Loš položaj osoba sa invaliditetom

Za loš položaj osoba sa invaliditetom u našem društvu direktno je odgovorno nadležno ministarstvo, kao i društvo u celini. Takvo stanje pokušavaju poboljšati međunarodne humanitarne organizacije. Takođe je od značaja politički pritisak u tom smislu od strane EU, odnosno usaglašavanje legislative u ovoj oblasti. Sve u svemu čvrste rešenosti države da unapredi stanje, sem deklarativne, zapravo i nema. Jednom rečju to je poražavajuća, ali realna slika našeg društva.

Pa da krenemo od države:

Ako osoba sa invaliditetom preda zahtev za utvrđivanje telesnog oštećenja, zahtev za materijalnu pomoć, zahtev za invalidsku penziju, ili bilo koji drugi zahtev u startu zna da će na odgovor morati da čeka jako dugo, mnogo duže, nego zakonskih 60 dana.
Znam da ima dosta zloupotreba prava koje imaju invalidi, ali, ruku na srce i Zakon u ovoj oblasti je često vrlo površan. Na primer, od plaćanja PDV-a prilikom kupovine automobila ( a automobil je često kod ovih osoba ortopedsko pomagalo) ili nekih drugih stvari, oslobođeni su samo invalidi sa telesnim oštećenjem od 100%. A šta sa osobama kod kojih je invalidnost posledica bolesti i čije stanje se svakodnevno menja ( naiđu periodi pogoršanja, pa periodi poboljšanja, i tako neizmenično)i varira od gotovo potpune nepokretnosti do mogućnosti da samostalno funkcioniše?

Za loš položaj osoba sa invaliditetom u našem društvu direktno je odgovorno nadležno ministarstvo, kao i društvo u celini. Takvo stanje pokušavaju poboljšati međunarodne humanitarne organizacije. Takođe je od značaja politički pritisak u tom smislu od strane EU, odnosno usaglašavanje legislative u ovoj oblasti. Sve u svemu čvrste rešenosti države da unapredi stanje, sem deklarativne, zapravo i nema. Jednom rečju to je poražavajuća, ali realna slika našeg društva.

Pa da krenemo od države:

Ako osoba sa invaliditetom preda zahtev za utvrđivanje telesnog oštećenja, zahtev za materijalnu pomoć, zahtev za invalidsku penziju, ili bilo koji drugi zahtev u startu zna da će na odgovor morati da čeka jako dugo, mnogo duže, nego zakonskih 60 dana.
Znam da ima dosta zloupotreba prava koje imaju invalidi, ali, ruku na srce i Zakon u ovoj oblasti je često vrlo površan. Na primer, od plaćanja PDV-a prilikom kupovine automobila ( a automobil je često kod ovih osoba ortopedsko pomagalo) ili nekih drugih stvari, oslobođeni su samo invalidi sa telesnim oštećenjem od 100%. A šta sa osobama kod kojih je invalidnost posledica bolesti i čije stanje se svakodnevno menja ( naiđu periodi pogoršanja, pa periodi poboljšanja, i tako neizmenično)i varira od gotovo potpune nepokretnosti do mogućnosti da samostalno funkcioniše?