Pomagala za kvalitetniji život

Zivim u Holandiji i, kada mi je prvi put bio ovde u poseti, moj otac je zabrinuto rekao: "Oni su neka nezdrava nacija, ima bas mnogo hendikepiranih". E, moj tata, ima i kod nas isto toliko hendikepiranih, samo sto nasi ne mogu ceo zivot iz kuce da izadju. A ovde (u Holandiji) imaju najperverznija kolica, motorcice, cak im se renoviraju kola tako da u njih mogu sasvim sami da udju i voze u invalidskim kolicima... Na primer, SVI fakulteti, bioskopi, pozorista, robne kuce, itd. su potpuno dostupni osobama u invalidskim kolicima. Imam utisak da u Srbiji takve osobe ni u samoposlugu ne mogu da odu... Tuzno, kakav je to onda zivot...

Vec 12 godina nosim slusne aparate zbog ostecenja sluha od 98%. Prvo Oticon, zatim Simens, a poslednje tri godine dva Filips aparata, od kojih je jedan u kvaru po drugi put u poslednjih godinu dana?! Slusni aparati su veoma skupi (od 300-1000 eura po komadu) i male trajnosti (prosecno oko 4 godine). Ubedjen sam da su na zapadu mnogo jeftiniji i kvalitetniji. Marza nasih prodavaca tih pomagala iznosi bar 40%, a trude se da prodaju zastarele tipove aparata, koji su proizvedeni uglavnom na Dalekom istoku, a ne u maticnom everopskom ili americkom preduzecu. Mi smo za njih "obicna krava muzara", koju treba isisati do poslednje kapi. Poznati Eurofon iz Beograda (ul. Kralja Aleksandra br. 164) je pre osam godina prodavao svajcarske slusne aparate, zatim Filips, a sada Simens?! Zasto?!

Sjajno i podrzavam koriscenje moderne tehnologije u poboljsanju kvaliteta zivota svih kojima je takva pomoc potrebna. Svaka cast osvescenim kompanijama koje su smislile sve te stvari. Time pokazuju da su drustveno odgovorne, da razumeju probleme svih ljudi i da zele da se ukljuce u njihovo resavanje.

Ali veoma je neukusno pokazivati takvu optemu ljudima koji ne mogu ni da sanjaju da ce je koristiti ikada u svom zivotu. Cene takvih pomagala su astronomske, a pojedinci i drzava svakako nemaju novca da se to plati. To je kao da iznesete najbolju hranu i jedete je ispred gladnih!!

Večiti ministar zdravlja bi morao mnogo više energije, i sedstava, da usmeri ka invalidnim licima, jer od svih bolesnika njima je pažnja i pomoć države neophodna!

Sjajno i podrzavam koriscenje moderne tehnologije u poboljsanju kvaliteta zivota svih kojima je takva pomoc potrebna. Svaka cast osvescenim kompanijama koje su smislile sve te stvari. Time pokazuju da su drustveno odgovorne, da razumeju probleme svih ljudi i da zele da se ukljuce u njihovo resavanje.

Ali veoma je neukusno pokazivati takvu optemu ljudima koji ne mogu ni da sanjaju da ce je koristiti ikada u svom zivotu. Cene takvih pomagala su astronomske, a pojedinci i drzava svakako nemaju novca da se to plati. To je kao da iznesete najbolju hranu i jedete je ispred gladnih!!

Večiti ministar zdravlja bi morao mnogo više energije, i sedstava, da usmeri ka invalidnim licima, jer od svih bolesnika njima je pažnja i pomoć države neophodna!

Vec 12 godina nosim slusne aparate zbog ostecenja sluha od 98%. Prvo Oticon, zatim Simens, a poslednje tri godine dva Filips aparata, od kojih je jedan u kvaru po drugi put u poslednjih godinu dana?! Slusni aparati su veoma skupi (od 300-1000 eura po komadu) i male trajnosti (prosecno oko 4 godine). Ubedjen sam da su na zapadu mnogo jeftiniji i kvalitetniji. Marza nasih prodavaca tih pomagala iznosi bar 40%, a trude se da prodaju zastarele tipove aparata, koji su proizvedeni uglavnom na Dalekom istoku, a ne u maticnom everopskom ili americkom preduzecu. Mi smo za njih "obicna krava muzara", koju treba isisati do poslednje kapi. Poznati Eurofon iz Beograda (ul. Kralja Aleksandra br. 164) je pre osam godina prodavao svajcarske slusne aparate, zatim Filips, a sada Simens?! Zasto?!

Zivim u Holandiji i, kada mi je prvi put bio ovde u poseti, moj otac je zabrinuto rekao: "Oni su neka nezdrava nacija, ima bas mnogo hendikepiranih". E, moj tata, ima i kod nas isto toliko hendikepiranih, samo sto nasi ne mogu ceo zivot iz kuce da izadju. A ovde (u Holandiji) imaju najperverznija kolica, motorcice, cak im se renoviraju kola tako da u njih mogu sasvim sami da udju i voze u invalidskim kolicima... Na primer, SVI fakulteti, bioskopi, pozorista, robne kuce, itd. su potpuno dostupni osobama u invalidskim kolicima. Imam utisak da u Srbiji takve osobe ni u samoposlugu ne mogu da odu... Tuzno, kakav je to onda zivot...