Problemi oko izvoza šljivovice

Predlazem da se rakija nazove " srpska pravoslavna sljivovica" .

"Dva tipa proizvoda, to je šljivovica i to je vino. Sve drugo je jako teško za izvoz. Šljivovicu, taj drugi segment koji je jako bitan za naše poslovanje, mi izvozimo kao srpsku šljivovicu, kao NAVIP-ovu šljivovicu i ona vrlo lepo nalazi svoje potrošače i u Evropi i u Kanadi i u Americi i svuda gde ima većim delom naših ljudi", kaže on.

... pa nije poenta izvoz bazirati na izvozu nasim ljudima u inostranstvu. Sramota jedna cime se hvali.

"Srbija za sada neće moći da prisvoji vinjak koji zbog sličnog sastava kao konjak mora prethodno da dobije priznanje Francuske."
Vinjak i konjak slicni samo po tome sto i jedan i drugi sadrze alkohol u sebi.
Bas bih voleo da vidim facu degustatora francuskih konjaka kada proba domaci vinjak.

Cuj , cija je najbolja! Da im serviram onu iz podruma , u SFRJ je jos pravljena . Kad bolje razmislim, ona ima i istorijski karakter!!

Rubinova "petica" je vrhunski proizvod i sigurno je odmah iza konjaka, a pre sličnih pića, Metaxe, Štoka, Vekije... itd. Probao sam i tu češku šljivovicu. Ne bih da vređam, ali to nije šljivovica po našem shvatanju. Naša prepečenica nema premca. Živeli!

Bravo. Ekonomski gledano ovo je verovatno najznacajnija vest koja dolazi iz Srbije ove godine.
Posledice ove pozitivne odluke EU osetice svi gradjani Srbije a ovim putem bi morali da podju i proizvodjaci nekih drugih srpskih proizvoda.
Samo u u Americi i Kanadi prodace se vise miliona litara Sljivovice koja kosta izmedju 15 i 30 dolara po boci, pa vi racunajte.

Kupio sam pre par nedelja Navipovu Sljivovicu u San Diegu, i na moje iznenadjenje primetio sam da je kutija vlazna i da mi kola mirisu na rakiju. Kada sam otvorio kutiju, imao sam sta da vidim-metalni cep je "zinuo" pri vrhu, a nije bio otvaran. Toliko o kontroli kvaliteta, nadam se da ce i to jednog dana doci na red.

Zivim vec 10-ak godina u Nemackoj i cesto putujem evropom ali ne znam za problem Ceske sljivovice, odnosno nikad je nisam ni video. Mislim da su nam puno veci problem Hrvati i posebno Slovenci.

zasticen je nas brend to je super stvar, tacka. samo u americi u chicagu ima skoro milion srba i ljudi srpskog porekla. naravno da je to veliko trziste koje se ne sme ignoristi. a jedino tako se moze rasprostraniti pice ili ogromnom kampanjom. sve u svemu veoma pozitivna stvar a da ima problema uvek ce biti sa izvozom. ako samo pogledam moj primerak gde sam jedno 20 amera navukao da za svaku zurku koju prave kupuju sljivovicu uverava me da sam daleko od jedine osobe koja je tako nesto uradila. zivela sljivovica :)

posto je pre dosta godina unazad trebalo da radimo na zastiti naziva sljivovica, a ne da punimo privatne dzepove, tako su Austrijanci zastitili naziv SLJIVOVICA, a mi sad proglasavamo uspehom sto ce u svet da ode srpska sljivovica. Opet nas prevode preko vode zedne.

