Jelašić: Pažljivo s polisama

Već nekoliko dana se pišu članci na ovu temu, ali nekako još nije jasno šta se čoveku predlaže da radi, šta ne sme (po zakonu) šta ne bi trebalo jer je veliki rizik.
Šta znači da za uplate stranim osiguravajućim društvima država ne garantuje. A imali smo deviznu štednju i Dafinu gde država jeste garantovala, pa se desito to što se desilo. Dobro možemo reći, bila je to neka "druga država", ova nije takva, ova je pouzdana. G-đa Lela Saković u tekstu kaže "Ako je strana osiguravajuća kuća ovde osnovana, kao recimo Beograd A.D, kao što ovde ima nekoliko stranih osiguravajućih društava, vi znate šta će s tim novcem jednog dana biti." Toga se i plašim. Da će i sa tim novcem jednog dana biti onako kako se dešavalo svih ovih godina. Nadam se da grešim, ali ljudi su još uvek nepoverljivi i s toga se okreću inostranim osiguravajućim društvima kao u ostalom i inostranim bankama. Dok se i kod njih ne opeku. Ono što sam u stvari htela je da kaže da ovave pojave kao što su polise nisu tako masovne, ali će ih biti sve više i potrebno je ljude na vreme upoznati i upozoriti kako ne bi imali nove piramide i nove prevare. U ostalom nigde nisam pročitala da je neko odgovarao ili je kažnjen zbog prodaje tih polisa iako nije registrovan u Srbiji.

hvala bogu da ovo osiguranje, zbog slabe kupvne moci nije masovno. Ono sto je veci problem, a iz saopstenja se ne vidi je nastup lica koja posreduju u prodaji osiguranja. Naime, koristeci neinformisanost vlasnika firmi, neki posrednici u osiguranju nude im "penzijsko" osiguranje za zaposlene, poducavaju ih kako te placanje premija osiguranja ulaganje u buducnost firme, zato sto se ugovori sklapaju tako da je osiguranik zaposleni, a korisnik osiguranja firma koja placa premiju.To znaci da u slucaju dozivljenja i u slucaju smrti osiguranog lica, isplata osiguranja ide korisniku osiguranja - firmi gde je ovaj zaposlen. Medjutim ovde se ne radi o penzijskom osiguranju koje je takodje jedna vrsta osiguranja zivota, vec o kombinovanom osigranju za slucaj dozivljenja i slucaj smrti. To znaci da premija koju placaju poslodavci za zaposlene ima tretman zarade i da treba da se obracunaju porez i doprinosi, a da to u njihovim poslovnim knjigama nikako ne moze da se evidentira kao dugorocno ulaganje.
Kog ovakvih ugovora,onaj koji se osigurao nema nikakav interes od tog osiguranja, a firma ima interes da sto pre stekne osiguranu sumu.
Nasi privatnici su divna stvorenja. Ali zamislite, daleko bilo, da nekom poslodavcu ponestane novca, i da se seti da ima ulozen novac u osiguranje. On moze da bude zainteresovan da naplati osiguranje sto pre, na primer zbog smrti zaposlenog, pa moze pametno i da poradi na tome. Naravno, mora da vodi racuna da niko ne posumnja da je on na bilo kakav nacin u to ukljucen.
Salu na stranu, ovo je odlican potez da se zaustavi dalje mesetarenje u osiguranju, ali je i u ovom pogledu drzava bila spora. Zelim joj da bude efikasna.

Lela Saković kaze:"Država ne garantuje isplatu štete jednog dana onima koji su uplaćivali premiju osiguranja van Srbije"
Posto se clanak odnosi na polise zivotnog i penzionog osiguranja racunam da je g-dja Sakovic na osnovu visedecenijskog bivstvovanja na ovim prostorima potpuno svesno upotrebila rec "steta".
Prostom dedukcijom dolazimo do zakljucka da ovdasnja osiguravajuca drustva i nemaju nameru da isplacuju premije, vec racunaju da ce drzava, sto vec sad obecava, isplatiti stetu. U medjuvremenu ce novac poslusnih gradjana biti visestruko obrnut, od cega ce ocigledno i drzava, koja je stala iza svega, imati korist - a gradjani patriote diktiranu refundaciju uloga. Vec vidjeno. Hvala

Meni ovde ništa nije jasno. Ako ja platim osiguranje u stranoj državi (npr. u Viner štediše u Beču), šta tu ima da se pita Jelašić (kaže: 'polise osiguranja na stranom jeziku ne važe u Srbiji' - ako u polisi potpisanoj u Beču piše da važi u Srbiji, šta to ima Jelašić da negira?). I zašto Srbija treba da garantuje isplatu premija - ako je neko oštećen ili prevaren nek' se žali sudu koji postoji i bez Jelašića! Što država isto tako ne garantuje isplatu plata u firmama? Institucije se u Srbiji petljaju u sve sem u ono što im je posao...

