlje ka europskim integracijama. Samim tim je izabrao pravac izlaska Srbije iz autoizolacije. Da je ostao ziv bi Srbija danas bila mnogo dalje na putu ka Europskoj Uniji. Ono sto u Bosni i Hercegovini ostaje kontroverzno kada je u pitanju Djindjic jeste i dalje jedna njegova izjava da se manji bosanskohercegovacki entitet treba pripojiti Srbiji. Tada je u BiH nastala sumnja u njegovu razlicitost od ranijih (velikosrpskih) politickih garnitura u Srbiji.

Pitanja za razmišljanje:
1.Šta bi Premijer mislio o onima koji sada jadikuju o trenutnoj situaciji?
2.Da li je On uzdisao nad sopstvenom i nesrećom Srbije ili je radio, radio, radio...?
Mislim da je jedini način da mu odamo dužnu poštu naš što predaniji rad i što veći lični doprinos. Ne mogu da promenim svog komšiju ali sebe mogu! SLAVA TI I HVALA, UVEK ŽIVI PREMIJERU!

Zorane hvala ti sto si verovao u nas! Nedostajes puno!

Zorane Djindjicu! Zaborav se nikada nece zlatiti tvojim imenom.

Svi oni koji su umesani u tvoje ubistvo, ali i oni koji su se osladili kada ti je olos oduzeo zivot bice izlozeni sudu pravde u susretu sa Bogom. Isto kao i oni koji mrze,l azu i kradu. Jer kao sto si rekao srescemo se u buducnosti. Siguran sam da cemo se sresti voljeni Zorane Djindjicu i da cemo se svi zajedno radovati i veseliti.

Zoranu Đinđiću sada ne fali ništa, on je otišao u legendu, a nama u ovoj ubogoj i nesrećnoj zemlji Srbiji, strašno bolno fali upravo on, Zoran Đinđić. Odužićemo mu se iskreno, samo time što ćemo da ispunimo sve njegove vizije i snove... uvek. Radi našeg dobra. Njemu u hladnom mraku mermera ne treba ništa.

Toliko razrusenih snova nakon njega.. Bio je simbol svega lepog i vrednog u ovoj zemlji. I sta sad?

ZORANE, zbog tebe sam ostao u Srbiji, a sada bez tebe svoju decu sam poslao van. SLAVA TI.

Uzas! I dalje ne verujem da ga nema. Ubijen je, jer je vredeo. Od tada je nama sve gore i gore, a to su i hteli.
Pocivaj u miru.

jako me zanima, ako bi se pojavio neki "novi Zoran", kako bi se Srbija odnosila prema njemu? Da li bi ponovila istu gresku?

Srbija se nikada nije POKAJALA sto je ubila najveceg sina. Nikada se nije pokajala sto je prouzrokovala ubijanje desetine hiljada neduznih ljudi. Zar takva zemlja ima buducnost?
DA, ali kada prepozna svoje greske i pokaje se. Oni koji bi zemlju trebali voditi u pokajanje su svestenici, zajedno sa predsednikom. A gde nas TO oni/svestenici vode?
Sta TO oni pricaju i sta su pricali na sahrani ovog velikog coveka.
Zorane, pocivaj u miru, a nama kako bude.....

To sto nam je svojevremeno davao Zoran Djindjic nikada vise nijedan politicar nam nece dati. Nadu i veru u bolje sutra! Hvala za sve. Ima nas dosta koji nismo zaboravili sta si ucinio za ovu zemlju i nikada necemo zaboraviti.

Treba što češće i što više da se podsećamo njegovih reči i dela, jer su to primeri vrlina i ideja koje svakog mogu da oplemene i unaprede. Te vrline svakome mogu da posluže kao lični putokaz, a ideje kao vodilje celog društva. Najvažniji interes svih nas je da ga nikada ne zaboravimo! Nek mu je večna slava i hvala mu!

Kako Ivan Marovic kaze - dan vecne tuge i sramote...

Sa ove distance kad pogledam koliko su u danasnjoj Srbiji jake americka i britanska tajna sluzba, jasno je da su oni bili na Djindjicevoj strani, danas bi bio ziv.

