Visoka stopa nelegalnog softvera

Beograd -- Srbija i dalje ima najveću stopu nelegalnog korišćenja kompjuterskog softvera u regionu od čak 76 odsto, a procene su da je domaća ekonomija izgubila 72 miliona dolara.

Izvor: B92
Pošaljite komentar
  1. " Danas nijedan kompjuter ne možemo da zamislimo bez majkrosoftovog programa Ofis..."

    Neko ne moze, a neko moze...
    (Fragoje, 29. maj 2008 11:31)

    # Link komentara

  2. " Danas nijedan kompjuter ne možemo da zamislimo bez majkrosoftovog programa Ofis, bez obzira da li se koristi za kućnu ili poslovnu namenu."

    Ne znam kako da krstim ovo što je rečeno: zamazivanje očiju, nepoznavanje, navijanje...?

    Imam firmu i od samog početka koristim paket programa OpenOffice.org, koji je potpuno besplatan, potpuno funkcionalan i praktično potpuno kompatibilan sa Microsoftovim paketom. Ne pada mi na pamet da plaćam 300-400 evra za nešto što imam potpuno besplatno. I ne samo to: paket koji koristim svako malo pojavi se u novoj verziji, poboljšan, bezbedniji i još funkcionalniji, dok se za tu mogućnost g. Gejtsu plaća posebno.

    Slažem se da je u razvoj svakog softvera uloženo mnogo rada, te da se to na neki način mora nadoknaditi njegovim tvorcima. Ne slažem se, međutim, sa politikom svetskog monopoliste - kladim se da Microsoft troši više svojih resusrsa na izmišljanje novih i novijih šema licenciranja, nego na razvoj softvera.

    PS. Na računaru u firmi imam legalan Windows - nadam se još samo kratko vreme, prelazim na Ubuntu...
    (Broj 1, 29. maj 2008 11:47)

    # Link komentara

  3. Izgubila 72, dobila milijardu.

    Ako je Windows Vista $100, MS Office $500, Adobe Photoshop $700, a dodati na to i jos jedno $1000 u razlicitom drugom softveru, bez instalacija basnoslovno skupih nula i jedinica kakavi su AutoCad, 3D Max ili Maya -- dobijamo da po racunaru imamo oko $2300 softvera.

    Ako u Srbiji ima milion racunara (iako ga mnogi nemaju, mnogi "imaju" bar po dva -- jedan u kuci, drugi na poslu), ispada da je cifra koju bi *ekonomija Srbije* morala da da za iste 2,3 milijarde dolara.

    Neka se na to oduzme 1,3 milijardi koje bi ostale kod domacih trgovaca i sl. -- ostaje milijarda.

    Eh... Kako da kazem, nije lako priznati cinjenicu da softver u vlasnistvu polako postaje deo istorije. Bilo u u vidu piratskog softvera, bilo u vidu slobodnog softvera, vecina sveta ne koristi te nule i jedinice za koje neko misli da su njegovo vlasnistvo.

    A korisnicima preporucujem da pod hitno instaliraju npr. Ubuntu, jer ce se uskoro naci u vrlo problematicnoj situaciji: ako softverske kompanije ne mogu da zaradjuju na svojim nulama i jedinicama, nece biti vise koga da im odrzava njihov piratski softver. Zato je bolje preci na nesto sto ima sigurnu buducnost: softver koji odrzavaju sami korisnici -- slobodni softver.
    (Miloš Rančić, 29. maj 2008 11:47)

    # Link komentara

  4. Iskustva iz sveta takođe pokazuju da je pirateriju još bolje suzbijati tako što se korisnicima, umesto da se tretiraju kao kriminalci, bolje obznani alternativa: slobodan softver i softver otvorenog izvornog koda kojeg je legalno koristiti bez nadoknade. Time se smanjuje zavisnost od vlasničkog softvera, i kao posledica slabi monopolistička pozicija koju zloupotrebljavaju neki proizvođači softvera. Zdrava konkurencija i potrošački izbor su jedini preduslov za razbijanje monopola, što dovodi i do korekcija cena vlasničkog softvera na razumniji nivo.
    (Miloš, 29. maj 2008 12:20)

    # Link komentara

  5. Ne treba biti pristalica nekih open source resenja ali se moraju pomenuti. Ko nema ili nece da plati uvek moze koristiti Open Office ili Linux. I ne moze niko da me natera da kupim racunar sa instaliranim programima koje necu i to da platim.
    (Posmatrac, 29. maj 2008 12:48)

    # Link komentara

  6. "Danas nijedan kompjuter ne možemo da zamislimo bez majkrosoftovog programa Ofis..."
    Open Office sjajno radi, a besplatan je. Čak se i nerazlikuje mnogo od gore pomenutog. Samo je stvar navike.

    Zašto bi neko bacao novac kada može besplatno da nabavi gotovo sve što mu treba. Niko neće banuti u vašu kuću i zabadati nos u vaš kompjuter. Sa firmama je drugačije.