Stepen neznanja u oblasti osiguranja u našoj zemlji je zapanjujući. To u krajnjem i ne čudi kada oni koji bi trebalo da vrše edukaciju iz ove oblasti i sami nisu raščistili sa nekim pojmovima. Naprimer gospodja Saković koja je sebi dala za pravo da komentariše ceo problem, trebalo bi bar da ima svest o tome da "strana kuća ovde ne moze biti osnovana", već da moze osnovati svojim kapitalom domaću osiguravajuću kuću po srpskim zakonima sa osnivačkim kapitalom po istim zakonima. Tako da nema razlike izmedju osiguravajućih kuća registrovanih u Srbiji, jer sve one garantuju sigurnost osiguranicima do visine osnivačkog uloga, bilo da je on strani ili domaći. Naravno strane polise (koje neko mora ovde donositi, nisu pale sa neba) nemaju pravno dejstvo na domaćem terenu, i pred domaćim sudovima, što pri sadašnjim okolnostima i nije neka mana. Suditi se u našim sudovima je još uvek "Sizifov posao".Čudi me samo zašto se oko ovog pitanja digla tolika prašina. Pa ljudi imaju slobodu da za svoje pare kupuju sve što je na trzistu, a kontrolu trzista neka vrši onaj ko je za to zaduzen, tj. Trzisna policija i NBS (u slučaju osiguranja). Neka svako preuzme svoju odgovornost. Ove akcije sa "drukackim" telefonima mogu da se prošire i na druge delatnosti. Npr, "pozovite ovaj broj, ako ste kupili original parfem od komšinice" ili "ako ste kupili farmerice od preprodavca, kinesku majicu na trotoaru"... Pa radite svoj posao. Nemojte plašiti i onako preplašene gradjane, jer nisu učinili nikakvo krivično delo i nisu prevareni, jer ukoliko dodje do problema (što je skoro nemoguće), prava iz polise uvek mogu ostvariti na teritoriji sedišta osiguravača.

Meni nije jasna jedna stvar, kao sto drzava mene treba da stiti i kontrolise kurs stranih banaka i kamatne stope,jer ona im je dala dozvolu za rad, tako mene mora drzava da stiti i od tih fantomskih osiguravajucih polisa, zar ne?
Mnogi ljudi u Srbiji su polupismeni ili halapljivi, to ne daje za pravo mesetarima svih fela da ih oderu. Kako to drzava moze da ne zna ko, sta i kako radi? Mislim na strana predstavnistva, ekspoziture, osiguravajuce kuce i sl.?

Moje laicko shvatanje stvari je sledece: sve osiguravajuce kuce (kao i banke) koje su osnovane i registrovane u Srbiji (domaci-strani kapital, nebitno) podlezu nasim zakonima i po njima i postupaju. A to znaci da moraju da poloze odgovarajuci depozit kod NBS kao meru sigurnosti da ukoliko osiguravajuca kuca-banka propadne ili ne postuje svoje obaveze, drzava moze da zastiti korisnike tim sredstvima. Samim time sto su te kuce registrovane kod nas (dobili su dozvolu), drzava je preuzela i deo odgovornosti. Ukoliko nesto pukne, uvek postoji neko koga mozete tuziti. Ako korisnik sklopi ugovor sa kucom iz inostranstva koja nije registrovana ovde, drzava sa tim zaista nema nikakve veze. I jos nesto: formalno pravno - Wiener stadise iz Austrije nije isto sto i Wiener stadise iz Srbije. Zato su juce i rekli kako su poceli da do sada sklopljene polise "prebacuju" sa austrijske na srpsku kucu. Sve ovo da se ne ponove Dafina, Jezda i stara stednja. Ni ja ne verujem puno nasim politicarima, ali niko i od stranaca nije cvecka - ako im se ukaze prilika da mesetare, to ce sigurno uciniti - sve po ledjima obicne raje.

