Sve više roditelja o kojima deca ne žele da brinu VIDEO

Svako dobije ono što je posejao. Tako je i sa decom.

Nemojm o odmah osudjivati. Tu postoji jedan veliki problem. Kako starog penzionera koji ima 20000 penzije izdrzavati sa minimalcem od 27000 dinara kad je staracki dom 50000 dinara. Kako ga izdrzavati ako svakog dana radis po 12 sati. Kako se ozeniti ako u kuci imas jednog starog i nepokretnog. Po meni je tu drzava najvise zatajila.

Realno, za starije ljude je i bolje da budu u domu, okruzeni svojom generacijom, gde imaju konstantnu negu, a pritom deca mogu da zive svoje zivote i vode brigu o sebi i svom potomstvu.
Ja prvi necu imati nista protiv da odem u staracki dom, ako me zdravlje izneveri ili neki drugi splet okolnosti.

E sad, takodje nije u redu da vam se roditelji pate a da vi prstom ne mrdate...

I ovo je jedan od razloga zasto treba da nestanemo, a i hocemo.

Mater koja me je ostavila a otac koji me je tukao i nista u zivotu pametno posavetovao zasluzuju da ja brinem o njima?

imas nepokretnog ili slabo pokretnog roditelja. muz i zena rade po 8, 9, 10 sati dnevno. dete malo, u skoli ili vrticu. kako onda izgleda briga o roditelju i kako je sprovesti kad ni svom detetu ne mozes da posvetis vreme? ako ga stavis u dom, tu su narodne mase da ti kazu da si sk*t. gde je resenje??

Tuzno...

Možda zvuči surovo, ali na ovome svetu ima svakakvih roditelja i nisu svi zaslužili da se deca brinu o njima. Na kraju svako žanje onako kako je sejao.
Na žalost, govorim iz iskustva.

Nedavno je Centar za socijalni rad nakon lečenja morao da zbrine šezdesettrogodišnjeg muškarca, iako ima petoro dece.

Ako nijedno od petoro dece nece da mu pomogne onda je problem u njemu, mora da je bio divan otac. Deca sve pamte posebno fizicko i psihičko maltretiranje.

Klasično moralisanje. Kako deca da zbrinjavaju nepokretne roditelje u uslovima kada rade po 10 sati dnevno a imaju i svoju decu. Ovo je socijalno i društveno pitanje a ne pitanje za pojedinca. Podtali smo nehumano društvo uz istovremenu naročitu sklonost ka moralisanju.

Svi imamo osećaj sažaljenja prema nemoćnim starcima, odmah u njima vidimo nekog svog, ali zašto !? Starci nisu takvi oduvek i nisu postali takvi nenadano. Svi znamo da ćemo ostariti, i svi starci imaju iza sebe ceo život. Koji god da je razlog zašto ih rođena deca zapostavljaju, da li su to zaslužili nekakvim činjenjem ili nečinjenjem, sami su sebi to "zaradili". Moji roditelji imaju mnogo mana od kojih su neke baš velike, i imam štošta da im prigovorim o greškama koje su činili tokom mojeg odrastanja, ali i pored toga oni pored mene živog i zdravog neće oskudevati, biće zbrinuti najbolje što mogu da im priuštim. Čime ljudi zasluže da ih rođeni odbace, mora da je nešto gadno.

A mogu li ta deca da brinu za svoju decu? To se niko je pita. Doduse, ima I svakakvih roditelja I svakakve dece.

Mora se znati vise o nekoj porodici da bi se donosila presuda. Ima starih ljudi koji se deci mesaju u zivot i posle njihove 4-te decenije. Meni majka iza ledja pravi probleme, jedva cekam da nekako zavrsim porodicno gradjenu kucu pa da pobegnem od nje. Sto se mene tice moze da bira svoj stan i relativno jaku penziju ili staracki dom, sa mnom ne moze da zivi.

