Čedomir Jovanović otkrio: Šta je pisalo na "famoznom" papiru i šta se garantovalo Miloševiću VIDEO

“Milošević je slika od krvi i mesa naše tragedije. I dvadeset godina posle toga ja samo razmišljam od našem narodu. Masa sa Vidovdana je ista masa od 5. oktobra", kaže u gostovanju na TV Prva Čedomir Jovanović.”


Mislim da su njegovi učenici veća tragedija od njega...

Za ovog sada je bio mala maca. Po svemu.

Kakav god da je bio i sta god da je radio trebalo je da mu se sudi u Srbiji a ne u Hagu!

Iskreno mislim da smo mi kao narod zakazali u tom periodu. Mišljenja sam da smo znali šta će se desiti sa ljudima koje pošaljemo u Hag(da će biti optuženi za UZP i genocid) i da će to zapadnim zemljama biti Džoker i opravdanje za sve ovo danas sto rade.

Da smo im mi sudili za zlocine ili navodne zlocine i dali doživotne robije ako treba bar bi pokazali snagu države , nebi nam se nametali genocidi i mnogi navodni zločini.

Sada nema dana da nam iz stranih ambasada ne spomenu kako je Srbija i srpski narod agresor, zločinački itd...

Definitivno kao narod moramo biti pametniji!

"Nemam razumevanja za njegovu politiku i nema opravdanja za greške koje su apsolutno njegove. On nije bio čovek koji je razumeo šta se dešava sa zemljom, vreme u kom živi, kontekst".

Sa Čedom se u malo stvari slažem, ali ovde kao da je izgovorio moje stavove.

Isporučivanje Miloševića je čin poniženja za našu zemlju, ali sumnjam da smo imali izbora u tom trenutku. Srbija je uvučena u rat koji je izgubila a nakon izgubljenog rata malo lidera ostanu živi a gotovo niko na slobodi.

Jel moguće da ste bili tako kratkovidi da niste shvatili da je sudjenje miloševiću sudjenje Srbiji u srpskom narodu. Pravljenje pravnog paravana iza kog nam rade sve ono šta nam danas rade.

Милошевићев режим и све његове пратеће елементе требало је срушити 9. марта 1991. Али не површно као 5. октобра 2000, већ детаљно га сравнити са земљом, уз детаљну лустрацију свих његових присталица, разбијање остатака Озне и Удбе, отварање тајних досијеа. Али то се није десило. Пристали смо на плишане мечиће, песмице код Теразијске чесмице и дечје игрице попут оне чувене "мир, мир, мир, нико није крив". Те игрице смо играли и 6. октобра 2000. Зато смо ту где и јесмо.

Malo je reći da nisam voleo Miloševića ali iz pijeteta prema umrlom neću koristiti teži izraz. Uprkos tome,njegovo isporučenje Hagu doživeo sam kao sopstveni nacionalni poraz i poniženje države kojoj pripadam.

Милошевић није смео да буде испоручен хашком суду. Морало је да му се суди у Србији!

Milošević je najveći zločin napravio Srbima i prema tome trebalo mu je ovde suditi.Svi su se nekako oporavili od njegovih rabota ali Srbi jos nisu.

Bio je papir ali nije bio dokument, pisalo je da se hapsi ali da se ne isporučuje stranim sudovima... O Miloševiću mislim najgore, ali ovde ste mu ponudili nešto što niste ispoštovali. Na žalost to vaše nudjenje obećanja koje niste ispoštovali nije se završilo samo na Miloševiću. Isto ste uradili prema srpskom narodu kad ste došli na vlast. Kritika Miloševića da nije razumeo kontekst i vreme u kome živi isto važi i za demokratsku opoziciju kad ste došli na vlast. Niste bili dorasli trenutku ni istorijskoj ulozi koju ste trebali da odigrate. Pozdrav od bivšeg simpatizera. Veliko razočarenje.

Čovjek je bio na vlasti oko 10godina,a od tad je prošlo 20 čitavih,a stvari,kao da su zarobljene,magnovenje i dalje.

Da li je neko od članova DOS-a zaslužniji gradjanin Srbije od Miloševića.Ko je taj i po čemu je zaslužan?

Hrvati treba da mu podignu spomenik, ne Srbi. Da je Sloba i mitingaški narod htio (Franji su već bili zavrnuli ruku) bili bi u (formalnoj) Jugoslaviji sa državom u državi (Z4.)

prošlo je 20 godina, čime se mi mlatimo?

Koliko je zastranio taj čovek možemo samo da zamislimo ako se vratimo na sam početak rasturanja SFRJ. Zamislite samo koliko bi se života sačuvalo da je Sloba prihvatio konfederaciju koju su predlagali Slovenija i HR. Kosovo bi sigurno bilo u sastavu Srbije jer im nitko ne bi oduzimao autonomnost pokrajine, svi privredni objekti bili bi sačuvani, a konfederacija YU bila bi snažna država, kako privredno, kako sportski, kako društveno. I na kraju moj sestrić kojeg su mobilizovali 91 i koji je poginuo u HR iste godine a da vjerovatno nije znao zbog čega su ga odveli iz Beograda na ratište i zbog čega je poginuo.