Pa skoro svaka zemlja proizvodi alkohol od sljiva Nemci, Cesi, Slovaci, Rumuni, Madjari, Austrijanci, Hrvati, po cemu je nasa prava? Sljiva je sljiva ista je i u Bavariji i u Dalmciji!

zivim u nemackoj vec 5 godina i situacija je takva da u nemackim prodavnicama nema niti jednog proizvoda iz srbije ali zato mogu da se kupe badelova sljivovica, vegeta i jos neki proizvodi iz hrvatske kao i ceska sljivovica koja je nesto slabije zastupljena ali je ima. Bilo bi veoma lepo kada bi u skorijoj buducnosti na rafovima nemackih prodavnica bilo moguce videti manastirku, stomakliju, lincuru, zutu osu ili sokolovu, pogotovo to sto nemci vec znaju da je sljivovica karakteristicna za srbiju i ukoliko bi se pojavilo pice sa nazivom srpska sljivovica mislim da bi to bio pun pogodak.

Kao prvo uopste nema veze dali su dva pica istog ili slicnog sastava da bi dobili odobrenje vec jednostavno nesmeju da se zovu istim imenom. Sampanjac nemoze da bude iz Nemacke vec samo iz Francuske i ako je istog sastava ali drugacijeg kvaliteta dok se isti proizvod koji potice iz Italije zove Proseco. A Vinjak je Vinjak isto kao sto je i Konjak Konjak. I taj naziv niko nemoze da im uskrati pogotovo ne Konjak jer potice iz te oblasti i sigurno je zasticen. Sto nisam bas siguran i za Vinjak.

Oblast Morava je istočni deo Češke republike i tamo se peče šljivovica od pamtiveka kao i kod nas na Balkanu (i drugde). Uopšteno rečeno, drugačijeg je ukusa od npr. Srpske šljivovice, ima više % alkohola (većinom 50-55%).

U Kanadi se sokolova i navipova sljivovica prodaju godinama. Postoje i Izraleska, Poljska, i Hrvatska. Samo hrvaska nosi samo naziv sljivovica ostale imaju neki dodatak u imenu. Po ovome mi se cini da ce biti problema sa Hrvatima oko imena.

Vino koje se izvozi treba da se transportuje u odgovarajucim uslovima. A i da se promovise. Zivim u USA i skoro sam kupila Vranac ProCorde i cara Lazara Sadrzinu obe flase smo prosuli. Kiselo, nikakvo. Ni nalik na Vranac koji sam pila u BG. Mogu samo da zamislim stranca koji slucajno kupi i proba to vino. Cisto sumnjam da ce ga opet kupiti.
I jos nesto, cilj ne treba da bude da se nasi proizvodi prodaju Srbima i svetu, vec da se promovisu i prodaju i Amerima i Kanadjanima.

da se nastavim i završim, mora da je srpska, jer dolazi iz srbije, u kojoj rastu šljive, na ODREĐENOM tipu zemljišta,ODREĐENIH vrsta,sa ODREĐENIM brojem sunčanih dana u godini,u kojoj se rakija proizvodi ODREĐENIM tehnoliškim postupkom...ovako možemo do prekosutra,ali poenta je u ovom ODREĐENO, znači to i to, a ne nešto drugo, a to i to je samo u SRBIJI takvo i tačka.kao i za npr. francuska vina.
I vrlo bitno,kao što je neko napomenuo, naši industrijski proizvođači imaju tendenciju ka fušeraju, i to ne samo u pakovanju.problem je što posle možda godinu ili dve narušavaju strogost tehnološkog procesa, obično zarad povećanja obima proizvodnje, te se kvalitet kvari zbog kvantiteta i sami sebi onda upropašćavaju posao.izvoz kvalitetne rakije je oduvek bio primamljiv posao,ali su se bezbrojni poslovni poduhvati ovog tipa izjalovili iz upravo navedenih razloga.ko se seća samo treba da se podseti šljivarskog "čuda" u Koštunićima.

Koliko sam ja upoznat, doduse iz prica, Srbija je davno (pre II ili cak pre I rata) prodala licencu Austriji ili Nemackoj za naziv Sljivovica. Zato se u staroj Jugoslaviji nijedna sljivovica i nije zvala sljivovica nego Guslar, Pera, Djoka, ...
Hrvatska Maraska se cini se zove Sljivovica po licenci iz Nemacke ili Austrije. Prema tome treba da budemo sretni ako nam dozvole "Srpska Sljivovica"

Predlazem da se rakija nazove " srpska pravoslavna sljivovica" .

