Putin ide na zaoštravanje?

Putin ide na zaoštravanje rata u Ukrajini i nuklearnu pretnju, ali ipak treba videti da li su mirovni pregovori mogući, smatraju analitiči i mediji u EU i SAD.Tu bi mogli da pomognu Kina i Indija iz svojih interesa, ocenjuju oni.Italijanska "Republika" u izveštaju iz Vašingtona javlja da su američki analitičari razočarani i smatraju da će Putin nastaviti politiku zaoštravanja rata u Ukrajini, iako se mislilo da će posle pripajanja istočnih ukrajinskih oblasti Rusiji dati prostora i diplomatiji.Mada, kako primećuju neki analitičari, sad ostaje pitanje koji su strateški ciljevi Zapada u ukrajinskom ratu, da se onemogući ruska vojna pobeda, ili rušenje ruskog predsednika i bacanje Rusije na kolena, kako su ranije isticali najviši američki zvaničnici. Neki ugledni američki analitičari su mišljenja da bi trebalo podstaći Peking i Nju Delhi da utiču na Moskvu da se rat zaustavi, jer su i kineski i indijski vođi ruskom predsedniku ovih dana predočili da to treba učiniti, zaustaviti sukob koji preti i svetskom miru i stabilnosti, a posebno Kina, mada i Indija, veoma pomažu Rusiji da ekonomski opstane pred udarom zapadnih sankcija. Francuski list &quot;Mond&quot; u osvrtu punom zlih slutnji kaže da je &quot;Putin za par meseci zatvorio vrata dijalogu i diplomatiji i uskopistio se u ratu bez ikakvih pravila...njegova sudbina je sad neumitno povezana s onim šta će dati oružje&quot;. &quot;Tu nije u pitanju Rusija, jer ako je reč o životnoj bitki za opstanak, onda se to tiče samo Putina&quot;, smatra &quot;Mond&quot;. Svi analitičari su saglasni da rat lako može da se još više razbukta, američki vojni stratezi razmatraju i šta će SAD i Zapad učiniti ako Putin upotrebi taktičko nuklearno oružje, a &quot;Njujork tajms&quot; javlja da Pentagon već sprema uspostavljanje američke vojne komande za rat u Ukrajini u Nemačkoj. Američki list &quot;Njujorker&quot; piše da su američki vojni vrhovi izradili više ozbiljnih planova za slučaj da Rusija upotrebi nuklearno oružje u Ukrajini, &quot;uključujući direktan ulazak u rat na strani Kijeva, što je upravo scenario trećeg svetskog rata koji je Bajden bio jako odlučan da se mora izbeći&quot;. Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven je zapretio &quot;katastrofalnim posledicama&quot;, ako bi Rusi upotrebili taktičko nuklearno oružje u Ukrajini. Mnogi mediji u EU su istovremeno zaključili da je zasad nerazjašnjena eksplozija na rusko-nemačkim gasovodima Severni tok 1 i 2 unela nove nedoumice oko rata na tlu Evrope, a primećeno je i da je bivši šef poljske diplomatije Radoslav Sikorski natuknuo da bi iz oštećenja tih gasovoda mogli stajati Amerikanci. Sikorski nije dao nikakav opipljiv dokaz za to, mada je, napisavši na Tviteru &quot;mala stvar, ali mnogo hvala, SAD&quot;, podsetio da je Bajden u februaru uoči ruske invazije na Ukrajinu, zapretio da ako to Moskva učini, &quot;neće više biti Severnog toka 2&quot;. Zapadni mediji su preneli i upozorenje bivšeg američkog državnog sekretara Henrija Kisindžera, koji dosad se uporno zalagao za nagodbu Zapada s Moskvom, da će &quot;Rusija biti uništena ako upotrebi nuklearno oružje&quot;. Ako je Rusija zbog vojnih neuspeha i slabosti bila primorana