Neverovatna,gotovo zacudjujuca obmana srpske javnosti,da polise stranih osiguravajucih drustava za osuguranje zivota i kapitala ne vaze. Na ugovore o osiguranju sa stranim elementom se primenjuje pravo drzave u kojoj je ugovor zakljucen.Ako je npr.srbin koji ima boravak u Srbiji zakljucio ugovor sa nemackom osiguravajucom kompanijom tako sto je polisa izdata u Nemackoj na pitanje punovaznosti ugovora se primenjuje nemacko pravo,a ne srpsko.Ne pamtim slucaj da je od 1939 godine neko Austrisjko ili Nemacko osiguranje otislo u stecaj,a kako je sa srpskim osiguravajucim kompanijama tu upravo zna zajednica osiguranika u Srbiji.Ova kampanja je protivna svim principima koje u uslugama o osiguranju trazi EU nrp.sloboda prometa kapitala i sloboda usluga.Srbija bi u Evropu ali da svojim gradjanima zabranjuje da koristi evropske vrednosti.Neka gospodin Guverner kaze kako se zove to krivicno delo ako srbin zakljuci ugovor sa recimo Generali osiguranjem iz Italije i neka navede clan.Svako krivicno delo ima naziv,a on bi to dobro trebao da zna npr.primanje mita.Da li postoji krivicno delo zakljucivanja ugovora o osiguranju zivota sa inostranom kompanijom...Prosto se postavlja pitanje da li Guvernerovo saradnici ista znaju o ovoj oblasti ili zele da jednom kampanjom konkretnoj osiguravajucoj kompaniji u Srbiji stvore monopol. Zasto ne reaguju drzavni tuzioci,Drustvo sudija i nausni radnici ? Ovo je uznemiravanje javnosti,a to je krivicno delo,a ne ako neki srpski gradjanin uzem stvar u svoje ruke i zeli da sebi kod sigurne inostrane kompanije obezbedi kapital za nadopunu drzavne srpske penzije koje su na ponizavajucem nivou.Sigurno da treba urediti trziste osiguranja u Srbiji, ali se to ne cini obmanom osiguravajuce zajednice tj.gradjana Srbije. S druge strane,kompanije koje posluju u Srbiji i sa aspekta propisa koji regulisu zabranu kartela i nelojalnu konkurenciju i zabranu diskrimimacije mogu se redovnom sudu obratiti za zabranu ovakve kampanje i izricanje mera prema nosiocima kampanje. Ali,sve je providno.Iza kampanje je neko srpsko veliko osiguravajuce drustv koje bi da preuzme portfelj osiguranika. Moj savet je da se ne javljate Narodnoj banci niti da im dajete bilo kakve podatke jer su podaci o zivotnom osiguranju svuda u Evropi zasticeni propisima o zastiti podataka. Narodna banka Srbije krsi i taj princip.
Akademski specijalista osiguranja iz Beca

Ljudi! Jednostavno je: ako je polisa strana, na stranom jeziku, za nju odgovara osiguravajuce drustvo iz inostranstva. Sa takvom polisom nasa drzava nema nista. Za domace polise odgovara i domace osiguravajuce drustvo i nasa drzava. Viner Stedise samo pruza pomoc utoliko sto nude da oni koji imaju polise kod becke firme Viner Stedise prebace te polise na domacu firmu Viner Stedise. Ni jedna vrsta ovih polisa nije lazna, niti je u pitanju prevara. Jedino je sporno sto polise na stranom jeziku (stranih osiguravajucih kuca) ne bi trebalo da se prodaju kod nas.

Ovde nisu u pitanju polise osiguravajućih društava iz inostranstva, već raznorazni domaći mešetari koji su ih ovde prodavali, a potom vrdali kada ih neko pita da naplati štetu ili da otkupi polisu. Isplata bilo kog iznosa po ovim polisama je moguća, ali u Beču ili na ruke od strane ovih mešetara (ako ih uloviš). Na žalost, javna je tajna da se to radi godinama (npr. firma WVP iz Novog Sada), a NBS već tri godine žmuri pred ovim problemom i to toleriše, a sada se javlja kao neki spasitelj korisnika osiguranja!