Pa skoro svaka zemlja proizvodi alkohol od sljiva Nemci, Cesi, Slovaci, Rumuni, Madjari, Austrijanci, Hrvati, po cemu je nasa prava? Sljiva je sljiva ista je i u Bavariji i u Dalmciji!

"Dva tipa proizvoda, to je šljivovica i to je vino. Sve drugo je jako teško za izvoz. Šljivovicu, taj drugi segment koji je jako bitan za naše poslovanje, mi izvozimo kao srpsku šljivovicu, kao NAVIP-ovu šljivovicu i ona vrlo lepo nalazi svoje potrošače i u Evropi i u Kanadi i u Americi i svuda gde ima većim delom naših ljudi", kaže on.

... pa nije poenta izvoz bazirati na izvozu nasim ljudima u inostranstvu. Sramota jedna cime se hvali.

Bravo. Ekonomski gledano ovo je verovatno najznacajnija vest koja dolazi iz Srbije ove godine.
Posledice ove pozitivne odluke EU osetice svi gradjani Srbije a ovim putem bi morali da podju i proizvodjaci nekih drugih srpskih proizvoda.
Samo u u Americi i Kanadi prodace se vise miliona litara Sljivovice koja kosta izmedju 15 i 30 dolara po boci, pa vi racunajte.

posto je pre dosta godina unazad trebalo da radimo na zastiti naziva sljivovica, a ne da punimo privatne dzepove, tako su Austrijanci zastitili naziv SLJIVOVICA, a mi sad proglasavamo uspehom sto ce u svet da ode srpska sljivovica. Opet nas prevode preko vode zedne.

"Srbija za sada neće moći da prisvoji vinjak koji zbog sličnog sastava kao konjak mora prethodno da dobije priznanje Francuske."
Vinjak i konjak slicni samo po tome sto i jedan i drugi sadrze alkohol u sebi.
Bas bih voleo da vidim facu degustatora francuskih konjaka kada proba domaci vinjak.

Kupio sam pre par nedelja Navipovu Sljivovicu u San Diegu, i na moje iznenadjenje primetio sam da je kutija vlazna i da mi kola mirisu na rakiju. Kada sam otvorio kutiju, imao sam sta da vidim-metalni cep je "zinuo" pri vrhu, a nije bio otvaran. Toliko o kontroli kvaliteta, nadam se da ce i to jednog dana doci na red.

Rubinova "petica" je vrhunski proizvod i sigurno je odmah iza konjaka, a pre sličnih pića, Metaxe, Štoka, Vekije... itd. Probao sam i tu češku šljivovicu. Ne bih da vređam, ali to nije šljivovica po našem shvatanju. Naša prepečenica nema premca. Živeli!

Oblast Morava je istočni deo Češke republike i tamo se peče šljivovica od pamtiveka kao i kod nas na Balkanu (i drugde). Uopšteno rečeno, drugačijeg je ukusa od npr. Srpske šljivovice, ima više % alkohola (većinom 50-55%).

U Kanadi se sokolova i navipova sljivovica prodaju godinama. Postoje i Izraleska, Poljska, i Hrvatska. Samo hrvaska nosi samo naziv sljivovica ostale imaju neki dodatak u imenu. Po ovome mi se cini da ce biti problema sa Hrvatima oko imena.

Koliko sam ja upoznat, doduse iz prica, Srbija je davno (pre II ili cak pre I rata) prodala licencu Austriji ili Nemackoj za naziv Sljivovica. Zato se u staroj Jugoslaviji nijedna sljivovica i nije zvala sljivovica nego Guslar, Pera, Djoka, ...
Hrvatska Maraska se cini se zove Sljivovica po licenci iz Nemacke ili Austrije. Prema tome treba da budemo sretni ako nam dozvole "Srpska Sljivovica"

Cuj , cija je najbolja! Da im serviram onu iz podruma , u SFRJ je jos pravljena . Kad bolje razmislim, ona ima i istorijski karakter!!