Meni je majka u mladosti zivot urnisala, pakao sam preživeo sa njom. Međutim, kako se razbolela i onemoćala ipak joj nisam okrenuo leđa. Dok sam mogao brinuo sam o njoj, sad sam je smestio u najbolji mogući starački dom. Iako je obilazim na drugi-treći dan, opet mi ju je žao jer nema goreg kad se bolest i starost udruže.

Jeste ubisese od posla i velikih plata, ljudi moraju decu da hrane a sedeci kod roditelja i uzdrzavajuci roditelje nisu u stanju da misle o svojoj porodici, na kraju svi ovi danasnji stari cast izuzecima su odgovorni za ovo stanje danas, to se mora reci i to nije sramota

Meni je majka u mladosti zivot urnisala, pakao sam preživeo sa njom. Međutim, kako se razbolela i onemoćala ipak joj nisam okrenuo leđa. Dok sam mogao brinuo sam o njoj, sad sam je smestio u najbolji mogući starački dom. Iako je obilazim na drugi-treći dan, opet mi ju je žao jer nema goreg kad se bolest i starost udruže.
(Lege artis, 14. februar 2019 22:26)

Ti si dobar čovek.
I u svakom smislu zdrav.

Sve si rekao što je trebalo reći.

Pobrali smo izgleda sve najgore sa obe hemisfere, istočnjačku usijanu glavu i zapadnu bezosećajnost, u najgoroj kombinaciji...

Imam drugaricu koja je poreklom iz jednog sela iz istocne Srbije i koju je sramota njenih roditelja. Zavrsila je fakultet, zivi i radi u Beogradu, a roditelje vidja dva puta godisnje i ne voli da govori o svom poreklu. Mnoge devojke kod nas imaju ovaj problem.

Slazem sa sa jednim ranijim komentarom da je to tragedija drustva, ali ne iz istih razloga. Odavno je ljudska civilzacija napredovala od plemenske zajednice gde se proces zivota odvijao unutar iste pecine. Roditeljska duznost je da osposobi dete da odraste zdravo i da se osamostali. Posle toga roditeljska duznost u teoriji prestaje. Nazalost u stvarnosti vecina mladih ljudi nemaju uslove za osamostaljenje pa se stvori dugorocna simbioza koja na kraju cesto zavrsi kao sto ovaj clanak govori. Ne postoji nikakva zakonska osnovica za kaznjavanje odraslih ljudi sto ne vode racuna o svojim roditeljima - jednostavno jer to nije njihova duznost. Njihova duznost je da vode racuna o svojoj deci... a to sto su se roditelji nasli u teskoj situaciji je njihova vlastita odgovornost i odgovornost drustva. Sve ostalo su emocije...

To se zove tragedija jednog društva.

Takvu "decu" treba zakonom kažnjavati po kratkom postupku.
Prinudni rad u staračkim domovima bar godinu dana, dok im radno mesto miruje.

@ Brkajlo : zapadnu bezosecajnost???? hahahaha jesi li ti ikada izasao iz srbije i otisao na taj zapad? ccccc

Da li mogu da očekuju bolje kad oni ostare? Možda će doći iz d...a u glavu, samo tada će već biti kasno!

Ali se zato uredno pojave za nasledstvo.

Takvu decu treba isključiti od prava nasledjivanja.

Lako je pričati o tome kada niste u takvoj situaciji. ja imam dva nepokretna roditelja. oni ne žele u starački dom, dvoje dece jedan student, a drugi je srednjoškolac. plaćamo ja i brat zenu koja brine o njima 8 sati 30.000din, fizioterapeta isto toliko. radim po 10 i više sati ja moju decu vise ne vidjam. To je više neodrživo i finansijski i psihički. Zapostavio sam sopstvenu decu, sopstveni život i na kraju i svoj zdravlje na kraju. pri tome ni ta nega koju ja pružam njima je nije ni profesionalna i nije odgovarajuća. zato za stara i nemoćne je jedino ispravno resenje starački dom. Ja sam zato jos sada napisao izjavu i overio kod notara da ako sutradan ne budem sposoban za samostalni život da želim jedino u starački dom. Moja deca sutra dan treba da brinu o svojoj deci a ne o meni.