Kostunica u zapecku, Legija u zatvoru, bliski saradnici Zorana nikad zivlji u kradji i rusenju, Srbija stoji, a ja treba da verujem u to da je par kriminalaca bilo jace od Djindjica. Nema sanse.

pazi poredjenje: DJindjic vs. Cvetkovic ( ili ne daj Boze Kostunica)?
smesno

Dragi moji Srbi i Srpkinje. Verovali vi ili ne on je i dalje tu sa nama. Mi nismo uz njega. Sve se zasniva na tome, sto vas stampa podseti da su ga ubili na danasnji dan, onda ga malo kroz filozofiju ozalimo i posle nepunih pola sata zaboravimo na sve do sledece godine. Zasto ne odvojite jedno sat vremena, odite do najblize Crkve zapalite mu svecu da pociva u miru i zamolite ga da spasi nasu Svetu zemlju. On je sa nama jos uvek i nikad nas nece napustiti.

Svake godine obecam sebi da necu plakati... :((

Mozda bih jos uvek bio u Beogradu da je Zoran ziv, mozda bi jos uvek svi zajedno bili na dobrom/pravom putu, mozda...
Danasnji dan boli sve Srbe prave koji zdravo vole svoju zemlju.

Jedino me rođenje ćerke obradovalo od njegovog ubistva u zemlji Srbiji. Ništa više! Ništa više!

Ovo je godisnjica najcrnjeg dana u srpskoj istoriji... ovo nesmemo nikada zaboraviti.

За себе је говорио да је човек без емоција. Камо среће да је имао бар једну: страх за сопствени живот.

Ponosna sam sto sam setala uz njega... Tako nam fali... :((

Na ovim prostorima je na zalost pobedila "negativna selekcija".

Zoran je postao vecnost, jedna konstanta u svemiru, otisao je u dimenziju gde nema granica njegovom umu. Duboko zalim za njim i gradjanima ove zemlje koji su bili uz njega, jer u ovoj relanosti smo ostali na sred okeana bez jedra i kapetana, sa gomilom pacova koji nam prozdiru brod. 90% putnika skrstenih ruku posmatra pacove koji se slade, prozdiruci nam sve ispred nosa, dok se medjunarodne podmornice sunjaju oko nas, ispitujuci bolest na nasem brodu...

Na taj dan oko podne sam izasla iz porodilsta sa svojom novorodjenom bebom, puna optimizma koji je trajao koliko put od bolnice do kuce i pritiska daljinskog za TV. I danas mi se istim intezitetom grci zeludac kada pomislim na taj dan.

Zorane,

KUDA SI OTISAO,
KOME SI NAS OSTAVIO...

Kakav smo mi narod. Ovakvog coveka, umesto da cuvamo i pomazemo da nas izvede iz bede i nerazvijenosti, a mi dopustili kriminalcima i olosu da ga ubije. Za sve sto nam se desava, samo smo mi krivi, i niko drugi.

U eri kompjutera, televizija, mobilnih, Anticu nece trebati 20-30 godina da se da istorijski sud o Zoranu Djindjicu-prosla su vremena pisanja lazne istorije Anticu! Srbija nazalost nije zasluzila coveka kao sto je bio Dr.Zoran Djindjic

Nažalost, oteše nam ga ljige!

Ali, on je i sad življi, inteligentniji, mudriji, hrabriji i budniji od svih onih koji nas sad zamajavaju kvazi politikanstvom i kvazi vodjstvom, na čelu sa sto drugim predsedničkim dalmatincem i koalicionom i vankoalicionom bratijom!

Dr Djindjiću, želim ti spokoj duši, za nas si učinio puno toga što mi sami za sebe nikad nećemo: verovao si u našu šansu i zaslugu da nam bude bolje, a likovi te sprečili!

Moje poštovanje

Nema nade za zemlju u kojoj najboljem coveku koji je zhiveo na ovim prostorima i koji je pokushao da nas spasi i izvuche iz blata pishemo komentare na godishnjicu smrti... Slava Ti i hvala Zorane zauvek... ali bolje da si otishao odavde na vreme... ova zemlja i ovaj narod Tebe nisu zasluzhili i nisi imao za koga i zashta da se zhrtvujesh...

