Svetski dan bez duvanskog dima

Zaista impresivan broj visokostrucnih institucija koje se u Srbiji bave "borbom" protiv pusenja.
ALI,jedno je javno obelezavanje Svetskog dana protiv pusenja i jednodnevna kampanja odvracanja naroda od stetne navike a stvarnost je nesto sasvim drugo. A realnost nam kaze da je Srbija i dalje u vrhu evropskih drzava po procentu pusaca (u pitanju je slobodna procena posto niko ne zna ni priblizan broj).
I dok su najrazvijenije zemlje vec uspele, za desetak godina neprekidne kampanje, da procenat odraslog stanovnistva koje pusi smanje do 20%, sa tendencijom daljeg opadanja, u Srbiji je taj procenat i dalje preko 60% (a mozda i vise, to niko ziv tamo ne zna).
Katastrofalan je podatak od prosle godine koji je u Srbiji bio objavljen (ako se dobro secam, istrazivanje je obavio bas Institut "Batut") da vise od polovine medicinskih sestara i blizu polovine lekara u Srbiji -puse. Licno sam se uverio prosle godine da lekari i medicinske sestre (i ostalo osoblje, od portira i cistaca do administrativaca, naravno, ne zaostaje za njima)puse u Bolnicama, na odelenjima, a pogotovu u svojim kancelarijama.
Ako tome dodamo apsolutno neodgovorne medije koji non-stop slikaju javne licnosti, od muzikanata i drugih umetnika do politicara sa cigaretama koje se dime, onda je jasno da narod Srbije nema "roll-model" na koga bi se ugledali, sto delimicno objasnjava i neuspeh visegodisnje, povremene i nedovoljno efikasne kampanje mnogobrojnih institucija u Srbiji koje za tu namenu trose verovatno znacajna sredstva.
Za razliku od naprednog sveta, Srbija nema instituciju privatnog GP-Family doctor koji, sa svojim timom, prednjaci u svim preventivnim i zdravstveno-vaspitnim aktivnostima.
Najbolji rezultati i najmanje relapsa prilikom prekida pusenja postizu se aktivnim ucescem Lekara Opste medicine (GP/Family doctor)u ulozi podstrekaca, supportera i savetnika duvanskih adikata (o tome je na Zapadu napisano mnogo strucnih radova i punoo knjiga, treba ih samo pronaci i procitati). U cemu je point ako sve ove stvari koje sam naveo, znaju ovi silni "instituti" koji se bave "ratom" protiv pusenja (a siguran sam da znaju) a da u isto vreme sadasnji "jadni" Lekari Opste medicine znaju sasvim malo ili nikako?

Kako resiti problem pusenja?
Prosto: neka pakla cigareta kosta 5EUR kao u Evropskim zemljama. 1EUR proizvodjacu + 4 EUR drzavi za npr. unapredjenje zdravstva.

Sve je to najobičnija farsa! Upravo sedim u jednom ministarstvu, obelezavajuci ovaj dan u oblaku dima! Ugroženo mi je pravo na zdravo životnu sredini i kome ja da se žalim?! Možda ministru Milosavljeviću, sigurna sam da kao i svaki pušač u ovoj zemlji ima mnogo saosećanja nepušače!

Fakat ne kontam kako duhanje u jednu malu papirnu cjevcicu punoj otrova moze predstavljati zadovoljstvo?! Neka se pusaci ljute na mene koliko hoce ali za mene je cin pusenja vrsta barbarskog, arogantnog i egoisticnog ponasanja. Pogotovo ako dodju u kucu nepusaca i gundjaju kada ih se posalje na balkon da duhaju koliko im volja. Takodjer smatram apsolutno neodgovorno kada puse pred svojom djecom ili pak zene tokom trudnoce. Nadam se da ce se cijena duhana toliko povecati da ce pusenje cigareta, cigara ili lula postati pravi luksuz.

