"Dete umrlo pre nego što je rođeno": Neverovatni podaci o slučajevima nestalih beba

Nisu nama potrebni neprijatelji.

Ovo je strašno! Kao majka ne mogu ni da zamislim kroz šta su ti jadni roditelji prošli. Dok ovo čitam,prosto mi ključa čitav organizam i razmišljam na šta bih sve bila spremna da isteram istinu! Pitam se da li ovi jadni ljudi od šoka ili nemoći nisu mogli onda više da urgiraju. Za ove “lekare” i ostalu bagru samo smrtna kazna!

I onda slusas udbaske bajke kako je pod Titom bila uredjena drzava.

Da su meni ukrali bebu, napravio bih haos u porodilistu, glave bi letele.

Jadni ljudi, dva puta prolaze kroz pakao. Prvi put kada su prezalili dete koje je navodno umrlo i sada kada saznaju da im je dete oteto, da ga nikad nisu videli i da ne znaju gde je.

Živim u Zemunu, supruga u martu 1982. g. postaje trudna, a kćerka nam ima već skoro deset godina. Tokom čitave trudnoće supruga je redovno odlazila na sve potrebne medicinske kontrole i svi nalazi su joj bili apsolutno uredni. U septembru supruga odlazi na porođaj, koji je obavljen bez ikakvih problema. Porođaj je obavljen u zemunskoj bolnici. Lekari koji su obavljali porođaj odmah joj odnose tek rođeno žensko dete u drugu prostoriju, bez da ga je supruga i videla. Posle pola sata joj saopštavaju da je beba rođena sa izuzetno velikim malformacijama i da je to bio razlog što joj bebu nisu pokazivali nakon porođaja, da je ne bi uznemirili i tom prilikom su joj savetovali da joj bebu ni ne pokazuju iz istog razloga. To saznanje nam je u velikoj meri unazadilo naš celokupni budući živo, a spas u tome je bila naša kćerka, a posle dve godine, sin koji se je rodio ali ovaj put u porodilištu u Višegradskoj ulici u Beogradu. Inače supruga i ja smo doktori nauka i oboje smo, do odlaska u penziju, bili profesori beogradskog Univerziteta. Ovo kazivanje Prof. Dr G. Belojevića je, posle 37 godina od opisanog nemilog događaja, ponovo u nama izaziva osećaj tuge u veliku sumnju da i mi nismo bili žrtve trgovine bebama, koja je u ovom članku opisana.

Kako je moguce da se vec dvadesetak godina javno prica o tome, dvadesetak godina se bebe i dalje kradu, dvadesetak godina su u tim ustanovama iste babice, isti lekari, pred nasim nosom zlocinci deluju bez pardona i ni jedan drzavni organ nije sposoban da im stane u kraj. Ljudi koji sede u drzavnim foteljama i cija je duznost da se pozabave tim problemom su zapravo saucesnici zlocina. Kakvi smo to drustvo, razvili smo mafijaske mreze u svim drustvenim segmentima, kakvi smo to ljudi!

zato u finskoj se ne odvajas od bebe ni sekunda ....sve vreme od kada se rodila beba je i bila sa nama ....dosli su da pitaju da li hocemo da se mama odmori da uzmu bebu mi smo odbili...preko noci samo nekoliko sati...dobije se soba i tu su oba roditelja ...musko plati kao da je u boljem hotelu ... a mama nista...

ubistvo, silovanje, ratni zločin, izdaja zemlje... - za sva najteža krivična dela mogu da se nađu i otežavajuće i olakšavajuće okolnosti, a kazne predviđene modernim zakonodavstvima (od dugogodišnjeg, preko doživotnog zatvora, do smrtne kazne) su uglavnom doovljne da se i najteži među zloćinima adekvatno sankcionišu u civilizovanom društvu.

ALI OVO....!!!! Nema tog zakonodavstva koje bi me ograničilo u JAKO kreativnom kažnjavanju monstruma koji su bili uključeni u ovaj organizovan dugogodišnji zločin! Van svakog običaja i prava, u ovom slučaju bih kazne proširio i na potomstvo i naslednike neljudi koji su bili umešani. I to bi se odnosilo na sve: babice, lekare, matičare, policiju, kao i na decu i unuke onih koji su zbog sitne materijalne koristi organizovano uništavali živote hiljadama porodica. Uh, vreme je božićnog posta, a meni se strašne misli motaju po glavi i još se naslađujem šta bih im sve radio....

Ne verujem sta čitam. Pogotovo zadnju rečenicu. Dal moguce

Kradja beba seze od Titove Jugoslavije, u organizaciji vrha drzave. Da li je prekinuta do danasnjeg dana?

Da li se ovo dešavalo i u Sloveniji i Hrvatskoj ili samo u Srbiji i možda u BiH, baš me zanima...

Hoće li se rešiti sudski ti nemili događaji?

Interesantno je da je ovo bio skandal i u Spanij. Za vreme Frankove Spanije su se desavale iste stvari i hiljade beba je nestalo na slican nacin, mahinacijama u porodilistu. Sad je pitanje da li su deca data/izvezena na usvajanje ili su nesrecne bebe iskoriscene za satanisticke rituale.

U Britaniji, iako imam jako lose misljenje o njihovom zdravstvu a pogotovo bolnicama, dete kakonse rodilo, ni jednog sekunda nije bilo odvojeno od nas. Proveli smo 2 dana u porodilistu i bebica je sve vreme bila sa nama.

