Broj pušača u Srbiji u opadanju

zanima me zašto ne zabrane prodaju cigareta ako je toliko štetno

Kako me nerviraju ove vesti.
Prosli put kad se digla halabuka oko kampanje protiv pusenja uveli su i zabrane pusenja na fakultetima.
Na mom fakultetu, arhitektonski fakultet u Beogradu, odjednom su nikli znakovi zabranjenog pusenja po salama. Asistenti i profesori su uprkos tome pusili, ali su se stalno konsultovali "joj jeste li culi kolike su kazne".
Ja sam pokusao da dozovem neku inspekciju da dodje da naplati tih 50.000din od zaposlenog i 500.000din od institucije ali niko nije bio zainteresovan. Nakon sto sam jedva nasao prvi broj neke sluzbe, krenuli su da me setaju tamo vamo, te sanitarna te ova te ona, i na kraju se ispostavilo da to nije u nicijoj nadleznosti...

Najefikasniji nacin da se smanji broj pusaca je akciza na duvan.
Mozda niko ne bi ostavio cigarete, ali naterati celu naciju da prestane da pusi je preambiciozan cilj. Kratkorocno drakonske kazne ne mogu da urade nista. Podignite cenu cigareta i udarite kampanju u kojoj se pravi racunica...

30 dana x 100 dinara kutija domacih cigareta = 3000 dinara... objasnite narodu da em ih kosta em ih truje.

Racunica tipa 30 dana x 2 pakle x marlboro 300 dinara = 18.000 dinara pa ko moze neka pusi - siguran sam da ce bar kolicinu smanjiti. Prihod drzave ce biti solidan i pametno bi bilo svaki dinar ubran od cigareta uloziti u zdravstvo.
Licno sam pusac ali podrzavam svaku kampanju koja ce mi pomoci da smanjim a onda i u potpunosti prestanem sa ovom ruznom navikom.

To sto se pusi na Arhitektonskom fakultetu ni pola jada, problem je u Srbiji sto tamo 50% medicinskih sestara i 40% doktora pusi a puse bogami u sred bolnica u kojima rade.
Takodje, ucitelji i nastavnici cim se cas zavrsi, nemaju vremena da cekaju ni da stignu do svoje zbornice vec pale cigarete na izlazu iz ucionice, u hodnicima. Na televizijama je uobicajena pojava da se odredjene protuve, iz tzv.javnog zivota, s ponosom slikaju sa cigaretom u zubima ili u rukama i sa oblakom dima oko sebe, neretko i sa casom alkohola u drugoj ruci.
Eto tako dokle god se na medijima mladima nude takvi rolmodweli, Srbija ce i dalje ostati pusacka nacija (pored Kine, Indije i najbednijih africkih i azijskih zemalja).
Nikakve kampanje Ministarstva zdravlja, pa makar i celogodisnje, tesko da tu mogu pomoci.
Pokazalo se iz iskustava drugih koji su prebrodili problem pusenja da je GP/Family doctor koga mi, nazalost, jos uvek tamo nemamo, najbolji propagator prestanka pusenja i najveci suporter onima koji se odluce da prestanu sa pusenjem, ali na jedan fin i promisljen nacin (Prochaska and Di Clemente model of change) motivacionim modelom prema kome se sistematski i neprimetno pridobija pacijent za ideju o prestanku pusenja i kasnije ta njegova odluka odrzava.
Ali ovo takodje podrazumeva da je doktor dobro shvatio znacenje klinickog modela koji se ovamo naziva PACIJENTO-CENTRICNA MEDICINA (nesto zvuci poznato ali u sustini nasi doktori o tome savrseno pojma nemaju)posto njima tamo vise odgovara doktor-centrican, sestrama sestrocentrican, portirima portir-centrican model i tako sve do cistaca i cistacica. Tu mesta za pacijenta nema.

Da li bi zaista neko mogao da objavi broj telefona inspekcije koja je zaduzena da kontrolise ovu stvar, jer ja poludeh vise na poslu od pusaca.