"Nemam razumevanja za njegovu politiku i nema opravdanja za greške koje su apsolutno njegove. On nije bio čovek koji je razumeo šta se dešava sa zemljom, vreme u kom živi, kontekst".

Sa Čedom se u malo stvari slažem, ali ovde kao da je izgovorio moje stavove.

Isporučivanje Miloševića je čin poniženja za našu zemlju, ali sumnjam da smo imali izbora u tom trenutku. Srbija je uvučena u rat koji je izgubila a nakon izgubljenog rata malo lidera ostanu živi a gotovo niko na slobodi.

Jel moguće da ste bili tako kratkovidi da niste shvatili da je sudjenje miloševiću sudjenje Srbiji u srpskom narodu. Pravljenje pravnog paravana iza kog nam rade sve ono šta nam danas rade.

Kakav god da je bio i sta god da je radio trebalo je da mu se sudi u Srbiji a ne u Hagu!

Malo je reći da nisam voleo Miloševića ali iz pijeteta prema umrlom neću koristiti teži izraz. Uprkos tome,njegovo isporučenje Hagu doživeo sam kao sopstveni nacionalni poraz i poniženje države kojoj pripadam.

“Milošević je slika od krvi i mesa naše tragedije. I dvadeset godina posle toga ja samo razmišljam od našem narodu. Masa sa Vidovdana je ista masa od 5. oktobra", kaže u gostovanju na TV Prva Čedomir Jovanović.”


Mislim da su njegovi učenici veća tragedija od njega...

Iskreno mislim da smo mi kao narod zakazali u tom periodu. Mišljenja sam da smo znali šta će se desiti sa ljudima koje pošaljemo u Hag(da će biti optuženi za UZP i genocid) i da će to zapadnim zemljama biti Džoker i opravdanje za sve ovo danas sto rade.

Da smo im mi sudili za zlocine ili navodne zlocine i dali doživotne robije ako treba bar bi pokazali snagu države , nebi nam se nametali genocidi i mnogi navodni zločini.

Sada nema dana da nam iz stranih ambasada ne spomenu kako je Srbija i srpski narod agresor, zločinački itd...

Definitivno kao narod moramo biti pametniji!

Милошевић није смео да буде испоручен хашком суду. Морало је да му се суди у Србији!

Za ovog sada je bio mala maca. Po svemu.

Милошевићев режим и све његове пратеће елементе требало је срушити 9. марта 1991. Али не површно као 5. октобра 2000, већ детаљно га сравнити са земљом, уз детаљну лустрацију свих његових присталица, разбијање остатака Озне и Удбе, отварање тајних досијеа. Али то се није десило. Пристали смо на плишане мечиће, песмице код Теразијске чесмице и дечје игрице попут оне чувене "мир, мир, мир, нико није крив". Те игрице смо играли и 6. октобра 2000. Зато смо ту где и јесмо.

Milošević je najveći zločin napravio Srbima i prema tome trebalo mu je ovde suditi.Svi su se nekako oporavili od njegovih rabota ali Srbi jos nisu.

Da li je neko od članova DOS-a zaslužniji gradjanin Srbije od Miloševića.Ko je taj i po čemu je zaslužan?

Hrvati treba da mu podignu spomenik, ne Srbi. Da je Sloba i mitingaški narod htio (Franji su već bili zavrnuli ruku) bili bi u (formalnoj) Jugoslaviji sa državom u državi (Z4.)

Čovjek je bio na vlasti oko 10godina,a od tad je prošlo 20 čitavih,a stvari,kao da su zarobljene,magnovenje i dalje.

Bio je papir ali nije bio dokument, pisalo je da se hapsi ali da se ne isporučuje stranim sudovima... O Miloševiću mislim najgore, ali ovde ste mu ponudili nešto što niste ispoštovali. Na žalost to vaše nudjenje obećanja koje niste ispoštovali nije se završilo samo na Miloševiću. Isto ste uradili prema srpskom narodu kad ste došli na vlast. Kritika Miloševića da nije razumeo kontekst i vreme u kome živi isto važi i za demokratsku opoziciju kad ste došli na vlast. Niste bili dorasli trenutku ni istorijskoj ulozi koju ste trebali da odigrate. Pozdrav od bivšeg simpatizera. Veliko razočarenje.

Koliko je zastranio taj čovek možemo samo da zamislimo ako se vratimo na sam početak rasturanja SFRJ. Zamislite samo koliko bi se života sačuvalo da je Sloba prihvatio konfederaciju koju su predlagali Slovenija i HR. Kosovo bi sigurno bilo u sastavu Srbije jer im nitko ne bi oduzimao autonomnost pokrajine, svi privredni objekti bili bi sačuvani, a konfederacija YU bila bi snažna država, kako privredno, kako sportski, kako društveno. I na kraju moj sestrić kojeg su mobilizovali 91 i koji je poginuo u HR iste godine a da vjerovatno nije znao zbog čega su ga odveli iz Beograda na ratište i zbog čega je poginuo.

prošlo je 20 godina, čime se mi mlatimo?