Zakleti sam nepusac, jednostavno takva sam porasla pored roditelja zakletih pusaca. Kad bih mogla, dekretom bih ukinula pusenje i duvan, jer smatram da je to nesto isforsirano, neprirodno i nadasve ubitacno. Niko se nije rodio sa cigaretom u ustima, vec je sam sebe naterao da se na istu navuce. Medjutim, ima raznih pusaca. Moram da priznam da mi nisu svi podjednako grozni. Kakav krvnik neko treba da bude pa da pusi pored deteta sa astmom? To sam svojim ocima videla par puta. Da ne pominjem trudnice-pusace. One zasluzuju da im se zabrani radjanje, jer deca za njih nisu. Pusiti u trudnoci, pa to je isto kao kad bi detetu za dorucak namazale malo katrana na hleb. Ne vidim razliku, osim sto u cigareti uzivaju, prenebregavajuci cinjenicu da truju svoju nerodjenu bebu.
Ima uvidjavnih pusaca, koji ne puse pred malom decom, pred drugim nepusacima, niti sebi dozvoljavaju da zapale u kuci nepusaca. Takvima od srca zelim da se predomisle i da pobede svoju groznu adikciju.

Za pet meseci ove godine izdato je 160 kazni za pusenje u zatvorenim prostorijama...Kakva efikasnost!Nije dovoljno doneti neki zakon, treba ga i sprovoditi.
Stetnost pusenja nam nije strana. Mi pricamo nasoj deci o tome kako pusenje nije zdravo - izmedju dva povucena dima. Treba biti radikalan - zabraniti pusenje u svim zatvorenim prostorijama (ukljucujuci i restorane, barove...).
To je meni pomoglo da ostavim cigarete. Prvo sam mrzela ovu zemlju u kojoj sada zivim i u kojoj vazi takav zakon, a onda sam nakon mesec dana shvatila da nemam vise napade pusacke krize a i duvanski dim je dobio neki neprijatan miris...Poslednjih 6 godina sam nepusac.
Mozda treba reskirati i u Srbiji da pusaci budu mesec dana ljuti zarad opsteg dobra?!

Pusenje aktivno i pasivno je opasno po zdravlje.Izaziva rak pluca,srcane bolesti: pritisak, infarkt i preranu iznenadnu smrt. Sva ovo je poznato i uzrokovalo je u zapadnom svetu stalne kampanje protiv pusenja kao zabrane pusenja na gotovo svim javnim mestima pa cak i restoranima.Rezultat je da veoma mali broj ljudi pusi.Srbija je nazalost zaostala zemlja u kojoj zdravlje stanovnistva nije prioritet drustva. Ministarstvo zdravlja treba da povede kampanju za istrebljenje ove opasne navike.Zakonske mere,u prvom redu zabrana pusenja na radnim mestima je nesto sto je broj jedan u borbi protiv pusenja.Kao primer koliko daleko se sa zabranama ide je da u Svedskoj je pusenje zabranjeno u bolnickom krugu. Znaci ne moze da se ide parkom ili ulicom u bolnickom krugu i da se pusi. Za retke pusace postoje "kavezi" na otvorenom prostoru gde mogu da upraznjavaju ovu opasnu po zivot naviku.Sve ove informacije treba da stalno budu u medijima.

Vecina naseg naroda je neodgovorna prema gotovo svemu, pa kako ne bi bila i prema ugrozavanju sopstvenog i tudjeg zdravlja duvanskim dimom! Manjina je sklona da odbaci svoj nezdrav porok, ali licemerno, samo spolja. Zelja ostaje u srcu i trazi da se sublimira na neki drugi nacin, a necista savest zbog zadrzanog problema se kod njih manifestuje kroz bolesnu mrznju prema onima koji za razliku od njih otvoreno izrazavaju svoj porok. Procenat onih koji se zrelo odricu sustine poroka u svom hedonistickom korenu, veoma je na zalost mali.