Već nekoliko dana se pišu članci na ovu temu, ali nekako još nije jasno šta se čoveku predlaže da radi, šta ne sme (po zakonu) šta ne bi trebalo jer je veliki rizik.
Šta znači da za uplate stranim osiguravajućim društvima država ne garantuje. A imali smo deviznu štednju i Dafinu gde država jeste garantovala, pa se desito to što se desilo. Dobro možemo reći, bila je to neka "druga država", ova nije takva, ova je pouzdana. G-đa Lela Saković u tekstu kaže "Ako je strana osiguravajuća kuća ovde osnovana, kao recimo Beograd A.D, kao što ovde ima nekoliko stranih osiguravajućih društava, vi znate šta će s tim novcem jednog dana biti." Toga se i plašim. Da će i sa tim novcem jednog dana biti onako kako se dešavalo svih ovih godina. Nadam se da grešim, ali ljudi su još uvek nepoverljivi i s toga se okreću inostranim osiguravajućim društvima kao u ostalom i inostranim bankama. Dok se i kod njih ne opeku. Ono što sam u stvari htela je da kaže da ovave pojave kao što su polise nisu tako masovne, ali će ih biti sve više i potrebno je ljude na vreme upoznati i upozoriti kako ne bi imali nove piramide i nove prevare. U ostalom nigde nisam pročitala da je neko odgovarao ili je kažnjen zbog prodaje tih polisa iako nije registrovan u Srbiji.

hvala bogu da ovo osiguranje, zbog slabe kupvne moci nije masovno. Ono sto je veci problem, a iz saopstenja se ne vidi je nastup lica koja posreduju u prodaji osiguranja. Naime, koristeci neinformisanost vlasnika firmi, neki posrednici u osiguranju nude im "penzijsko" osiguranje za zaposlene, poducavaju ih kako te placanje premija osiguranja ulaganje u buducnost firme, zato sto se ugovori sklapaju tako da je osiguranik zaposleni, a korisnik osiguranja firma koja placa premiju.To znaci da u slucaju dozivljenja i u slucaju smrti osiguranog lica, isplata osiguranja ide korisniku osiguranja - firmi gde je ovaj zaposlen. Medjutim ovde se ne radi o penzijskom osiguranju koje je takodje jedna vrsta osiguranja zivota, vec o kombinovanom osigranju za slucaj dozivljenja i slucaj smrti. To znaci da premija koju placaju poslodavci za zaposlene ima tretman zarade i da treba da se obracunaju porez i doprinosi, a da to u njihovim poslovnim knjigama nikako ne moze da se evidentira kao dugorocno ulaganje.
Kog ovakvih ugovora,onaj koji se osigurao nema nikakav interes od tog osiguranja, a firma ima interes da sto pre stekne osiguranu sumu.
Nasi privatnici su divna stvorenja. Ali zamislite, daleko bilo, da nekom poslodavcu ponestane novca, i da se seti da ima ulozen novac u osiguranje. On moze da bude zainteresovan da naplati osiguranje sto pre, na primer zbog smrti zaposlenog, pa moze pametno i da poradi na tome. Naravno, mora da vodi racuna da niko ne posumnja da je on na bilo kakav nacin u to ukljucen.
Salu na stranu, ovo je odlican potez da se zaustavi dalje mesetarenje u osiguranju, ali je i u ovom pogledu drzava bila spora. Zelim joj da bude efikasna.

Lela Saković kaze:"Država ne garantuje isplatu štete jednog dana onima koji su uplaćivali premiju osiguranja van Srbije"
Posto se clanak odnosi na polise zivotnog i penzionog osiguranja racunam da je g-dja Sakovic na osnovu visedecenijskog bivstvovanja na ovim prostorima potpuno svesno upotrebila rec "steta".
Prostom dedukcijom dolazimo do zakljucka da ovdasnja osiguravajuca drustva i nemaju nameru da isplacuju premije, vec racunaju da ce drzava, sto vec sad obecava, isplatiti stetu. U medjuvremenu ce novac poslusnih gradjana biti visestruko obrnut, od cega ce ocigledno i drzava, koja je stala iza svega, imati korist - a gradjani patriote diktiranu refundaciju uloga. Vec vidjeno. Hvala

Meni ovde ništa nije jasno. Ako ja platim osiguranje u stranoj državi (npr. u Viner štediše u Beču), šta tu ima da se pita Jelašić (kaže: 'polise osiguranja na stranom jeziku ne važe u Srbiji' - ako u polisi potpisanoj u Beču piše da važi u Srbiji, šta to ima Jelašić da negira?). I zašto Srbija treba da garantuje isplatu premija - ako je neko oštećen ili prevaren nek' se žali sudu koji postoji i bez Jelašića! Što država isto tako ne garantuje isplatu plata u firmama? Institucije se u Srbiji petljaju u sve sem u ono što im je posao...

