Svetski dan borbe protiv side

Možda jeste prigodan momenat da se konstatuje da se vodi velika borba protiv ove bolesti, ali i da se ulože novi napori za njeno potpuno savladjivanje. Neka mi bude dozvoleno da iznesem sumnje da su proučavanja imunskog sistema nepotpuna i bez vertikalnog i horizontalnog povezivanja istraživača. Dakle, ne postoji svetski sporazum i udruženi svetski napori da se imunske bolesti zajednički istraže i zajednički savladaju, mada postoje svetski dani borbe protiv odredjenih bolesti. Parcijalna i zatvorena proučavanja su rezultat velike i nedozvoljene komercijalizacije zdravlja, i nastojanja da se eventualnim pronalascima dodje do velike i monopolske zarade. Globalno neznanje o imunskim bolestima je relativno veliko, mehanizmi kojima se bolesti sprečavaju ili leče su još uvek veoma složeni i neizvesni, mada je teoretski moguće da lek bude lako dostupan, kao što je slučaj sa pronalaskom i proizvodnjom penicilina. Tačnije, moguće je da u dosadašnjim istraživanjima nedostaje nešto. Jer, imunski sistem je veoma složen i vrlo teško ga je dešifrovati bez potpunijeg znanja oćeliji, genetici, virusima i bakterijama. Možda je "bogohulna" tvrdnja, ona bi značajno promenila pristup proučavanjima, da su bakterije i virusi deo našeg organizma i proizvod našeg organizma, sa tačno odredjenim zadacima i transformacijama. Njihove DNK i RNK su genetski put kojim se može utvrditi njihovo ćelijsko poreklo i njihov ćelijskogenetski zadatak u identifikaciji, prenosu i registrovanju poznatih ili nepoznatih informacija. Genetsko prilagodjavanje i nadogradnja bez tih informacija ne funkcionišu, a onda nema ni potrebnog odgovora. Na toj liniji leži razlog u zaostajanju genetske nadogradnje i prilagodjavanja ćelija i nastajanje njihove nesposobnosti da komuniciraju sa virusom koji je dve ili više generacija ispred razvoja genetske strukture. Imunski nedostaci leže u zaostaloj genetskoj strukturi ćelije ili u superiornosti virusa za neki stepen koji je nesavladljiv za ćeliju u uslovima u kojima je. Poznato je da HIV virus blokira ćeliju, ali dalje bi trebalo utvrditi poreklo virusa, "dešifrovati ga" da bi se moglo sprečiti njegovo razmnožavanje, pa... Cilj ovog komentara je da eventualno stigne do onih koji mogu promeniti pristup proučavanja ćelija, virusa, bakterija i gena...

Možda jeste prigodan momenat da se konstatuje da se vodi velika borba protiv ove bolesti, ali i da se ulože novi napori za njeno potpuno savladjivanje. Neka mi bude dozvoleno da iznesem sumnje da su proučavanja imunskog sistema nepotpuna i bez vertikalnog i horizontalnog povezivanja istraživača. Dakle, ne postoji svetski sporazum i udruženi svetski napori da se imunske bolesti zajednički istraže i zajednički savladaju, mada postoje svetski dani borbe protiv odredjenih bolesti. Parcijalna i zatvorena proučavanja su rezultat velike i nedozvoljene komercijalizacije zdravlja, i nastojanja da se eventualnim pronalascima dodje do velike i monopolske zarade. Globalno neznanje o imunskim bolestima je relativno veliko, mehanizmi kojima se bolesti sprečavaju ili leče su još uvek veoma složeni i neizvesni, mada je teoretski moguće da lek bude lako dostupan, kao što je slučaj sa pronalaskom i proizvodnjom penicilina. Tačnije, moguće je da u dosadašnjim istraživanjima nedostaje nešto. Jer, imunski sistem je veoma složen i vrlo teško ga je dešifrovati bez potpunijeg znanja oćeliji, genetici, virusima i bakterijama. Možda je "bogohulna" tvrdnja, ona bi značajno promenila pristup proučavanjima, da su bakterije i virusi deo našeg organizma i proizvod našeg organizma, sa tačno odredjenim zadacima i transformacijama. Njihove DNK i RNK su genetski put kojim se može utvrditi njihovo ćelijsko poreklo i njihov ćelijskogenetski zadatak u identifikaciji, prenosu i registrovanju poznatih ili nepoznatih informacija. Genetsko prilagodjavanje i nadogradnja bez tih informacija ne funkcionišu, a onda nema ni potrebnog odgovora. Na toj liniji leži razlog u zaostajanju genetske nadogradnje i prilagodjavanja ćelija i nastajanje njihove nesposobnosti da komuniciraju sa virusom koji je dve ili više generacija ispred razvoja genetske strukture. Imunski nedostaci leže u zaostaloj genetskoj strukturi ćelije ili u superiornosti virusa za neki stepen koji je nesavladljiv za ćeliju u uslovima u kojima je. Poznato je da HIV virus blokira ćeliju, ali dalje bi trebalo utvrditi poreklo virusa, "dešifrovati ga" da bi se moglo sprečiti njegovo razmnožavanje, pa... Cilj ovog komentara je da eventualno stigne do onih koji mogu promeniti pristup proučavanja ćelija, virusa, bakterija i gena...