Kod mene na poslu je vec 3 godine zabranjeno pusenje. U pocetku su se striktno svi pridrzavali zabrane, posto je kazna bila 20 % plate manje za taj mesec, ali danas ima onih koji ne postuju takva pravila, posto takva kaznjavanja vise niko ne sprovodi. Ipak moram primetiti da se znacajno smanjio broj pusaca, pa tako od nas 70-tak pusi svega njih 3-4. Takodje sam primetila da se cesto desi da se privatno nadjemo u velikom drustvu i da se ispostavi da niko ne pusi. Pusenje vise nije fancy.

zanima me zašto ne zabrane prodaju cigareta ako je toliko štetno

Kako me nerviraju ove vesti.
Prosli put kad se digla halabuka oko kampanje protiv pusenja uveli su i zabrane pusenja na fakultetima.
Na mom fakultetu, arhitektonski fakultet u Beogradu, odjednom su nikli znakovi zabranjenog pusenja po salama. Asistenti i profesori su uprkos tome pusili, ali su se stalno konsultovali "joj jeste li culi kolike su kazne".
Ja sam pokusao da dozovem neku inspekciju da dodje da naplati tih 50.000din od zaposlenog i 500.000din od institucije ali niko nije bio zainteresovan. Nakon sto sam jedva nasao prvi broj neke sluzbe, krenuli su da me setaju tamo vamo, te sanitarna te ova te ona, i na kraju se ispostavilo da to nije u nicijoj nadleznosti...

Najefikasniji nacin da se smanji broj pusaca je akciza na duvan.
Mozda niko ne bi ostavio cigarete, ali naterati celu naciju da prestane da pusi je preambiciozan cilj. Kratkorocno drakonske kazne ne mogu da urade nista. Podignite cenu cigareta i udarite kampanju u kojoj se pravi racunica...

30 dana x 100 dinara kutija domacih cigareta = 3000 dinara... objasnite narodu da em ih kosta em ih truje.

Racunica tipa 30 dana x 2 pakle x marlboro 300 dinara = 18.000 dinara pa ko moze neka pusi - siguran sam da ce bar kolicinu smanjiti. Prihod drzave ce biti solidan i pametno bi bilo svaki dinar ubran od cigareta uloziti u zdravstvo.
Licno sam pusac ali podrzavam svaku kampanju koja ce mi pomoci da smanjim a onda i u potpunosti prestanem sa ovom ruznom navikom.

To sto se pusi na Arhitektonskom fakultetu ni pola jada, problem je u Srbiji sto tamo 50% medicinskih sestara i 40% doktora pusi a puse bogami u sred bolnica u kojima rade.
Takodje, ucitelji i nastavnici cim se cas zavrsi, nemaju vremena da cekaju ni da stignu do svoje zbornice vec pale cigarete na izlazu iz ucionice, u hodnicima. Na televizijama je uobicajena pojava da se odredjene protuve, iz tzv.javnog zivota, s ponosom slikaju sa cigaretom u zubima ili u rukama i sa oblakom dima oko sebe, neretko i sa casom alkohola u drugoj ruci.
Eto tako dokle god se na medijima mladima nude takvi rolmodweli, Srbija ce i dalje ostati pusacka nacija (pored Kine, Indije i najbednijih africkih i azijskih zemalja).
Nikakve kampanje Ministarstva zdravlja, pa makar i celogodisnje, tesko da tu mogu pomoci.
Pokazalo se iz iskustava drugih koji su prebrodili problem pusenja da je GP/Family doctor koga mi, nazalost, jos uvek tamo nemamo, najbolji propagator prestanka pusenja i najveci suporter onima koji se odluce da prestanu sa pusenjem, ali na jedan fin i promisljen nacin (Prochaska and Di Clemente model of change) motivacionim modelom prema kome se sistematski i neprimetno pridobija pacijent za ideju o prestanku pusenja i kasnije ta njegova odluka odrzava.
Ali ovo takodje podrazumeva da je doktor dobro shvatio znacenje klinickog modela koji se ovamo naziva PACIJENTO-CENTRICNA MEDICINA (nesto zvuci poznato ali u sustini nasi doktori o tome savrseno pojma nemaju)posto njima tamo vise odgovara doktor-centrican, sestrama sestrocentrican, portirima portir-centrican model i tako sve do cistaca i cistacica. Tu mesta za pacijenta nema.

Da li bi zaista neko mogao da objavi broj telefona inspekcije koja je zaduzena da kontrolise ovu stvar, jer ja poludeh vise na poslu od pusaca.

Kod mene na poslu je vec 3 godine zabranjeno pusenje. U pocetku su se striktno svi pridrzavali zabrane, posto je kazna bila 20 % plate manje za taj mesec, ali danas ima onih koji ne postuju takva pravila, posto takva kaznjavanja vise niko ne sprovodi. Ipak moram primetiti da se znacajno smanjio broj pusaca, pa tako od nas 70-tak pusi svega njih 3-4. Takodje sam primetila da se cesto desi da se privatno nadjemo u velikom drustvu i da se ispostavi da niko ne pusi. Pusenje vise nije fancy.