Zanimljiva fizika na ETF-u

"Ja sam softerski inženjer i biće mi mnogo lakše nego da radim teoriju, koja mi nikada u životu neće trebati“, kaže jedan od studenata.
Ne, nisi, za sad jos uvek nisi, zato i studiras. Buducnost nije nicija prcija. Za vreme tvog radnog veka (osim ako neces ubrzano zbrisati u PHB redove, tj. odustati od inzenjerstva) SIGURNO ce doci do pomeranja paradigme u softverskom inzenjerstvu. Sve ono sto je sada "hot", "konkretno" i "prakticno" ce zavrsiti na tavanu i na groblju akronima. TADA ce ti trebati dobro poznavanje teorije i to one najsuvoparnije i najapstraktnije, da bi pokapirao sta se dogadja i u cemu je sustina novonastale promene, inace ces "ostati sa ove strane", odnosno - zastareti. Zanati izumiru, ali fundamentalne istine traju.

Gluposti. To je jedan od retkih primera kako se fakultet moze poboljsati.
Ne znam zasto niste malo pisali o drugim katedrama, koliko su kod njih predavanja zanimljiva. Fizika je u prvoj godini jedan od fleksibilnihih predmeta.
Pisite malo o nenadoknadivim kolokvijumima, o prebukiranim salama tokom predavanja, o ispitima koji se odrzavaju u nedelju uvece,...
Nije sve tako lepo na nasem fakultetu

Dodjite na ETF da snimite reportazu za Verovali ili ne. U ponedeljak pocinje godina a jos uvek se ne znaju kvote za upis naredne godine (bolonjske generacije). Cekamo ponedeljak za zebnjom, hocemo li biti prva ili druga odnosno druga ili treca godina. Ovo je neverovatno i ovakvog bezobrazluka nema nigde. Pisite jos i o klupama iz sedamdesetih godina, WC-ima koji izgledaju kao da smo u srednjem veku. Pisite o profesorima koji guraju dvosemestralne ispite u jedan semestar. Pisite o nenadoknadivosti kolokvijuma i prolaznosti na ispitima koja se na nekim predmetima meri u promilima. Nisu valjda studenti bas toliko glupi, nesto je i do profesora, zar ne? Bolonja se ne primenjuje, to su samo price. Ovde svako tera onako kako mu se cefne (citaj kako mu je lakse). Svaka cast Cveticu, ali to nije realna slika ETF-a.

Cvetic je imao obicaj da daje ovakve zadatke i ranije, godinama pre bolonje, dok jos nije bio profesor.. to naprosto zavisi od coveka do coveka, ali vecina profesora na ETF-u jos se drzi ruske skole predavanja, udju u salu, ispisu 3 table izvodjenja neke formule i to je to..

Bubanje ispitnih zadataka preko sabranih "rokova" ili iz zbirki je SMRT za znanje. Zbog takvog pristupa spremanju ispita, nasi ucenici dobijaju najnize ocene iz stecenog i primenljivog znanja. Naravno, raznovrsne ispitne zadatke je tesko smisliti, ali gospodo asistenti i profesori, i za TO ste placeni, pa izvol'te... Nastava na inostranim fakultetima je puna malih projekata, seminarskih radova i vezbi i daje kvalitetniji kadar. To zahteva nastavno osoblje koje je dovoljno strucno, brojno i zainteresovano da vodi grupe studenata kroz svoj predmet i da ih pripremi za polaganje ispita.
Zadaci sa prakticnom pozadinom su neophodni za inzenjerske fakultete. Oni ne samo da razvijaju interesovanje ucenika za predmet nego i smisao za originalan i slobodan pristup problemu, dakle oni su prvoklasna vezba za mozak. Studenta koji kaze da ga takvi zadaci ne zanimaju jer hoce da se bavi softverom, u stvari ne zanima fizika, a takvih je na ETF-u dosta. Ja sam, na primer, imao dosta problema u gimnaziji sa matematikom jer je predavana suvoparno kao predmet za sebe. Tek kad sam na fakultetu video u kakve lepe svrhe se ta matematika moze PRIMENITI, problemi su nestali. Zato, gospodo buduci inzenjeri, okanite se bubanja, prionite na prakticne zadatke, pa tek posle kukajte kako vas "fakulteti ne spremaju za zivot".

