"Da li neko ima plan?"

Pohvale autorima za trud u pokusaju balansiranja stavova, mada smo nisko spali kad se radujemo kad vidimo film koji je bar malo izbalansiran... Ipak kroz ceo film provejava teza da su u pitanju pregovori o nezavisnosti, a ne o statusu. Pitanja "obicnih ljudi", i Albanaca i Srba, sva pocinju sa Ako/Kad Kosovo bude nezavisno, da li ce ovo/ono... Niko ne spominje bilo koju drugu mogucnost, npr status kvo ili autonomiju, i tu je pre svega greska novinara/reditelja.
Dalje, tuzno je sto glupost i bolesni sarkazam stranih zvanicnika (Solane, Petersena, Barnsa, KFORa...) kao i cinicnost i pretnje nasiljem albanskih politicara izazivaju samo prolazni bespomocni smeh, a ne terenu tragedije. Svi su svesni stanja na terenu, ali svi slezu ramenima, tipa, idu dani, ne moze se nista uraditi vise od ovoga sto se ne radi...
Dalje, montaza "a la Kulturni nokaut" je jeftina fora za ovako ozbiljne stvari, u pitanju je samo davanje slagvorta, a ne ozbiljni intervjui, mada se neposrednim uporedjivanjem stavova 2 politicara ipak moze naslutiti ko je od koga ludji. Tako npr Taci, ispod kojeg pise Demokratska stranka Kosova, ispada veci radikal od Vucica, kada tvrdo tvrdi NAS KOMPROMIS JE NEZAVISNO KOSOVO, a Vucic odgovara sa budalo gde je u tome kompromis... O Kosumiju i Tadicu da i ne govorimo... Sve u svemu, gomila zanimljivih saundbajtova, veoma lako gledljivih (film traje 85min), bez ikakvog, po meni, tracka nade za mirno resenje situacije.

Pohvale autorima za trud u pokusaju balansiranja stavova, mada smo nisko spali kad se radujemo kad vidimo film koji je bar malo izbalansiran... Ipak kroz ceo film provejava teza da su u pitanju pregovori o nezavisnosti, a ne o statusu. Pitanja "obicnih ljudi", i Albanaca i Srba, sva pocinju sa Ako/Kad Kosovo bude nezavisno, da li ce ovo/ono... Niko ne spominje bilo koju drugu mogucnost, npr status kvo ili autonomiju, i tu je pre svega greska novinara/reditelja.
Dalje, tuzno je sto glupost i bolesni sarkazam stranih zvanicnika (Solane, Petersena, Barnsa, KFORa...) kao i cinicnost i pretnje nasiljem albanskih politicara izazivaju samo prolazni bespomocni smeh, a ne terenu tragedije. Svi su svesni stanja na terenu, ali svi slezu ramenima, tipa, idu dani, ne moze se nista uraditi vise od ovoga sto se ne radi...
Dalje, montaza "a la Kulturni nokaut" je jeftina fora za ovako ozbiljne stvari, u pitanju je samo davanje slagvorta, a ne ozbiljni intervjui, mada se neposrednim uporedjivanjem stavova 2 politicara ipak moze naslutiti ko je od koga ludji. Tako npr Taci, ispod kojeg pise Demokratska stranka Kosova, ispada veci radikal od Vucica, kada tvrdo tvrdi NAS KOMPROMIS JE NEZAVISNO KOSOVO, a Vucic odgovara sa budalo gde je u tome kompromis... O Kosumiju i Tadicu da i ne govorimo... Sve u svemu, gomila zanimljivih saundbajtova, veoma lako gledljivih (film traje 85min), bez ikakvog, po meni, tracka nade za mirno resenje situacije.