Ako lepo odgajas i vaspitavas decu, ona te nece zapostaviti. Sa druge strane, postoji i zakon koji je jasan - deca moraju da izdrzavaju roditelje, a ako to ne cine, roditelji moraju da ih tuze i onda sud naredi izdrzavanje. Ali roditelji to nece da urade i onda ispada da je drustvo lose. Pa ne mislite valjda da ce komsije da vam cuvaju roditelje? Na zapadu izbacis dete iz kuce sa 18 godina, jer znaju da ces ti njih da izbacis cim napune 65. Sve je u vaspitanju, zato gledajte da decu vaspitate kako valja, da bi vas gledali kad ostarite.

Sad država treba da se meša jer niste bili sposobni da vaspitate svoju decu...

Na Balkanu je još uvijek mnogo toga zasnovano na običajnom pravu, a vremena se mijenjaju. Mladi odlaze u Njemačku, stari ostaju. Ko da se brine? Najrealnije i najbezolnije rješenje je starački dom i tu bi država morala dati neke subvencije, da se sa penzijom može otići u starački dom. I sve riješeno.

Niste upoznati da veliki broj tih starih ljudi po selima ne bi izasao iz svojih udzerica ni za zivu glavu. Nece u grad, o starackom domu i da ne pricamo.
Ne moze niko da napusti posao i porodicu da bi sedeo pored njih.
Znam ljude koji su u inostranstvu i ne znaju sta da rade. Hoce da plate da ih neko cuva ali ne nalaze zainteresovane.
Da ne govorimo o alkoholizmu po nasim selima.
A da ima i dece koja samo glumataju da ih je briga, ima.

Gospodo za starost se priprema i na vreme misli ima,ona kletva dabogda čekao od dece, imam 53 godine, i žive roditelje koji žive na selu,i koji su se za starost pripremili ja još uvek kod njih idem kao gost sve imaju, od njih sam naučio da se za starost na vreme priprema.

Мој старији брат, иначе 35-годишњак без скоро па дана радног стажа, за своје егзистенцијално беспуће, незапосленост и психичке тегобе криви нашег оца. Практично цело одрастање нас двојице обележено је очевом дреком, психичким и физичким насиљем, нарогушеним гаргојл-погледима, вређањима, презиром, пљувањем по нашој мајци (иначе надреално оданој супрузи и домаћици, која му је преко свега тога прелазила)... И мене је прилично девастирао, иако сам, додуше, одскора завршио докторске, и већ неко време зарађујем. Не мрзим га, он нас је донео на свет, и потом деценијама теглио, жртвовао се, али... Шта ако је неко ко је управо требало први да ти се нађе и да те највише разуме био управо најтеже г. према теби? Данас немам неку изражену емпатију према његовим здравственим проблемима, превише злог сам му запамтио. Волим га и захвалан сам му на свем ринтању, али нећу га се сећати са нежношћу.

Nadam se da kad ja budem dosao u te staracke godine da ce eutanazija biti legalizovana. Ne bih hteo da budem na grbaci svojoj deci kao sto su moji roditelji bili meni. Deca se ne radjaju da bi bili robovi svojih roditelja u starosti nego da zive svoj zivot.

Svi mi kad ostarimo treba sami da odemo u starački dom jer to je neki najnormalniji sled događaja da kad čovek onemoća treba mu pomoć, često i stručna zdravstvena usluga. Deca to ne mogu da pruže i nije ni fer tražiti od njih da 24 sata brinu o staroj osobi dok se u domu osoblje smenjuje na 8 sati. Deca treba da se što više posvete svojoj deci i porodici i to je opet prirodan sled događaja. Druga je stvar (i problem) kakvi su uslovi u današnjim staračkim domovima i zašto se to u Srbiji doživljava tako tragično ako neko mora u dom.
Naravno, oni koji vole svoje stare posećivaće ih i u domu ili uzimati kod sebe povremeno, ali ne po cenu da briga o starima ugrozi funkcionisanje njihove nove porodice. Tako nekako ja to vidim.

