Izmene u lektiri: Zašto je odbačena Agata Kristi?

Knjige koje moraju da udju u lektiru su 1984 i Zivotinjska farma.

Nemojte slucajno kod dece razvijati istrazivacki duh, jer ko zna mozda pocnu da posmatraju svet oko sebe. Svasta moze da im padne na pamet

Moglo je to i bolje. Recimo izbacio bih knjige Zlocin i kazna, Ana Karenjina, Cekajuci Godoa, Seobe, Dervis i smrt, itd. Razlog - te knjige nisu za prosecnog srednjoskolca. Znam po sebi, uvek sam bio prosecan, krenuo sam da citam "Bestsellere" i popularne naslove, da bih vremenom uvideo da to nije toliko kvalitetno kao recimo gore spomenuti klasici, vremenom sam sam poceo da otkrivam znacaj tih knjiga, neke sam procitao jos kao srednjoskolac, sa gadjenjem, da bih im se kroz par godina vratio i poceo drugacije da ih tumacim. Mislim da u osnovnoj skoli i srednjoj treba motivisati decu da uopste citaju, a to cemo pre svega postici knjigama koje su popularne za sire mase, vremenom ce se uvek doci do klasika, bar deo njih. Kao sa filmovima, gutao sam "trash" filmove kao klinac, a sad, kako starim, cene se sve vise klasici. A ne znam i kako bih neke filmove uopste shvatio kao dete. Klasike treba ostaviti izvan skolskog sistema, pricati o njima, ali ostaviti ih "za odrasle", deca ce sama krenuti ka njima, jer ionako sve sto zele tad je da ih smatramo sebi ravnima, da budu kao zreli ljudi...

Arčibald Rajs - Čujte Srbi, čuvajte se sebe? A da, da jedna generacija srednjoškolaca to pročita i o tome priča na času istorije i književnosti, desila bi se revolucija.

Zašto izbaciti Žila Verna? Njegova dela pobuđuju maštu, istraživanja, kreativne misli...

Nije ni vazno, ionako nam omladina nista vise ne cita....

Za upoznavanje sa krimi žanrom bolje da uvedu Artura Konana Dojla ( priče o Šerloku Holmsu ). Ovo kaže neko ko je veliki fan Agate Kristi.

Кримићи Агате Кристи су једни од бољих у жанру, али су стереотипизирани и немају суштинску уметничку вредност. Умешно написана лака забава којој заиста није место у обавезној лектири.

Agata je izbacena zbog dnevno palanacke politike. Naime, iz Engleske je. A ubacen je Nenadic, i njegov roman sa tematikom iz srednjeg veka- sve u sklopu bildovanja posrnulog patriotizma i fame oko Kosova..

Umesto Agate Kristo ubačen Dobrilo Nenadić? Ako je iko u stanju da mi objasni ikakvu povezanost bio bih mu zahvalan. Inače, da bi deca nešto čitala to nešto mora da bude makar malo interesantno za njihov uzrast. A ako je Agata Kristi morbidna (!?), šta reći za Dostojevskog onda na primer? Mnogo nebuloza. Ali ništa pametnije se nije moglo ni očekivati...

Ja sam sve knjige Agate Kristi pročitao u 1.i 2.razredu gimnazije, jer sam sam to hteo. Dešavalo se da knjigu pročitam za jedan dan. To su zaista najbolje godine za razvijanje interesovanja za taj tip literature, jer je radoznalost baš tada najizraženija.

Agata Kristi je sjajna spisateljica, izuzetni detektivski romani i vrlo čitljivo štivo. Nasuprot tome, umetnička vrednost ovih dela nije velika. To nije štivo za lektiru, nego vikend program koji bi trebalo upražnjavati umesto besmislenih rijaliti programa i alkoholisanih izlazaka.

Ne mogu da verujem da su Zil Verna izbacili. Jedna od najlepsih lektira sto su mogle da budu. 20.000 milja pod morem je toliki klasik da je to nevidjeno da su ga izbacili

Agata Kristi je nepravedno podcenjena kao pisac i žao mi je što nije uvrštena u lektiru za prvi razred gimnazije. Ja sam žena u godinama i mnogo sam čitala, pa mislim da mogu da dam sud o ovoj odluci. Agata Kristi piše lepo, pitko, duhovito i jasno i mislim da je šteta da učenici nemaju priliku da pročitaju i takvu vrstu literature. Ja sam imala privilegiju da njena dela čitam o originalu i mislim da je njena Autobiografija (ne znam da li je ova knjiga prevedena na srpski) spada u red najboljih dela koja sam pročitala. Ali, ne čudi me što za nju nema mesta u lektiri kada je izgleda glavni ključ za odabir srbovanje i lažni mitovi.

Knjige koje moraju da udju u lektiru su 1984 i Zivotinjska farma.
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (Dale Cooper, 8. april 2018 12:10)

Apsolutno se slazem. Ujedeno bih kao "usko specijalizovanu" lektiru u Srbiji dodao jos i "Cujte Srbi" i " Knjiga o Milutinu".
Iakoznam da danasnja omladina tog uzrasta skoro da uopste ne cita nista mimo Instagrama i Fejsbuka.

Gutao sam romane Agate Kristi u srednjoj školi, ali na raspustu. Mislim da im zbog ograničenog prostora nema mesta u lektiri. S druge strane, izbaciti Žila Verna iz lektire je težak promašaj. Argument da njegova dela nisu više SF je glupost. Pa nisu SF već jedan vek.

Zasto ne Orvel u gimnaziji? Pricaju o vaznosti medjupredmetnih kompetencija, a uvode Tolkina. Ne zamerite mi fanovi, volim ga i ja, ali ipak smatram da je Orvel prihvatljiviji.
Inace, pozdrav za izmene, konacno, posle par vekova.

A gde je tu Družina Pere Kvržice?

Ježeva kućica je nešto najljepše što sam pročitao. Uvijek iznova i iznova, kad čitam svojoj djeci, nasmijem se od srca.

Bitno da se drze pisci koje deca ne mogu ni da citaju ni da razumeju, bas me zanima koliko dece od 9 godina zna kakve je boje "sljez", ili ih boli uvce za Nikoletinu Bursaca. Onda neka vrate i price o Titovom detinjstvu, sve je to celina. Da ne govorim o grozomornim tzv bajkama Desanke Maksimovic koje serviraju deci od 7 godina, mracne price depresivne starice. Izgleda da je cilj da svi znaju sta je dolap ali da ne umeju da procitaju ugovor ni zakon o radu, ili da znaju jasnu srpsku rec za "benefit".

Decu prvo treba zainteresovati za knjizevnost a mene su oduvek odbijale ove za mene tad nezanimljive lektire. Obozavao sam da citam Hari Potera ne znam zasto se to ne ubaci u nastavni plan. Zanimljiva je narocito za decu tog uzrasta. Obrazovanje nam je uzasno zastarelo i neefikasno.

@zutokljunac pravo u sustinu! Ja ne znam kojom logikom se vodi ekipa koja odlucuje, ali lektira je kod nas oduvek bila 'streberska'. Mene su roditelji 'navukli' na knjige u osnovnoj skoli, ali 'Lastavicom' (za mladje citaoce - citava 'biblioteka' knjiga za decu) a ne ruskim klasicima i evropskim filozofima. Izbacuju Zila Verna jer se to vise ne smatra fantastikom??? A avantura je zabranjena?? Mrzi me da trazim aktuelni spisak lektire, ali mi je kao klincu bilo sasvim nejasno zasto je od svega sto je Hemingvej napisao bas Starac i more bio lektira - jedina njegova 'dosadna' knjiga. Umesto da se lektira bira tako da naucimo decu da vole pisanu rec, ona postaje elitisticki alat - ko je cita, intelektualac u najavi, ko je ne cita, niza vrsta. I to sve samo da bi ovi sto biraju jedni drugima cestitali.

Obozavam knjige Agate Kristi zbog atmosfere, zbog njenih usputnih zapazanja, zbog nacina na koji opisuje likove, naravno zbog Poaroa....
Takmicila sam se sama sa sobom da pogodim ko je negativac pre kraja knjige, pratila sve serije i filmove u kojima se Herkul Poaro ili mis Marpl trude da otkriju ubicu....

Idealna lektira za danasnju decu koja nemaju strpljenja da citaju 700 strana...

Pitam se, ko se setio da "Doroteja", sa temom iz srednjeg veka, ubaci u obaveznu lektiru... Neki rodoljubac ili neko od 65 godina ko je tako davno imao 15, da se vise i ne seca kako to izgleda....?

Program za srednju skolu za lektire je kriminalan: ej ti da obicnim srednjoskolcima nameces da citaju Tihi Don od 2000 stranica??? Ko li je to normalan smislio?? Ili Vreme Smrti od 1.500 stranica i to u srednjoj skoli (ne govorim o fakultetu)??? Sta, treba deca samo srpski da uce a ostale predmete da batale??? E pa zbog toga nam deca i ne citaju u srednjoj skoli jer im se namecu ruski pisci iz srednjeg veka i ogromne knjige

Gde je Dzordz Orvel sa 1984 i Zivotinjskom farmom, mislim da se elita boji da te knjige citaju deca jer ce se formirati drugacije misljenje... Sustina je: "All in all you just another brick in the wall".

Zil Vern je morao ostati u lektiri.

Zasto je odbacena? Ne postoji nijedan razlog koji mozete da navedete, a da je valjan. Osim umetnicke vrednosti, lektiru treba praviti tako da zainteresuje decu da citaju knjige. Dostojevski, iako ga smatram najboljim piscem svih vremena, ne pripada gimnazijskoj lektiri. Ajde uradite iskrenu anketu koliko dece je procitalo Zlocin i kaznu. Garnatujem manje od 10 odsto. Ja sam ga sa mukom citao u gimnaziji i nisam zavrsio. Tek u 25. godini sam ga procitao sa razumevanjem i bio apsolutno odusevljen. Sa druge strane, ako bi ubacili poneku laksu literaturu, to bi dalo motiv deci da knjige ipak nisu dosadne.

Deco, citajte Borhesa i Beketa, nemojte Dobricu Cosica. Samo nemojte.

Koliko je Agata Kristi povezana sa sedmom umetnošću, filmom, toliko je povezan i roman Dobrila Nenadića "Dorotej", po kome je Zdravko Velimirović 1981. godine snimio izvanredan film. Film je značajan i po ulozi Gojka Šantića, prvoj i jedinoj glavnoj filmskoj roli ovog odličnog glumca.

PS: Nadam se da će učenici današnje reformisane škole da uče i nauče pravilnu upotrebu znaka navoda, i to bez dodatne obuke nastavnika u organizaciji Zavoda za unapređenje vaspitanja i obrazovanja.

PS2: Polaznici osnovne škole su odrasli koji nisu završili osnovnu školu, a deca koja pohađaju osnovnu školu su učenici iliti đaci.

PS3: Zbirka priča Branka Đopića zove se "Bašta sljezove boje". "Jutra sljezove boje" jeste podnaslov koji se odnosi na prvi deo ove zbirke priča.

Ja bih stavio Pekicevo Besnilo da bude poslednja knjiga u srednjoj skoli, mislim da bi to bila jedna od knjiga koja bi uspela novim generacijama da izvuce glave iz telefona bar na neko vreme...

Ovo je dobar tekst.
Voleo bih sto pre da shvatimo da se vremena menjaju, da deca danas nisu ni bolja ni losija nego ranije generacije.
Deca danas zive u svetu koji se toliko brzo menja, pre neki dan sam video decu na livadi voze neke male dronove. Kazu 1500 dinara. Ej, voze dronove? Do onog meca Srbija - Albanija ja nisam ni znao da to postoji.

Ne mogu da se porede sa mojom babom kojoj je vrhunac bio strikanje, mojim tatom koji je neprestano citao knjige i stripove a uskoro nece imati puno veze ni sa mnom koji je proveo puno vremena uz Segu i na livadi igrao fudbal a stative bile torbe.

Poslednja recenica sagovornice je sustina svega.

Moramo da se oslobodimo toga "eee u moje vreme".
Tvoje vreme je tvoje, stvari su bile drugacije, zivot se vodio drugacije. Super je sto uvode Tolkina. Poenta i jeste da DECA CITAJU. Citanje je divna stvar. Ali ukoliko biramo izmedju citanja na silu/bezanja sa casova ili citanje i modernih dela, onda ja mislim da je logicno izabrati ovo drugo.

Samo napred i voleo bih da dodje do velike reforme u obrazovanju, koga zanima ova tema neka pronadje na Guglu sta rade deca u Finskoj. Sve se svodi na igranje, pravljenje raznih stvari, kreativnost, zabavu, pricanje.
Na taj nacin deca mnogo vise uce o zivotu uopste, a ne tako sto nastavnik glumi strogocu a deca jedva cekaju da idu kuci.
Pricam o osnovnoj skoli, koja je ja mislim kljucna za decu.

Nemaju oni petlje da ubace ono što se čita u najboljim privatnim srednjim školama u Engleskoj i Francuskoj - da potiču slobodu duha i razmišljanja, da razvijaju pojedinca a ne bota, da čovek razmišlja kao "ja" a ne kao "mi". Jaka individua je stub svih najrazvijenijih država, gde god se zatire sloboda mišljenja tu vlada kolektivizam i beda. Zato: Markiz de Sad, Don Kihot, Monti Pajton, Društvo mrtvih pesnika, Salindžer, Henri Miler, Vitman....ima toga....ja deco, ja, a ne mi botovi!! :))

Agata je izbacena zbog dnevno palanacke politike. Naime, iz Engleske je. A ubacen je Nenadic, i njegov roman sa tematikom iz srednjeg veka- sve u sklopu bildovanja posrnulog patriotizma i fame oko Kosova..
(kouch, 8. april 2018 12:13)

Preterujes. Nije Tolkin sa Kosova, isto je iz Engleske.

Meni su dve najdraže lektire bile Proces i Zločin i kazna. Ali kada se setim Seoba, Deoba, Lelejske gore...dođe mi sad da plačem od muke. Nismo svi isti, nismo isto zreli u tom dobu, nemamo isti ukus i različito doživljavamo stvari. Tako da je jako teško udovoljiti svačijem ukusu.

Донекле се и слажем, обзиром да је данашњи просечни ученик првог разреда средње школе емотивно зрео као 11-огодишњак од пре 30 година, а романи Агате Кристи су сјајно штиво за младог човега у том узрасту. Таман да мало покрену вијуге.
Е сад, зашто су нам средњошколци емотивно незрели...? То је мало компликованије питање...