Kao bivsi student ETF mogu da potvrdim da je Cvetic i ranije jos kao asistent zadavao zadatke koji nisu bili sablonski tako da tu i nema nekih velikih novosti. Sto se same problematike tice, veoma je vazno da studenti budu aktivni u toku godine i da ispit spreme kroz nastavu i prakticne projekte jer znanje steceno na taj nacin ostaje mnogo duze u pamcenju i covek je spremniji da ga iskoristi kada naleti na neki problem koji nije ranije video. Ucenje cele zbirke napamet nije resenje ali isto tako nije ni svojstveno samo nasim studentima. Neko je vec pomenuo iskustvo sa zadatkom u kome je samo slika bila promenjena. Iz licnog iskustva iz Amerike a iz price nekih prijatelja koji rade na fakultetima u Evropi znam da se ovakve stvari desavaju i drugde. Jedina razlika je sto vise od 60% studenata ukapira o cemu se radi. Sa druge strane, nikada ne bih menjao nivo teorijskog znanja koji sam stekao na ETF-u (doduse pre 10 godina) sa "teorijskim" znanjem koje se moze steci u Americi. Taj nedostatak osnovnih znanja o matematici, fizici, hemiji, ... je zastrasujuc. Ali to njima i nije bitno jer vecina (ogromna) zavrsava skolovanje nakon fakulteta i kasnije u toku rada stice usko specijalizovana znanja koja su im neophodna za posao ali im ne dozvoljavaju da proniknu u sustinu problema kojim se bave.
Medjutim oni koji rese da nastave skolovanje na postdiplomskim studijama ubrzo uvide da moraju da zagreju stolicu mnogo vise od svojih kolega koji dolaze iz ostatka sveta (posebno azijskih i istocno evropksih zemalja) da bi nadoknadili ono sto su propustili da nauce u toku srednje skole i na fakultetu. Zato bih dao savet svima koji se pitaju sta ce inzenjerima fizika i slicni predmeti da malo bolje razmisle o svemu tome jer je inzenjering nista drugo nego primenjena fizika, matematika, hemija i sve vise biologija. Verujte, nikada necete dostici svoj potencijal kao inzenjer ako ne vladate osnovnim pojmovima iz fundamentalnih nauka.

Kljucni problem koji vecina studenata tehnike kod nas ima je sto su u prethodnom skolovanju nauceni da ako urade sve zadatke iz zbirke da ce poloziti ispit. Pa i sam prijemni u srednje skole je tako koncipiran. Svi bubaju resenja napamet i onda pokusavaju da na ispitu, umesto da zadatak resavaju sami, oni reprodukuju resenje koje su ranije dobili dok su vezbali.

Radio sam jedno vreme kao saradnik na gradjevinskom fakultetu, na predmetu Mehanika fluida. Nakon zalbe studenata da su zadaci 'neprimenjivi' u zivotu, kolega koji je sad profesor sastavio je zadatak gde je u osnovi problema bio WC Vodokotlic. Mislim da je jedva 25% studenata resilo zadatak.
Drugi put je samo uobicajenu sliku koja se daje uz zadatke za tecenje u cevima pod pritiskom, okrenuo kao sliku u ogledalu, i umesto uobicajenog izgleda iz zbirke, gde je voda tekla sa desne strane na levu, obrnuo smer. Resenje zadatka je normalno bilo isto. Ali tako postavljen zadatak je isto uradilo manje od 25% studenata. Inace sama zbirka je uradjena tako da su svi zadaci dati sa kompletnim postupkom dolaska do resenja. Pored toga ispit se polaze sa koriscenjem celokupne literature, sto ce reci nijednu formulu nemorate da 'bubate' napamet, jednino morate da znate gde da je potrazite. Sve ovo se desaval pre vise od 10 godina.
Opet jedan stariji profesor je znao da kaze da mu je lakse da pomisli da student koji nije ni zapoceo neki zadatak da nije stigao da to uradi, nego kad nesto zapocne misleci da ce mu se trud vrednovati, i onda se 'nalupa gluposti', sto ce reci da se otkrio koliko ne zna.

Neke starije generacije se jos uvek secaju profesora Marjanovica (citaj Caja) i njegovig pitanja na usmenom delu ispita iz elektronike...uticaj suncevih pega na frekvenciju izlaznog signala pojacavaca snage u klasi B...i cuvene plakete "za visegodisnje zadrzavanje studenata na 2-goj godini"...

Matematiku 2 u oktobarskom roku na ovom ETF-u polozilo je 17 studenata od 350 izaslih. Bolonja, zar ne?

Radim na zapadu vec 10 godina kao masinski inzenjer. Fakultet sam zavrsio u Beogradu. U nasoj firmi trenutno rade 3 srednjoskolca i 2 studenta koji pored toga sto idu u skolu/faks i paralelno rade kod nas. Kao njihov sef sam u svakodnevnom kontaktu sa njima i dobrim delom uticem na njihovo skolovanje. Kao svrseni djaci su potpuno spremni za samostalni rad i realan poslovni zivot. Sa druge strane sam preko studenata u mogucnosti da pravim matematicke modele realnih procesa i da dobijemo besplatnu podrsku sa fakulteta i sve one divne ideje mladih i pametnih ljudi. Savrsena simbioza.

zasto neko ne napravi reportazu o tome sto je prolaznost minimalna, o tome sto su kolokvijumi neodoknadivi, a samim tim nam predstavljaju problem a ne prednost. o organizaciji, o opstoj neobavestenost sto se tice uslova..
ja ne kazem da se ovo nije desilo na fizici, ali ovo nije sve sto se treba ispricati o ETFu..ovim se samo mazu oci narodu,kako se na ETFu primenjuje Bolonja. pa ne moze se to zakljuciti na osnovu toga sto je jednom bio zadatak koji se moze primeniti.

Ajde studenti, budite se. Zar je moguce da su brze i zustrije reakcije na politiku, nego na pitanja iz zivota, tj. studija. Pa o vama se radi, gde ste?

Interesantan zadatak, jos samo kad bi mogao da se svede pod pojam "upotrebljivo" ili makar "prakticno" za nekoga ko je dosao na ETF da studira elektroniku, telekomunikacije, informatiku...
Bolje bi bilo da im daju zadatke koji predstavljaju probleme koji se javljaju ljudima koji se vec bave tim poslom, a primereni su nivou studenta, a ne ovakve nebuloze...
Na kraju krajeva, pricamo o ETF-u - cemu uopste fizika???

Ja u srednjoj skoli (pocetak 90ih) nisam ucio zbirke i zadatke na pamet, ali sam zato lemio zice, vezivao logicka kola na protobordu, pravio plocice, opet lemio... Profesori su bili skepticni, ali sam ja na kraju imao solidne i jake ocene iz strucnih predmeta (a nisam mnogo morao da grejem stolicu - samo se ugradjivala teorija na postojecu praksu), i lose ocene iz drustvenih predmeta. Ali profesori su posle nekih pobeda na takmicenjima imali razumevanja, pa sam prolazio godine bez problema, ali ne sa zavidnim uspehom, mada sa odlicnim primenjivim znanjem (po njima). Kad sam upisivao fakultet niko nije hteo ni da pogleda diplome sa smotri mladih pronalazaca i inovatora (1. mesto) vec su svi trazlili "Vuka".
Posle besmislenog trkeljisanja po nekim renomiranim fakultetima u zemlji (moji roditelji nikad nisu verovali u truli zapad) ja sam ostao bez fakultetske diplome. Posle nekoliko godina na jednoj visoj skoli u Bgdu sam nasao program koji se zasniva na praksi. I tu su meni odmah dali Pascal, C, C++, Javu... i mogu vam reci da se danas odlicno osecam. Radim posao koji volim, nedaloeko od svoje kuce i jako dobro sam placen za svoju spremu i godine radnog staza. Sto se tice iskustva, vec sam dosta odmakao, ali tome mogu najvise da zahvalim skoli koja mi je dozvolila da kroz praksu steknem odredjeno znanje. Ne Ministarstvo ili nekad "veliko" srpsko skolstvo, vec dve skole u celoj zemlji i masa razumnih profesora.
I danas im se sa punim postovanjem obracam na ulici svaki put kad ih sretnem na ulici.