Lepo su ih vaspitali, sta drugo reći!
(ne odnosi se na extremne slučaje)

Moj brat i ja, živimo u istom gradu, on u svom stanu i na stalnom poslu, ja sa majkom godinama u pretesnom ćumezu, zarađujem na crno za preživljavanje. Majka tri godine malo malo pa u bolnici po par dana, nijednom je nije obišao, nijedan lek nije platio. Za sahranu nije pitao koliko sam platio. Od malih nogu videla se razlika između nas dvojice, ko gleda samo sebe, a ko brine i za druge, tako da prepoznajte to na vreme i ne oslanjajte se puno na loše karaktere, pa nek su vam deca i po sto puta.

Da li nam to Vučić najavljuje vraćanje u XIX vek i sistem porodične zadruge?

Previše kompleksna tema za 1500 karaktera i zato, što se mene tiče-no comment.

Nije samo na jugu nego svuda.

To se zove tragedija jednog društva.

Takvu "decu" treba zakonom kažnjavati po kratkom postupku.
Prinudni rad u staračkim domovima bar godinu dana, dok im radno mesto miruje.
(marija, 14. februar 2019 21:13)

Ti izgleda nisi svestan koliko monstruma ima medju tim "roditeljima",posebno u malim sredinama,gde se sve krije i cuva od javnosti!?

Koliko samo oceva dolazi pijano i onda istuce decu ,zato "sto mu se moze" ili istuce i zenu.

To sto je neko roditelj,ne znaci da apriozi zasluzuje paznju ili pomoc,ako to u zivotu nije zasluzio.
Moja majka je jaka zena,visokih moralnih vrednosti,ali koja se u zivotu najvise bavila sobom i drugim ljudima,samo ne samnom i sestrom.Dobar deo naseg detinjstva je prespavala u depresiji,a unuke vidja samo kada je namenski pozovemo. Svoju savest umiruje,tako sto pronalazi razlicite bolesnike po siroj okolini,te se bavi njima,umesto unucima,sto je sasvim ok,ali to joj ne daje za pravo da bilo sta ocekuje od nas.
Ok,vidjamo se povremeno,ali se tu sve i zavrsava.
Nas otac,sa druge strane,takodje se nije bavio nama,ali je to kompezovao davanjem novca.Caki danas u dobroj meri novcano zavisimo od njega,posto radimo u porodicnoj firmi,u kojoj se jednako ne bavi nama,posto smo valjda manje vredni ili sta vec,vec favorizuje tudju decu,od zene sa kojom je u braku.
Svi znamo da ce doci vreme kada cemo mu trebati,ali tu biti necemo...

Sto se eventualnog nasledstva tice,tu planiramo da otmemo sto je vise moguce !

Kako poseješ, tako ćeš i žnjeti!

@Pera Nije tačno da ne postoji zakonska obaveza da se brine o roditeljima. Postoji, ali reda radi, jer nema propisane sankcije ako se ne držiš tog zakona.

Samo NA JUGU SRBIJE? Pa, ili taj jug ništa ne valja ili je nekome stalo samo do tog dela Srbije. Predsednik je PRVO otišao na jug Srbije, znači da je najbolji kraj. Kako li je u gudurama ostale Srbije?

Углавном се ради о саможивој деци, мислим на оне који су из села отишли у град и глуме велеграђане а далеко им постало село заборавили да неко тамо постоји. Они који су преко бар финансијски збрину родитеље. Ти пензионери чак још и чувају унуке часте и деле пензију, а кад то не могу више онда ко их шиша. Па доћи ће време кад и деца остаре и сигуран сам да ће та генерација осетити у потпуности све недаће старости.