Knjige koje moraju da udju u lektiru su 1984 i Zivotinjska farma.
(Dale Cooper, 8. april 2018 12:10)

Dodao bih "Mi" od Zamjatina i Hakslijev "Vrli novi svet".
I ne mora sva lektira biti u programu Srpskog jezika i književnosti. Ove knjige mogu komotno i u Sociologiju da se ubace.

Meni je u srednjoj omiljena knjiga bila Majstor i Margarita,verovatno bi je procitao do kraja i da nisam morao.Kao i Stranac.

Treba izbaciti Kafkin Proces jer i mnogi profesori kazu da su deca premlada za takvo delo i jednostavno nista nema smisla kada se cita u to doba (trecoj godini)

@@_**&

Сећам се књиге бајки Десанке Максимовић, идентичне успомене имам. Дословно сам плакао данима када сам као клинац прочитао неку бајку о дечаку и лабуду, страшно... Чак се нигде није ни помињало некакво насиље или убиство, а ја сам био убеђен да дечак на крају никад више није видео лабуда јер су га неки људи убили, испекли и појели, толико је сугестиван био цео текст, и његов дискурс безнађа и мрака...

Pa realno, sta ce Agata Kristi medju lektirom, nema to neku umetnicku vrednost.

Kako " Antigona" u odlomcima? Pa, knjiga ima oko 120 stranica. Ako je to obimno..

Citam mnogo ali najveci trag su u srednjoj skoli na mene ostavili Stranac,Proces i Dervis i smrt.
Mojapreporuka za srednjoskolce: Lovac u zitu,Zivotinjska farma, Sidarta

"Životinjska farma" je najpoučnija literatura od nekog nobelovca, Orvela. Ako je cilj lektire pouka za život, onda to o-b-a-v-e-z-n-o.

Odlicna ideja odbacena, kao i uvek.

Ubistvo u Orijent Ekspresu Agate Kristi je prva knjiga koju sam procitala na engleskom. Imala sam 14 godina. A bila sam obicno dete, nisam imala privatne profesore, niti sam zivela/putovala po svetu; imala sam engleski u skoli i isla sam 2-3 puta nedeljno na casove u Dom pionira i u Institut u Jovanovoj.
I bila sam odusevljena knjigom. Zapletom, raznolikoscu likova, konceptom pravde, a i radnja se desava u Jugoslaviji ... Danas je to sve jos aktuelnije nego kada sam ja bila dete. Jer danas se vise putuje, danasnja deca ce mnogo cesce dolaziti u kontakt sa ljudima iz celog sveta. Ja bih recimo ostavila Agatu i dodala Prvu damsku detektivsku agenciju Aleksandra Mekol Smita kao paralelu. Da deca nauce nesto o Africi danas. I da se uvedu Murakami, Khaled Hosseini, Pamuk, Markes je valjda vec tu...

PS Trebalo bi da se uvede lektira i na engleskom.

PS2 Tihi Don je jeftina propaganda. Taj period mnogo bolje predstavlja Chevengur genijalnog Andreja Platonova.

Da zakljucim: poenta citanja je sazivljavanje sa drugim ljudima, u drugim vremenima, drugim situacijama i na drugim prostorima. I to treba deci omoguciti, a ne zatvarati ih u torove iskljucivo domacih dela i pisaca.

Nisu zabadava nekada deca čitala tz. omladinsku književnost - izdanja Kadok, Plava ptica, Mark Tvena, Žil Verna, Džeka Londona.
Danas se zbog nekih intelektualnih visina deca teraju da čitaju dela kojima nisu dorasla i ne razumeju ih (ili barem velika večina).
Dece treba da čituju ono što će im probuditi želju da čitaju dalje,, da čitaju još.
Ima vremena - ako im se razvije ŽELJA ZA ČITANJEM čitaće oni kasnije ono prema čemu imaju afiniteta.
Postojeći sistem samo ODBIJA decu od čitanja.
Pišem ovo sa iskustvom troje dece i prošli smo kroz pakao lektire.

"Knjiga o Milutinu", da bi deca jednim romanom shvatila ko smo i šta smo.

Da se razumemo, decu u tom uzrastu lektire ne interesuju, bar ne dosadasnja tematika, bolje da citaju i Gospodara Prstenova nego nista. Vecinu lektira iako procitaju, ne razumeju, potrebna je odredjena zrelost da bi shvatili sta citaju.

Ići u ovakvu "školu" sve više postaje gubljenje vremena.

Jedan od ključnih problema sa lektirom i književnošću uopšte je činjenica da deca NE ŽELE da čitaju. Jako loše, ali činjenica. Obavezivanje pod pretnjom loše ocene nije rešenje, posebno ne danas kada su u stanju da iskoriste internet i uz malo truda kreiraju fikciju da su pročitali. Nisu i neće. Jedini pravi odgovor je sistematsko razvijanje kulture čitanja. Od početka osnovne pa na dalje formirati lanac lektira koje deca propisanog uzrasta mogu da pročitaju, mogu da razumeju i može da im bude zanimljivo. Pretvoriti lekaru iz dosadne obaveze koja se izbegava u nešto u čemu mogu da pronađu i neku sopstvenu motivaciju da ga rade, ne samo da ispunjavaju obavezu. Zato je izbacivanje Agate Kristi žalosno. To je primer dela koja deca od 14-15 godina imaju šansu da zavole, za razliku od Ilijade i Antigone, ali i čitavog niza knjiga nesumnjive vrednosti koje deca, prosto, ne žele da čitaju jer nisu spremna za njih. Polazim od sebe: ja kad sam se prvi put, u gimnaziji, susreo sa Tolstojem, nisam imao reči da opišem koliko sam ga mrzeo. Čitanje toga mi je, tada, bilo mučno. Danas je sasvim suprotno od toga, jer sam lično bio zainteresovan za čitanje na drugoj strani. To je ono što treba da se gradi: kultura čitanja. Doći će do teških dela velike vrednosti svojom dinamikom, kada budu spremni. Prisilite ih da ih čitaju i samo ste im naneli trajnu štetu.

'Nova digitalna era skratila je pažnju učenicima na svega 10 minuta'

Ovo je zabrinjavajuca izjava. Ne zato sto je tacna, posto nije. Uvek je na knjizevnosti vecina ucenika pravila avioncice, razvlacila zvake i slicno. Danas drndaju telefone, ali to je samo orudje. Nije problem sto citaju ovo ili ono. Naprosto, ne citaju nista jer nemaju kulturu citanja. Nastavnici su diplomirani filolozi koji i sami ne razumeju mnogo i ne umeju lepo da govore o knjigama, niti da podstaknu diskusiju. A to ne umeju jer su za njihove profesore kanon nasi polukriticari kao Zoran Gluscevic i Jovan Deretic. Ako stvarno zelite da razumete dubinu nase 'nekulture citanja', pogledajte 'Cas anatomije' pa ce vam biti jasno. Nepaznja dakle nema veze sa digitalnom erom i to pokazuje da doticna gospodja, nadlezna izgleda za ova pitanja, nije bas previse istrazivala. A posebna je tragedija stavljati Rsumovica u bilo koju lektiru. To je knjizevni analogon najgorim rijaliti programima. Inace, to je vec i lepo obradjivan trop da ucenici gluvare na casovima knjizevnosti i u skoli generalno. Dovoljno je pogledati klasike kao sto su 'To sir with love', 'Dangerous minds', ili 'Stand and Deliver'. Moderne tehnologije su samo pruzile dodatni ventil za nesto sto je odavno prisutno (zbog cega su i postale popularne). Ako oni koji se bave decom i skolom to ne razumeju, onda prosto nisu kompetentni za taj posao. Polaze od pogresne premise i naravno da ce doci do pogresnog zakljucka.

Herkul Poaro, legenda.

Agata Kristi kao lektira? Hahah, mogu da ubace i Danijelu Stil...

A cita se Godo i slicne gluposti

Ne slazem se sa izbacivanjem.
Kao sto neko rece, potpuno pogresan nam je pristup lektiri.

Kazu deca ne citaju. Zato im treba dati da citaju ruske klasike od po milijardu strana? I kao sto neko isto lepo rece, poenta citanja je sazivljavanje sa drugim ljudima, u drugim vremenima, drugim situacijama i na drugim prostorima.
Agata Kriti mozda nije neko umetnicko delo, mozda je prevod na srpski malo obican (a na engleskom je to divna literatura), ali ona je svevremena, opis ljudi, opis ljudskih osobina, pitko, tecno, bas za taj uzrast!
Ubaciti obavezno 'deca sa kolodvora zoo' i jos neke popularne koje govore o pogubnom uticaju droge. Takodje, neke mozda o istoriji rokenrola i slicno. Zatim putopise o Africi. Drustvo mrtvih pesnika i neke druge romane od kojih su napravljeni filmovi. Sto vise popularnije literature.

Pobogu, egzistencijalisti su teski. Ja sam posle citanja Sartra, Kafke, romana Stranac, pa Dostojevskog imala zelju vise da ne zivim, toliko sam ih dozivela tragicno, postavljala sam pitanja o smislu zivota, bilo mi je besmisleno sve, to bas nije za decu od 17 godina.

I nikako se ne slazem da se obavezna lektira ukine! Jer ako se i ona ukine, nema nam spasa!

Branka Chopića. Shto da ne.

S obzirom na to koliki je stepen opšte kulture i interesovanja kod današnjih srednjoškolaca u Srbiji, i Miki Maus je previše zahtevno štivo za njih. Iz srednjih škola izlaze sve tupavije i nepismenije generacije koje ne znaju ništa o bilo čemu.

Za one koji pljuju Gospodar prstenova. Knjiga nema mnogo veze sa filmom. Procitati knjigu je nesto sasvim drugo. Tolkin je to delo pisao celog svog zivota, i proglasen je piscem veka.

Uvoditi vestine umesto znanja, jer kome treba jeftino placen radnik koji kriticki misli. Zatim prica o 10 minuta paznje, cak i da je kasno skola ne treba da kapitulira, kao da je to opravdanje sto ce Jezevu kucicu raditi u nastavcima ... strasno!

(dusan, 8. april 2018 12:48)
Slažem se za Dostojevskog, meni omiljeni pisac, moj čovek. Desilo mi se nešto slično kao i tebi, samo ja nisam ni uzimao u šake tu knjigu u srednjoj školi ali mogu reći da sam savršeno razumeo sve ono o čemu smo govorili na času. Ne mogu se nikako složiti sa tim da se izbaci iz programa. Izbaciti jednog od najboljih pisaca svih vremena je suludo, možda neka deca neće razumeti o čemu se radi, moguće je da mnogi neće pročitati ali zadatak nastavnika je da im to delo približi. Hvala ti Staniša. Mislim da bi i "Kockar" morao da uđe u lektiru pogotovo danas kad su kockarnice i kladionice na svakom ćošku.

moze to i bolje! Treba razliku napraviti u lektiri izmedju gimnazije , klasicne, i ostalih srednjih skola.I uvesti mnogo monogo vise zivih pisaca , gde je npr Marukami? gde je Pamuk? gde je Ruzdi? Imate najmanje tri velika ruska pisca danas. Nije Zlocin i kazna za danasnji mlad svet, te knjige se citaju kasnije u nekom drugom dobu. A od nasih ispustiste Kisa ..eeeeeee

Ostao Robinzon Kruso a izbačen Vern, bez veze. Kruso je toliko zastarela, politička knjiga koju današnja deca u petom razredu ne mogu da svare i shvate, ako je i potrebna a nije, u lektiri trebalo je prebaciti je u starije razrede.

Ništa bez Hajduka (skoro bilo koji deo) Gradimira Stojkovića. To je baš za srednjoškolce ukoliko želite da im probudite draž za čitanjem knjiga.

i ja se slažem da se lektire za više razrede biraju kao da se radi o studentima srpskog jezika i književnosti koji će sa radošću da ih čitaju i još detaljno analiziraju, to odbije kroz osnovnu i srednju 90% klinaca od bilo kakvih knjiga za ceo život jer sve povezuju sa nekim nerazumljivim i apstraktnim tekstovima koje su morali da čitaju kao lektiru. Mene su upravo u osnovnoj na čitanje "navukle" knjige koje su mi roditelji poturali koje su obicno bile neke decje avanturisticke (Žil Vern naravno) dok ona lektira iz škole bila za moj tadašnji ukus odvratno dosadna i naporna. Vremenom će svako ko stvori naviku da čita da stigne i do klasika i ozbiljnijih dela, ali to nije za decu.

Cini mi se da bi, u ovom trenutku, najvazniji cilj lektire morao da bude da deca skolskog uzrasta zavole citanje. Zarad toga trebalo bi, ako ne zanemariti, onda bar ne insistirati toliko na umetnickim vrednostima. Cak bi trebalo dozvoliti da ucenici u svakom polugodistu procitaju jednu knjigu po izboru i urade prikaz za nju. Iskreno, ne znam, kog ucenika u periodu od 14-te do 18-te godine mogu da zanimaju Ana Karenjina, Tihi Don, Proces, Cica Gorio, Lelejska gora, Seobe, Ocevi i oci.... Ne dovodim u pitanje vrednost tih knjiga ali vecina ih nije razumela kada sam bio srednjoskolac, ne verujem ni da ih razumeju danasnji srednjoskolci.
Ucenici uveliko ne citaju lektiru i nalaze skracene prikaze na internetu. Cak se ni filmovi vise ne gledaju. Bio sam zapanjen kada sam od prijatelja cuo da njihova cerka u VIII razredu treba da procita dve knjige za skolsku godinu. Vecina njenog razreda ne procita nijednu. Zbog toga bi ministarstvo trebalo da se zabavi razvijanjem kulture citanja kod dece a ne da se bavi umetnickim vrednostima pojedinacnog knjizevnog dela.