Sa Zoranovim nestankom mnogima je pao kamen sa srca. Ali zato mi postojimo da ih podsecamo...
Ipak, nemoguce je opisati kako fali Zoranov optimizam, brzina i genijalnost.
Zato nije ni cudo sto su ga mrzeli flegmaticni i usporeni pesimisti mutne ili nikakve pameti!
Svakim danom uvidjam koliko je jednima smetao, a drugima bio jedino svetlo u tunelu.

Neka mu je vecna slava i hvala!
dvojica takvih se ne radjaju!!!

I nakon šest godina, što se naše političke scene tiče, sve je jasno - Zoran je nedostižna veličina svi ostali su nejasne senke u daljini!

Zorane hvala ti za hrabrost s kojom si hteo Srbiji da obezbedis bolju budućnost,ali dušmani ti ne dadoše. Nadamo se da će ih stići zaslužena kazna. Počivaj u miru, Srbija te nikada neće zaboraviti!

Čast mi je što sam u jednom periodu svog života mogao da se pohvalim time da je premijer moje zemlje bio lider i vizionar Dr Zoran Đinđić. Neka mu je večna slava i HVALA.

Jos se secam, 2. okt 2000., Novi Sad. Ja u II razredu srednje skole. Hocu da idem na miting podrske. Treba da putujem iz Gospodjinaca do Novog Sada, a keva mi ne da. I onda stanem, na minut, i razmislim, koliko puta su svi oko mene kukali da im je lose, da krpe kraj sa krajem, i pokupim se i odem. 16 godina sam imao tad. Balavac. Naravno, keva nije htela da prica sa mnom dva dana. Ali, da se vratim 9 godina u nazad, sve bih uradio isto. Hvala, Zorane. Za sve.

Srbija nece postati normalna zemlja sve dok iza resetaka ne zavrse inspiratori i organizatori streljanja Zorana Djindjica.
legija, Siptar, Kum su samo izvrsioci.

Zorane, nikada te zaboraviti necemo. Pocivaj u miru.

Ti Zorane jos uvek zivis medju nama, znam to jer svaki put kad pomislim ili procitam nesto o tebi mene obuzme neka jeza i zaplace mi se...

Pocivaj u miru,

ZORAN, jedan i jedini . Neka TI je vecna slava .

Sa Zoranom je na zalost nestala i poslednja sansa za srpski narod, nekoliko generacija stanovnistva da imaju koliko toliko kvalitetan zivot. Jednostavno, sve se srusilo time sto se nista nakon Zoranovog nestanka nije promenilo. On je bio jedina sansa da se sistem vrednosti promeni. Sada imamo mutacije nesretnih i nesredjenih vrednosti, koje svoj pik dozivljavaju u generacijama koje sada tek ulaze u zivot. Generacijama koje prebijaju najbolje prijatelje, generacijama koje nemaju svest a jos gore ni savest. E takva nam je Srbija bez Zorana i onog sta smo mogli da imamo, da nije, ovih kojih je sad...

Ubijen je sistem. Desilo se , baš, ono što je Zoran rekao da nikad neće biti. Oroz su povukli Zemunci i Legija, a doprineli apartčici Slobinog režima kao i neki od Đinđićevih najbližih saradnika.. danas.. živimo posledice.

Slava mu! Posle njega, zaista je sve stalo! Ovi glumataju državnike.

Totalni sam oponent politike pok. Zorana ali sam ga jako cenio, imao je strasnu harizmu i energiju vecu od cele vlade - sadasnje.

Bio je svestan rizika ali se usudio da progovori i deluje u duhu istinskih interesa svoje zemlje i svog naroda primenjujuci vrednosti evropske civilizacije i demokratije. Nije bio naivan. Racunao je i ukazivao na sve nepravilnosti, nametanja i podmetanja i na otvorene pretnje jer je Srbija prerasla u tvrdjavu zlih sila koje nije lako istrebiti u kratkom vremenskom periodu. Suocio se i postigao nacelni "sporazum" sa ubicom bez premca Legijom u koga je on identifikovao svog ubicu. Ukrotio je "neukrocenog" zlocinca i bez duzeg razmisljanja i pored silnog protivljenja svih pa i njegovih politickih "saputnika" predao ga Haskom Tribunalu. Bio je pun energije, ideja i nije, nije bio zarobljenik predrasuda koje mnogima zatvaraju sve vidike.