Zaista impresivan broj visokostrucnih institucija koje se u Srbiji bave "borbom" protiv pusenja.
ALI,jedno je javno obelezavanje Svetskog dana protiv pusenja i jednodnevna kampanja odvracanja naroda od stetne navike a stvarnost je nesto sasvim drugo. A realnost nam kaze da je Srbija i dalje u vrhu evropskih drzava po procentu pusaca (u pitanju je slobodna procena posto niko ne zna ni priblizan broj).
I dok su najrazvijenije zemlje vec uspele, za desetak godina neprekidne kampanje, da procenat odraslog stanovnistva koje pusi smanje do 20%, sa tendencijom daljeg opadanja, u Srbiji je taj procenat i dalje preko 60% (a mozda i vise, to niko ziv tamo ne zna).
Katastrofalan je podatak od prosle godine koji je u Srbiji bio objavljen (ako se dobro secam, istrazivanje je obavio bas Institut "Batut") da vise od polovine medicinskih sestara i blizu polovine lekara u Srbiji -puse. Licno sam se uverio prosle godine da lekari i medicinske sestre (i ostalo osoblje, od portira i cistaca do administrativaca, naravno, ne zaostaje za njima)puse u Bolnicama, na odelenjima, a pogotovu u svojim kancelarijama.
Ako tome dodamo apsolutno neodgovorne medije koji non-stop slikaju javne licnosti, od muzikanata i drugih umetnika do politicara sa cigaretama koje se dime, onda je jasno da narod Srbije nema "roll-model" na koga bi se ugledali, sto delimicno objasnjava i neuspeh visegodisnje, povremene i nedovoljno efikasne kampanje mnogobrojnih institucija u Srbiji koje za tu namenu trose verovatno znacajna sredstva.
Za razliku od naprednog sveta, Srbija nema instituciju privatnog GP-Family doctor koji, sa svojim timom, prednjaci u svim preventivnim i zdravstveno-vaspitnim aktivnostima.
Najbolji rezultati i najmanje relapsa prilikom prekida pusenja postizu se aktivnim ucescem Lekara Opste medicine (GP/Family doctor)u ulozi podstrekaca, supportera i savetnika duvanskih adikata (o tome je na Zapadu napisano mnogo strucnih radova i punoo knjiga, treba ih samo pronaci i procitati). U cemu je point ako sve ove stvari koje sam naveo, znaju ovi silni "instituti" koji se bave "ratom" protiv pusenja (a siguran sam da znaju) a da u isto vreme sadasnji "jadni" Lekari Opste medicine znaju sasvim malo ili nikako?

Fakat ne kontam kako duhanje u jednu malu papirnu cjevcicu punoj otrova moze predstavljati zadovoljstvo?! Neka se pusaci ljute na mene koliko hoce ali za mene je cin pusenja vrsta barbarskog, arogantnog i egoisticnog ponasanja. Pogotovo ako dodju u kucu nepusaca i gundjaju kada ih se posalje na balkon da duhaju koliko im volja. Takodjer smatram apsolutno neodgovorno kada puse pred svojom djecom ili pak zene tokom trudnoce. Nadam se da ce se cijena duhana toliko povecati da ce pusenje cigareta, cigara ili lula postati pravi luksuz.

Sve je to najobičnija farsa! Upravo sedim u jednom ministarstvu, obelezavajuci ovaj dan u oblaku dima! Ugroženo mi je pravo na zdravo životnu sredini i kome ja da se žalim?! Možda ministru Milosavljeviću, sigurna sam da kao i svaki pušač u ovoj zemlji ima mnogo saosećanja nepušače!

Kako resiti problem pusenja?
Prosto: neka pakla cigareta kosta 5EUR kao u Evropskim zemljama. 1EUR proizvodjacu + 4 EUR drzavi za npr. unapredjenje zdravstva.