Zivim vec 10-ak godina u Nemackoj i cesto putujem evropom ali ne znam za problem Ceske sljivovice, odnosno nikad je nisam ni video. Mislim da su nam puno veci problem Hrvati i posebno Slovenci.

zasticen je nas brend to je super stvar, tacka. samo u americi u chicagu ima skoro milion srba i ljudi srpskog porekla. naravno da je to veliko trziste koje se ne sme ignoristi. a jedino tako se moze rasprostraniti pice ili ogromnom kampanjom. sve u svemu veoma pozitivna stvar a da ima problema uvek ce biti sa izvozom. ako samo pogledam moj primerak gde sam jedno 20 amera navukao da za svaku zurku koju prave kupuju sljivovicu uverava me da sam daleko od jedine osobe koja je tako nesto uradila. zivela sljivovica :)

Kao prvo uopste nema veze dali su dva pica istog ili slicnog sastava da bi dobili odobrenje vec jednostavno nesmeju da se zovu istim imenom. Sampanjac nemoze da bude iz Nemacke vec samo iz Francuske i ako je istog sastava ali drugacijeg kvaliteta dok se isti proizvod koji potice iz Italije zove Proseco. A Vinjak je Vinjak isto kao sto je i Konjak Konjak. I taj naziv niko nemoze da im uskrati pogotovo ne Konjak jer potice iz te oblasti i sigurno je zasticen. Sto nisam bas siguran i za Vinjak.

zivim u nemackoj vec 5 godina i situacija je takva da u nemackim prodavnicama nema niti jednog proizvoda iz srbije ali zato mogu da se kupe badelova sljivovica, vegeta i jos neki proizvodi iz hrvatske kao i ceska sljivovica koja je nesto slabije zastupljena ali je ima. Bilo bi veoma lepo kada bi u skorijoj buducnosti na rafovima nemackih prodavnica bilo moguce videti manastirku, stomakliju, lincuru, zutu osu ili sokolovu, pogotovo to sto nemci vec znaju da je sljivovica karakteristicna za srbiju i ukoliko bi se pojavilo pice sa nazivom srpska sljivovica mislim da bi to bio pun pogodak.

Vino koje se izvozi treba da se transportuje u odgovarajucim uslovima. A i da se promovise. Zivim u USA i skoro sam kupila Vranac ProCorde i cara Lazara Sadrzinu obe flase smo prosuli. Kiselo, nikakvo. Ni nalik na Vranac koji sam pila u BG. Mogu samo da zamislim stranca koji slucajno kupi i proba to vino. Cisto sumnjam da ce ga opet kupiti.
I jos nesto, cilj ne treba da bude da se nasi proizvodi prodaju Srbima i svetu, vec da se promovisu i prodaju i Amerima i Kanadjanima.

da se nastavim i završim, mora da je srpska, jer dolazi iz srbije, u kojoj rastu šljive, na ODREĐENOM tipu zemljišta,ODREĐENIH vrsta,sa ODREĐENIM brojem sunčanih dana u godini,u kojoj se rakija proizvodi ODREĐENIM tehnoliškim postupkom...ovako možemo do prekosutra,ali poenta je u ovom ODREĐENO, znači to i to, a ne nešto drugo, a to i to je samo u SRBIJI takvo i tačka.kao i za npr. francuska vina.
I vrlo bitno,kao što je neko napomenuo, naši industrijski proizvođači imaju tendenciju ka fušeraju, i to ne samo u pakovanju.problem je što posle možda godinu ili dve narušavaju strogost tehnološkog procesa, obično zarad povećanja obima proizvodnje, te se kvalitet kvari zbog kvantiteta i sami sebi onda upropašćavaju posao.izvoz kvalitetne rakije je oduvek bio primamljiv posao,ali su se bezbrojni poslovni poduhvati ovog tipa izjalovili iz upravo navedenih razloga.ko se seća samo treba da se podseti šljivarskog "čuda" u Koštunićima.