Увек се на овај дан осећам лоше, јако лоше... Мислим да би Ђинђић желео да свима онима који деле ово тешко осећање то не буде разлог за депресију, пасивност, већ сасвим супротно - да нам буде подстицај да, у границама својих могућности, УРАДИМО нешто против онога због чега се осећамо у животу лоше. Кад већ њега не можемо вратити... Сетим се сирена на дан Титове смрти. А човек је умро природном смрћу... Ипак, то као да је била најава сирена у 1999-ој години. Ако би сирене требале да нас тргну и учине да Србија стане, бар на минут, у знак опомене да себи никада не сме дозволити нешто слично 12. марту 2003. - то је овај датум. ДА СРБИЈА СТАНЕ, БАР НА МИНУТ, ДА БИ СЕ СЕТИЛА ДА МОРА ДАЉЕ. Ако не сирене, онда нешто слично, плотуни...не знам! Али нешто што би је подсетило јер, брзо заборавља...

Evocije

Kakav si vizionar bio, da ti je samo da ustaneš i vidiš gde su nas doveli nastavljaci tvoga dela. Sada imamo i ambasadu Crne Gore u Beogradu. Ekonomija nam je super, za protekle dve godine zadužili smo Srbiju za samo 9 milijardi dolara. Đelic je uznapredovao, zaradio je za tri godine 11 milona evra. Mnogo je radio, a i država oseca rezulatate toga rada. Đilas je glavni za Beograd i medije. Odlicno zaraduje. Ima i svoju zgradu u Beogradu. Narod je sada mnogo zadovoljniji. Pripreme za ulazak u EU teku po planu. Pomerili su rok za samo 7 godina. Nadamo se ulasku za 50 godina, ako nas ne prevare. Valjda cemo izdržati. Kosovo smo izgubili, otela nam ga EU i Amerika, ali cemo ga vratiti kad udemo u EU. Bogu se molimo svaki dan da nam Kosovo ne blokira ulazak u EU. Onda smo zaista pukli. I Miloševic je umro, ali ga tvoji svaki dan pominju više nego tebe. Nadam se da za sledecu godišnjicu necu morati da ti napišem da i Vojvodina ima ambasadu u Beogradu. Sve mi miriše na to, ali cu ipak malo da pljucnem, da zlo ne cuje. Pocivaj u miru.

E moj Zorane.
Bez tebe postade Srbija duboka Ruska provincija.

12. mart je dan kada smo izgubili nadu. Ne prodje ni jedan dan svih ovih sest godina a da ne pomislim na njega. Sve sto osecam danas je velika praznina, nemoc i ocaj. Doktor Djindjic je ime koje cu postovati dok budem ziva ali takav zivot ne moze se uporediti sa onim danima kad je on bio premijer. Sto vise vremena prolazi svi ce ga vise postovati jer su neki konacno shvatili kakvog smo genija izgubili. Jutros sam bila na njegovom grobu i vec oko osam sati bila je guzva sto me je da kazem ucinilo spokojnom.

Danas sam tako tuzna.
Svaki 12. mart je tako tmuran i besmislen dan.
Zao mi je sto moja deca odrastaju u Srbiji bez Zorana. Da je Zoran sa nama, Srbija bi bila mnogo lepse mesto za moju decu i njihovu buducnost. Ovako gubimo sanse i gubimo nadu.

Gde bi Srbija danas bila?...

Zamislite, godina 2009, na celu Srbije je dr Zoran Djindjic!

CITAT
"Za mene je patriotizam da moja deca ostanu da žive u mojoj zemlji, da govore maternji jezik, a da ne moraju da idu po belom svetu trbuhom za kruhom. Patriotizam je to da cene moju zemlju, da ja sa svojim pasošem mogu da idem ponosno preko bilo koje granice. Za taj patriotizam će se ova vlada zalagati i mi smo u ovom smislu velike patriote".

