Radnici dobili otkaze zbog štrajka

Srbija nema nijedan jedini sindikat koji kada se pojavi na sudu sa najskupljim advokatima, poslodavcima da se tresu noge. Srbijo zemljo seljaka na bradovitom Balkanu

Sudbina 400 ljudi poverena je anonimnom "domaćinu" koji je skupio 25.000 evra da uđe u "bizmis". Nije problem u otkazima, već u zakonskom okviru koji dozvoljava svakakvim mufljuzima da ulaze u posao bez ikakve provere kredibiliteta i stručnih sposobnosti.

Pozdrav i podrska radnicima u strajku!

Ipak se cini da je otkaz koji je dat u skladu sa zakonom, ako je stvarno bilo zabranjeno rukovodstvu da udje u fabriku. Prema jos uvek vazecem nekadasnjem saveznom Zakonu o strajku, radnici u strajku moraju dozvoliti ostalim radnicima (ukljucujuci i menadzment) da rade, odnosno udju u (krug) fabriku.
Ukoliko se pazljivije pogleda izjava predsednika sindikata, nigde decidno ne stoji da je menadzmentu bio dozvoljen ulaz, vec da je samo ulaz dozvoljen raznim inspekcijama.
Isto Zakon kazuje, da se strajk vodi tako da se ne ugrozava bezbednost i zdravlje ljudi odnosno ne ugrozava imovina preduzeca. Eto jos jednog razloga za (opravdani) otkaz, jer i sam predsednik sindikata kaze, da rukovodstvu nije mogao da garantuje bezbednost.
P.S. Dura lex, sed lex (zakon je surov, ali je zakon)

Sve te divlje privatizacije su iste kao i u Niskom NISSAL-u. Radnici se otpustaju i primaju bedne plate, a novopecene gazde se razmecu dzipovima.

Pa zna se odavno ko je cuveni Zivan Jojic, zvani Zika, veliki privatnik iz Indjije...
Inace i vlasnik TV Sveti Djordje, Agrounije iz Indjije, Univereksporta itd, itd, itd...
Zao mi je radnika, ali od takvog gazde bolje nisu mogli ni ocekivati...

Zivimo u jednom uzasno ruznom periodu robovlasnickog kapitalizma, na koji smo se izgleda sami odlucili onog dana kad je srusen komunizam, da ne kazem kad su nam ga srusili. Sada nam je gore nego mnogim kapitalistickim zemljama pre sto godina. Radnici nemaju nikakva prava, a ono sto je godinama sticano sa zajednickim novcem, sada se prodaje privatnicima, koji su uspeli da zarade na tudjoj nevolji.
Otimacina i laktanje je glavni fazon.
Ali tako nam i treba, dok smo se mi tukli tamo za granice i dokazivali da su nase ili njihove lobanje drugacijeg porekla i da kroz nase zile tece crvenija krv nego kod drugih, drugi su se postarali da nas sve zajedno onako lepo satru i upropaste. Sad kad cemo mirno da isrctamo nove granice, zamasemo novim zastavama, i zapevamo nove himne, dok konstatujemo kako su nam najvece i najskuplje firme prodane nekom tamo Ziki, Miki, Peri i da tome ne treba ni polovina radnika a ostali koji ostanu ce, em raditi za dzabe em nece imati osiguranje osiguranje, em ce cutati. Dok ce jedni graditi vile po zemlji i svetu, ostala raja ce da gladuje i gleda kako joj se sve odnosi ispred nosa. Pa lepo to...
Samo nek mi nako kaze kako posle treba takve i da postujem, kad znam kako su se lepo nakrali.

Srbija nema nijedan jedini sindikat koji kada se pojavi na sudu sa najskupljim advokatima, poslodavcima da se tresu noge. Srbijo zemljo seljaka na bradovitom Balkanu

Sudbina 400 ljudi poverena je anonimnom "domaćinu" koji je skupio 25.000 evra da uđe u "bizmis". Nije problem u otkazima, već u zakonskom okviru koji dozvoljava svakakvim mufljuzima da ulaze u posao bez ikakve provere kredibiliteta i stručnih sposobnosti.

Pozdrav i podrska radnicima u strajku!

Ipak se cini da je otkaz koji je dat u skladu sa zakonom, ako je stvarno bilo zabranjeno rukovodstvu da udje u fabriku. Prema jos uvek vazecem nekadasnjem saveznom Zakonu o strajku, radnici u strajku moraju dozvoliti ostalim radnicima (ukljucujuci i menadzment) da rade, odnosno udju u (krug) fabriku.
Ukoliko se pazljivije pogleda izjava predsednika sindikata, nigde decidno ne stoji da je menadzmentu bio dozvoljen ulaz, vec da je samo ulaz dozvoljen raznim inspekcijama.
Isto Zakon kazuje, da se strajk vodi tako da se ne ugrozava bezbednost i zdravlje ljudi odnosno ne ugrozava imovina preduzeca. Eto jos jednog razloga za (opravdani) otkaz, jer i sam predsednik sindikata kaze, da rukovodstvu nije mogao da garantuje bezbednost.
P.S. Dura lex, sed lex (zakon je surov, ali je zakon)

Sve te divlje privatizacije su iste kao i u Niskom NISSAL-u. Radnici se otpustaju i primaju bedne plate, a novopecene gazde se razmecu dzipovima.

Pa zna se odavno ko je cuveni Zivan Jojic, zvani Zika, veliki privatnik iz Indjije...
Inace i vlasnik TV Sveti Djordje, Agrounije iz Indjije, Univereksporta itd, itd, itd...
Zao mi je radnika, ali od takvog gazde bolje nisu mogli ni ocekivati...

Zivimo u jednom uzasno ruznom periodu robovlasnickog kapitalizma, na koji smo se izgleda sami odlucili onog dana kad je srusen komunizam, da ne kazem kad su nam ga srusili. Sada nam je gore nego mnogim kapitalistickim zemljama pre sto godina. Radnici nemaju nikakva prava, a ono sto je godinama sticano sa zajednickim novcem, sada se prodaje privatnicima, koji su uspeli da zarade na tudjoj nevolji.
Otimacina i laktanje je glavni fazon.
Ali tako nam i treba, dok smo se mi tukli tamo za granice i dokazivali da su nase ili njihove lobanje drugacijeg porekla i da kroz nase zile tece crvenija krv nego kod drugih, drugi su se postarali da nas sve zajedno onako lepo satru i upropaste. Sad kad cemo mirno da isrctamo nove granice, zamasemo novim zastavama, i zapevamo nove himne, dok konstatujemo kako su nam najvece i najskuplje firme prodane nekom tamo Ziki, Miki, Peri i da tome ne treba ni polovina radnika a ostali koji ostanu ce, em raditi za dzabe em nece imati osiguranje osiguranje, em ce cutati. Dok ce jedni graditi vile po zemlji i svetu, ostala raja ce da gladuje i gleda kako joj se sve odnosi ispred nosa. Pa lepo to...
Samo nek mi nako kaze kako posle treba takve i da postujem, kad znam kako su se lepo nakrali.