Kina ogorčena: Nečuveno

Tajvan je najveci, najbolji i najpozudaniji proizvodjac cipova i zato Tajvan ima podrsku Amerike.

Još vi šurujte s Putinom. Eto vam brzog odgovora od Amerike :)

Necuveno sta??Pa nece niko suverenoj drzavi odredjivati sta moze a sta ne moze.

"Nemačka vlada treba da se pridržava principa 'jedne Kine'"

Nemačka, SAD i većina drugih velikih sila i poštuju princip jedne Kine, samo što se prema sporazumu Pekinga i Tajpeja iz 1992. godine rešavanje pitanja koja je to "jedna Kina" ostavlja za neka bolja vremena, kada dve "teritorije jedne Kine" budu imale kompatibilnije političke sisteme i bližu političku saradnju.
To približavanje je išlo relativno u pozitivnom smeru dok su predsednici Kine bili Điang Cemin i Hu Đintao, kako je na vlast došao Si Đinping, to približavanje se pretvorilo u udaljavanje, i to do te mere da na Tajvanu na izborima 2016. godine pobeđuje aktuelna predsednica kao kandidat stranke koja zastupa zvnaično proglašenje nezavisnosti Tajvana, dok sa druge strane drug Si to koristi za besomučno trošenje državnog novca na naouržanje, umesto da se obezbedi stabilan i održiv razvoj Kine i stabilno podizanje standarda svih građana, umesto ogromnog raslojavanja koje je nastupilo u poslednjih 10 godina.

Svi su pomalo krivi, ali je uvek najviše kriva ona strana koja najviše zvecka oružjem i preti drugima. Ameri prođu sa po kojim konvojem brodova u blizini, ali ne prete da će bilo koga napasti, a sa druge strane Kina stalno poteže pitanje "vojnog rešenja" i već 10 godina se vodi retorikom "ako neko napadne Kinu...".
Aman za aman, KO će to da napadne Kinu, koja ima preko 300 nuklearnih bojevih glava?

Još vi šurujte s Putinom. Eto vam brzog odgovora od Amerike :)

Necuveno sta??Pa nece niko suverenoj drzavi odredjivati sta moze a sta ne moze.

Tajvan je najveci, najbolji i najpozudaniji proizvodjac cipova i zato Tajvan ima podrsku Amerike.

"Nemačka vlada treba da se pridržava principa 'jedne Kine'"

Nemačka, SAD i većina drugih velikih sila i poštuju princip jedne Kine, samo što se prema sporazumu Pekinga i Tajpeja iz 1992. godine rešavanje pitanja koja je to "jedna Kina" ostavlja za neka bolja vremena, kada dve "teritorije jedne Kine" budu imale kompatibilnije političke sisteme i bližu političku saradnju.
To približavanje je išlo relativno u pozitivnom smeru dok su predsednici Kine bili Điang Cemin i Hu Đintao, kako je na vlast došao Si Đinping, to približavanje se pretvorilo u udaljavanje, i to do te mere da na Tajvanu na izborima 2016. godine pobeđuje aktuelna predsednica kao kandidat stranke koja zastupa zvnaično proglašenje nezavisnosti Tajvana, dok sa druge strane drug Si to koristi za besomučno trošenje državnog novca na naouržanje, umesto da se obezbedi stabilan i održiv razvoj Kine i stabilno podizanje standarda svih građana, umesto ogromnog raslojavanja koje je nastupilo u poslednjih 10 godina.

Svi su pomalo krivi, ali je uvek najviše kriva ona strana koja najviše zvecka oružjem i preti drugima. Ameri prođu sa po kojim konvojem brodova u blizini, ali ne prete da će bilo koga napasti, a sa druge strane Kina stalno poteže pitanje "vojnog rešenja" i već 10 godina se vodi retorikom "ako neko napadne Kinu...".
Aman za aman, KO će to da napadne Kinu, koja ima preko 300 nuklearnih bojevih glava?