Zoran je znao da svojom brilijancijom ućutka radikale i socijaliste na taj način da su oni posle njegovog govora izgledali puno gluplje nego što su tada inače bili. A bili su.

Zoran je zauvek sa nama, u našim srcima. Pratimo njegove ideje.

Zorane, smatram da sam privilegovana sto sam te poznavala. Zivis i u nasoj deci. Hvala.

Za mene kao Albanac Djindjic je bio jedan veliki politicar, i vizionar i one je voleo da se sporazume sa Albancima radi snalazenje statusa koji bi odusevlio obe dve narode i Albance i Srbe. A ovaj rezim koji je sada na vlast je samo nastavak Milosevicev rezima postu u sastanka ovod rezima ima i naslednici bivseg rezima koji su juce bili kod njegovu groble, i ovaj rezim kao i Milosevicev rezim sam stvara mrznu medju dva naroda i nukada nije osudie i nije se distancirano od onoga sto je pravio Milosevicev rezim. Zato ja mislim da politicar kao Djindjic se jedan put vekom se rodi ne vise..

Uvek sa nama, uvek u nasim srcima.
(Porodica Cirakovic, Moskva)

Muk, tisina, nestala nada!
Trebas nam ZORANE !!!

Sest godina bez Zorana Djindjica, sest godina bez pozitivne energije u Srbiji. SLAVA MU!

Ne prođe dan da ne pomislim kako bi (nam) bilo da je on još živ...

Ne prođe ni dan da ne pomislim da - takav kakav je bio, a u ovoj zemlji - nije mogao nikako preživeti...:((.
Na našu sramotu.

Neka mu je laka crna zemlja, i neka Bog primi njegovu dušu tamo gde pravednici počivaju...

Do tog, jezivog,12 marta 2003-e godine, bez obzira na sve probleme koje smo i tada imali, bio sam potpuno spokojan, zato sto sam verovao tom čoveku i bio sam siguran da Srbija ide u pravom smeru. Kada bi se događali neki problemi opet sam bio miran, jer sam imao neki unutrašnji osećaj, koji mi je govorio:"Ma srediće to Điki".
Od tog trenutka ponovo smo usli u mrak, koji je možda u nekom smislu čak i veći od onog iz Miloševićevog vremena, zato što je u tom mraku postojala nada da to neće trajati večno. Ovom sadašnjem mraku ne vidi se izlaz.

Neka mu je večna slava i hvala!

Na danasnji dan pre 6 godina odlucila sam da odem iz Srbije jer posle Zoranovog "odlaska" ja vise nisam imala nadu da ce ikad biti bolje. Slavu Zoranu Djindjicu.

A sta sad da radimo kad Zorana vise nema? Nikako da se iskristalise neka nova prilika za sve nas...

Tolike godine su prosle i jos uvek boli kao i tada kad se to desilo. Zorane, iako nada polako bledi, jos uvek se nadam da nisi uludo poginuo. Nek' ti je laka zemlja.

Svaka zemlja bi bila ponosna kad bi imala ljude kalibra Dr.Djindjica, al to sa Srbijom nije bio slucaj.
Nazalost jos ima onih koji se nisu slagali sa vizijom koju je on trasirao i jos misle kao u devedesetim.
Proteci ce jos puno vremena dok se ne pojavi novi Djindjic.
Mirsad

Šest godina posle i dalje se bolno oseća nedostatak Zorana Đinđića. Nedostaje njegova energija, njegov kapacitet i spremnost da Srbiju evropeizuje i modernizuje. Sva lutanja, zastajkivanja, vraćanja unazad, paktovi sa "institucijama prošlosti", sve to govori koliko današnjoj političkoj eliti nedostaju vizionari i modernisti. Verujem da će Đinđićeva vizija Srbije pobediti u budućnosti. Verujem da će se pojaviti neki mladi ljudi koji će nastaviti tamo gde je Zoran Đinđić nasilno prekinut, i da će ova zemlja izgledati značajno drugačije nego što izgleda danas.

Juce sam sve o njemu naucio, hocu samo da kazem svaki narod bi bio ponosan da ga ima, a njega ubio sopstven narod.