Stepen neznanja u oblasti osiguranja u našoj zemlji je zapanjujući. To u krajnjem i ne čudi kada oni koji bi trebalo da vrše edukaciju iz ove oblasti i sami nisu raščistili sa nekim pojmovima. Naprimer gospodja Saković koja je sebi dala za pravo da komentariše ceo problem, trebalo bi bar da ima svest o tome da "strana kuća ovde ne moze biti osnovana", već da moze osnovati svojim kapitalom domaću osiguravajuću kuću po srpskim zakonima sa osnivačkim kapitalom po istim zakonima. Tako da nema razlike izmedju osiguravajućih kuća registrovanih u Srbiji, jer sve one garantuju sigurnost osiguranicima do visine osnivačkog uloga, bilo da je on strani ili domaći. Naravno strane polise (koje neko mora ovde donositi, nisu pale sa neba) nemaju pravno dejstvo na domaćem terenu, i pred domaćim sudovima, što pri sadašnjim okolnostima i nije neka mana. Suditi se u našim sudovima je još uvek "Sizifov posao".Čudi me samo zašto se oko ovog pitanja digla tolika prašina. Pa ljudi imaju slobodu da za svoje pare kupuju sve što je na trzistu, a kontrolu trzista neka vrši onaj ko je za to zaduzen, tj. Trzisna policija i NBS (u slučaju osiguranja). Neka svako preuzme svoju odgovornost. Ove akcije sa "drukackim" telefonima mogu da se prošire i na druge delatnosti. Npr, "pozovite ovaj broj, ako ste kupili original parfem od komšinice" ili "ako ste kupili farmerice od preprodavca, kinesku majicu na trotoaru"... Pa radite svoj posao. Nemojte plašiti i onako preplašene gradjane, jer nisu učinili nikakvo krivično delo i nisu prevareni, jer ukoliko dodje do problema (što je skoro nemoguće), prava iz polise uvek mogu ostvariti na teritoriji sedišta osiguravača.

Meni nije jasna jedna stvar, kao sto drzava mene treba da stiti i kontrolise kurs stranih banaka i kamatne stope,jer ona im je dala dozvolu za rad, tako mene mora drzava da stiti i od tih fantomskih osiguravajucih polisa, zar ne?
Mnogi ljudi u Srbiji su polupismeni ili halapljivi, to ne daje za pravo mesetarima svih fela da ih oderu. Kako to drzava moze da ne zna ko, sta i kako radi? Mislim na strana predstavnistva, ekspoziture, osiguravajuce kuce i sl.?

Moje laicko shvatanje stvari je sledece: sve osiguravajuce kuce (kao i banke) koje su osnovane i registrovane u Srbiji (domaci-strani kapital, nebitno) podlezu nasim zakonima i po njima i postupaju. A to znaci da moraju da poloze odgovarajuci depozit kod NBS kao meru sigurnosti da ukoliko osiguravajuca kuca-banka propadne ili ne postuje svoje obaveze, drzava moze da zastiti korisnike tim sredstvima. Samim time sto su te kuce registrovane kod nas (dobili su dozvolu), drzava je preuzela i deo odgovornosti. Ukoliko nesto pukne, uvek postoji neko koga mozete tuziti. Ako korisnik sklopi ugovor sa kucom iz inostranstva koja nije registrovana ovde, drzava sa tim zaista nema nikakve veze. I jos nesto: formalno pravno - Wiener stadise iz Austrije nije isto sto i Wiener stadise iz Srbije. Zato su juce i rekli kako su poceli da do sada sklopljene polise "prebacuju" sa austrijske na srpsku kucu. Sve ovo da se ne ponove Dafina, Jezda i stara stednja. Ni ja ne verujem puno nasim politicarima, ali niko i od stranaca nije cvecka - ako im se ukaze prilika da mesetare, to ce sigurno uciniti - sve po ledjima obicne raje.

Neverovatna,gotovo zacudjujuca obmana srpske javnosti,da polise stranih osiguravajucih drustava za osuguranje zivota i kapitala ne vaze. Na ugovore o osiguranju sa stranim elementom se primenjuje pravo drzave u kojoj je ugovor zakljucen.Ako je npr.srbin koji ima boravak u Srbiji zakljucio ugovor sa nemackom osiguravajucom kompanijom tako sto je polisa izdata u Nemackoj na pitanje punovaznosti ugovora se primenjuje nemacko pravo,a ne srpsko.Ne pamtim slucaj da je od 1939 godine neko Austrisjko ili Nemacko osiguranje otislo u stecaj,a kako je sa srpskim osiguravajucim kompanijama tu upravo zna zajednica osiguranika u Srbiji.Ova kampanja je protivna svim principima koje u uslugama o osiguranju trazi EU nrp.sloboda prometa kapitala i sloboda usluga.Srbija bi u Evropu ali da svojim gradjanima zabranjuje da koristi evropske vrednosti.Neka gospodin Guverner kaze kako se zove to krivicno delo ako srbin zakljuci ugovor sa recimo Generali osiguranjem iz Italije i neka navede clan.Svako krivicno delo ima naziv,a on bi to dobro trebao da zna npr.primanje mita.Da li postoji krivicno delo zakljucivanja ugovora o osiguranju zivota sa inostranom kompanijom...Prosto se postavlja pitanje da li Guvernerovo saradnici ista znaju o ovoj oblasti ili zele da jednom kampanjom konkretnoj osiguravajucoj kompaniji u Srbiji stvore monopol. Zasto ne reaguju drzavni tuzioci,Drustvo sudija i nausni radnici ? Ovo je uznemiravanje javnosti,a to je krivicno delo,a ne ako neki srpski gradjanin uzem stvar u svoje ruke i zeli da sebi kod sigurne inostrane kompanije obezbedi kapital za nadopunu drzavne srpske penzije koje su na ponizavajucem nivou.Sigurno da treba urediti trziste osiguranja u Srbiji, ali se to ne cini obmanom osiguravajuce zajednice tj.gradjana Srbije. S druge strane,kompanije koje posluju u Srbiji i sa aspekta propisa koji regulisu zabranu kartela i nelojalnu konkurenciju i zabranu diskrimimacije mogu se redovnom sudu obratiti za zabranu ovakve kampanje i izricanje mera prema nosiocima kampanje. Ali,sve je providno.Iza kampanje je neko srpsko veliko osiguravajuce drustv koje bi da preuzme portfelj osiguranika. Moj savet je da se ne javljate Narodnoj banci niti da im dajete bilo kakve podatke jer su podaci o zivotnom osiguranju svuda u Evropi zasticeni propisima o zastiti podataka. Narodna banka Srbije krsi i taj princip.
Akademski specijalista osiguranja iz Beca

Ljudi! Jednostavno je: ako je polisa strana, na stranom jeziku, za nju odgovara osiguravajuce drustvo iz inostranstva. Sa takvom polisom nasa drzava nema nista. Za domace polise odgovara i domace osiguravajuce drustvo i nasa drzava. Viner Stedise samo pruza pomoc utoliko sto nude da oni koji imaju polise kod becke firme Viner Stedise prebace te polise na domacu firmu Viner Stedise. Ni jedna vrsta ovih polisa nije lazna, niti je u pitanju prevara. Jedino je sporno sto polise na stranom jeziku (stranih osiguravajucih kuca) ne bi trebalo da se prodaju kod nas.

Ovde nisu u pitanju polise osiguravajućih društava iz inostranstva, već raznorazni domaći mešetari koji su ih ovde prodavali, a potom vrdali kada ih neko pita da naplati štetu ili da otkupi polisu. Isplata bilo kog iznosa po ovim polisama je moguća, ali u Beču ili na ruke od strane ovih mešetara (ako ih uloviš). Na žalost, javna je tajna da se to radi godinama (npr. firma WVP iz Novog Sada), a NBS već tri godine žmuri pred ovim problemom i to toleriše, a sada se javlja kao neki spasitelj korisnika osiguranja!