Zakleti sam nepusac, jednostavno takva sam porasla pored roditelja zakletih pusaca. Kad bih mogla, dekretom bih ukinula pusenje i duvan, jer smatram da je to nesto isforsirano, neprirodno i nadasve ubitacno. Niko se nije rodio sa cigaretom u ustima, vec je sam sebe naterao da se na istu navuce. Medjutim, ima raznih pusaca. Moram da priznam da mi nisu svi podjednako grozni. Kakav krvnik neko treba da bude pa da pusi pored deteta sa astmom? To sam svojim ocima videla par puta. Da ne pominjem trudnice-pusace. One zasluzuju da im se zabrani radjanje, jer deca za njih nisu. Pusiti u trudnoci, pa to je isto kao kad bi detetu za dorucak namazale malo katrana na hleb. Ne vidim razliku, osim sto u cigareti uzivaju, prenebregavajuci cinjenicu da truju svoju nerodjenu bebu.
Ima uvidjavnih pusaca, koji ne puse pred malom decom, pred drugim nepusacima, niti sebi dozvoljavaju da zapale u kuci nepusaca. Takvima od srca zelim da se predomisle i da pobede svoju groznu adikciju.

Pusenje aktivno i pasivno je opasno po zdravlje.Izaziva rak pluca,srcane bolesti: pritisak, infarkt i preranu iznenadnu smrt. Sva ovo je poznato i uzrokovalo je u zapadnom svetu stalne kampanje protiv pusenja kao zabrane pusenja na gotovo svim javnim mestima pa cak i restoranima.Rezultat je da veoma mali broj ljudi pusi.Srbija je nazalost zaostala zemlja u kojoj zdravlje stanovnistva nije prioritet drustva. Ministarstvo zdravlja treba da povede kampanju za istrebljenje ove opasne navike.Zakonske mere,u prvom redu zabrana pusenja na radnim mestima je nesto sto je broj jedan u borbi protiv pusenja.Kao primer koliko daleko se sa zabranama ide je da u Svedskoj je pusenje zabranjeno u bolnickom krugu. Znaci ne moze da se ide parkom ili ulicom u bolnickom krugu i da se pusi. Za retke pusace postoje "kavezi" na otvorenom prostoru gde mogu da upraznjavaju ovu opasnu po zivot naviku.Sve ove informacije treba da stalno budu u medijima.

Za pet meseci ove godine izdato je 160 kazni za pusenje u zatvorenim prostorijama...Kakva efikasnost!Nije dovoljno doneti neki zakon, treba ga i sprovoditi.
Stetnost pusenja nam nije strana. Mi pricamo nasoj deci o tome kako pusenje nije zdravo - izmedju dva povucena dima. Treba biti radikalan - zabraniti pusenje u svim zatvorenim prostorijama (ukljucujuci i restorane, barove...).
To je meni pomoglo da ostavim cigarete. Prvo sam mrzela ovu zemlju u kojoj sada zivim i u kojoj vazi takav zakon, a onda sam nakon mesec dana shvatila da nemam vise napade pusacke krize a i duvanski dim je dobio neki neprijatan miris...Poslednjih 6 godina sam nepusac.
Mozda treba reskirati i u Srbiji da pusaci budu mesec dana ljuti zarad opsteg dobra?!

Vecina naseg naroda je neodgovorna prema gotovo svemu, pa kako ne bi bila i prema ugrozavanju sopstvenog i tudjeg zdravlja duvanskim dimom! Manjina je sklona da odbaci svoj nezdrav porok, ali licemerno, samo spolja. Zelja ostaje u srcu i trazi da se sublimira na neki drugi nacin, a necista savest zbog zadrzanog problema se kod njih manifestuje kroz bolesnu mrznju prema onima koji za razliku od njih otvoreno izrazavaju svoj porok. Procenat onih koji se zrelo odricu sustine poroka u svom hedonistickom korenu, veoma je na zalost mali.