Zanimljivi zadaci, kako da ne. Fizika je sporedan predmet na ETF-u, ima je samo u prvom semestru i izborno u drugom. Zašto niko ne piše o pravom ETF-u na kome se uslov za upis saznaje 2 nedelje posle početka predavanja, na kome na matematici od 300 prijavljenih položi 17, na kome profesori izglasaju nenormalne uslove za polaganje ispita i niko ništa ne pita studente, na kome je većina ispita vikendom u 18:00 ili kasnije, na kome nema ni b od bolonje izuzev naravno onog dela koji odgovara profesorima.

Jako je zalosno sto treba neko da nas obaveze deklaracijom da napravimo zivot lepsim i zanimljivijim. Bas stvarno nismo u stanju o sami da napravimo sebi.

Ne mozes biti ETF inzenjer ako nisi naucio fiziku barem kao PMF fizicari. Fizika je osnova svih nauka koje se izucavaju na ETF, pa i programiranja koje sada pogresno ljudi povezuju sa ETF-om. Programiranje je zanat, orudje, koje svaki inzenjer treba da zna da koristi u resavanju realnih problema na polju elektronike, komunikacija, lasera, poluprovodnika, optike, instrumentacije, automatizacije, energetike itd. Fizika je dobro predavana oduvek na ETF i Cvetic je dobar asistent/profesor (mada je meni Sasa Rakic ostao u najboljem secanju).
Problem je sa ostalim predmetima, kako se predaju i kako se polazu. Tu nema ni "B" od Bolonje, ni trunke prakticnih zadataka, resenja, projekata koji su apsolutno neizbezni na bilo kojem studiranju u USA, na primer.

Koliko se secam, pre mesec dana odgovor na ovo pitanje su trazili finski strucnjaci, i o tome je pisala stampa. Ali, barem se neko i kod nas trudi da animira studente.

Obnovio sam godinu, zbog predmeta u kome su zadaci primenjivi bas kao i ova prasina koju sam upravo obrisao... Pisite o tome!!!

"Ja sam softerski inženjer i biće mi mnogo lakše nego da radim teoriju, koja mi nikada u životu neće trebati“, kaže jedan od studenata.
Ne, nisi, za sad jos uvek nisi, zato i studiras. Buducnost nije nicija prcija. Za vreme tvog radnog veka (osim ako neces ubrzano zbrisati u PHB redove, tj. odustati od inzenjerstva) SIGURNO ce doci do pomeranja paradigme u softverskom inzenjerstvu. Sve ono sto je sada "hot", "konkretno" i "prakticno" ce zavrsiti na tavanu i na groblju akronima. TADA ce ti trebati dobro poznavanje teorije i to one najsuvoparnije i najapstraktnije, da bi pokapirao sta se dogadja i u cemu je sustina novonastale promene, inace ces "ostati sa ove strane", odnosno - zastareti. Zanati izumiru, ali fundamentalne istine traju.

Interesantan zadatak, jos samo kad bi mogao da se svede pod pojam "upotrebljivo" ili makar "prakticno" za nekoga ko je dosao na ETF da studira elektroniku, telekomunikacije, informatiku...
Bolje bi bilo da im daju zadatke koji predstavljaju probleme koji se javljaju ljudima koji se vec bave tim poslom, a primereni su nivou studenta, a ne ovakve nebuloze...
Na kraju krajeva, pricamo o ETF-u - cemu uopste fizika???

Zanimljivi zadaci, kako da ne. Fizika je sporedan predmet na ETF-u, ima je samo u prvom semestru i izborno u drugom. Zašto niko ne piše o pravom ETF-u na kome se uslov za upis saznaje 2 nedelje posle početka predavanja, na kome na matematici od 300 prijavljenih položi 17, na kome profesori izglasaju nenormalne uslove za polaganje ispita i niko ništa ne pita studente, na kome je većina ispita vikendom u 18:00 ili kasnije, na kome nema ni b od bolonje izuzev naravno onog dela koji odgovara profesorima.

Gluposti. To je jedan od retkih primera kako se fakultet moze poboljsati.
Ne znam zasto niste malo pisali o drugim katedrama, koliko su kod njih predavanja zanimljiva. Fizika je u prvoj godini jedan od fleksibilnihih predmeta.
Pisite malo o nenadoknadivim kolokvijumima, o prebukiranim salama tokom predavanja, o ispitima koji se odrzavaju u nedelju uvece,...
Nije sve tako lepo na nasem fakultetu

Ne mozes biti ETF inzenjer ako nisi naucio fiziku barem kao PMF fizicari. Fizika je osnova svih nauka koje se izucavaju na ETF, pa i programiranja koje sada pogresno ljudi povezuju sa ETF-om. Programiranje je zanat, orudje, koje svaki inzenjer treba da zna da koristi u resavanju realnih problema na polju elektronike, komunikacija, lasera, poluprovodnika, optike, instrumentacije, automatizacije, energetike itd. Fizika je dobro predavana oduvek na ETF i Cvetic je dobar asistent/profesor (mada je meni Sasa Rakic ostao u najboljem secanju).
Problem je sa ostalim predmetima, kako se predaju i kako se polazu. Tu nema ni "B" od Bolonje, ni trunke prakticnih zadataka, resenja, projekata koji su apsolutno neizbezni na bilo kojem studiranju u USA, na primer.

Kljucni problem koji vecina studenata tehnike kod nas ima je sto su u prethodnom skolovanju nauceni da ako urade sve zadatke iz zbirke da ce poloziti ispit. Pa i sam prijemni u srednje skole je tako koncipiran. Svi bubaju resenja napamet i onda pokusavaju da na ispitu, umesto da zadatak resavaju sami, oni reprodukuju resenje koje su ranije dobili dok su vezbali.

Radio sam jedno vreme kao saradnik na gradjevinskom fakultetu, na predmetu Mehanika fluida. Nakon zalbe studenata da su zadaci 'neprimenjivi' u zivotu, kolega koji je sad profesor sastavio je zadatak gde je u osnovi problema bio WC Vodokotlic. Mislim da je jedva 25% studenata resilo zadatak.
Drugi put je samo uobicajenu sliku koja se daje uz zadatke za tecenje u cevima pod pritiskom, okrenuo kao sliku u ogledalu, i umesto uobicajenog izgleda iz zbirke, gde je voda tekla sa desne strane na levu, obrnuo smer. Resenje zadatka je normalno bilo isto. Ali tako postavljen zadatak je isto uradilo manje od 25% studenata. Inace sama zbirka je uradjena tako da su svi zadaci dati sa kompletnim postupkom dolaska do resenja. Pored toga ispit se polaze sa koriscenjem celokupne literature, sto ce reci nijednu formulu nemorate da 'bubate' napamet, jednino morate da znate gde da je potrazite. Sve ovo se desaval pre vise od 10 godina.
Opet jedan stariji profesor je znao da kaze da mu je lakse da pomisli da student koji nije ni zapoceo neki zadatak da nije stigao da to uradi, nego kad nesto zapocne misleci da ce mu se trud vrednovati, i onda se 'nalupa gluposti', sto ce reci da se otkrio koliko ne zna.

Dodjite na ETF da snimite reportazu za Verovali ili ne. U ponedeljak pocinje godina a jos uvek se ne znaju kvote za upis naredne godine (bolonjske generacije). Cekamo ponedeljak za zebnjom, hocemo li biti prva ili druga odnosno druga ili treca godina. Ovo je neverovatno i ovakvog bezobrazluka nema nigde. Pisite jos i o klupama iz sedamdesetih godina, WC-ima koji izgledaju kao da smo u srednjem veku. Pisite o profesorima koji guraju dvosemestralne ispite u jedan semestar. Pisite o nenadoknadivosti kolokvijuma i prolaznosti na ispitima koja se na nekim predmetima meri u promilima. Nisu valjda studenti bas toliko glupi, nesto je i do profesora, zar ne? Bolonja se ne primenjuje, to su samo price. Ovde svako tera onako kako mu se cefne (citaj kako mu je lakse). Svaka cast Cveticu, ali to nije realna slika ETF-a.