    Microsoft je sa razlogom tolerisao pirateriju na ovim prostorima proteklih 15-20 godina. Prvo, nije bilo efikasnog pravog mehaizma koji bi mi omogućio da ostvare svoja prava. Drugo, shvatili su da ljudi nemaju para da im plaćaju "harač". Ali jedna stvar im je išla na ruku. Samim tim što su ljudi koristili njihov nelegalan softer - nisu koristili konkurentski. Na taj način su uložili u obuku svojih budućih legalnih korisnika, računajući na njihovu lenjost da se prebace na drugi OS ili softverski paket. I sada bi oni, ako mogu, da naplate upotrebu njihovog softvera za protekle godine. Pa nek mi još malo proračunato kukaju!
    Nemam ništa protiv legalnog softvera, ali mi smeta kukanje "jadnog" Microsoft-a. Zašto se odmah (i gotovo jedino) pominje Microsoft kada je reč o legalnom softveru? Pa nisu oni jedini čiji se programi bespravno korise.
    (smile, 29. maj 2008 13:17)

    # Link komentara

  7. sa sajta ministarstva za telekomunikacije mogu se skinuti besplatni softveri na srpskom [link]
    kome treba nek' izvoli ... cekamo na istom sajtu ubuntu na srpskom
    (v, 29. maj 2008 13:44)

    # Link komentara

  8. Ako smo izgubili toliko, koliko li su izgubili amerikanci? Lele, pocinjem da se brinem za njih.
    (misa, 29. maj 2008 14:09)

    # Link komentara

  9. "a procene su da je domaća ekonomija izgubila 72 miliona dolara."

    Voleo bih da vidim tu racunicu, kako nasa ekonomija gubi pare koje nije dala za softver. Da li je mozda u pitanju provizija lokalnih prodavaca software-a? Ako uzmemo da je tipicna trgovacka marza izmedju 25 i 30% onda to znaci da je ukupna vrednost piratovanog software-a oko 240 miliona. Znaci kada oduzmemo gore pomenutih 72 miliona dolara ostaje negde oko 168 milona dolara koje nismo platili proizvodjacima software-a. Odnosno nasa privreda je ustedela 168 miliona dolara koje nije platila za taj software. Znam - da je ova logika pogresna - ondnosno da je isto toliko slaboumna kao ona u kojoj tvrde da je privreda izgubila 72 miliona dolara, ali slaboumnost moze imati dva ekstrema. Slaboumno je ocekivati da ce privreda koja se inace odrzava na 'aparatima za odrzanje zivota' izdvajati ista sredstva i placati istu cenu kao i korisnici iz razvijenih zemalja. Kada proizvodjaci software-a pristupe srpskom trzistu sa realnih pozicija - mozda ce se pojaviti i kupci za njihov softwar-e.
    (Hardveras, 29. maj 2008 14:20)

    # Link komentara

  10. Jel? Ko da je jedino Microsoft Bogom dan. Softver im je spor, los i skup. Sav taj softver koji oni pominju ne kosta nista ako se koristi Linux, OpenOffice i ostali Open-Source softver koji je inace znatno bolji i ne kosta nista.
    (Tux, 29. maj 2008 14:32)

    # Link komentara

  11. Linux se obara neispravnim hardware-om ili grubom ljudskom greškom pri administraciji sistema. U članku monogohvaljeni proizvodi "padaju" često iz krajnje nejasnih razloga a prepuni su bug-ova i meta su svih mogućih vrsta IT zaraza iako ste najurednije platili licencu. Ljudi su primorani da koriste Windows jer proizvođeči aplikativnog softvera i igara se drže tog OS-a kao pijan plota. Ključni momenat u gubljenju monopola kada se ti proizvođači definitivno okrenu Linuxu, tada će softver verovatno biti i jeftiniji i dostupniji, a ovakve vesti će tada biti ređe. Dokle god imamo nefunkcionalni "gutač resursa", živaca, vremena i novca kao "jedini" a u stvari iznuđeni izbor čitaćemo ovakve vesti.
    P.S. Pomenuti Open Office i Mozilla proizvodi čak i na Windows OS-u rade odlično.
    (ZumbaNS, 29. maj 2008 14:39)

    # Link komentara

  12. OpenOffice je sasvim dobar i pristojan paket za jednostavniju upotrebu, ali na zalost za naprednije korisnike i zajtevnije aplikacije nije dovoljan jer mu jos uvek nedostaju mnoge funkcionalne celine koje MSOffice ima, od onih jednostavnijih kao sto je npr. "block-selection feature", pa do slozenijih kao sto su npr. viseslozne manipulacije tabelama, kompleksne "cross-referential" formule, grafikoni, naprednija integracija raznorodnih dokumenata i formata, itd. I naravno automatizacija ("scripting") jer ono sto MSOffice moze uraditi interno koristeci VBA, za OpenOffice moram praviti eksterne parser skriptove Perlu. Inace i ja koristim OpenOffice u 95% slucajeva ali za 5% slucajeva (koji ponekad odnesu 90% vremena) MSOffice je jos uvek nezamenjiv.
    I da samo kazem da problem nije samo sa piratskim office paketima vec i sa bazama podataka, web-serverima, kompajlerima i integrisanim razvojnim okruzenjima, programima za CAD, grafiku, animaciju, nadzor i upravljanje, racunovodstvo, finansijsko i kadrovsko poslovanje...
    (zz, 29. maj 2008 15:06)