Predajem srpski jezik i književnost u srednjoj školi i prolazim kroz sve muke Danteovog pakla sa svojim đacima! Niko ne čita! Od njih 20, jedno dete pročita lektiru. Besmisleno je raditi lektiru kada celom razredu podeliš jedinice...Izgubila sam volju. Uvela bih neke novine, ali ne kao vaše, gospodo iz ministarstva! , kad sam rekla da ne čitaju, lagala sam, čitaju i to mnogo, ali ne lektiru! Pa zašto ne bismo spasili ovaj brod koji tone i prilagodili plan dečijim željama? Verujem da se može naći delo, zanimljivo, poučno, a prilagođeno njihovom uzrastu i željama. Recimo, zašto ne uvesti knjigu "Mi deca sa stanice ZOO" (u mojoj školi na prvom mestu po broju izdavanja u biblioteci)...? Možda bi im se dopala i knjiga "Ubiti pticu rugalicu" koja je lektira u Americi. Pekićevo "Besnilo" za gimnazijalce, maturante...Možda čak i "Sitničarnica kod srećne ruke"? Onda neki dobar triler nekog skandinavskog pisca, pa da se kombinuje sa romanom " Zločin i kazna"? Pa onda roman "Neću da budem riba na drvetu", za prvake, srednjoškolce, odličan! Eto...

Agata je izbacena zbog dnevno palanacke politike. Naime, iz Engleske je. A ubacen je Nenadic, i njegov roman sa tematikom iz srednjeg veka- sve u sklopu bildovanja posrnulog patriotizma i fame oko Kosova..
(kouch, 8. april 2018 12:13)

Какве везе има Доротеј са Косовом и патриотизмом? Роман управо говори о проблемима у друштву у средњем веку.

jedina ruska knjiga koja mi je bila citljiva i zanimljiva je zlocin i kazna, sve ostale su uzasne... ne mogu da shvatim da se bune protiv agate kristi ciji su romani makar citljivi i zanimljivi, kamo srece da ubace vise takvih romana u lektiru, pa mozda deca ne bi shvatala citanje lektire kao kaznu....

"Čujte Srbi" bi trebalo ubaciti pod obavezno štivo!

Mi deca sa stanice Zoo,treba da bude obavezna lektira!!!

a pekić, mislim da bi njegova dela bila veoma interesantna za trećake i četvrtake sredmjoškolce, ali problem što razvijaju kritičko promišljanje. čoveka su komunisti proterali jer je razmišljao svoj glavom i još onda je uvideo svu pogubnost onog sistema koji nam je na kraju doneo 30 godina sankcija, tranzicije i cega ne negativnog...

Majstor i Margarita?

Agatu Kristi treba uvesti u program iz *engleskog* jezika za npr. III razdred gimnazije. Njeni romani nisu neka umetnicka dela, ali jesu zanimljivi, a jezik je dosta pristupacan. Za ucenje stranog jezika - odlican materijal.

Agati Kristi nije mesto u prvom razredu srednje škole, ali se slažem da deca u tom uzrastu ne treba da čitaju celu "Antigonu" i "Ilijadu", već je dovoljno da se pročitaju odlomci. Gimnaijalce bih obavezao da za četiri godine školovanja moraju da pročitaju ceo opus Andrića, dok bih Dostojevskog ostavio za četvrti razred. Na kraju, ko sve to pročita, sam će doći do Orvela i "Životinjske farme" i "1984".

Deca bi svakako trebalo da se upoznaju sa kriminalističim romanima i takvom književnošću,ako ne kao poseban predmet onda makar oblast književmosti gde će im se objasniti pravila takve litarture. Međutim takva literatura može da ima smisla samo u društvima i sredinama gde se ceni i poštuje ljudski život. Ukratko u građanskim i demokratskim društvima. Da li je taj uslov prisutan i ovde? Sve sa nanogicama na ubicama? A o izborima, demokratiji ovde ne bih pričao. Sa ovakvim profesorima kojima je Agata morbidna, nikad.

vec o tome da ce takvo popularno delo verovatno procitati svakako, lektira ili ne, dok se zauzima mesto nekom pravom romanu bez goblina, hobita, zmajeva i slicno, koji bi angazovao citaoca intelektualno.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (voodoo, 8. april 2018 13:55)

Gospodar prstenova je osim sto je delo o "goblinima"??? i hobitima, ogledno delo o jezicima i istoriji. Deca treba da nauce da citaju, ne da se angazuju intelektualno, a kasnije ce sama otkrivati sta im je potrebno. Ne postoji "losa" literatura. Deca bi trebalo da usvoje naviku da citaju, to je sve...

pravda za agatu i njene verne citatelje!

Moram priznatini da nisam čitao Agatu Kristi, ali svi kažu da su njeni detektivski romani genijalni tako da je možda mogla da se ostavi u programu za srednjoškolce. Ono što se pomojem mišljenju obavezno mora uvesti je, jer ne mogu da verujem da već nije, Pekić. Besnilo, Atlantida, Novi Jerusalim i Vreme čuda obavezno, a njegovi mnogobrojni eseji učenicima društvenih smerova, jer to spada u vrh svetske književnosti. Osim toga trebalo bi uvesti Hamsuna, Cvajga, Mišimu, Bernharda, Montenja, Bulgakova, Singera, Borhesa...

zato sto agata kristi nije kvalitet vec zabava.

Knjige koje moraju da udju u lektiru su 1984 i Zivotinjska farma. 
(Dale Cooper, 8. april 2018 12:10)
Svaka ti na mestu ja bi dodo jos gospodare i jos nesto moderno.

Dostojevski je najjači pisac u istoriji ljudskog roda. Ako ga gimnazijalci ne čitaju, kako će se smatrati književno obrazovani i kulturni?

Pravilno razumevanje literature i savremenih medija je neophodno, kao i casovi prve pomoci.

Nama je profesor srpskog nekada davno, pre pedeset godina kada sam ja išao u srednju školu, govorio da se rečnik najbolje obogaćuje čitajući, tada izuzetno popularne tzv "Vikend romane", vestern, ljubavne, krimi (Luj-Kralj ponoći, Svetac i sl.) a ne kad čitaš Dostojevskog, Tolstoja, Šolohova ili recimo Andrića, kojeg je on, kao profesor inače obožavao! Tada mu nismo verovali. Sada mislim da je bio u pravu. Nismo mi mogli baš da shvatimo težu literaturu pa bismo je čitali zato što smo morali pa nam je u glavama obično ostajalo taman onoliko koliko mora i ništa više.

Ako vec, na nasem nepokolebljivom putu u EU, moramo da citamo zapadne, holivudske, pisce, cudi me da se niko nije setio Alana Forda, iako se radi o stripu, tu ima mnogo vise istina o zivotu nego na pr. u romanima Agate Kristi. Inace se slazem da lektiru treba redukovati, jer, deci nece ostati vremena za Facebook !

Bolje da se uvede Agata Kristi nego Tolkin, barem ne Gospodar prstenova, jedan od retkih primera gde je film bolji od knjige.
(stars, 8. april 2018 14:23) # Link komentara

Jel? Super sto si napisao svoje razloge...
Mislim da je ipak najbolje da se deci umesto lektira, pusta mala nevesta, svaki dan po epizoda, taman dok traje skolovanje...

Salu na stranu, u bilo koje doba bih za svoje dete pre izabrao fantastiku nego "prazne" sapunice i trilere, malo vise maste bi nam svima dobro doslo. A sto se tice Agate Kristi, ne vidim nikakvu kreativnost niti umetnicku vrednost, a samim tim i razlog da se ukljuci u bilo kakvu vrstu obrazovanja...

P.S
Gospodar prstenova film, nije bolji od knjige. Ne znam na osnovu cega tvrdis da jeste, sumnjam da si procitao.

Nije problem u tome sta se cita, nego nacin na koji se obradjuje u skoli. Sigurno postoji razlog zasto deca nisu zainteresovana za citanje. Umesto da se pozabava unapredjenjem metoda, oni se vode logikom: to su debili, hajde da ih srozamo jos vise. Ne zivim u Srbiji, ali i ovde deca citaju klasike. Ja sam citala sve u skoli, na diplomskom sam imala Solohova. Ne znam kako nekome to moze da bude dosadno. Iako je dugo, to se guta, kao Tolstoj. Zao mi je sto su izbacili Z.Verna, jer mi je to tada bila omiljena lektira. Mi smo bili odusevljeni kako je dalekovid taj covek bio. Agata Kristi je, sto neko rece, vikend stivo. Ni ja ne mislim da je za skolu.9

Stvarno, Tolkin u lektiri, Gospodar prstenova je lektira, za to niko nije imao negativno misljenje. Neverovatno, poenta lektire je da deca procitaju vredna knjizevna dela koja inace verovatno ne bi procitala, ne komercijalnu knjigu, jednu od najkomercijalnijih, ne pricam o knjizevnoj vrednosti, jer to druga i duga tema, jer ima ljubitelja koji bi branili knjizevnu vrednost ove mastarije i scenarija za film, vec o tome da ce takvo popularno delo verovatno procitati svakako, lektira ili ne, dok se zauzima mesto nekom pravom romanu bez goblina, hobita, zmajeva i slicno, koji bi angazovao citaoca intelektualno.

@(voodoo, 8. april 2018 13:55) Samo epska fantastika, ostalo je za mene umetnicko smeće. Biologija, fizika, hemija to je za decu bitno. Koga briga za umetnicku vrednost Dostojevskog kad praktičnu nema nikakvu. Razvijajte deci maštu i nemojte da ih trujete sa knjigama koje su iz srednjeg veka. Moja majka i prvi komšija su pročitali celu gradsku biblioteku a ne znaju da saberu 2 broja. I rade za 200 evra motanje kablova u istoj fabrici. Pozdrav iz Nemačke.

obavezna lektira je teška glupost i treba je izbaciti iz programa. deca treba da čitaju, ali šta i kad treba da bude otvorenije. to u mnogim obrazovnim sistemima funkcioniše bolje.

Ilijada i Antigona u odlomcima!?
Odiseja ili Aristofanova dela se i ne pominju.
Umesto da budu temelj, svedeni su na nivo statističke greške.

Lektira - terati nekog da cita nesto sto ga ne zanima.

Deca ne čitaju zato što previše vremena provode na računarima, tabletama... Tu zadovolje potrebu da popune slobodno vreme i knjige im zato nisu zanimljive. Fond reči im je mali,ne znaju da se jasno izražavaju i da svoje misli pretvore u smislene rečenice, ne razumeju tekstualne zadatke, ne znaju šta je bitno, a šta ne. Ovo u velikoj meri rade i dobri đaci. Problem je mnogo veći nego što izgleda, samo uvođenje novih lektira ga neće rešiti. Možda da se uvede čitanje knjiga kao predmet, pa da se to radi na časovima uz nadzor nastavnika...

Kako se sastavljači lektire za osmake ne sjetiše Egzeperijevog "Malog princa"?

Lektire ne treba da budu samo klasici,koji iako su definitivno(barem većinski,da se ogradim,jer neke knjige koje su ušle u lektiru baš i nisu pojam kvaliteta)vredni,već i knjige koje su tu interesantnije i više prilagođene tom tinejdžerskom uzrastu.Nije ni čudo što imamo situaciju da deca ne čitaju ni u školi ni van nje zato što za lektire imaju mahom vrlo obimne knjige sa tematikom koja njima nije bliska,ne mogu da se identifikiju s likovima,dešavaju se u određenim istorijskim periodima o kojima deca ne znaju ništa pa bez tog predznanja istorije samo delo izgubi dosta smisla.Prevashodno treba deci pokazati da čitanje može da bude interesantno,treba kod njih stvoriti naviku i želju za čitanjem,a to je lakše postići Agatom Kristi,Tolkinom i Selindžerom nego ruskim klasicima.

Кримићи Агате Кристи су једни од бољих у жанру, али су стереотипизирани и немају суштинску уметничку вредност. Умешно написана лака забава којој заиста није место у обавезној лектири.
(Јабучило, 08. april 2018 12:00)

Ne bih se skroz složio. Ima tu zanimljivog štiva, a kao što i u tekstu piše dosta je povezana sa filmom. Tako će deca biti upućena da pogledaju
kvalitetne filmove. Evo npr. delo "Svedok optužbe" je jedna kratka priča Agate Kristi, ali je zato po njoj snimljen istoimeni film koji je remek delo.

Omladina sada čita lektire u pdf-u. Srasli im smartfoni za šake!

Čija je ta glupa ideja uopšte bila? Ministra?

Pratili su forume pa su po tome doneli odluku? I to se zove strucnost? Pa to sam mogao i ja, a i vi koji ovo citate. Nego, kao sto su neki napisali, problem je sto knjige Agate Kristi razvijaju istrazivacki duh, sto je pisac iz Engleske i sto ne laska nacionalnoj sujeti, kao srednjovekovna tema koja je ubacena. Agata Kristi, Zivotinjska farma, 1984 i Zil Vern bi razbili ovaj truo sistem i napravili bi jednu novu generaciju koja bi izgradila bolju Srbiju. Ali, takva generacija ne treba Srbiji, jer ona je vec napolju, uziva u slobodi, radu, dostojanstvenom zivotu i, za sprske prilike, zgrtanju para.

Robinson Kruso i Tom Sojer su dobra dela ali uopste nisu za taj uzrast, a to su valjda 6. i 7. razred osnovne skole. To su dela od po par stotina stranica i secam se da sam ih citao uz veliku muku.

Što se tiče "Gospodara prstenova", to je pomodarstvo, visokotiražno izdanje, komercijala. Takvo književno delo nije delo neprolazne vrednosti, jer će ga zameniti, pre ili kasnije, nakakav drugi visokotiražni roman kji će imati još bolji marketing i po kome će se snimiti film sa još boljim kompjuterskim efektima.

Ako je reč o gospodarima, zašto ne uvesti (ponovo) "Gospodu Glembajeve", Miroslava Krleže? Zato što je Krleža hrvatski pisac? To nije tačno, jer se on sam izjašnjavao kao Jugosloven i jugoslovenski pisac. Slično Branku Ćopiću, Ivu Andriću i mnogim drugima.

agata je stivo bez umetnicke vrednosti...B produkcija !

Ubacite još neke klasike svetske književnosti sa univerzalnim vrednostima, ili (auto)biografiju nekog našeg poznatog naučnika s kraja XIX i početka XX veka. Te knjige su pune životnih razmišljanja i drugih situacija, koje i te kako mogu biti od koristi.

"prva knjiga Tolkinove trilogije ''Gospodar prstenova''."

Glupo. Ne Tolkin i delo, već to da se čita samo prva knjiga. Čemu to? Ili sve ili ništa. A pošto previše ima onda ništa.
Onaj ko hoće da čita Tolkina pročitaće ga i sam. Onaj ko neće, njega je džabe terati.
Ionako će pola da pogleda film umesto da čita...

"Doživljaja Toma Sojera'' i ''Robinson Kruso"
Može da bude "kanon" kol'ko 'oće, ali današnjoj deci je ovo neviđeno dosadno...