Kao bivsi student ETF mogu da potvrdim da je Cvetic i ranije jos kao asistent zadavao zadatke koji nisu bili sablonski tako da tu i nema nekih velikih novosti. Sto se same problematike tice, veoma je vazno da studenti budu aktivni u toku godine i da ispit spreme kroz nastavu i prakticne projekte jer znanje steceno na taj nacin ostaje mnogo duze u pamcenju i covek je spremniji da ga iskoristi kada naleti na neki problem koji nije ranije video. Ucenje cele zbirke napamet nije resenje ali isto tako nije ni svojstveno samo nasim studentima. Neko je vec pomenuo iskustvo sa zadatkom u kome je samo slika bila promenjena. Iz licnog iskustva iz Amerike a iz price nekih prijatelja koji rade na fakultetima u Evropi znam da se ovakve stvari desavaju i drugde. Jedina razlika je sto vise od 60% studenata ukapira o cemu se radi. Sa druge strane, nikada ne bih menjao nivo teorijskog znanja koji sam stekao na ETF-u (doduse pre 10 godina) sa "teorijskim" znanjem koje se moze steci u Americi. Taj nedostatak osnovnih znanja o matematici, fizici, hemiji, ... je zastrasujuc. Ali to njima i nije bitno jer vecina (ogromna) zavrsava skolovanje nakon fakulteta i kasnije u toku rada stice usko specijalizovana znanja koja su im neophodna za posao ali im ne dozvoljavaju da proniknu u sustinu problema kojim se bave.
Medjutim oni koji rese da nastave skolovanje na postdiplomskim studijama ubrzo uvide da moraju da zagreju stolicu mnogo vise od svojih kolega koji dolaze iz ostatka sveta (posebno azijskih i istocno evropksih zemalja) da bi nadoknadili ono sto su propustili da nauce u toku srednje skole i na fakultetu. Zato bih dao savet svima koji se pitaju sta ce inzenjerima fizika i slicni predmeti da malo bolje razmisle o svemu tome jer je inzenjering nista drugo nego primenjena fizika, matematika, hemija i sve vise biologija. Verujte, nikada necete dostici svoj potencijal kao inzenjer ako ne vladate osnovnim pojmovima iz fundamentalnih nauka.

Matematiku 2 u oktobarskom roku na ovom ETF-u polozilo je 17 studenata od 350 izaslih. Bolonja, zar ne?

Ajde studenti, budite se. Zar je moguce da su brze i zustrije reakcije na politiku, nego na pitanja iz zivota, tj. studija. Pa o vama se radi, gde ste?

Ja u srednjoj skoli (pocetak 90ih) nisam ucio zbirke i zadatke na pamet, ali sam zato lemio zice, vezivao logicka kola na protobordu, pravio plocice, opet lemio... Profesori su bili skepticni, ali sam ja na kraju imao solidne i jake ocene iz strucnih predmeta (a nisam mnogo morao da grejem stolicu - samo se ugradjivala teorija na postojecu praksu), i lose ocene iz drustvenih predmeta. Ali profesori su posle nekih pobeda na takmicenjima imali razumevanja, pa sam prolazio godine bez problema, ali ne sa zavidnim uspehom, mada sa odlicnim primenjivim znanjem (po njima). Kad sam upisivao fakultet niko nije hteo ni da pogleda diplome sa smotri mladih pronalazaca i inovatora (1. mesto) vec su svi trazlili "Vuka".
Posle besmislenog trkeljisanja po nekim renomiranim fakultetima u zemlji (moji roditelji nikad nisu verovali u truli zapad) ja sam ostao bez fakultetske diplome. Posle nekoliko godina na jednoj visoj skoli u Bgdu sam nasao program koji se zasniva na praksi. I tu su meni odmah dali Pascal, C, C++, Javu... i mogu vam reci da se danas odlicno osecam. Radim posao koji volim, nedaloeko od svoje kuce i jako dobro sam placen za svoju spremu i godine radnog staza. Sto se tice iskustva, vec sam dosta odmakao, ali tome mogu najvise da zahvalim skoli koja mi je dozvolila da kroz praksu steknem odredjeno znanje. Ne Ministarstvo ili nekad "veliko" srpsko skolstvo, vec dve skole u celoj zemlji i masa razumnih profesora.
I danas im se sa punim postovanjem obracam na ulici svaki put kad ih sretnem na ulici.

zasto neko ne napravi reportazu o tome sto je prolaznost minimalna, o tome sto su kolokvijumi neodoknadivi, a samim tim nam predstavljaju problem a ne prednost. o organizaciji, o opstoj neobavestenost sto se tice uslova..
ja ne kazem da se ovo nije desilo na fizici, ali ovo nije sve sto se treba ispricati o ETFu..ovim se samo mazu oci narodu,kako se na ETFu primenjuje Bolonja. pa ne moze se to zakljuciti na osnovu toga sto je jednom bio zadatak koji se moze primeniti.

Obnovio sam godinu, zbog predmeta u kome su zadaci primenjivi bas kao i ova prasina koju sam upravo obrisao... Pisite o tome!!!

Koliko se secam, pre mesec dana odgovor na ovo pitanje su trazili finski strucnjaci, i o tome je pisala stampa. Ali, barem se neko i kod nas trudi da animira studente.

Cvetic je imao obicaj da daje ovakve zadatke i ranije, godinama pre bolonje, dok jos nije bio profesor.. to naprosto zavisi od coveka do coveka, ali vecina profesora na ETF-u jos se drzi ruske skole predavanja, udju u salu, ispisu 3 table izvodjenja neke formule i to je to..

Bubanje ispitnih zadataka preko sabranih "rokova" ili iz zbirki je SMRT za znanje. Zbog takvog pristupa spremanju ispita, nasi ucenici dobijaju najnize ocene iz stecenog i primenljivog znanja. Naravno, raznovrsne ispitne zadatke je tesko smisliti, ali gospodo asistenti i profesori, i za TO ste placeni, pa izvol'te... Nastava na inostranim fakultetima je puna malih projekata, seminarskih radova i vezbi i daje kvalitetniji kadar. To zahteva nastavno osoblje koje je dovoljno strucno, brojno i zainteresovano da vodi grupe studenata kroz svoj predmet i da ih pripremi za polaganje ispita.
Zadaci sa prakticnom pozadinom su neophodni za inzenjerske fakultete. Oni ne samo da razvijaju interesovanje ucenika za predmet nego i smisao za originalan i slobodan pristup problemu, dakle oni su prvoklasna vezba za mozak. Studenta koji kaze da ga takvi zadaci ne zanimaju jer hoce da se bavi softverom, u stvari ne zanima fizika, a takvih je na ETF-u dosta. Ja sam, na primer, imao dosta problema u gimnaziji sa matematikom jer je predavana suvoparno kao predmet za sebe. Tek kad sam na fakultetu video u kakve lepe svrhe se ta matematika moze PRIMENITI, problemi su nestali. Zato, gospodo buduci inzenjeri, okanite se bubanja, prionite na prakticne zadatke, pa tek posle kukajte kako vas "fakulteti ne spremaju za zivot".

Radim na zapadu vec 10 godina kao masinski inzenjer. Fakultet sam zavrsio u Beogradu. U nasoj firmi trenutno rade 3 srednjoskolca i 2 studenta koji pored toga sto idu u skolu/faks i paralelno rade kod nas. Kao njihov sef sam u svakodnevnom kontaktu sa njima i dobrim delom uticem na njihovo skolovanje. Kao svrseni djaci su potpuno spremni za samostalni rad i realan poslovni zivot. Sa druge strane sam preko studenata u mogucnosti da pravim matematicke modele realnih procesa i da dobijemo besplatnu podrsku sa fakulteta i sve one divne ideje mladih i pametnih ljudi. Savrsena simbioza.

Jako je zalosno sto treba neko da nas obaveze deklaracijom da napravimo zivot lepsim i zanimljivijim. Bas stvarno nismo u stanju o sami da napravimo sebi.

Neke starije generacije se jos uvek secaju profesora Marjanovica (citaj Caja) i njegovig pitanja na usmenom delu ispita iz elektronike...uticaj suncevih pega na frekvenciju izlaznog signala pojacavaca snage u klasi B...i cuvene plakete "za visegodisnje zadrzavanje studenata na 2-goj godini"...