    # Link komentara

  13. beskrupolozna propaganda mikrosofta i ekipe, prica o gubicima domace ekonomije?
    open office rules!
    (misroslav, 29. maj 2008 15:10)

    # Link komentara

  14. Domaca softverska industrija stoji sasvim dobro. Zar vi ocekujete da nasa softverska industrija napravi neki novi Word ili tako nesto? Pa najmanji deo softvera je za opstu upotrebu - najveci deo programera pise softver za konkretnu upotrebu, koji se koristi npr. u firmama za poslovanje ili prave web sajtove i slicno. Oni nemaju nikakve probleme sa piraterijom, i takvim firmama (ukljucujuci i ovu gde ja radim) ide sasvim lepo, hvala na pitanju. Ako mislite da ce nasoj zemlji biti bolje ako se neko seti i dodje kod nas i preturi sve racunare da pronadje da li je neko slucajno ilegalno instalirao Photoshop, onda ok, ali ja ne vidim kakve sustinske koristi izuzev povladjivanja velikim kompanijama sa zapada time postizemo.
    (Programer, 29. maj 2008 15:41)

    # Link komentara

  15. Ni jedna zemlja u svetu ne kontrolise software na privatnim kompjuterima - nemaju ni prava da udju nekom u kucu i da ti cackaju kompjuter.
    Poslovni su vec druga stvar.
    Samo sto to vazi samo za popularne programe, imao sam iskustva gde smo za firmu morali nabaviti neki ne bas popularan software i to je bilo nemoguce izvesti. Trazili su da se kupi kod predstavnika u nasoj zemlji a takvih nije bilo :-)
    (Nesha, 29. maj 2008 19:23)

    # Link komentara

  16. Kad budem imao platu ko na zapadu, onda mi pričajte kako se tamo sankcioniše piraterija.
    (Alen Taring, 29. maj 2008 20:35)

    # Link komentara

  17. Voleo bih da postavim par pitanja uvaženom i prebogatom Bilu Gatesu.

    Prvo, zašto softver koji nam njegova kompanija nudi košta više u siromašnoj Srbiji nego što košta u bogatoj Americi ?

    Drugo, zar cena ne opada sa brojem prodatih komada ? Kada bi kod Rols Rojsa naručili
    samo stotinak automobila cena po komadu bi bila znatno niža. Zašto to nije slučaj kod Mikrosofta ako je u celom svetu tako ?

    Treće, kada neka firma pravi neki proizvod, ona kada ga proda mora da nabavi materijal
    za sledeći i da uradi dosta toga da bi proizvela još jedan komad. Kod softwera je potreban
    prazan CD i lepa kutija i eto još jednog proizvoda. Naravno ima tu i razvoja i rada ali
    kada se jednom napravi proizvod se samo kopira i povremeno dorađuje. A prodaje se u milionskim tiražima. Pitanje je zašto je onda Mikrosoftov softwer toliko skup ?

    Zaključak : Niko ne osporava trud i rad uložen u Windows i ostale prateće softverske pakete i to svakako ne treba da bude besplatno. Ali, kada se zna da je prodato mnogo miliona komada takvog softwera onda su cene po kojima g. Gates nudi svoje proizvode najblaže rečeno astronomske
    i u potpunom neskladu sa nama ovde i našim mogućnostima.

    I da sve ne bude tako crno, ipak postoji Linux i Open Office i još puno besplatnog softvera da bar malo izbalansira situaciju...
    (Branislav, 29. maj 2008 22:15)

    # Link komentara

  18. predjes lepo na open source i resena stvar :)

    Zivela Open source revolucija! :)
    (lala, 29. maj 2008 22:32)

    # Link komentara

  19. Problem je sto je drzava potpisala razne dokumente, te sluzbe koriste Windows. Kakva je to nebulozna logika da mi kao ekonomski slaba zemlja placamo softver koji je podlozan spijuniranju. Ja bih rado presao na Ubuntu, ali sta cu kad u kuci imam lencuge koje nece to da uce. Uopste, kompjuterska (sira) javnost je po default-u opredeljena za Windows, i ne mrzi je da svakih par meseci radi formatiranje diska, a to mu skracuje radni vek itd. Kod mene, na fakultetu imamo nekoliko racunarskih sala i svi su pod Win-om, ni jedan da se sete da stave Ubuntu i sl. Lenjost, i nedostatak entuzijazma.
    (gugle, 29. maj 2008 23:14)

    # Link komentara

  20. Jos jedan glas za Linux
    (NS, 30. maj 2008 00:07)

    # Link komentara