"Žil Vern posle nekoliko decenija 'izbačen'' iz lektire."
Čitao ga jesam, ali se ne sećam da je pre dve decenije bio deo lektire

Da se ne lažemo, ni najbolji đaci ne čitaju knjige. Sve ima prepričano na internetu. Sadašnjoj deci je svejedno šta je u programu lektire jer neće je čitati bez obzira na naslov i autora. Naravno, čast izuzecima, ali ti izuzeci bi čitali odabrane i preporučene knjige i bez lektire. Novo doba, nove tehnologije, nove generacije.

@Hanibal
Tačno je da knjige avanture vezuju decu za knjigu u najraninem periodu.
Već negde oko trećeg- četrvrtog razreda klinci se mogu na taj način motivisati za čitanje...(Mali Pirat na primer,ja sam ga čitao pre nego što je to program zahtevao.Hajduke isto,Hajduk Stanka...).
I epska fantastika je interesantna - Odlučio se za Ivanu Nešić i knjige "Zelenbabini darovi" i "Tajna nemuštog jezika" pre "Gospodara prstenova" i poklonio deci (osnovcima) mimo lektire koju obično čitaju.
Škola mora da insistira na osnovama kasnije ,pa kako se kod koga "primi" a i roditelji bi trebalo da pripomognu,vide kakvi su afiniteti.
Za period do 5. osnovne se slažem da je najbitniji - tada dete ili zavoli knjigu ili je odbaci.Retko ko to uradi kasnije.
Oni koji u tom periodu zavole knjigu i kasnije se često "maše" iste u onoj meri u kojoj im okolnosti dozvoljavaju.

Za prvi razred srednje skole apsolutna preporuka je Semper idem, Djordja Lebovica. Knjiga je nestvarna, potresna, mastovita, duhovita, a pre svega nosi neverovatno snazne poruke preko potrebne danasnjim tinejdzerima koji odrastaju u svetu agresije, mrznje i iskljucivosti. Ovaj roman je nesto najbolje sto je napisano u srpskoj knjizevnosti 21. veka, a iako opisuje dogadjaje iz vremena Drugog sv. rata, danas je vise nego aktuelan.

Ја и дан данас не бих могао да читам оне глупости што су биле обавезне у школи. Волим да читам, али само научну фантастику.

@Gospodari, gospoda, gospari, gašpari... ("Što se tiče "Gospodara prstenova", to je pomodarstvo, visokotiražno izdanje, komercijala. Takvo književno delo nije delo neprolazne vrednosti, jer će ga zameniti, pre ili kasnije, nakakav drugi visokotiražni roman kji će imati još bolji marketing i po kome će se snimiti film sa još boljim kompjuterskim efektima.")

„Gospodar prstenova“ je napisan izmedju 1937. i 1949. godine, tako da teško da je „pomodarstvo...“ itd, a na to koliko „nije delo neprolazne vrednosti“ su već odgovorile generacije i generacije pisaca, čitalaca i kritičara i činjenica da je (zajedno sa „Hobitom“) odredio granice žanra, koje je samo nekoliko pisaca, kroz sve te godine, uspelo da pomeri.

Agata Kristi je klasik! Pre svega, njen jezik je bogat, predivan, pripovedanje razvija maštu i kreativnost... podstiče na razmišljanje... pa da li je moguće da će neka dosadna uskogruda srpska žvaka da zainteresuje decu koja ionako ne čitaju ništa i ništa ih ne zanima, zahvaljujući, između ostalog i lektiri i nastavnicima koji predaju u školama (ne samo srpski).... sramotno

Obozavam Agatu Kristi, divno pisana literatura, ali je ne bih stavila kao obaveznu lektiru. Dzejn Ostin svakako da.

Knjiga o Milutinu !

@Komsa; bravo za komentar!!! Moji roditelji nisu bili visokoobrazovani, ali se u to vreme kada sam ja pohadjala skolu, ‘59 godiste sam, pa racunajte, kupovali meni knjige, ali to nije bilo na metar! Tada su u preduzeca gde su radili, dolazili akviziteri i znali da ponude pravu stvar za onog koje zainteresovan za kupovinu. Tako su pitali roditelje koliko im deca imaju godina, pa su znali da preporuce za taj uzrast. Znalo se kada sam dobila Desanku, kada Copica, kada Andrica, Agatu, Bronte itd. Ali mi imamo problem ko nam je ministar i ko pravi nastavni program?!?!?

...dok bih Dostojevskog ostavio za četvrti razred. Na kraju, ko sve to pročita, sam će doći do Orvela i "Životinjske farme" i "1984".
(hm?, 8. april 2018 13:23)

Lektira prati povijest književnosti kako se uči, Dostojevski je realizam i to spada u 3. razred...
No ima jedna druga stvar za ove koji bi na 101 način prekrajali lektiru.
Smatram da mene koji sam išao u matematičku gimnaziju nisu trebali daviti s tim debeli knjižurinama od kojih mi je muka samo dok ih pogledam kolike su kad u društvenoj gimnaziji nikad nisu čuli za integrale i derivacije ili za Ohmov zakon, pa nek oni fino izvole čitati te knjige od 5 kila a nama nek ostave matematiku, fiziku i kemiju.

Dorotej je odlicna knjiga i tema svakako. Neko ovde pomenu Ubistvo u Orijent ekspresu; takođe odlicna tema; ako se setimo pocetka radnje a i kraja koji vraća na pocetak (kad obicajno pravo i unesreceni ljudi uzmu pravdu u svoje ruke) Dakle nisu dela za poređenje; ali su oba odlicna za lektiru

Da li je moguće da ljudi i dalje mešaju knjigu i film "Gospodar prstenova"? Film je gomila specijalnih efekata sa klišeom dobri protiv zlih. Knjiga je remek-delo, međaš u žanru epske fantastike gde čovek ima i da se zamisli i nasmeje i pusti suzu. Ali, sve zavisi od ličnog ukusa. Ako su hteli nekoga da zainteresuju za epsku fantastiku (koju, inače gutam), "Hobit" bi bio mnogo bolji izbor. Manje je mračan, lakši za razumevanje, manje je simbolike. Kome se ne dopada, preživeće ga, a kome se dopadne, taj će svakako pročitati i "Gospodara prstenova". Što se tiče ostalog, dajte ljudi nešto vedrije. Mora li lektira uvek da bude nešto najmračnije i najdepresivnije? Svaka čast Nenadiću, ali živimo u XXI veku. Kako je krenulo, uskoro će lektira morati da se izlaže uz gusle.

A nasih pisaca nema jelte?

Pametno, ionako njene knjige nisu interesantne i obimne su.

haha Agata Kristi, svasta.Nista mi u zemlji Srbiji nije jasno.

Nemaju oni petlje da ubace ono što se čita u najboljim privatnim srednjim školama u Engleskoj i Francuskoj - da potiču

slobodu duha i razmišljanja, da razvijaju pojedinca a ne bota, da čovek razmišlja kao "ja" a ne kao "mi". Jaka individua je

stub svih najrazvijenijih država, gde god se zatire sloboda mišljenja tu vlada kolektivizam i beda. Zato: Markiz de Sad,

Don Kihot, Monti Pajton, Društvo mrtvih pesnika, Salindžer, Henri Miler, Vitman....ima toga....ja deco, ja, a ne mi botovi!! :))
(Koča, 8. april 2018 14:51)
Svaka ti cast, care, osecam da bi bili prijatelji da smo se ikada videli, samo bih dodao još jednu stavku - film tzv Paklena pomorandža - A Clockwork Orange - naj film o slobodi i ugnjetavanju ikada koji treba ubaciti u lektiru svuda. Pa ko shvati, shvatio je, ko ne , nista. Pozdrav svim dobrim ljudima svuda :-)

Могу само да кажем да ми је жао што многи средњошколци неће упознати Агату Кристи . Препаметне будале су опет морале да се нешто буне и један добар предлог комисије , да осујете . Нису им требали попустити , али су ипак нашли добро решење . Драго ми је што ће средњошколци ипак читати(?) Доротеја .....Ја сам имао за лектиру "Лелејску гору" . Не познајем мазохисту средњошколца , који ју је целу прочитао .

Dragi članovi komesije,
Umesto što ste išli po forumima (gde samo možete da nadjete anglofile i rusofile -čitaj patriote), trebali ste da skoknete do Finske i da sve lepo iskopirate. Ali ISKOPIRATE, ne da prilagodjavate. I to ako Finci upšte imaju lektiru. Inače od mene anglofila, izbacite ruske i zapadne morbidne klesike, i ubacite još za mladji uzrast i Pottera. Ko što mnogi rekoše, u tom uzrastu je jedino važno da deca čitaju iole kvalitetne stvari. A da li će otići iako pročitaju Ćosića, pa otići će, ali će se vratiti ako ga ne pročitaju.

@Gospodari, gospoda,gospari,gaspari

"Gospoda Glembajevi", jedna od mojih omiljenih knjiga...
Krleza mi je bio blizi nego Andric.... Mesa Selimovic isto....Branko Copic takodje....

Poslednja recenica sagovornice je sustina svega.
To je realnost, svidelo se nama ili ne.

Deca ne čitaju zato što previše vremena provode na računarima, tabletama... Tu zadovolje potrebu da popune slobodno vreme i knjige im zato nisu zanimljive. Fond reči im je mali,ne znaju da se jasno izražavaju i da svoje misli pretvore u smislene rečenice, ne razumeju tekstualne zadatke, ne znaju šta je bitno, a šta ne. Ovo u velikoj meri rade i dobri đaci. Problem je mnogo veći nego što izgleda, samo uvođenje novih lektira ga neće rešiti. Možda da se uvede čitanje knjiga kao predmet, pa da se to radi na časovima uz nadzor nastavnika...
(Bp29, 8. april 2018 15:53

Nije tačno da deca ne čitaju. To dolazi iz porodice i okruženja. To što je naše školstvo zastarelo, dosadno i okrenuto svemu samo ne deci, to je problem ovog polupismenog društva. Nije problem menjati lektiru, to je itekako potrebno, ali to treba raditi inteligentno, postupno i sa smislom.
Ovo je samo zamlaćivanje, prilično neozbiljno kao i većina stvari u prosveti.
Ko želi da čita, postoji ogroman broj prevedenih savremenih dela i dečje i svetske književnosti. Srbija ima sreće da izdavaštvo apsolutno prati svetske trendove, kao što je to bio slučaj i pre pedeset godina. Dakle, ko ne čita nema nikakav izgovor za to.

@Bp29; evo ja sam ‘59 godiste, i bas to smo imali na casovima SH jezika, tako se tada zvao jezik u SFRJ. Imali smo obavezne lektire, citanje lektire na glas pored katedre uciteljice, to znaci od 1-4 razreda. Kada smo dobili nastavnike tek tada se vodilo racuna o jeziku, pravopisu, gramatici. Razredni staresina mi je bila nastavnica SH jezika i insistirala je na krasnopisu, ali ne necitljivog pisma, vec pravilno napisanih slova, 1 pismeni pisemo cirilicom, drugi latinicom a bilo ih je 4 u toku godine.... bilo je mnogo kvalitetnije obrazovanje tada! Na zalost, odavno je poceo da se urusava kvalitet. Moje dve sestre su u prosveti, starija je prof na fakultetu, mladja je nastavnica u OS! Obe tvrde to da nisu zadovoljne programom! Prosveta i zdravstvo i kultura su naj vazniji za jednu naciju, kod nas je to u katastrofalno losem stanju!

Ja sam Agatu Kristi citao u drugom i trecem razredu osnovne skole, otprilike njeno pisanje i jeste za taj nivo obrazovanja, a deci u gimnaziji i srednjim skolama uopste, treba davati neku ipak ozbiljniju literaturu, ali ne previse tesku i obimnu! Treba naci meru u obimu stiva i teme koju obradjuje, a za starije srednjoskolce bi obavezno uveo nesto i od moderne literature poput dela Marka Vidojkovica, Dragana Velikica, Svetislava Basare, Isidore Bjelice, Mirjane Bobic Mojsilovic,...! Nasa deca treba pre svega da se obrazuju uz nase pisce, a kada budu treca i cetvrta godina srednje skole onda im treba dati da citaju i strane pisce, ali ta dela treba dobro odabrati prema interesovanjima dece i mozda ne bi bilo lose da se deci za svaki mesec daje po nekoliko knjiga razlicitih zanrova od kojih bi oni sami birali sta im je najprivlacnije za citanje i umesto da moraju da procitaju nesto sto im se ne dopada da procitaju nesto sto bi sami odabrali od recimo 5 naslova za taj mesec!

Bolje da se uvede Agata Kristi nego Tolkin, barem ne Gospodar prstenova, jedan od retkih primera gde je film bolji od knjige.

Po mom misljenju u lektiru za Osnovnu skolu treba ubaciti "Zvezdobrojce" koje je priredila Aleksandra Ninkovic Tasic. Decu odmalena treba upoznati sa velicinama poput Tesle, Milankovica i Pupina. To su price koje oplemenjuju, a opet prilagodjene i najmladjima. Svi zajedno treba da radimo na kulturnom uzdizanju cele nase zemlje. Zato treba poceti od najmladjih, jer ce oni sutra biti ti koji ce kreirati buducnost.

Pa nećete valjda Gospodara prstenova? Svaka čast na izboru.

Lektira treba da bude zabavna...kad deca nauce da citaju sama ce bez nase pomoci birati sta ce citati?

Ja sa m u detinjstvu mnogo citao. Bio sam clan biblioteke i redovno pozajmlivao knjige. U to vreme je knjiga bila jedina zabava u kuci pored radio aparata i dnevne stampe. Tv jos nije ili je jako malo usla u domove sa jednim programom potpuno nezanimljivim i bezvrednim za omladinu. Propisanu skolsku lektiru principjelno nisam citao,osim ako bi se lektira podudarila sa mojim licnim interesovanjem. Nema niceg ogavnijeg i glupljeg neko citai knjige po naredjenju. Mada sam obaveznu lektiru bojkotovao gde god sam mogao i stigao, kasnije u zivotu mi zbog toga nista nije nedostajalo.

Problem nije u deci već u njihovim roditeljima (naročito roditeljima mlađe generacije), učiteljima i sistemu uopšte.
Roditelji (čast izuzecima) od svoje dece prave debile jer ih od malena uče da im se sviđaju stvari od kojih nemaju nikakvu korist. Detetu treba dati slobodu, ali bez da se dete zaglupljuje. Dete treba znati šta valja a šta ne, tako kroz sazrevanje kasnije može bolje da razume neke stvari.
Školski sistem decu tera (tako je bilo dok sam ja bio osnovac - pre skoro 20 godina) da koriste samo onaj deo mozga koji služi primanje informacija, dok kreativnost nije bitna uopšte. Tako se deca zaglupljuju.
Treba da čitaju naravno, ali ne treba decu mučiti sa nekim knjigama od nekoliko desetina, pa i stotina strana pisanog teksta, to kasnije može, kada dete malo sazrije da ima sposobnost kritičkog razmišljanja. Od pukog bubanja nema ništa. Zbog toga i gube interesovanje. A malo je nastavnika koji znaju zainteresovati decu.

Epoha pisanja Agate Kristi nije u skladu sa gradivom 1. razreda.

Lektira - Tekstovi koje učenici moraju da pročitaju. U moje vreme, znala se (manje-više) forma tih tekstova. Pesme, priče, romani... Naravno, sve je bilo u obliku knjiga. Postojali su i audio zapisi ali sve je to bilo relativno nedostupno za širu publiku. Vreme sadašnje: dostupnost tekstova je, praktično, neograničena. Papir postaje, lagano, ostatak prethodnog vremena. Medjutim, ono što ne bi trebalo da se promeni je cilj postojanja lektire. Pored očiglednih, sticanje navike za čitanjem, učenje razimevanja sadržaja ... postoje i manje očigledna i isto tako bitni ciljevi. A osnovni takav cilj je formiranje svesti mlade osobe koja bi trebalo da se, na neki način, veže za podneblje iz koga potiče i da razvije osećaje patriotizma, pripadnosti i sl. Naravno, pretpostavljamo da je formiranje ličnosti proces koji, pre svega, zavisi od porodice pa tek onda od društva i da lektira, u tom smislu, neće biti presudna. Dakle, ako lektira ima bitnu sociološku komponentu, nije svejedno šta se čita i analizira. Na žalost, ovo je bitno u okruženjima koja planiraju svoju budućnost. Srbija, danas, je zemlja bez budućnosti. Tako da, nije bitno šta se čita za lektiru. Bitno je da deca čitaju. A to će doći iz porodice. Možemo da diskutijemo o Agati, Tolkinu, Nenadiću, Paviću (ne videh da je neko pomenuo Hazarski rečnik; to bi bilo fantastično štivo za 2-3 godinu srednje) ali, bar kod nas, lektira se svodi samo na obavezu koja se da ispuniti na razne načine.

Vidim jedan komentar od jednog ljubitelja hemije, fizike i matematike. Kaze covek sto su me terali u skoli da citam, kad sam ja samo hteo da ucim matematiku.

Posto radim na jednom hemijskom faksu u Srbiji, mogu da kazem da mi je muka i studenata i kolega koji nista znacajno u zivotu nisu procitali, niti se i sa kim saziveli citajuci. Plitki umovi, plitke diskusije.

Upravo tome covece i sluzi lektira, da ti pomogne da mislis, prema meni, nije sustina u stilu koliko u sadrzajima koji treba da ti prosire vidike, o kojima nastavnici mogu diskutovati sa djacima... A ne ovako Ana Karenjina: pa sledi opis koji citaju: neka zenska udata za starijeg muskarca, koja se osecala ne znam bezveze, pa je nasla mladjeg sa kojim se kresala, pa je imala probleme i na kraju se ubila. Eto to njima ostane. A to imaju i na farmi na TVu. Dakle, citanje za danasnje srednjoskolce nije isto kao sto je nekada bilo, a nasa inercija u obrazovanju je takva da se nicim ne moze opravdati. Pocinjem da sumnjam da smo glupav narod, koji je nesvestan sveta u kojem zivi.

Ej, nekada je bio red ispred biblioteke... danas je danas.

interesuje me, 08. april 2018 16:23
Zato što je lektira za 4. osnovne, čini mi se.

A osnovni takav cilj je formiranje svesti mlade osobe koja bi trebalo da se, na neki način, veže za podneblje iz koga potiče i da razvije osećaje patriotizma, pripadnosti i sl.
(Vladimir, 9. april 2018 02:38)
Zašto? Jel to ono "valja se". Lepo vam je covek dole napisoa, ako lektira treba da ima neku svrhu, to je da razvija individualizam a ne "mi" sto ti zagovaras. Naravno, to se nece desiti, taj narodi i ti naordi koji tu zive individusalizam i slobodu mrze vise od svega i nemaju nikakav potencijal da ih razvijaju. Takva mudrost tih naroda je dovela do toga da se tu radja otpriluike jedna beba na 150 stanovnika. Gotovo je, gotovo! Gotovo je, gotovo!

Pametno, ionako njene knjige nisu interesantne i obimne su.

Agata je izbacena zbog dnevno palanacke politike. Naime, iz Engleske je. A ubacen je Nenadic, i njegov roman sa tematikom iz srednjeg veka- sve u sklopu bildovanja posrnulog patriotizma i fame oko Kosova..

A cita se Godo i slicne gluposti

@(voodoo, 8. april 2018 13:55) Samo epska fantastika, ostalo je za mene umetnicko smeće. Biologija, fizika, hemija to je za decu bitno. Koga briga za umetnicku vrednost Dostojevskog kad praktičnu nema nikakvu. Razvijajte deci maštu i nemojte da ih trujete sa knjigama koje su iz srednjeg veka. Moja majka i prvi komšija su pročitali celu gradsku biblioteku a ne znaju da saberu 2 broja. I rade za 200 evra motanje kablova u istoj fabrici. Pozdrav iz Nemačke.

Ja sam Agatu Kristi citao u drugom i trecem razredu osnovne skole, otprilike njeno pisanje i jeste za taj nivo obrazovanja, a deci u gimnaziji i srednjim skolama uopste, treba davati neku ipak ozbiljniju literaturu, ali ne previse tesku i obimnu! Treba naci meru u obimu stiva i teme koju obradjuje, a za starije srednjoskolce bi obavezno uveo nesto i od moderne literature poput dela Marka Vidojkovica, Dragana Velikica, Svetislava Basare, Isidore Bjelice, Mirjane Bobic Mojsilovic,...! Nasa deca treba pre svega da se obrazuju uz nase pisce, a kada budu treca i cetvrta godina srednje skole onda im treba dati da citaju i strane pisce, ali ta dela treba dobro odabrati prema interesovanjima dece i mozda ne bi bilo lose da se deci za svaki mesec daje po nekoliko knjiga razlicitih zanrova od kojih bi oni sami birali sta im je najprivlacnije za citanje i umesto da moraju da procitaju nesto sto im se ne dopada da procitaju nesto sto bi sami odabrali od recimo 5 naslova za taj mesec!

Pa realno, sta ce Agata Kristi medju lektirom, nema to neku umetnicku vrednost.

Bitno da se drze pisci koje deca ne mogu ni da citaju ni da razumeju, bas me zanima koliko dece od 9 godina zna kakve je boje "sljez", ili ih boli uvce za Nikoletinu Bursaca. Onda neka vrate i price o Titovom detinjstvu, sve je to celina. Da ne govorim o grozomornim tzv bajkama Desanke Maksimovic koje serviraju deci od 7 godina, mracne price depresivne starice. Izgleda da je cilj da svi znaju sta je dolap ali da ne umeju da procitaju ugovor ni zakon o radu, ili da znaju jasnu srpsku rec za "benefit".

Moglo je to i bolje. Recimo izbacio bih knjige Zlocin i kazna, Ana Karenjina, Cekajuci Godoa, Seobe, Dervis i smrt, itd. Razlog - te knjige nisu za prosecnog srednjoskolca. Znam po sebi, uvek sam bio prosecan, krenuo sam da citam "Bestsellere" i popularne naslove, da bih vremenom uvideo da to nije toliko kvalitetno kao recimo gore spomenuti klasici, vremenom sam sam poceo da otkrivam znacaj tih knjiga, neke sam procitao jos kao srednjoskolac, sa gadjenjem, da bih im se kroz par godina vratio i poceo drugacije da ih tumacim. Mislim da u osnovnoj skoli i srednjoj treba motivisati decu da uopste citaju, a to cemo pre svega postici knjigama koje su popularne za sire mase, vremenom ce se uvek doci do klasika, bar deo njih. Kao sa filmovima, gutao sam "trash" filmove kao klinac, a sad, kako starim, cene se sve vise klasici. A ne znam i kako bih neke filmove uopste shvatio kao dete. Klasike treba ostaviti izvan skolskog sistema, pricati o njima, ali ostaviti ih "za odrasle", deca ce sama krenuti ka njima, jer ionako sve sto zele tad je da ih smatramo sebi ravnima, da budu kao zreli ljudi...

Кримићи Агате Кристи су једни од бољих у жанру, али су стереотипизирани и немају суштинску уметничку вредност. Умешно написана лака забава којој заиста није место у обавезној лектири.

A nasih pisaca nema jelte?

Agata Kristi kao lektira? Hahah, mogu da ubace i Danijelu Stil...

Odlicna ideja odbacena, kao i uvek.

Bolje da se uvede Agata Kristi nego Tolkin, barem ne Gospodar prstenova, jedan od retkih primera gde je film bolji od knjige.

...dok bih Dostojevskog ostavio za četvrti razred. Na kraju, ko sve to pročita, sam će doći do Orvela i "Životinjske farme" i "1984".
(hm?, 8. april 2018 13:23)

Lektira prati povijest književnosti kako se uči, Dostojevski je realizam i to spada u 3. razred...
No ima jedna druga stvar za ove koji bi na 101 način prekrajali lektiru.
Smatram da mene koji sam išao u matematičku gimnaziju nisu trebali daviti s tim debeli knjižurinama od kojih mi je muka samo dok ih pogledam kolike su kad u društvenoj gimnaziji nikad nisu čuli za integrale i derivacije ili za Ohmov zakon, pa nek oni fino izvole čitati te knjige od 5 kila a nama nek ostave matematiku, fiziku i kemiju.

agata je stivo bez umetnicke vrednosti...B produkcija !

Agata Kristi je nepravedno podcenjena kao pisac i žao mi je što nije uvrštena u lektiru za prvi razred gimnazije. Ja sam žena u godinama i mnogo sam čitala, pa mislim da mogu da dam sud o ovoj odluci. Agata Kristi piše lepo, pitko, duhovito i jasno i mislim da je šteta da učenici nemaju priliku da pročitaju i takvu vrstu literature. Ja sam imala privilegiju da njena dela čitam o originalu i mislim da je njena Autobiografija (ne znam da li je ova knjiga prevedena na srpski) spada u red najboljih dela koja sam pročitala. Ali, ne čudi me što za nju nema mesta u lektiri kada je izgleda glavni ključ za odabir srbovanje i lažni mitovi.

Što se tiče "Gospodara prstenova", to je pomodarstvo, visokotiražno izdanje, komercijala. Takvo književno delo nije delo neprolazne vrednosti, jer će ga zameniti, pre ili kasnije, nakakav drugi visokotiražni roman kji će imati još bolji marketing i po kome će se snimiti film sa još boljim kompjuterskim efektima.

Ako je reč o gospodarima, zašto ne uvesti (ponovo) "Gospodu Glembajeve", Miroslava Krleže? Zato što je Krleža hrvatski pisac? To nije tačno, jer se on sam izjašnjavao kao Jugosloven i jugoslovenski pisac. Slično Branku Ćopiću, Ivu Andriću i mnogim drugima.

Program za srednju skolu za lektire je kriminalan: ej ti da obicnim srednjoskolcima nameces da citaju Tihi Don od 2000 stranica??? Ko li je to normalan smislio?? Ili Vreme Smrti od 1.500 stranica i to u srednjoj skoli (ne govorim o fakultetu)??? Sta, treba deca samo srpski da uce a ostale predmete da batale??? E pa zbog toga nam deca i ne citaju u srednjoj skoli jer im se namecu ruski pisci iz srednjeg veka i ogromne knjige

Decu prvo treba zainteresovati za knjizevnost a mene su oduvek odbijale ove za mene tad nezanimljive lektire. Obozavao sam da citam Hari Potera ne znam zasto se to ne ubaci u nastavni plan. Zanimljiva je narocito za decu tog uzrasta. Obrazovanje nam je uzasno zastarelo i neefikasno.

obavezna lektira je teška glupost i treba je izbaciti iz programa. deca treba da čitaju, ali šta i kad treba da bude otvorenije. to u mnogim obrazovnim sistemima funkcioniše bolje.

Stvarno, Tolkin u lektiri, Gospodar prstenova je lektira, za to niko nije imao negativno misljenje. Neverovatno, poenta lektire je da deca procitaju vredna knjizevna dela koja inace verovatno ne bi procitala, ne komercijalnu knjigu, jednu od najkomercijalnijih, ne pricam o knjizevnoj vrednosti, jer to druga i duga tema, jer ima ljubitelja koji bi branili knjizevnu vrednost ove mastarije i scenarija za film, vec o tome da ce takvo popularno delo verovatno procitati svakako, lektira ili ne, dok se zauzima mesto nekom pravom romanu bez goblina, hobita, zmajeva i slicno, koji bi angazovao citaoca intelektualno.

jedina ruska knjiga koja mi je bila citljiva i zanimljiva je zlocin i kazna, sve ostale su uzasne... ne mogu da shvatim da se bune protiv agate kristi ciji su romani makar citljivi i zanimljivi, kamo srece da ubace vise takvih romana u lektiru, pa mozda deca ne bi shvatala citanje lektire kao kaznu....

Umesto Agate Kristo ubačen Dobrilo Nenadić? Ako je iko u stanju da mi objasni ikakvu povezanost bio bih mu zahvalan. Inače, da bi deca nešto čitala to nešto mora da bude makar malo interesantno za njihov uzrast. A ako je Agata Kristi morbidna (!?), šta reći za Dostojevskog onda na primer? Mnogo nebuloza. Ali ništa pametnije se nije moglo ni očekivati...

Treba izbaciti Kafkin Proces jer i mnogi profesori kazu da su deca premlada za takvo delo i jednostavno nista nema smisla kada se cita u to doba (trecoj godini)

Deco, citajte Borhesa i Beketa, nemojte Dobricu Cosica. Samo nemojte.

Arčibald Rajs - Čujte Srbi, čuvajte se sebe? A da, da jedna generacija srednjoškolaca to pročita i o tome priča na času istorije i književnosti, desila bi se revolucija.

Robinson Kruso i Tom Sojer su dobra dela ali uopste nisu za taj uzrast, a to su valjda 6. i 7. razred osnovne skole. To su dela od po par stotina stranica i secam se da sam ih citao uz veliku muku.

zato sto agata kristi nije kvalitet vec zabava.

Dragi članovi komesije,
Umesto što ste išli po forumima (gde samo možete da nadjete anglofile i rusofile -čitaj patriote), trebali ste da skoknete do Finske i da sve lepo iskopirate. Ali ISKOPIRATE, ne da prilagodjavate. I to ako Finci upšte imaju lektiru. Inače od mene anglofila, izbacite ruske i zapadne morbidne klesike, i ubacite još za mladji uzrast i Pottera. Ko što mnogi rekoše, u tom uzrastu je jedino važno da deca čitaju iole kvalitetne stvari. A da li će otići iako pročitaju Ćosića, pa otići će, ali će se vratiti ako ga ne pročitaju.

Ako vec, na nasem nepokolebljivom putu u EU, moramo da citamo zapadne, holivudske, pisce, cudi me da se niko nije setio Alana Forda, iako se radi o stripu, tu ima mnogo vise istina o zivotu nego na pr. u romanima Agate Kristi. Inace se slazem da lektiru treba redukovati, jer, deci nece ostati vremena za Facebook !

Da se ne lažemo, ni najbolji đaci ne čitaju knjige. Sve ima prepričano na internetu. Sadašnjoj deci je svejedno šta je u programu lektire jer neće je čitati bez obzira na naslov i autora. Naravno, čast izuzecima, ali ti izuzeci bi čitali odabrane i preporučene knjige i bez lektire. Novo doba, nove tehnologije, nove generacije.

Ostao Robinzon Kruso a izbačen Vern, bez veze. Kruso je toliko zastarela, politička knjiga koju današnja deca u petom razredu ne mogu da svare i shvate, ako je i potrebna a nije, u lektiri trebalo je prebaciti je u starije razrede.

Obozavam knjige Agate Kristi zbog atmosfere, zbog njenih usputnih zapazanja, zbog nacina na koji opisuje likove, naravno zbog Poaroa....
Takmicila sam se sama sa sobom da pogodim ko je negativac pre kraja knjige, pratila sve serije i filmove u kojima se Herkul Poaro ili mis Marpl trude da otkriju ubicu....

Idealna lektira za danasnju decu koja nemaju strpljenja da citaju 700 strana...

Pitam se, ko se setio da "Doroteja", sa temom iz srednjeg veka, ubaci u obaveznu lektiru... Neki rodoljubac ili neko od 65 godina ko je tako davno imao 15, da se vise i ne seca kako to izgleda....?

Pa nećete valjda Gospodara prstenova? Svaka čast na izboru.

Dostojevski je najjači pisac u istoriji ljudskog roda. Ako ga gimnazijalci ne čitaju, kako će se smatrati književno obrazovani i kulturni?

Nemojte slucajno kod dece razvijati istrazivacki duh, jer ko zna mozda pocnu da posmatraju svet oko sebe. Svasta moze da im padne na pamet

Agata Kristi je sjajna spisateljica, izuzetni detektivski romani i vrlo čitljivo štivo. Nasuprot tome, umetnička vrednost ovih dela nije velika. To nije štivo za lektiru, nego vikend program koji bi trebalo upražnjavati umesto besmislenih rijaliti programa i alkoholisanih izlazaka.

Ја и дан данас не бих могао да читам оне глупости што су биле обавезне у школи. Волим да читам, али само научну фантастику.

pravda za agatu i njene verne citatelje!

Agati Kristi nije mesto u prvom razredu srednje škole, ali se slažem da deca u tom uzrastu ne treba da čitaju celu "Antigonu" i "Ilijadu", već je dovoljno da se pročitaju odlomci. Gimnaijalce bih obavezao da za četiri godine školovanja moraju da pročitaju ceo opus Andrića, dok bih Dostojevskog ostavio za četvrti razred. Na kraju, ko sve to pročita, sam će doći do Orvela i "Životinjske farme" i "1984".

haha Agata Kristi, svasta.Nista mi u zemlji Srbiji nije jasno.

Agata je izbacena zbog dnevno palanacke politike. Naime, iz Engleske je. A ubacen je Nenadic, i njegov roman sa tematikom iz srednjeg veka- sve u sklopu bildovanja posrnulog patriotizma i fame oko Kosova..
(kouch, 8. april 2018 12:13)

Preterujes. Nije Tolkin sa Kosova, isto je iz Engleske.

Lektira - terati nekog da cita nesto sto ga ne zanima.

Obozavam Agatu Kristi, divno pisana literatura, ali je ne bih stavila kao obaveznu lektiru. Dzejn Ostin svakako da.

Zasto je odbacena? Ne postoji nijedan razlog koji mozete da navedete, a da je valjan. Osim umetnicke vrednosti, lektiru treba praviti tako da zainteresuje decu da citaju knjige. Dostojevski, iako ga smatram najboljim piscem svih vremena, ne pripada gimnazijskoj lektiri. Ajde uradite iskrenu anketu koliko dece je procitalo Zlocin i kaznu. Garnatujem manje od 10 odsto. Ja sam ga sa mukom citao u gimnaziji i nisam zavrsio. Tek u 25. godini sam ga procitao sa razumevanjem i bio apsolutno odusevljen. Sa druge strane, ako bi ubacili poneku laksu literaturu, to bi dalo motiv deci da knjige ipak nisu dosadne.

Agata je izbacena zbog dnevno palanacke politike. Naime, iz Engleske je. A ubacen je Nenadic, i njegov roman sa tematikom iz srednjeg veka- sve u sklopu bildovanja posrnulog patriotizma i fame oko Kosova..
(kouch, 8. april 2018 12:13)

Какве везе има Доротеј са Косовом и патриотизмом? Роман управо говори о проблемима у друштву у средњем веку.

Ubistvo u Orijent Ekspresu Agate Kristi je prva knjiga koju sam procitala na engleskom. Imala sam 14 godina. A bila sam obicno dete, nisam imala privatne profesore, niti sam zivela/putovala po svetu; imala sam engleski u skoli i isla sam 2-3 puta nedeljno na casove u Dom pionira i u Institut u Jovanovoj.
I bila sam odusevljena knjigom. Zapletom, raznolikoscu likova, konceptom pravde, a i radnja se desava u Jugoslaviji ... Danas je to sve jos aktuelnije nego kada sam ja bila dete. Jer danas se vise putuje, danasnja deca ce mnogo cesce dolaziti u kontakt sa ljudima iz celog sveta. Ja bih recimo ostavila Agatu i dodala Prvu damsku detektivsku agenciju Aleksandra Mekol Smita kao paralelu. Da deca nauce nesto o Africi danas. I da se uvedu Murakami, Khaled Hosseini, Pamuk, Markes je valjda vec tu...

PS Trebalo bi da se uvede lektira i na engleskom.

PS2 Tihi Don je jeftina propaganda. Taj period mnogo bolje predstavlja Chevengur genijalnog Andreja Platonova.

Da zakljucim: poenta citanja je sazivljavanje sa drugim ljudima, u drugim vremenima, drugim situacijama i na drugim prostorima. I to treba deci omoguciti, a ne zatvarati ih u torove iskljucivo domacih dela i pisaca.

Nemaju oni petlje da ubace ono što se čita u najboljim privatnim srednjim školama u Engleskoj i Francuskoj - da potiču slobodu duha i razmišljanja, da razvijaju pojedinca a ne bota, da čovek razmišlja kao "ja" a ne kao "mi". Jaka individua je stub svih najrazvijenijih država, gde god se zatire sloboda mišljenja tu vlada kolektivizam i beda. Zato: Markiz de Sad, Don Kihot, Monti Pajton, Društvo mrtvih pesnika, Salindžer, Henri Miler, Vitman....ima toga....ja deco, ja, a ne mi botovi!! :))

Za upoznavanje sa krimi žanrom bolje da uvedu Artura Konana Dojla ( priče o Šerloku Holmsu ). Ovo kaže neko ko je veliki fan Agate Kristi.

'Nova digitalna era skratila je pažnju učenicima na svega 10 minuta'

Ovo je zabrinjavajuca izjava. Ne zato sto je tacna, posto nije. Uvek je na knjizevnosti vecina ucenika pravila avioncice, razvlacila zvake i slicno. Danas drndaju telefone, ali to je samo orudje. Nije problem sto citaju ovo ili ono. Naprosto, ne citaju nista jer nemaju kulturu citanja. Nastavnici su diplomirani filolozi koji i sami ne razumeju mnogo i ne umeju lepo da govore o knjigama, niti da podstaknu diskusiju. A to ne umeju jer su za njihove profesore kanon nasi polukriticari kao Zoran Gluscevic i Jovan Deretic. Ako stvarno zelite da razumete dubinu nase 'nekulture citanja', pogledajte 'Cas anatomije' pa ce vam biti jasno. Nepaznja dakle nema veze sa digitalnom erom i to pokazuje da doticna gospodja, nadlezna izgleda za ova pitanja, nije bas previse istrazivala. A posebna je tragedija stavljati Rsumovica u bilo koju lektiru. To je knjizevni analogon najgorim rijaliti programima. Inace, to je vec i lepo obradjivan trop da ucenici gluvare na casovima knjizevnosti i u skoli generalno. Dovoljno je pogledati klasike kao sto su 'To sir with love', 'Dangerous minds', ili 'Stand and Deliver'. Moderne tehnologije su samo pruzile dodatni ventil za nesto sto je odavno prisutno (zbog cega su i postale popularne). Ako oni koji se bave decom i skolom to ne razumeju, onda prosto nisu kompetentni za taj posao. Polaze od pogresne premise i naravno da ce doci do pogresnog zakljucka.

"Knjiga o Milutinu", da bi deca jednim romanom shvatila ko smo i šta smo.

Koliko je Agata Kristi povezana sa sedmom umetnošću, filmom, toliko je povezan i roman Dobrila Nenadića "Dorotej", po kome je Zdravko Velimirović 1981. godine snimio izvanredan film. Film je značajan i po ulozi Gojka Šantića, prvoj i jedinoj glavnoj filmskoj roli ovog odličnog glumca.

PS: Nadam se da će učenici današnje reformisane škole da uče i nauče pravilnu upotrebu znaka navoda, i to bez dodatne obuke nastavnika u organizaciji Zavoda za unapređenje vaspitanja i obrazovanja.

PS2: Polaznici osnovne škole su odrasli koji nisu završili osnovnu školu, a deca koja pohađaju osnovnu školu su učenici iliti đaci.

PS3: Zbirka priča Branka Đopića zove se "Bašta sljezove boje". "Jutra sljezove boje" jeste podnaslov koji se odnosi na prvi deo ove zbirke priča.

Bolje da se uvede Agata Kristi nego Tolkin, barem ne Gospodar prstenova, jedan od retkih primera gde je film bolji od knjige.
(stars, 8. april 2018 14:23) # Link komentara

Jel? Super sto si napisao svoje razloge...
Mislim da je ipak najbolje da se deci umesto lektira, pusta mala nevesta, svaki dan po epizoda, taman dok traje skolovanje...

Salu na stranu, u bilo koje doba bih za svoje dete pre izabrao fantastiku nego "prazne" sapunice i trilere, malo vise maste bi nam svima dobro doslo. A sto se tice Agate Kristi, ne vidim nikakvu kreativnost niti umetnicku vrednost, a samim tim i razlog da se ukljuci u bilo kakvu vrstu obrazovanja...

P.S
Gospodar prstenova film, nije bolji od knjige. Ne znam na osnovu cega tvrdis da jeste, sumnjam da si procitao.

Nije problem u tome sta se cita, nego nacin na koji se obradjuje u skoli. Sigurno postoji razlog zasto deca nisu zainteresovana za citanje. Umesto da se pozabava unapredjenjem metoda, oni se vode logikom: to su debili, hajde da ih srozamo jos vise. Ne zivim u Srbiji, ali i ovde deca citaju klasike. Ja sam citala sve u skoli, na diplomskom sam imala Solohova. Ne znam kako nekome to moze da bude dosadno. Iako je dugo, to se guta, kao Tolstoj. Zao mi je sto su izbacili Z.Verna, jer mi je to tada bila omiljena lektira. Mi smo bili odusevljeni kako je dalekovid taj covek bio. Agata Kristi je, sto neko rece, vikend stivo. Ni ja ne mislim da je za skolu.9

Epoha pisanja Agate Kristi nije u skladu sa gradivom 1. razreda.

Branka Chopića. Shto da ne.

Ilijada i Antigona u odlomcima!?
Odiseja ili Aristofanova dela se i ne pominju.
Umesto da budu temelj, svedeni su na nivo statističke greške.

moze to i bolje! Treba razliku napraviti u lektiri izmedju gimnazije , klasicne, i ostalih srednjih skola.I uvesti mnogo monogo vise zivih pisaca , gde je npr Marukami? gde je Pamuk? gde je Ruzdi? Imate najmanje tri velika ruska pisca danas. Nije Zlocin i kazna za danasnji mlad svet, te knjige se citaju kasnije u nekom drugom dobu. A od nasih ispustiste Kisa ..eeeeeee

Knjige koje moraju da udju u lektiru su 1984 i Zivotinjska farma.
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (Dale Cooper, 8. april 2018 12:10)

Apsolutno se slazem. Ujedeno bih kao "usko specijalizovanu" lektiru u Srbiji dodao jos i "Cujte Srbi" i " Knjiga o Milutinu".
Iakoznam da danasnja omladina tog uzrasta skoro da uopste ne cita nista mimo Instagrama i Fejsbuka.

Knjige koje moraju da udju u lektiru su 1984 i Zivotinjska farma.

Zašto izbaciti Žila Verna? Njegova dela pobuđuju maštu, istraživanja, kreativne misli...

"prva knjiga Tolkinove trilogije ''Gospodar prstenova''."

Glupo. Ne Tolkin i delo, već to da se čita samo prva knjiga. Čemu to? Ili sve ili ništa. A pošto previše ima onda ništa.
Onaj ko hoće da čita Tolkina pročitaće ga i sam. Onaj ko neće, njega je džabe terati.
Ionako će pola da pogleda film umesto da čita...

"Doživljaja Toma Sojera'' i ''Robinson Kruso"
Može da bude "kanon" kol'ko 'oće, ali današnjoj deci je ovo neviđeno dosadno...

"Žil Vern posle nekoliko decenija 'izbačen'' iz lektire."
Čitao ga jesam, ali se ne sećam da je pre dve decenije bio deo lektire

Донекле се и слажем, обзиром да је данашњи просечни ученик првог разреда средње школе емотивно зрео као 11-огодишњак од пре 30 година, а романи Агате Кристи су сјајно штиво за младог човега у том узрасту. Таман да мало покрену вијуге.
Е сад, зашто су нам средњошколци емотивно незрели...? То је мало компликованије питање...

@Gospodari, gospoda,gospari,gaspari

"Gospoda Glembajevi", jedna od mojih omiljenih knjiga...
Krleza mi je bio blizi nego Andric.... Mesa Selimovic isto....Branko Copic takodje....

Ići u ovakvu "školu" sve više postaje gubljenje vremena.

Da se razumemo, decu u tom uzrastu lektire ne interesuju, bar ne dosadasnja tematika, bolje da citaju i Gospodara Prstenova nego nista. Vecinu lektira iako procitaju, ne razumeju, potrebna je odredjena zrelost da bi shvatili sta citaju.

Knjiga o Milutinu !

Ja sa m u detinjstvu mnogo citao. Bio sam clan biblioteke i redovno pozajmlivao knjige. U to vreme je knjiga bila jedina zabava u kuci pored radio aparata i dnevne stampe. Tv jos nije ili je jako malo usla u domove sa jednim programom potpuno nezanimljivim i bezvrednim za omladinu. Propisanu skolsku lektiru principjelno nisam citao,osim ako bi se lektira podudarila sa mojim licnim interesovanjem. Nema niceg ogavnijeg i glupljeg neko citai knjige po naredjenju. Mada sam obaveznu lektiru bojkotovao gde god sam mogao i stigao, kasnije u zivotu mi zbog toga nista nije nedostajalo.

Agata Kristi je klasik! Pre svega, njen jezik je bogat, predivan, pripovedanje razvija maštu i kreativnost... podstiče na razmišljanje... pa da li je moguće da će neka dosadna uskogruda srpska žvaka da zainteresuje decu koja ionako ne čitaju ništa i ništa ih ne zanima, zahvaljujući, između ostalog i lektiri i nastavnicima koji predaju u školama (ne samo srpski).... sramotno

Nije ni vazno, ionako nam omladina nista vise ne cita....

Ovo je dobar tekst.
Voleo bih sto pre da shvatimo da se vremena menjaju, da deca danas nisu ni bolja ni losija nego ranije generacije.
Deca danas zive u svetu koji se toliko brzo menja, pre neki dan sam video decu na livadi voze neke male dronove. Kazu 1500 dinara. Ej, voze dronove? Do onog meca Srbija - Albanija ja nisam ni znao da to postoji.

Ne mogu da se porede sa mojom babom kojoj je vrhunac bio strikanje, mojim tatom koji je neprestano citao knjige i stripove a uskoro nece imati puno veze ni sa mnom koji je proveo puno vremena uz Segu i na livadi igrao fudbal a stative bile torbe.

Poslednja recenica sagovornice je sustina svega.

Moramo da se oslobodimo toga "eee u moje vreme".
Tvoje vreme je tvoje, stvari su bile drugacije, zivot se vodio drugacije. Super je sto uvode Tolkina. Poenta i jeste da DECA CITAJU. Citanje je divna stvar. Ali ukoliko biramo izmedju citanja na silu/bezanja sa casova ili citanje i modernih dela, onda ja mislim da je logicno izabrati ovo drugo.

Samo napred i voleo bih da dodje do velike reforme u obrazovanju, koga zanima ova tema neka pronadje na Guglu sta rade deca u Finskoj. Sve se svodi na igranje, pravljenje raznih stvari, kreativnost, zabavu, pricanje.
Na taj nacin deca mnogo vise uce o zivotu uopste, a ne tako sto nastavnik glumi strogocu a deca jedva cekaju da idu kuci.
Pricam o osnovnoj skoli, koja je ja mislim kljucna za decu.

Ništa bez Hajduka (skoro bilo koji deo) Gradimira Stojkovića. To je baš za srednjoškolce ukoliko želite da im probudite draž za čitanjem knjiga.

Za one koji pljuju Gospodar prstenova. Knjiga nema mnogo veze sa filmom. Procitati knjigu je nesto sasvim drugo. Tolkin je to delo pisao celog svog zivota, i proglasen je piscem veka.

Ne slazem se sa izbacivanjem.
Kao sto neko rece, potpuno pogresan nam je pristup lektiri.

Kazu deca ne citaju. Zato im treba dati da citaju ruske klasike od po milijardu strana? I kao sto neko isto lepo rece, poenta citanja je sazivljavanje sa drugim ljudima, u drugim vremenima, drugim situacijama i na drugim prostorima.
Agata Kriti mozda nije neko umetnicko delo, mozda je prevod na srpski malo obican (a na engleskom je to divna literatura), ali ona je svevremena, opis ljudi, opis ljudskih osobina, pitko, tecno, bas za taj uzrast!
Ubaciti obavezno 'deca sa kolodvora zoo' i jos neke popularne koje govore o pogubnom uticaju droge. Takodje, neke mozda o istoriji rokenrola i slicno. Zatim putopise o Africi. Drustvo mrtvih pesnika i neke druge romane od kojih su napravljeni filmovi. Sto vise popularnije literature.

Pobogu, egzistencijalisti su teski. Ja sam posle citanja Sartra, Kafke, romana Stranac, pa Dostojevskog imala zelju vise da ne zivim, toliko sam ih dozivela tragicno, postavljala sam pitanja o smislu zivota, bilo mi je besmisleno sve, to bas nije za decu od 17 godina.

I nikako se ne slazem da se obavezna lektira ukine! Jer ako se i ona ukine, nema nam spasa!

@zutokljunac pravo u sustinu! Ja ne znam kojom logikom se vodi ekipa koja odlucuje, ali lektira je kod nas oduvek bila 'streberska'. Mene su roditelji 'navukli' na knjige u osnovnoj skoli, ali 'Lastavicom' (za mladje citaoce - citava 'biblioteka' knjiga za decu) a ne ruskim klasicima i evropskim filozofima. Izbacuju Zila Verna jer se to vise ne smatra fantastikom??? A avantura je zabranjena?? Mrzi me da trazim aktuelni spisak lektire, ali mi je kao klincu bilo sasvim nejasno zasto je od svega sto je Hemingvej napisao bas Starac i more bio lektira - jedina njegova 'dosadna' knjiga. Umesto da se lektira bira tako da naucimo decu da vole pisanu rec, ona postaje elitisticki alat - ko je cita, intelektualac u najavi, ko je ne cita, niza vrsta. I to sve samo da bi ovi sto biraju jedni drugima cestitali.

a pekić, mislim da bi njegova dela bila veoma interesantna za trećake i četvrtake sredmjoškolce, ali problem što razvijaju kritičko promišljanje. čoveka su komunisti proterali jer je razmišljao svoj glavom i još onda je uvideo svu pogubnost onog sistema koji nam je na kraju doneo 30 godina sankcija, tranzicije i cega ne negativnog...

Kako se sastavljači lektire za osmake ne sjetiše Egzeperijevog "Malog princa"?

Кримићи Агате Кристи су једни од бољих у жанру, али су стереотипизирани и немају суштинску уметничку вредност. Умешно написана лака забава којој заиста није место у обавезној лектири.
(Јабучило, 08. april 2018 12:00)

Ne bih se skroz složio. Ima tu zanimljivog štiva, a kao što i u tekstu piše dosta je povezana sa filmom. Tako će deca biti upućena da pogledaju
kvalitetne filmove. Evo npr. delo "Svedok optužbe" je jedna kratka priča Agate Kristi, ali je zato po njoj snimljen istoimeni film koji je remek delo.

A gde je tu Družina Pere Kvržice?

@@_**&

Сећам се књиге бајки Десанке Максимовић, идентичне успомене имам. Дословно сам плакао данима када сам као клинац прочитао неку бајку о дечаку и лабуду, страшно... Чак се нигде није ни помињало некакво насиље или убиство, а ја сам био убеђен да дечак на крају никад више није видео лабуда јер су га неки људи убили, испекли и појели, толико је сугестиван био цео текст, и његов дискурс безнађа и мрака...

Deca bi svakako trebalo da se upoznaju sa kriminalističim romanima i takvom književnošću,ako ne kao poseban predmet onda makar oblast književmosti gde će im se objasniti pravila takve litarture. Međutim takva literatura može da ima smisla samo u društvima i sredinama gde se ceni i poštuje ljudski život. Ukratko u građanskim i demokratskim društvima. Da li je taj uslov prisutan i ovde? Sve sa nanogicama na ubicama? A o izborima, demokratiji ovde ne bih pričao. Sa ovakvim profesorima kojima je Agata morbidna, nikad.

Čija je ta glupa ideja uopšte bila? Ministra?

Ja sam sve knjige Agate Kristi pročitao u 1.i 2.razredu gimnazije, jer sam sam to hteo. Dešavalo se da knjigu pročitam za jedan dan. To su zaista najbolje godine za razvijanje interesovanja za taj tip literature, jer je radoznalost baš tada najizraženija.

Majstor i Margarita?

"Čujte Srbi" bi trebalo ubaciti pod obavezno štivo!

Uvoditi vestine umesto znanja, jer kome treba jeftino placen radnik koji kriticki misli. Zatim prica o 10 minuta paznje, cak i da je kasno skola ne treba da kapitulira, kao da je to opravdanje sto ce Jezevu kucicu raditi u nastavcima ... strasno!

Gde je Dzordz Orvel sa 1984 i Zivotinjskom farmom, mislim da se elita boji da te knjige citaju deca jer ce se formirati drugacije misljenje... Sustina je: "All in all you just another brick in the wall".

Meni je u srednjoj omiljena knjiga bila Majstor i Margarita,verovatno bi je procitao do kraja i da nisam morao.Kao i Stranac.

vec o tome da ce takvo popularno delo verovatno procitati svakako, lektira ili ne, dok se zauzima mesto nekom pravom romanu bez goblina, hobita, zmajeva i slicno, koji bi angazovao citaoca intelektualno.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (voodoo, 8. april 2018 13:55)

Gospodar prstenova je osim sto je delo o "goblinima"??? i hobitima, ogledno delo o jezicima i istoriji. Deca treba da nauce da citaju, ne da se angazuju intelektualno, a kasnije ce sama otkrivati sta im je potrebno. Ne postoji "losa" literatura. Deca bi trebalo da usvoje naviku da citaju, to je sve...

(dusan, 8. april 2018 12:48)
Slažem se za Dostojevskog, meni omiljeni pisac, moj čovek. Desilo mi se nešto slično kao i tebi, samo ja nisam ni uzimao u šake tu knjigu u srednjoj školi ali mogu reći da sam savršeno razumeo sve ono o čemu smo govorili na času. Ne mogu se nikako složiti sa tim da se izbaci iz programa. Izbaciti jednog od najboljih pisaca svih vremena je suludo, možda neka deca neće razumeti o čemu se radi, moguće je da mnogi neće pročitati ali zadatak nastavnika je da im to delo približi. Hvala ti Staniša. Mislim da bi i "Kockar" morao da uđe u lektiru pogotovo danas kad su kockarnice i kladionice na svakom ćošku.

Da li je moguće da ljudi i dalje mešaju knjigu i film "Gospodar prstenova"? Film je gomila specijalnih efekata sa klišeom dobri protiv zlih. Knjiga je remek-delo, međaš u žanru epske fantastike gde čovek ima i da se zamisli i nasmeje i pusti suzu. Ali, sve zavisi od ličnog ukusa. Ako su hteli nekoga da zainteresuju za epsku fantastiku (koju, inače gutam), "Hobit" bi bio mnogo bolji izbor. Manje je mračan, lakši za razumevanje, manje je simbolike. Kome se ne dopada, preživeće ga, a kome se dopadne, taj će svakako pročitati i "Gospodara prstenova". Što se tiče ostalog, dajte ljudi nešto vedrije. Mora li lektira uvek da bude nešto najmračnije i najdepresivnije? Svaka čast Nenadiću, ali živimo u XXI veku. Kako je krenulo, uskoro će lektira morati da se izlaže uz gusle.

Ne mogu da verujem da su Zil Verna izbacili. Jedna od najlepsih lektira sto su mogle da budu. 20.000 milja pod morem je toliki klasik da je to nevidjeno da su ga izbacili

Ubacite još neke klasike svetske književnosti sa univerzalnim vrednostima, ili (auto)biografiju nekog našeg poznatog naučnika s kraja XIX i početka XX veka. Te knjige su pune životnih razmišljanja i drugih situacija, koje i te kako mogu biti od koristi.

S obzirom na to koliki je stepen opšte kulture i interesovanja kod današnjih srednjoškolaca u Srbiji, i Miki Maus je previše zahtevno štivo za njih. Iz srednjih škola izlaze sve tupavije i nepismenije generacije koje ne znaju ništa o bilo čemu.

Deca ne čitaju zato što previše vremena provode na računarima, tabletama... Tu zadovolje potrebu da popune slobodno vreme i knjige im zato nisu zanimljive. Fond reči im je mali,ne znaju da se jasno izražavaju i da svoje misli pretvore u smislene rečenice, ne razumeju tekstualne zadatke, ne znaju šta je bitno, a šta ne. Ovo u velikoj meri rade i dobri đaci. Problem je mnogo veći nego što izgleda, samo uvođenje novih lektira ga neće rešiti. Možda da se uvede čitanje knjiga kao predmet, pa da se to radi na časovima uz nadzor nastavnika...

Moram priznatini da nisam čitao Agatu Kristi, ali svi kažu da su njeni detektivski romani genijalni tako da je možda mogla da se ostavi u programu za srednjoškolce. Ono što se pomojem mišljenju obavezno mora uvesti je, jer ne mogu da verujem da već nije, Pekić. Besnilo, Atlantida, Novi Jerusalim i Vreme čuda obavezno, a njegovi mnogobrojni eseji učenicima društvenih smerova, jer to spada u vrh svetske književnosti. Osim toga trebalo bi uvesti Hamsuna, Cvajga, Mišimu, Bernharda, Montenja, Bulgakova, Singera, Borhesa...

Kako " Antigona" u odlomcima? Pa, knjiga ima oko 120 stranica. Ako je to obimno..

Za prvi razred srednje skole apsolutna preporuka je Semper idem, Djordja Lebovica. Knjiga je nestvarna, potresna, mastovita, duhovita, a pre svega nosi neverovatno snazne poruke preko potrebne danasnjim tinejdzerima koji odrastaju u svetu agresije, mrznje i iskljucivosti. Ovaj roman je nesto najbolje sto je napisano u srpskoj knjizevnosti 21. veka, a iako opisuje dogadjaje iz vremena Drugog sv. rata, danas je vise nego aktuelan.

Zasto ne Orvel u gimnaziji? Pricaju o vaznosti medjupredmetnih kompetencija, a uvode Tolkina. Ne zamerite mi fanovi, volim ga i ja, ali ipak smatram da je Orvel prihvatljiviji.
Inace, pozdrav za izmene, konacno, posle par vekova.

Meni su dve najdraže lektire bile Proces i Zločin i kazna. Ali kada se setim Seoba, Deoba, Lelejske gore...dođe mi sad da plačem od muke. Nismo svi isti, nismo isto zreli u tom dobu, nemamo isti ukus i različito doživljavamo stvari. Tako da je jako teško udovoljiti svačijem ukusu.

Могу само да кажем да ми је жао што многи средњошколци неће упознати Агату Кристи . Препаметне будале су опет морале да се нешто буне и један добар предлог комисије , да осујете . Нису им требали попустити , али су ипак нашли добро решење . Драго ми је што ће средњошколци ипак читати(?) Доротеја .....Ја сам имао за лектиру "Лелејску гору" . Не познајем мазохисту средњошколца , који ју је целу прочитао .

Nemaju oni petlje da ubace ono što se čita u najboljim privatnim srednjim školama u Engleskoj i Francuskoj - da potiču

slobodu duha i razmišljanja, da razvijaju pojedinca a ne bota, da čovek razmišlja kao "ja" a ne kao "mi". Jaka individua je

stub svih najrazvijenijih država, gde god se zatire sloboda mišljenja tu vlada kolektivizam i beda. Zato: Markiz de Sad,

Don Kihot, Monti Pajton, Društvo mrtvih pesnika, Salindžer, Henri Miler, Vitman....ima toga....ja deco, ja, a ne mi botovi!! :))
(Koča, 8. april 2018 14:51)
Svaka ti cast, care, osecam da bi bili prijatelji da smo se ikada videli, samo bih dodao još jednu stavku - film tzv Paklena pomorandža - A Clockwork Orange - naj film o slobodi i ugnjetavanju ikada koji treba ubaciti u lektiru svuda. Pa ko shvati, shvatio je, ko ne , nista. Pozdrav svim dobrim ljudima svuda :-)

Ježeva kućica je nešto najljepše što sam pročitao. Uvijek iznova i iznova, kad čitam svojoj djeci, nasmijem se od srca.

Pravilno razumevanje literature i savremenih medija je neophodno, kao i casovi prve pomoci.

Zil Vern je morao ostati u lektiri.

Knjige koje moraju da udju u lektiru su 1984 i Zivotinjska farma. 
(Dale Cooper, 8. april 2018 12:10)
Svaka ti na mestu ja bi dodo jos gospodare i jos nesto moderno.

Citam mnogo ali najveci trag su u srednjoj skoli na mene ostavili Stranac,Proces i Dervis i smrt.
Mojapreporuka za srednjoskolce: Lovac u zitu,Zivotinjska farma, Sidarta

Mi deca sa stanice Zoo,treba da bude obavezna lektira!!!

Deca ne čitaju zato što previše vremena provode na računarima, tabletama... Tu zadovolje potrebu da popune slobodno vreme i knjige im zato nisu zanimljive. Fond reči im je mali,ne znaju da se jasno izražavaju i da svoje misli pretvore u smislene rečenice, ne razumeju tekstualne zadatke, ne znaju šta je bitno, a šta ne. Ovo u velikoj meri rade i dobri đaci. Problem je mnogo veći nego što izgleda, samo uvođenje novih lektira ga neće rešiti. Možda da se uvede čitanje knjiga kao predmet, pa da se to radi na časovima uz nadzor nastavnika...
(Bp29, 8. april 2018 15:53

Nije tačno da deca ne čitaju. To dolazi iz porodice i okruženja. To što je naše školstvo zastarelo, dosadno i okrenuto svemu samo ne deci, to je problem ovog polupismenog društva. Nije problem menjati lektiru, to je itekako potrebno, ali to treba raditi inteligentno, postupno i sa smislom.
Ovo je samo zamlaćivanje, prilično neozbiljno kao i većina stvari u prosveti.
Ko želi da čita, postoji ogroman broj prevedenih savremenih dela i dečje i svetske književnosti. Srbija ima sreće da izdavaštvo apsolutno prati svetske trendove, kao što je to bio slučaj i pre pedeset godina. Dakle, ko ne čita nema nikakav izgovor za to.

Lektira treba da bude zabavna...kad deca nauce da citaju sama ce bez nase pomoci birati sta ce citati?

Lektira - Tekstovi koje učenici moraju da pročitaju. U moje vreme, znala se (manje-više) forma tih tekstova. Pesme, priče, romani... Naravno, sve je bilo u obliku knjiga. Postojali su i audio zapisi ali sve je to bilo relativno nedostupno za širu publiku. Vreme sadašnje: dostupnost tekstova je, praktično, neograničena. Papir postaje, lagano, ostatak prethodnog vremena. Medjutim, ono što ne bi trebalo da se promeni je cilj postojanja lektire. Pored očiglednih, sticanje navike za čitanjem, učenje razimevanja sadržaja ... postoje i manje očigledna i isto tako bitni ciljevi. A osnovni takav cilj je formiranje svesti mlade osobe koja bi trebalo da se, na neki način, veže za podneblje iz koga potiče i da razvije osećaje patriotizma, pripadnosti i sl. Naravno, pretpostavljamo da je formiranje ličnosti proces koji, pre svega, zavisi od porodice pa tek onda od društva i da lektira, u tom smislu, neće biti presudna. Dakle, ako lektira ima bitnu sociološku komponentu, nije svejedno šta se čita i analizira. Na žalost, ovo je bitno u okruženjima koja planiraju svoju budućnost. Srbija, danas, je zemlja bez budućnosti. Tako da, nije bitno šta se čita za lektiru. Bitno je da deca čitaju. A to će doći iz porodice. Možemo da diskutijemo o Agati, Tolkinu, Nenadiću, Paviću (ne videh da je neko pomenuo Hazarski rečnik; to bi bilo fantastično štivo za 2-3 godinu srednje) ali, bar kod nas, lektira se svodi samo na obavezu koja se da ispuniti na razne načine.

Ja bih stavio Pekicevo Besnilo da bude poslednja knjiga u srednjoj skoli, mislim da bi to bila jedna od knjiga koja bi uspela novim generacijama da izvuce glave iz telefona bar na neko vreme...

Nama je profesor srpskog nekada davno, pre pedeset godina kada sam ja išao u srednju školu, govorio da se rečnik najbolje obogaćuje čitajući, tada izuzetno popularne tzv "Vikend romane", vestern, ljubavne, krimi (Luj-Kralj ponoći, Svetac i sl.) a ne kad čitaš Dostojevskog, Tolstoja, Šolohova ili recimo Andrića, kojeg je on, kao profesor inače obožavao! Tada mu nismo verovali. Sada mislim da je bio u pravu. Nismo mi mogli baš da shvatimo težu literaturu pa bismo je čitali zato što smo morali pa nam je u glavama obično ostajalo taman onoliko koliko mora i ništa više.

Po mom misljenju u lektiru za Osnovnu skolu treba ubaciti "Zvezdobrojce" koje je priredila Aleksandra Ninkovic Tasic. Decu odmalena treba upoznati sa velicinama poput Tesle, Milankovica i Pupina. To su price koje oplemenjuju, a opet prilagodjene i najmladjima. Svi zajedno treba da radimo na kulturnom uzdizanju cele nase zemlje. Zato treba poceti od najmladjih, jer ce oni sutra biti ti koji ce kreirati buducnost.

Lektire ne treba da budu samo klasici,koji iako su definitivno(barem većinski,da se ogradim,jer neke knjige koje su ušle u lektiru baš i nisu pojam kvaliteta)vredni,već i knjige koje su tu interesantnije i više prilagođene tom tinejdžerskom uzrastu.Nije ni čudo što imamo situaciju da deca ne čitaju ni u školi ni van nje zato što za lektire imaju mahom vrlo obimne knjige sa tematikom koja njima nije bliska,ne mogu da se identifikiju s likovima,dešavaju se u određenim istorijskim periodima o kojima deca ne znaju ništa pa bez tog predznanja istorije samo delo izgubi dosta smisla.Prevashodno treba deci pokazati da čitanje može da bude interesantno,treba kod njih stvoriti naviku i želju za čitanjem,a to je lakše postići Agatom Kristi,Tolkinom i Selindžerom nego ruskim klasicima.

Jedan od ključnih problema sa lektirom i književnošću uopšte je činjenica da deca NE ŽELE da čitaju. Jako loše, ali činjenica. Obavezivanje pod pretnjom loše ocene nije rešenje, posebno ne danas kada su u stanju da iskoriste internet i uz malo truda kreiraju fikciju da su pročitali. Nisu i neće. Jedini pravi odgovor je sistematsko razvijanje kulture čitanja. Od početka osnovne pa na dalje formirati lanac lektira koje deca propisanog uzrasta mogu da pročitaju, mogu da razumeju i može da im bude zanimljivo. Pretvoriti lekaru iz dosadne obaveze koja se izbegava u nešto u čemu mogu da pronađu i neku sopstvenu motivaciju da ga rade, ne samo da ispunjavaju obavezu. Zato je izbacivanje Agate Kristi žalosno. To je primer dela koja deca od 14-15 godina imaju šansu da zavole, za razliku od Ilijade i Antigone, ali i čitavog niza knjiga nesumnjive vrednosti koje deca, prosto, ne žele da čitaju jer nisu spremna za njih. Polazim od sebe: ja kad sam se prvi put, u gimnaziji, susreo sa Tolstojem, nisam imao reči da opišem koliko sam ga mrzeo. Čitanje toga mi je, tada, bilo mučno. Danas je sasvim suprotno od toga, jer sam lično bio zainteresovan za čitanje na drugoj strani. To je ono što treba da se gradi: kultura čitanja. Doći će do teških dela velike vrednosti svojom dinamikom, kada budu spremni. Prisilite ih da ih čitaju i samo ste im naneli trajnu štetu.

Dorotej je odlicna knjiga i tema svakako. Neko ovde pomenu Ubistvo u Orijent ekspresu; takođe odlicna tema; ako se setimo pocetka radnje a i kraja koji vraća na pocetak (kad obicajno pravo i unesreceni ljudi uzmu pravdu u svoje ruke) Dakle nisu dela za poređenje; ali su oba odlicna za lektiru

Predajem srpski jezik i književnost u srednjoj školi i prolazim kroz sve muke Danteovog pakla sa svojim đacima! Niko ne čita! Od njih 20, jedno dete pročita lektiru. Besmisleno je raditi lektiru kada celom razredu podeliš jedinice...Izgubila sam volju. Uvela bih neke novine, ali ne kao vaše, gospodo iz ministarstva! , kad sam rekla da ne čitaju, lagala sam, čitaju i to mnogo, ali ne lektiru! Pa zašto ne bismo spasili ovaj brod koji tone i prilagodili plan dečijim željama? Verujem da se može naći delo, zanimljivo, poučno, a prilagođeno njihovom uzrastu i željama. Recimo, zašto ne uvesti knjigu "Mi deca sa stanice ZOO" (u mojoj školi na prvom mestu po broju izdavanja u biblioteci)...? Možda bi im se dopala i knjiga "Ubiti pticu rugalicu" koja je lektira u Americi. Pekićevo "Besnilo" za gimnazijalce, maturante...Možda čak i "Sitničarnica kod srećne ruke"? Onda neki dobar triler nekog skandinavskog pisca, pa da se kombinuje sa romanom " Zločin i kazna"? Pa onda roman "Neću da budem riba na drvetu", za prvake, srednjoškolce, odličan! Eto...

Vidim jedan komentar od jednog ljubitelja hemije, fizike i matematike. Kaze covek sto su me terali u skoli da citam, kad sam ja samo hteo da ucim matematiku.

Posto radim na jednom hemijskom faksu u Srbiji, mogu da kazem da mi je muka i studenata i kolega koji nista znacajno u zivotu nisu procitali, niti se i sa kim saziveli citajuci. Plitki umovi, plitke diskusije.

Upravo tome covece i sluzi lektira, da ti pomogne da mislis, prema meni, nije sustina u stilu koliko u sadrzajima koji treba da ti prosire vidike, o kojima nastavnici mogu diskutovati sa djacima... A ne ovako Ana Karenjina: pa sledi opis koji citaju: neka zenska udata za starijeg muskarca, koja se osecala ne znam bezveze, pa je nasla mladjeg sa kojim se kresala, pa je imala probleme i na kraju se ubila. Eto to njima ostane. A to imaju i na farmi na TVu. Dakle, citanje za danasnje srednjoskolce nije isto kao sto je nekada bilo, a nasa inercija u obrazovanju je takva da se nicim ne moze opravdati. Pocinjem da sumnjam da smo glupav narod, koji je nesvestan sveta u kojem zivi.

Ej, nekada je bio red ispred biblioteke... danas je danas.

Poslednja recenica sagovornice je sustina svega.
To je realnost, svidelo se nama ili ne.

Gutao sam romane Agate Kristi u srednjoj školi, ali na raspustu. Mislim da im zbog ograničenog prostora nema mesta u lektiri. S druge strane, izbaciti Žila Verna iz lektire je težak promašaj. Argument da njegova dela nisu više SF je glupost. Pa nisu SF već jedan vek.

Herkul Poaro, legenda.

Cini mi se da bi, u ovom trenutku, najvazniji cilj lektire morao da bude da deca skolskog uzrasta zavole citanje. Zarad toga trebalo bi, ako ne zanemariti, onda bar ne insistirati toliko na umetnickim vrednostima. Cak bi trebalo dozvoliti da ucenici u svakom polugodistu procitaju jednu knjigu po izboru i urade prikaz za nju. Iskreno, ne znam, kog ucenika u periodu od 14-te do 18-te godine mogu da zanimaju Ana Karenjina, Tihi Don, Proces, Cica Gorio, