Ajreks: Postoji otpor privatizaciji

U Francuskoj je privatizacija drzavne televizije dovela do drasticnog opadanja kvaliteta programa (posto se forsira gledanost senzacionalistickim pristupom informacijama i raznoraznim emisijama tipa "Big Brother"), pa se nekadasnji prvi kanal nacionalne televizije (TF1) sada cesto pominje kao "TV-djubre". A poznata je i cinicna izjava direktora te televizije da je glavna svrha programa da zadrzi paznju gledoca izmedju reklama ("mi prodajemo mozak gledaoca Koka-koli). Toliko o rezultatima privatizacije koja niposto nije neka "civilizacijska norma". Ugledajmo se pre na javni servis BBC-ja cija je deviza "edukovati, informisati, zabaviti", nego na privatne americke stanice (tipa Fox News) koje od gradjana prave polu-idiote.

Nisam siguran da je dobro da drzava potpuno izadje iz medija. Na koji onda nacin moze da plasira ono sto smatra da je do opste koristi za vecinu njenih gradjana. Ako bih morao da biram izmedju danasnjeg RTS i BK, mislim da je RTS bolji i siri u gledanjima. BK je ipak glasilo jedne porodice sa svojim privatnim finansijskim interesima.
U Engleskoj je pre 25 godina sav deciji i skolski TV program bio pod BBC-jem. Nakon toga, otvaranjem medijskog prostora za privatne firme doslo je do srozavanja kvaliteta engleskog jezika cele nacije. Nekada su deca mogla da cuju samo skolovani jezik, a sada i sam BBC uvodi kolokvijalizam da bi im emisije bile "interesantnije" decijem auditorijumu (time i konkurentnije). Da sad ne idem u dalje primere poput neobjektivnog izvestavanja CNN-a u sluzbi onog "ko da vise" itd.
Sa druge strane imamo iskustvo Radija B92 i RTS-a za vreme SPS/JUL/SRS vladavine, kada smo lupali serpama u 19:30 da bi nadjacali lazi i bljuvotine sa drzavnog medija.
Mislim da je najbolje resenje prisustvo i drzavnih i privatnih "slobodnih" medija. Pri tom je najbolje kad vlada nije korumpirana i samoziva.

Izgleda da kod nas ne funkcioniše najbolje zakonski pojam javnog servisa. Kad neko kaže "državna medij" a misli na medijsku kuću, čiji status je definisan kao javni servis, onda je to indikator da je javni servis samo po imenu to i da i dalje ostaje državni medij tj. medij pod kontrolu i u službi aktuelne vlade. To je stvarno šteta kad ta diferencijacija nije mogla da se uradi ili zakonski da se obezbedi. Ali šta se tu može kad je i RRA kao regulator privatnog medijskog sektora loše i neadekvatno koncipirana. To znači da su zakonodavni organi promašili cilj modernog reguliranja svih medija. Ali to je samo ilustracija demokratskog napretka društva u kome izgleda zakonodavajući organi smatraju da je potrebno da vlada ima svoja ekskluzivna glasila i direktnu i indirektnu kontrolu nad svim medijima. To samo podstiče autocenzuru u medijima što je sve do negde indikator totalizma i diktatorskih političkih sistema.

Situacija u elektronskim medijima kod nas losija je nego npr. u susednoj Hrvatskoj.Rado gledam emisije tamosnjeg javnog servisa posvecene aktuelnim drustvenim problemima.Dakle,komsiluk je jos daleko ispored naseg RTS-a, a jos kada dodamo da imamo kulturni genocid na Pinku i ono sto je doskora emitovano na BKT .Tu su i lokalne stanice koje su slika i prilika politicara koji ih kontrolisu.Sta reci o lakirovki Studija B i drugih medija koji su sirom Srbije pod direktnom ingerencijom lokalnih vlasti.Bez profesionalnih medija nema nam ni izvesnije sutrasnjice.Nazalost,favorizuju se raznorazni kvazikomercijalni sadrzaji, a uporedo s tim opada i kvalitet kadrova koji opsluzuju medijske kuce.

U Francuskoj je privatizacija drzavne televizije dovela do drasticnog opadanja kvaliteta programa (posto se forsira gledanost senzacionalistickim pristupom informacijama i raznoraznim emisijama tipa "Big Brother"), pa se nekadasnji prvi kanal nacionalne televizije (TF1) sada cesto pominje kao "TV-djubre". A poznata je i cinicna izjava direktora te televizije da je glavna svrha programa da zadrzi paznju gledoca izmedju reklama ("mi prodajemo mozak gledaoca Koka-koli). Toliko o rezultatima privatizacije koja niposto nije neka "civilizacijska norma". Ugledajmo se pre na javni servis BBC-ja cija je deviza "edukovati, informisati, zabaviti", nego na privatne americke stanice (tipa Fox News) koje od gradjana prave polu-idiote.

Nisam siguran da je dobro da drzava potpuno izadje iz medija. Na koji onda nacin moze da plasira ono sto smatra da je do opste koristi za vecinu njenih gradjana. Ako bih morao da biram izmedju danasnjeg RTS i BK, mislim da je RTS bolji i siri u gledanjima. BK je ipak glasilo jedne porodice sa svojim privatnim finansijskim interesima.
U Engleskoj je pre 25 godina sav deciji i skolski TV program bio pod BBC-jem. Nakon toga, otvaranjem medijskog prostora za privatne firme doslo je do srozavanja kvaliteta engleskog jezika cele nacije. Nekada su deca mogla da cuju samo skolovani jezik, a sada i sam BBC uvodi kolokvijalizam da bi im emisije bile "interesantnije" decijem auditorijumu (time i konkurentnije). Da sad ne idem u dalje primere poput neobjektivnog izvestavanja CNN-a u sluzbi onog "ko da vise" itd.
Sa druge strane imamo iskustvo Radija B92 i RTS-a za vreme SPS/JUL/SRS vladavine, kada smo lupali serpama u 19:30 da bi nadjacali lazi i bljuvotine sa drzavnog medija.
Mislim da je najbolje resenje prisustvo i drzavnih i privatnih "slobodnih" medija. Pri tom je najbolje kad vlada nije korumpirana i samoziva.

Izgleda da kod nas ne funkcioniše najbolje zakonski pojam javnog servisa. Kad neko kaže "državna medij" a misli na medijsku kuću, čiji status je definisan kao javni servis, onda je to indikator da je javni servis samo po imenu to i da i dalje ostaje državni medij tj. medij pod kontrolu i u službi aktuelne vlade. To je stvarno šteta kad ta diferencijacija nije mogla da se uradi ili zakonski da se obezbedi. Ali šta se tu može kad je i RRA kao regulator privatnog medijskog sektora loše i neadekvatno koncipirana. To znači da su zakonodavni organi promašili cilj modernog reguliranja svih medija. Ali to je samo ilustracija demokratskog napretka društva u kome izgleda zakonodavajući organi smatraju da je potrebno da vlada ima svoja ekskluzivna glasila i direktnu i indirektnu kontrolu nad svim medijima. To samo podstiče autocenzuru u medijima što je sve do negde indikator totalizma i diktatorskih političkih sistema.

Situacija u elektronskim medijima kod nas losija je nego npr. u susednoj Hrvatskoj.Rado gledam emisije tamosnjeg javnog servisa posvecene aktuelnim drustvenim problemima.Dakle,komsiluk je jos daleko ispored naseg RTS-a, a jos kada dodamo da imamo kulturni genocid na Pinku i ono sto je doskora emitovano na BKT .Tu su i lokalne stanice koje su slika i prilika politicara koji ih kontrolisu.Sta reci o lakirovki Studija B i drugih medija koji su sirom Srbije pod direktnom ingerencijom lokalnih vlasti.Bez profesionalnih medija nema nam ni izvesnije sutrasnjice.Nazalost,favorizuju se raznorazni kvazikomercijalni sadrzaji, a uporedo s tim opada i kvalitet kadrova koji opsluzuju medijske kuce.