I onda slusas udbaske bajke kako je pod Titom bila uredjena drzava.

Da su meni ukrali bebu, napravio bih haos u porodilistu, glave bi letele.

ubistvo, silovanje, ratni zločin, izdaja zemlje... - za sva najteža krivična dela mogu da se nađu i otežavajuće i olakšavajuće okolnosti, a kazne predviđene modernim zakonodavstvima (od dugogodišnjeg, preko doživotnog zatvora, do smrtne kazne) su uglavnom doovljne da se i najteži među zloćinima adekvatno sankcionišu u civilizovanom društvu.

ALI OVO....!!!! Nema tog zakonodavstva koje bi me ograničilo u JAKO kreativnom kažnjavanju monstruma koji su bili uključeni u ovaj organizovan dugogodišnji zločin! Van svakog običaja i prava, u ovom slučaju bih kazne proširio i na potomstvo i naslednike neljudi koji su bili umešani. I to bi se odnosilo na sve: babice, lekare, matičare, policiju, kao i na decu i unuke onih koji su zbog sitne materijalne koristi organizovano uništavali živote hiljadama porodica. Uh, vreme je božićnog posta, a meni se strašne misli motaju po glavi i još se naslađujem šta bih im sve radio....

Nisu nama potrebni neprijatelji.

Kako je moguce da se vec dvadesetak godina javno prica o tome, dvadesetak godina se bebe i dalje kradu, dvadesetak godina su u tim ustanovama iste babice, isti lekari, pred nasim nosom zlocinci deluju bez pardona i ni jedan drzavni organ nije sposoban da im stane u kraj. Ljudi koji sede u drzavnim foteljama i cija je duznost da se pozabave tim problemom su zapravo saucesnici zlocina. Kakvi smo to drustvo, razvili smo mafijaske mreze u svim drustvenim segmentima, kakvi smo to ljudi!

Kradja beba seze od Titove Jugoslavije, u organizaciji vrha drzave. Da li je prekinuta do danasnjeg dana?

Interesantno je da je ovo bio skandal i u Spanij. Za vreme Frankove Spanije su se desavale iste stvari i hiljade beba je nestalo na slican nacin, mahinacijama u porodilistu. Sad je pitanje da li su deca data/izvezena na usvajanje ili su nesrecne bebe iskoriscene za satanisticke rituale.

Ovo je strašno! Kao majka ne mogu ni da zamislim kroz šta su ti jadni roditelji prošli. Dok ovo čitam,prosto mi ključa čitav organizam i razmišljam na šta bih sve bila spremna da isteram istinu! Pitam se da li ovi jadni ljudi od šoka ili nemoći nisu mogli onda više da urgiraju. Za ove “lekare” i ostalu bagru samo smrtna kazna!

Jadni ljudi, dva puta prolaze kroz pakao. Prvi put kada su prezalili dete koje je navodno umrlo i sada kada saznaju da im je dete oteto, da ga nikad nisu videli i da ne znaju gde je.

zato u finskoj se ne odvajas od bebe ni sekunda ....sve vreme od kada se rodila beba je i bila sa nama ....dosli su da pitaju da li hocemo da se mama odmori da uzmu bebu mi smo odbili...preko noci samo nekoliko sati...dobije se soba i tu su oba roditelja ...musko plati kao da je u boljem hotelu ... a mama nista...

Ne verujem sta čitam. Pogotovo zadnju rečenicu. Dal moguce

Živim u Zemunu, supruga u martu 1982. g. postaje trudna, a kćerka nam ima već skoro deset godina. Tokom čitave trudnoće supruga je redovno odlazila na sve potrebne medicinske kontrole i svi nalazi su joj bili apsolutno uredni. U septembru supruga odlazi na porođaj, koji je obavljen bez ikakvih problema. Porođaj je obavljen u zemunskoj bolnici. Lekari koji su obavljali porođaj odmah joj odnose tek rođeno žensko dete u drugu prostoriju, bez da ga je supruga i videla. Posle pola sata joj saopštavaju da je beba rođena sa izuzetno velikim malformacijama i da je to bio razlog što joj bebu nisu pokazivali nakon porođaja, da je ne bi uznemirili i tom prilikom su joj savetovali da joj bebu ni ne pokazuju iz istog razloga. To saznanje nam je u velikoj meri unazadilo naš celokupni budući živo, a spas u tome je bila naša kćerka, a posle dve godine, sin koji se je rodio ali ovaj put u porodilištu u Višegradskoj ulici u Beogradu. Inače supruga i ja smo doktori nauka i oboje smo, do odlaska u penziju, bili profesori beogradskog Univerziteta. Ovo kazivanje Prof. Dr G. Belojevića je, posle 37 godina od opisanog nemilog događaja, ponovo u nama izaziva osećaj tuge u veliku sumnju da i mi nismo bili žrtve trgovine bebama, koja je u ovom članku opisana.

Hoće li se rešiti sudski ti nemili događaji?

Da li se ovo dešavalo i u Sloveniji i Hrvatskoj ili samo u Srbiji i možda u BiH, baš me zanima...

U Britaniji, iako imam jako lose misljenje o njihovom zdravstvu a pogotovo bolnicama, dete kakonse rodilo, ni jednog sekunda nije bilo odvojeno od nas. Proveli smo 2 dana u porodilistu i bebica je sve vreme bila sa nama.