To se zove tragedija jednog društva.

Takvu "decu" treba zakonom kažnjavati po kratkom postupku.
Prinudni rad u staračkim domovima bar godinu dana, dok im radno mesto miruje.

Ali se zato uredno pojave za nasledstvo.

Takvu decu treba isključiti od prava nasledjivanja.

I ovo je jedan od razloga zasto treba da nestanemo, a i hocemo.

Pobrali smo izgleda sve najgore sa obe hemisfere, istočnjačku usijanu glavu i zapadnu bezosećajnost, u najgoroj kombinaciji...

Ako lepo odgajas i vaspitavas decu, ona te nece zapostaviti. Sa druge strane, postoji i zakon koji je jasan - deca moraju da izdrzavaju roditelje, a ako to ne cine, roditelji moraju da ih tuze i onda sud naredi izdrzavanje. Ali roditelji to nece da urade i onda ispada da je drustvo lose. Pa ne mislite valjda da ce komsije da vam cuvaju roditelje? Na zapadu izbacis dete iz kuce sa 18 godina, jer znaju da ces ti njih da izbacis cim napune 65. Sve je u vaspitanju, zato gledajte da decu vaspitate kako valja, da bi vas gledali kad ostarite.

Jeste ubisese od posla i velikih plata, ljudi moraju decu da hrane a sedeci kod roditelja i uzdrzavajuci roditelje nisu u stanju da misle o svojoj porodici, na kraju svi ovi danasnji stari cast izuzecima su odgovorni za ovo stanje danas, to se mora reci i to nije sramota

Sad država treba da se meša jer niste bili sposobni da vaspitate svoju decu...

Svako dobije ono što je posejao. Tako je i sa decom.

Lepo su ih vaspitali, sta drugo reći!
(ne odnosi se na extremne slučaje)

Imam drugaricu koja je poreklom iz jednog sela iz istocne Srbije i koju je sramota njenih roditelja. Zavrsila je fakultet, zivi i radi u Beogradu, a roditelje vidja dva puta godisnje i ne voli da govori o svom poreklu. Mnoge devojke kod nas imaju ovaj problem.

Da li mogu da očekuju bolje kad oni ostare? Možda će doći iz d...a u glavu, samo tada će već biti kasno!

Slazem sa sa jednim ranijim komentarom da je to tragedija drustva, ali ne iz istih razloga. Odavno je ljudska civilzacija napredovala od plemenske zajednice gde se proces zivota odvijao unutar iste pecine. Roditeljska duznost je da osposobi dete da odraste zdravo i da se osamostali. Posle toga roditeljska duznost u teoriji prestaje. Nazalost u stvarnosti vecina mladih ljudi nemaju uslove za osamostaljenje pa se stvori dugorocna simbioza koja na kraju cesto zavrsi kao sto ovaj clanak govori. Ne postoji nikakva zakonska osnovica za kaznjavanje odraslih ljudi sto ne vode racuna o svojim roditeljima - jednostavno jer to nije njihova duznost. Njihova duznost je da vode racuna o svojoj deci... a to sto su se roditelji nasli u teskoj situaciji je njihova vlastita odgovornost i odgovornost drustva. Sve ostalo su emocije...

Nedavno je Centar za socijalni rad nakon lečenja morao da zbrine šezdesettrogodišnjeg muškarca, iako ima petoro dece.

Ako nijedno od petoro dece nece da mu pomogne onda je problem u njemu, mora da je bio divan otac. Deca sve pamte posebno fizicko i psihičko maltretiranje.

@ Brkajlo : zapadnu bezosecajnost???? hahahaha jesi li ti ikada izasao iz srbije i otisao na taj zapad? ccccc

Углавном се ради о саможивој деци, мислим на оне који су из села отишли у град и глуме велеграђане а далеко им постало село заборавили да неко тамо постоји. Они који су преко бар финансијски збрину родитеље. Ти пензионери чак још и чувају унуке часте и деле пензију, а кад то не могу више онда ко их шиша. Па доћи ће време кад и деца остаре и сигуран сам да ће та генерација осетити у потпуности све недаће старости.

To se zove tragedija jednog društva.

Takvu "decu" treba zakonom kažnjavati po kratkom postupku.
Prinudni rad u staračkim domovima bar godinu dana, dok im radno mesto miruje.
(marija, 14. februar 2019 21:13)

Ti izgleda nisi svestan koliko monstruma ima medju tim "roditeljima",posebno u malim sredinama,gde se sve krije i cuva od javnosti!?

Koliko samo oceva dolazi pijano i onda istuce decu ,zato "sto mu se moze" ili istuce i zenu.

To sto je neko roditelj,ne znaci da apriozi zasluzuje paznju ili pomoc,ako to u zivotu nije zasluzio.
Moja majka je jaka zena,visokih moralnih vrednosti,ali koja se u zivotu najvise bavila sobom i drugim ljudima,samo ne samnom i sestrom.Dobar deo naseg detinjstva je prespavala u depresiji,a unuke vidja samo kada je namenski pozovemo. Svoju savest umiruje,tako sto pronalazi razlicite bolesnike po siroj okolini,te se bavi njima,umesto unucima,sto je sasvim ok,ali to joj ne daje za pravo da bilo sta ocekuje od nas.
Ok,vidjamo se povremeno,ali se tu sve i zavrsava.
Nas otac,sa druge strane,takodje se nije bavio nama,ali je to kompezovao davanjem novca.Caki danas u dobroj meri novcano zavisimo od njega,posto radimo u porodicnoj firmi,u kojoj se jednako ne bavi nama,posto smo valjda manje vredni ili sta vec,vec favorizuje tudju decu,od zene sa kojom je u braku.
Svi znamo da ce doci vreme kada cemo mu trebati,ali tu biti necemo...

Sto se eventualnog nasledstva tice,tu planiramo da otmemo sto je vise moguce !

Mater koja me je ostavila a otac koji me je tukao i nista u zivotu pametno posavetovao zasluzuju da ja brinem o njima?

Klasično moralisanje. Kako deca da zbrinjavaju nepokretne roditelje u uslovima kada rade po 10 sati dnevno a imaju i svoju decu. Ovo je socijalno i društveno pitanje a ne pitanje za pojedinca. Podtali smo nehumano društvo uz istovremenu naročitu sklonost ka moralisanju.

Mora se znati vise o nekoj porodici da bi se donosila presuda. Ima starih ljudi koji se deci mesaju u zivot i posle njihove 4-te decenije. Meni majka iza ledja pravi probleme, jedva cekam da nekako zavrsim porodicno gradjenu kucu pa da pobegnem od nje. Sto se mene tice moze da bira svoj stan i relativno jaku penziju ili staracki dom, sa mnom ne moze da zivi.

Tuzno...

A mogu li ta deca da brinu za svoju decu? To se niko je pita. Doduse, ima I svakakvih roditelja I svakakve dece.

Možda zvuči surovo, ali na ovome svetu ima svakakvih roditelja i nisu svi zaslužili da se deca brinu o njima. Na kraju svako žanje onako kako je sejao.
Na žalost, govorim iz iskustva.

Nemojm o odmah osudjivati. Tu postoji jedan veliki problem. Kako starog penzionera koji ima 20000 penzije izdrzavati sa minimalcem od 27000 dinara kad je staracki dom 50000 dinara. Kako ga izdrzavati ako svakog dana radis po 12 sati. Kako se ozeniti ako u kuci imas jednog starog i nepokretnog. Po meni je tu drzava najvise zatajila.

imas nepokretnog ili slabo pokretnog roditelja. muz i zena rade po 8, 9, 10 sati dnevno. dete malo, u skoli ili vrticu. kako onda izgleda briga o roditelju i kako je sprovesti kad ni svom detetu ne mozes da posvetis vreme? ako ga stavis u dom, tu su narodne mase da ti kazu da si sk*t. gde je resenje??

Realno, za starije ljude je i bolje da budu u domu, okruzeni svojom generacijom, gde imaju konstantnu negu, a pritom deca mogu da zive svoje zivote i vode brigu o sebi i svom potomstvu.
Ja prvi necu imati nista protiv da odem u staracki dom, ako me zdravlje izneveri ili neki drugi splet okolnosti.

E sad, takodje nije u redu da vam se roditelji pate a da vi prstom ne mrdate...

Svi imamo osećaj sažaljenja prema nemoćnim starcima, odmah u njima vidimo nekog svog, ali zašto !? Starci nisu takvi oduvek i nisu postali takvi nenadano. Svi znamo da ćemo ostariti, i svi starci imaju iza sebe ceo život. Koji god da je razlog zašto ih rođena deca zapostavljaju, da li su to zaslužili nekakvim činjenjem ili nečinjenjem, sami su sebi to "zaradili". Moji roditelji imaju mnogo mana od kojih su neke baš velike, i imam štošta da im prigovorim o greškama koje su činili tokom mojeg odrastanja, ali i pored toga oni pored mene živog i zdravog neće oskudevati, biće zbrinuti najbolje što mogu da im priuštim. Čime ljudi zasluže da ih rođeni odbace, mora da je nešto gadno.

Meni je majka u mladosti zivot urnisala, pakao sam preživeo sa njom. Međutim, kako se razbolela i onemoćala ipak joj nisam okrenuo leđa. Dok sam mogao brinuo sam o njoj, sad sam je smestio u najbolji mogući starački dom. Iako je obilazim na drugi-treći dan, opet mi ju je žao jer nema goreg kad se bolest i starost udruže.
(Lege artis, 14. februar 2019 22:26)

Ti si dobar čovek.
I u svakom smislu zdrav.

Sve si rekao što je trebalo reći.

Nadam se da kad ja budem dosao u te staracke godine da ce eutanazija biti legalizovana. Ne bih hteo da budem na grbaci svojoj deci kao sto su moji roditelji bili meni. Deca se ne radjaju da bi bili robovi svojih roditelja u starosti nego da zive svoj zivot.

Мој старији брат, иначе 35-годишњак без скоро па дана радног стажа, за своје егзистенцијално беспуће, незапосленост и психичке тегобе криви нашег оца. Практично цело одрастање нас двојице обележено је очевом дреком, психичким и физичким насиљем, нарогушеним гаргојл-погледима, вређањима, презиром, пљувањем по нашој мајци (иначе надреално оданој супрузи и домаћици, која му је преко свега тога прелазила)... И мене је прилично девастирао, иако сам, додуше, одскора завршио докторске, и већ неко време зарађујем. Не мрзим га, он нас је донео на свет, и потом деценијама теглио, жртвовао се, али... Шта ако је неко ко је управо требало први да ти се нађе и да те највише разуме био управо најтеже г. према теби? Данас немам неку изражену емпатију према његовим здравственим проблемима, превише злог сам му запамтио. Волим га и захвалан сам му на свем ринтању, али нећу га се сећати са нежношћу.

Kako poseješ, tako ćeš i žnjeti!

Lako je pričati o tome kada niste u takvoj situaciji. ja imam dva nepokretna roditelja. oni ne žele u starački dom, dvoje dece jedan student, a drugi je srednjoškolac. plaćamo ja i brat zenu koja brine o njima 8 sati 30.000din, fizioterapeta isto toliko. radim po 10 i više sati ja moju decu vise ne vidjam. To je više neodrživo i finansijski i psihički. Zapostavio sam sopstvenu decu, sopstveni život i na kraju i svoj zdravlje na kraju. pri tome ni ta nega koju ja pružam njima je nije ni profesionalna i nije odgovarajuća. zato za stara i nemoćne je jedino ispravno resenje starački dom. Ja sam zato jos sada napisao izjavu i overio kod notara da ako sutradan ne budem sposoban za samostalni život da želim jedino u starački dom. Moja deca sutra dan treba da brinu o svojoj deci a ne o meni.

Meni je majka u mladosti zivot urnisala, pakao sam preživeo sa njom. Međutim, kako se razbolela i onemoćala ipak joj nisam okrenuo leđa. Dok sam mogao brinuo sam o njoj, sad sam je smestio u najbolji mogući starački dom. Iako je obilazim na drugi-treći dan, opet mi ju je žao jer nema goreg kad se bolest i starost udruže.

Svi mi kad ostarimo treba sami da odemo u starački dom jer to je neki najnormalniji sled događaja da kad čovek onemoća treba mu pomoć, često i stručna zdravstvena usluga. Deca to ne mogu da pruže i nije ni fer tražiti od njih da 24 sata brinu o staroj osobi dok se u domu osoblje smenjuje na 8 sati. Deca treba da se što više posvete svojoj deci i porodici i to je opet prirodan sled događaja. Druga je stvar (i problem) kakvi su uslovi u današnjim staračkim domovima i zašto se to u Srbiji doživljava tako tragično ako neko mora u dom.
Naravno, oni koji vole svoje stare posećivaće ih i u domu ili uzimati kod sebe povremeno, ali ne po cenu da briga o starima ugrozi funkcionisanje njihove nove porodice. Tako nekako ja to vidim.

Moj brat i ja, živimo u istom gradu, on u svom stanu i na stalnom poslu, ja sa majkom godinama u pretesnom ćumezu, zarađujem na crno za preživljavanje. Majka tri godine malo malo pa u bolnici po par dana, nijednom je nije obišao, nijedan lek nije platio. Za sahranu nije pitao koliko sam platio. Od malih nogu videla se razlika između nas dvojice, ko gleda samo sebe, a ko brine i za druge, tako da prepoznajte to na vreme i ne oslanjajte se puno na loše karaktere, pa nek su vam deca i po sto puta.

Na Balkanu je još uvijek mnogo toga zasnovano na običajnom pravu, a vremena se mijenjaju. Mladi odlaze u Njemačku, stari ostaju. Ko da se brine? Najrealnije i najbezolnije rješenje je starački dom i tu bi država morala dati neke subvencije, da se sa penzijom može otići u starački dom. I sve riješeno.

Samo NA JUGU SRBIJE? Pa, ili taj jug ništa ne valja ili je nekome stalo samo do tog dela Srbije. Predsednik je PRVO otišao na jug Srbije, znači da je najbolji kraj. Kako li je u gudurama ostale Srbije?

@Pera Nije tačno da ne postoji zakonska obaveza da se brine o roditeljima. Postoji, ali reda radi, jer nema propisane sankcije ako se ne držiš tog zakona.

Gospodo za starost se priprema i na vreme misli ima,ona kletva dabogda čekao od dece, imam 53 godine, i žive roditelje koji žive na selu,i koji su se za starost pripremili ja još uvek kod njih idem kao gost sve imaju, od njih sam naučio da se za starost na vreme priprema.

Da li nam to Vučić najavljuje vraćanje u XIX vek i sistem porodične zadruge?

Previše kompleksna tema za 1500 karaktera i zato, što se mene tiče-no comment.

Niste upoznati da veliki broj tih starih ljudi po selima ne bi izasao iz svojih udzerica ni za zivu glavu. Nece u grad, o starackom domu i da ne pricamo.
Ne moze niko da napusti posao i porodicu da bi sedeo pored njih.
Znam ljude koji su u inostranstvu i ne znaju sta da rade. Hoce da plate da ih neko cuva ali ne nalaze zainteresovane.
Da ne govorimo o alkoholizmu po nasim selima.
A da ima i dece koja samo glumataju da ih je briga, ima.

Nije samo na jugu nego svuda.