da menja strategiju i ciljeve u &quot;specijalnoj operaciji&quot; u Ukrajini, Zapad kao da ipak nije odustao od strategijskog cilja rušenja Putina s vlasti, što proizilazi iz nekih američkih analiza koje prenosi briselski portal &quot;Politiko&quot;. Prema tim procenama, dvanaest ličnosti bi mogle biti spremne da zamene Putina na komandnom mostu Rusije, najviše zbog poražavajuće vojne avanture u Ukrajini, a najviše izgleda za to bi imao &quot;super-špijun Nikolaj Patrušev, bivši šef obaveštajne agencije FSB, a sad sekretar Saveta bezbednosti Rusije&quot;. &quot;Patrušev s Putinom sasvim deli uverenja da su Zapad i posebno SAD neprijateljski nastrojeni prema Rusiji&quot; i da su preko podrške Ukrajini imali na umu &quot;rušenje Ruske federacije&quot;, kako to stoji u ovoj analizi. Patrušev je, kako se dodaje, optužio bivšu američku državnu sekretarku Medlin Olbrajt da je rekla da &quot;Sibir i oblasti dalekog zapada ne treba da pripadaju Rusiji&quot;. Američki sagovornici &quot;Politika&quot; navode da bi potom najviše izgleda da zameni Putina mogao imati Dimitirij Medvedev, drugi čovek u Savetu za bezbednost Rusije, bivši predsednik i premijer i &quot;čovek od najvećeg Putinovog poverenja&quot;. I, ako bi, što je zasad teško sagledati, kako ističu ovi izvori, Putin otišao s vlasti, njegovi naslednici bi mogli biti i premijer Mihail Mišustin, gradonačelnik Moskve Andrej Sobjanjin i još neke ličnosti. A ne isključuje se da bi i neko &quot;kolektivno rukovodstvo&quot; ;moglo stati na čelo ruske države...i armije, za koju se procenjuje da bi možda mogla izazvati komešanje na vrhu vlasti, ako bi se rat izrodio u težu propast zemlje. Italijanski list &quot;Korijere dela sera&quot; daje, međutim, veliki prostor intervjuu s ruskim ekonomsko-finansijskim magnatom Andrejem Melničenkom, koga su EU i SAD stavile na spisak sankcija s tvrdnjom da je &quot;Putinu odan oligarh&quot;, pa mu je, pored ostalog, zaplenjena i jahta u luci u Trstu. On to odlučno poriče i kaže da su to &quot;birokratske i populističke odluke za dodvoravanje narodu na Zapadu&quot; jer nikada politički nije bio blizak vlastima u Moskvi. I posebno ;predočava da Putina podržavaju velika većina stanovništva i državne političke strukture i vladajuća stranka. Melničenko ističe da &quot;Putin nije imao drugog izbora&quot;, osim da proglasi pripajanje istočne Ukrajine Rusiji, &quot;zato što Amerika ne želi da prihvati sveobuhvatni sporazum o bezbednosti u Evropi&quot;. &quot;Inače bi Putin morao da prizna sopstvenu slabost i nemoć da postigne ciljeve 'Specijalne operacije', što bi u sadašnjem ruskom sistemu bilo ravno političkom samoubistvu&quot;, objasnio je ruski magnat. Melničenko, koji se žalio Savetu Evrope jer smatra da su ga EU i SAD potpuno neosnovao proglasili delom Putinovog režima, ističe da &quot;Zapad uopšte nije shvatio šta istinski znači i da je nemoguće da se izmeni&quot; odluka o pripajanju četiri ukrajinske oblasti Rusiji, jer to podržavaju i institucije i ruski komunisti, nacionalisti, dobar deo političkog centra. On je zaključio da je &quot;naivno i opasno mišljenja Zapada da u Rusiji o svemu odlučuje Putin i da bi svi problemi, posebno bezbednosni, bili rešeni čim se promeni režim&quot;.