Hvala Zorane.

Sadasnja vlast nije dostojna toga da cupka travu sa Zoranovog groba!!!!!
Sramota za DS, a zalost za sve nas!!! :-(

djiki nedostaješ nam, i meni i mariji. sve posle tebe je tmurno.

Neka Mu je večna slava i hvala mu.

A teško nama sa onima koje je ostavio, odnosno koji su nam se ostavili posle njega onakvog!

Tada sam još bio klinac, ali sam pratio politiku, i sećam se da sam se to popodne vratio iz škole, i sa nevericom slušao vest iznova i iznova. Onda je usledila komedija rušenja mafijaške zgrade u Zemunu, akcija Sablja za vreme koje sam se osećao veoma sigurno, i imao sam utisak da se nešto pozitivno dešava.
Nešto kasnije mi je u ruke došao disk sa filmom 'Ako Srbija stane..'. Za ovih nekoliko godina odgledao sam ga desetinu puta. I danas ga ponekad pustim, na početku mi bude teško i budem besan zbog svega, a posle odgledanog dobijem motivaciju i setim se svojih ciljeva i dobijem neku novu snagu.
Danas više i ne očekujem da ga bilo koji od političara zameni, pa čak ni da postupa onako kako bi Đinđić, već se obradujem kada vidim da se neke odluke približe ili makar malo liče na njegovu viziju.
Nadam se da ćemo bar za vreme mog radnog života uraditi ono što je on želeo za vreme svog.

http://www.youtube.com/watch?v=QtDraOtt8l8&feature=related

I ove godine koracamo tromo i sporo... Nedostaje nam njegova odlucnost, energija i pragmatizam... Sa Zoranom smo imali osecaj pripadnosti civilizovanom svetu, sada licimo na jednu palanku gde duh palanke izjeda polako sve vrednosti civilizovanog sveta kome smo stremili...

Veliko hvala je malo reci ali ne preostaje nam nista drugo. Bio si najpametniji i najsposobniji SRBIN u nasoj istoriji i u narednih bar hiljadu godina necemo imati nikoga slicnog tebi. Nadam se da ne znas sta je od nase Srbije posle tvoje mucke i nazalost uzaludne smrti ispalo. Pocivaj u miru i neka ti je laka zemlja.

Pocivaj u miru legendo! Nikada te necemo zaboraviti. Tvoji sa Harvarda.

Znam da to nije lepo javno reci ali naruciocima, izvrsiocima i finansijerima zelim sve ono sto su rekle Vjerica Radeta i Natasa Jovanovic za skupstinskom govornicom.

Protokom vremena postaje sve jasnije koliki je gubitak za Srbiju bilo ubistvo ovog coveka.

Nema nam spasa sa ovima sto ostaše živi.

voleo sam ga, volim ga i voleću ga dok god sam živ.

"Prvooptuženi Milorad Ulemek i Zvezdan Jovanović još nisu pravosnažno osuđeni za taj zločin."-Nisu osuđeni ali su vrlo brzo otkriveni kao počinioci, posle 2-3 sata i samo sporost pravnog postupka je zaslužna za njihovu "nekrivicu".

Pozdrav. Da Premijera nisu ubili ja bih ziveo u mojoj Srbiji. Ovako zivim u Australiji i gledam kako bez Premijera sve je ostalo isto.

Sest godina, a kao da je juce bilo. Osecaj bespomocnosti i beznadja i dalje je prisutan. Sada jos vise. Pocivaj u miru Zorane...

Kada vidimo sta su Zoranovi sledbenicu do sada postigli pomislim da je on sa svojim predpostavkama bio samo jedan kratak san a java je kao udarac u lice. Oni koji su ga ubili tacno su to postigli sto su si zamislili, zaustavili su Srbiju. Sa Zoranom u to vreme su sanse bile velike on je imao odgovore za sve, on nebi povukao zakon za diskriminicaiju vec bi ga odavno imali itd.
Krivica onih ciju su ubice zelju ispunile je ogromna i moze da se trazi samo na politickoj strani i ni na jednoj drugoj da ti koji su njega nama uzeli nisu svesni da su s time i sebi naudili.
Malo se radi na tome da se ustanovi ko iza toga stoji samo price bez sadrzaja.

