Радомир М. Мисаљевић.
pre 15 godina
Неспорно је, да се овде ради о директном умишљају окривљеног да полицијског службеника лиши живота. Мотив је небитан. Постојала је намера окривљеног да другог човека лиши живота. Постојала је намера окривљеног да овлашћено службено лице органа унутрашњих послова лиши живота за време вршења службене радње. Ради се о свршеном покушају. Наиме, лице није лишено живота, али су извршене све радње бића предметног кривичног дела од стране окривљеног. Може окривљени да се "каје" колико год хоће, али му то није олакшавајућа околност, јер директан умишљај не познаје могућност утрђивања олакшавајућих околности за окривљеног. Може породица окривљеног да се позива колико год хоће на животну доб окривљеног, али породица мора да се пита, зашто је члан из такве безбедносно интересантне животне средине имао намеру да једно лице лиши живота. Мора се поставити питање Министарству унутрашњих послова Републике Србије: зашто остали полицијски службеници, који су се у време чињења предметног кривичног дела налазили на лицу места, нису брзо, стручно, поуздано, непоколебљиво, неустрашиво, законито спречили чињење предметног кривичног дела, када су добро и благовремено видели шта окривљни са саучесници чини њиховом радном колеги. Како ће једни другима погледати у очи. ТВ камера је доста дуго гледала и снимала чињење предметног кривичног дела, до времена када су остали полицијски службеници дејствовали и тако спречили барем да окривљени докрајчи живот оштећеном.-
19 Komentari
Sortiraj po: