Neravnopravne na tržištu rada

A odakle to da je "prirodno" da je zenama porodica preca od posla? A muskarcima nije? Kada se kaze da je nesto prirodno, misli se na urodjeno, ovo nije prirodno vec steceno, stice se odgojem i odnosom prema zenskom detetu, pocevsi od igracaka pa nadalje (tretman je razlicit od odgoja muskog deteta naravno gde se insistira na nekim drugim "kvalitetima"), i tako se dobije ambiciozna muska osoba i kompromisna zenska osoba...

Interesantno je to zaklanjanje iza "porodice" i trazenje opravdanja za zenin podredjen polozaj. Posebno je interesantno kada to govori muskarac. Kao da ovim pokusavaju da se trajno smeste u lagodno, hranjeno, pazeno i mazeno mesto deteta. Zena samim radjanjem vise ulaze u potomstvo pa zbog cega je i nadalje, kaznjavati i sputavati da iskaze i sve ostale svoje sposobnosti? Za nju je i ovako i onako, dete za ceo zivot. Koliko zana ostaje da se samo stara o deci? Da ih hrani, vaspitava, skoluje i sprema za zivot. Promena dosadasnje prakse bi zahtevala da se muskarci pokrenu i izloze ozbiljnoj konkurenciji. Zene su dokazale da se promena ne boje. Devedesete su one iznele na svojim plecima. A bogami ni ova tranzicija nije mnogo ugodnija. Autobusi su prepuni zaposlenih zena, a ulice zakrcene automobilima u kojima se voze neciji, a mozda i njihovi muzevi.

Situacija je slicna i u Kanadi gde ja zivim. Postoje vise razloga zasto zene zaradjuju manje od muskaraca. U Kanadi kao i u Srbiji zene nisu sprecavane da idu u skolu i posvete se karijeri, one to i rade ali u najvecem broju slucejeva zenama je porodica ispred posla, sto je i prirodno, i nisu spremne da se polome za neko rukovodece mesto koje nosi veliku platu, ali i vise od 12 sati na poslu i puno poslovnih putovanja sto znaci da ne mogu da posvete vreme svojoj porodici.

U ovoj vesti čudno su povezane stvari - žene koje predstavljaju istraživanje u našoj zemlji (što je bitno) i poseta ministra Ljajića Iranu gde mu iranska predstavnica govori o tome kako je učešće žena u javnom životu Irana značajno. Mislim da bi mnogo smislenije bilo da se on tom prilikom nalazio, recimo, u Švedskoj -:), ili da je dat primer neke druge zemlje koja je u ovom smislu naprednija. Srbiji su potrebni dobri primeri a ženama u Srbiji stvarna borba protiv patrijarhata.

Uvodjenje pozitivne diskriminacije koja bi forsirala zene u vise pozicije bi bila jednaka greska. Nisam ubedjen da je glavni razlog zasto su muskarci na visim pozicijama diskriminacija. Treba biti oprezan i ne zamenjivati jednu diskriminaciju drugom.

Da li je obavezan vojni rok privilegija za muskarce? Da li ne ostaju bez posla? Da li ih ne uslovljavaju prilikom zaposljavanja? Da li je to diskriminacija? Da li neko kuka non stop u medijima zbog toga?

Znam da diskriminacija postoji i sama sam bila zrtva iste nekoliko puta. Kad dodjes na razgovor za posao prvo te odmere kako si se obukla (ako nisi ukalupljena tesko tebi). Onda krenu pitanja o bracnom i porodicnom statusu (jesi udata,imas decu, da li planiras porodicu, sa kim zivis, gde zivis..) I tako najveci deo vremena prodje na caskanje o bracnom i porodicnom statusu, nakon toga se onako cisto radi reda "preleti" preko biografije, o kvalifikacijama, motivaciji, ponudi se maltene i ne razgovara (o tome u jednom od 7 sledecih krugova - a da li ces biti u nekom od njih pre svega zavisi od toga da li si dala adekvatne odgovore na unapred postavljena pitanja)
Pravnica sam po obrazovanju, znam da je to sto me pitaju protivzakonito...i da se zalim nekoj inspekciji rada, kako da dokazem da su me to pitali?

Situacija je slicna i u Kanadi gde ja zivim. Postoje vise razloga zasto zene zaradjuju manje od muskaraca. U Kanadi kao i u Srbiji zene nisu sprecavane da idu u skolu i posvete se karijeri, one to i rade ali u najvecem broju slucejeva zenama je porodica ispred posla, sto je i prirodno, i nisu spremne da se polome za neko rukovodece mesto koje nosi veliku platu, ali i vise od 12 sati na poslu i puno poslovnih putovanja sto znaci da ne mogu da posvete vreme svojoj porodici.

Uvodjenje pozitivne diskriminacije koja bi forsirala zene u vise pozicije bi bila jednaka greska. Nisam ubedjen da je glavni razlog zasto su muskarci na visim pozicijama diskriminacija. Treba biti oprezan i ne zamenjivati jednu diskriminaciju drugom.

A odakle to da je "prirodno" da je zenama porodica preca od posla? A muskarcima nije? Kada se kaze da je nesto prirodno, misli se na urodjeno, ovo nije prirodno vec steceno, stice se odgojem i odnosom prema zenskom detetu, pocevsi od igracaka pa nadalje (tretman je razlicit od odgoja muskog deteta naravno gde se insistira na nekim drugim "kvalitetima"), i tako se dobije ambiciozna muska osoba i kompromisna zenska osoba...

Interesantno je to zaklanjanje iza "porodice" i trazenje opravdanja za zenin podredjen polozaj. Posebno je interesantno kada to govori muskarac. Kao da ovim pokusavaju da se trajno smeste u lagodno, hranjeno, pazeno i mazeno mesto deteta. Zena samim radjanjem vise ulaze u potomstvo pa zbog cega je i nadalje, kaznjavati i sputavati da iskaze i sve ostale svoje sposobnosti? Za nju je i ovako i onako, dete za ceo zivot. Koliko zana ostaje da se samo stara o deci? Da ih hrani, vaspitava, skoluje i sprema za zivot. Promena dosadasnje prakse bi zahtevala da se muskarci pokrenu i izloze ozbiljnoj konkurenciji. Zene su dokazale da se promena ne boje. Devedesete su one iznele na svojim plecima. A bogami ni ova tranzicija nije mnogo ugodnija. Autobusi su prepuni zaposlenih zena, a ulice zakrcene automobilima u kojima se voze neciji, a mozda i njihovi muzevi.

U ovoj vesti čudno su povezane stvari - žene koje predstavljaju istraživanje u našoj zemlji (što je bitno) i poseta ministra Ljajića Iranu gde mu iranska predstavnica govori o tome kako je učešće žena u javnom životu Irana značajno. Mislim da bi mnogo smislenije bilo da se on tom prilikom nalazio, recimo, u Švedskoj -:), ili da je dat primer neke druge zemlje koja je u ovom smislu naprednija. Srbiji su potrebni dobri primeri a ženama u Srbiji stvarna borba protiv patrijarhata.

Da li je obavezan vojni rok privilegija za muskarce? Da li ne ostaju bez posla? Da li ih ne uslovljavaju prilikom zaposljavanja? Da li je to diskriminacija? Da li neko kuka non stop u medijima zbog toga?

Znam da diskriminacija postoji i sama sam bila zrtva iste nekoliko puta. Kad dodjes na razgovor za posao prvo te odmere kako si se obukla (ako nisi ukalupljena tesko tebi). Onda krenu pitanja o bracnom i porodicnom statusu (jesi udata,imas decu, da li planiras porodicu, sa kim zivis, gde zivis..) I tako najveci deo vremena prodje na caskanje o bracnom i porodicnom statusu, nakon toga se onako cisto radi reda "preleti" preko biografije, o kvalifikacijama, motivaciji, ponudi se maltene i ne razgovara (o tome u jednom od 7 sledecih krugova - a da li ces biti u nekom od njih pre svega zavisi od toga da li si dala adekvatne odgovore na unapred postavljena pitanja)
Pravnica sam po obrazovanju, znam da je to sto me pitaju protivzakonito...i da se zalim nekoj inspekciji rada, kako da dokazem da su me to pitali?