Korona - bolest za siromašne?

Da, veoma dobra zapažanja. Čistači, vozači, radnici u prodavnicama, u proizvodnji, oni su najsiromašniji, a praktično rade najvažnije poslove. Ko će da se zabrine ako jedan bankar ili softveraš kao ja ne dođe na posao? Za razliku od toga, ako čistači i vozači ili dobavljači hrane prestanu da rade, civilizacija propada u roku od deset dana. Mogli su se čuti vapaji milijardera i zahtevi da se ekonomija "otvori", da se ljudi vrate na posao. Tu se jasno vidi ko su oni koji stvaraju vrednost za te milijardere, koji se posle busaju u grudi da su to "njihove pare" i da ne treba da plaćaju porez i najradije bi da im radnici rade za džabe.

pre je pisalo ZA BOGATE

Pa naravno da je za siromašne zato je taj virus i pušten planski da bi što više pomrlo siromašnih i naročito penzionera da ih se što više skine sa budžeta da bi ovim vlastodržaca ostalo što više u džepovima.

Da nije bilo pandemije, nikada se ne bih vratio u zavičaj da nastavim da živim. Malo po malo, prođe tri meseca, a ja Švajcarsku gde sam živeo 10 godina, polako gubim iz sećanja...

Nije li jasno da naša borba mora da bude društvena? Da je naš zadatak (…) čuvati siromašne?

I u tekstu se primećuje da nije reč o siromaštvu to jest o socijalnoj jednakosti i pravdi, nego o sreći kao osnovi gradjanskog statusa. Kako samo opisaše kolekciju bolesti, poremećaja ili stanja od dijabetesa, srčanog ritma, krvnog pritiska, gojaznost, kroz ono jedno psihičko. Defintivno će se ljudi deliti na alfe, bete, game, delte, kao one koji su srećni i na one kojima su potrebni medikamenti. Ovo je konačno pa opet i nešto zajedničko i za SAD i EU i to sred razilaženja, jer je bar jedan američki senator podržao takozvano ukidanje policija, nazvavši kriminal mentalnom bolešću i da se to ne može rešavati policijom ili metodama sile i fizičke prinude. Sada je na farmaceutskim kompanijama da odluče da li će da sade marihuanu ili bulke to jest šta je isplativo kao sirovina za isporuku sreće potrebne za gradjanski status.

Realan clanak.

Bilo i biće.

Da nije bilo pandemije, nikada se ne bih vratio u zavičaj da nastavim da živim. Malo po malo, prođe tri meseca, a ja Švajcarsku gde sam živeo 10 godina, polako gubim iz sećanja...

Pa naravno da je za siromašne zato je taj virus i pušten planski da bi što više pomrlo siromašnih i naročito penzionera da ih se što više skine sa budžeta da bi ovim vlastodržaca ostalo što više u džepovima.

I u tekstu se primećuje da nije reč o siromaštvu to jest o socijalnoj jednakosti i pravdi, nego o sreći kao osnovi gradjanskog statusa. Kako samo opisaše kolekciju bolesti, poremećaja ili stanja od dijabetesa, srčanog ritma, krvnog pritiska, gojaznost, kroz ono jedno psihičko. Defintivno će se ljudi deliti na alfe, bete, game, delte, kao one koji su srećni i na one kojima su potrebni medikamenti. Ovo je konačno pa opet i nešto zajedničko i za SAD i EU i to sred razilaženja, jer je bar jedan američki senator podržao takozvano ukidanje policija, nazvavši kriminal mentalnom bolešću i da se to ne može rešavati policijom ili metodama sile i fizičke prinude. Sada je na farmaceutskim kompanijama da odluče da li će da sade marihuanu ili bulke to jest šta je isplativo kao sirovina za isporuku sreće potrebne za gradjanski status.

Da, veoma dobra zapažanja. Čistači, vozači, radnici u prodavnicama, u proizvodnji, oni su najsiromašniji, a praktično rade najvažnije poslove. Ko će da se zabrine ako jedan bankar ili softveraš kao ja ne dođe na posao? Za razliku od toga, ako čistači i vozači ili dobavljači hrane prestanu da rade, civilizacija propada u roku od deset dana. Mogli su se čuti vapaji milijardera i zahtevi da se ekonomija "otvori", da se ljudi vrate na posao. Tu se jasno vidi ko su oni koji stvaraju vrednost za te milijardere, koji se posle busaju u grudi da su to "njihove pare" i da ne treba da plaćaju porez i najradije bi da im radnici rade za džabe.

Nije li jasno da naša borba mora da bude društvena? Da je naš zadatak (…) čuvati siromašne?

pre je pisalo ZA BOGATE

Bilo i biće.

Realan clanak.