12. Marta 2003. godine smo se vratili 100 godina unazad.

Slava mu.

Eh, gde bi sada Srbija bila.

Iza lika Zorana Đinđića nema pravo niko da se krije, niti bilo ko da ga prisvaja kao svoju političku zaostavštinu, pa čak ni lideri iz njegove stranke. Pogazili su svaku njegovu reč, misiju i viziju, samo im je vlast u glavi pa čak i po cenu pravljenja nemoralnih i nespojivih koalicija. Nisu mu ni ono crno ispod nokta (neka se prepoznaju).
On je bio jedinstven i neponovljiv. Neka ti je večna slava i hvala za sve što si učinio. Bio je intelektualna gromada, judska veličina, lider nad liderima, neko ko je stvarno mogao da nas izvuče iz mulja u kome decenijama ležimo.
Nama ostaje da gledamo Palme, Krkobabiće, Dačiće. Ostaje nam da gledamo 18-ti rođendan SPS i Zoranove partijske kolege kako sa njima piju penušavi šampanjac.
A ti Zorane dade svoj život, a nas, kome si ostavio Zorane?
Slava ti veličino!!

Da je Djindjic ziv Vuk Jeremic ne bi bio ministar, Tadic ne bi bio predsednik, Stanisic ne bi bio bolestan na smrt, Velja Ilic bi bio davna proslost, Kostunica bi jos uvek bio predsednik vlade u senci i, najvaznije, Rusi (citaj KGB) se ne bi baskarili po Srbiji kao po svojoj guberniji.

Bio je vizionar. Imali smo buducnost sa njim. Zajedno sa njim je ubijena ideja svega onoga sto smo zeleli 5 oktobra. Od Zoranovog ubistva pa do danas nismo se ni koraka makli. Dok je bio ziv verovao sam u bolju buducnost u Srbiji a sada se spremam da odem odavde....

I dalje imam onaj tvoj zuti poster sa ocima iznad stola i gledamo se...kad me neko od ovih mojih strangera pita ko je to, ja mu uvek kazem moj zuti andjeo cuvar koji vidi sve... Slava ti.

Eh, gde bismo sad bili...

Kao da ubise deo mene tog dana...

Tog 12.marta Srbija je ponovo stala i stoji tako već šestu godinu. Zbog energije, zbog pozitivnog stava u životu, zbog vizije koju je imao, zbog hrabrosti koja ga je koštala života svakog 12. marta plačem zbog naše nemoći da nastavimo tim putem kojim je on odlučno išao. Iz Srbije koja nije onakva kakvon ju je on video...

Nikada te nećemo zaboraviti !!!

Lepo je Djiki reko, spavacete jos godinu dana pa jos deset godina..... jos uvek spavaju...
Neka mu je laka zemlja...

Nek mu je vjecna slava.

Ajoo, gde bi mi sada bili da je on ziv, a ovako jos bunarimo li bunarimo. Nema nam izlaza iz "Tamnog Vilajeta".

Slava mu!

sa Zoranom je sve bilo nekako lakse i lepse...puno optimizma! nemoguce je zaboraviti ga!

Zorane, tvoja vizija živi u nama, nikada te nećemo zaboraviti!

Pozdrav svim onima kojima zaigra osmeh na licu kada se sete ovog divnog čoveka...

Sta reci...
Zoran, Milan, Magi, Bojan, Sonja i svi drugi koji su nam davali nadu su sada na boljem mestu. Slava im i hvala.

SLAVA MU I VECNO HVALA!!!

Jedini pravi, koji nas je bodrio i koji nam je davao motivacije za sve nase uspehe. Zoran Djindjic je hteo da iskoreni primitivizam koji je vladao u nasem narodu, znao je da je u ulozi don Kihota, sam protiv svih, ali je imao hrabrosti da istraje, nije mu bila potrebno nase "da", nikad nije dovodio u sumnju svoj cilj, jedan dosledan i istrajan covek, koji je bio ispred svih nas. Ja sam ponosan da sam se upoznao s njim i moj je zadatak da sirim ono sto sam cuo od njega. Upravo je to i rekao: Ako pucate na mene, ne mozete pucati na Srbiju!!! Nisam voleo rec patriota, ali sam i naucio njeno pravo znacenje kroz Zorana! Zivela njegova porodica!

Zoran je cudo! Negde tamo, duboko verujem u to, resava jednacinu smrti i zivota... Sve je u Srbiji kako ne treba, kako nas je Zoran ucio da ne treba, ali on od svih nas zivih najmanje lici na nekog koga nema, on ne lici na proslost. Zato verujem, srescemo se mi jos s njim, resice Zoran Djindjic taj filozofsko matematicki prolem, zivota i smrti. Na nama je da se secamo njegovih reci, i da ako ne uspevamo znamo da smo mi sami krivi za to. Zorane Djidjicu, maestralni covece!

Kralj!!!

Zorane, iako posle 6 godina izgleda kao da nikad nisi ni postojao ima nas koji pamtimo!
Iako je tvoja stranka sasvim druga od one koju si ti napravio, ima nas koji smo posli tvojim putem!
Pamtimo Zorane, dobro pamtimo i verujemo da ce doci i Tvoje, nase vreme!

Na zalost, u Srbiji se jos uvek vodi polemika da li je on bio izdajnik ili patriota. NIKAD OVDE NECE BITI BOLJE...

E crni moj Zorane, sta smo doziveli... A tebe nema da nas jos barem jednom ubedis da mozemo da uspemo.

Saucesce Srbiji. Izgubila je coveka koji ju je hteo odvesti u buducnost, koji joj je vratio dostojanstvo u svetu, poveco standard 3 puta za samo 2.5 godine, koji je kreno da iskorenjava kriminal, korupciju, koji je dono mira i zajednickog zivota bez obzira na naciju i veru...

Posle njega u Srbiji nista nije isto, a toliko joj je potrebna energija koju je samo on imao, hrabrost, vizija pravog puta. Legenda Srbije i ponos porodice.

Neka mu je večna slava! :/

Saucesce porodici i svim gradjanima koji su bili za nadu, buducnost (radom i znanjem a ne kriminalom)

Srbija je stala na danasnji dan.Imali smo coveka koji nam je stvarno dobro zeleo i ubise ga.Mislim da Srbija nije zasluzila takvog coveka kad vidim da 2 miliona ljudi glasa za njegove ubice.Podsetimo se kad je bio ranjen u nogu izjave sadasnjeg*naprednjaka*-*I TITO JE PRED SMRT SEPAO* ili vodje radikala*UBICA ZVEZDAN JOVANOVIC ZASLUZUJE ORDEN GAVRILA PRINCIPA*i za njega da glasa 2 miliona ljudi...

slava i hvala

A sta reci? Miladin, Uros, lekari, auto put Beograd-Atina gotov (nije) 2004, otezanje svih zakona od onda, odustajanje brojnih kompanija od pravljenja regionalnih centara u BG-u...

Nije savrsen bio, daleko od toga, Bog da mu dushu prosti, ali smo imali nadu.

Ko ce sada da ulije nadu? Imenujte jednog srpskog politicara, koji vas ne impresionira praznim pricama, zbog kog biste uopste razmisljali ozbiljno o Srbiji.

Tek sa ove distance vidim koliko je veliki otpor postojao prema Zoranovim idejama, kolika je lavina nazadnjaštva i truleži nagrnula posle njegovog ubistva. Danas se njegove ideje otvoreno nazivaju ekstremnim, sa tim idejama se otvoreno sprda. Koliki je on teret nosio za sve nas, eto, to je ono što upada u oči posle šest godina.

http://www.youtube.com/watch?v=hyhkw7IkjUI&feature=related

Kakva steta i kako ode ovako veliki covek! Jedina nada nama koji smo daleko od Otadzbine da se mozda jednoga dana vratimo, otisla je sa njim. Pamticemo ga dugo i secacemo ga se! Ne zaboravimo nikada!

Zorane, hvala Ti sto si verovao u nas iako to nismo zasluzili.
Pocivaj u miru.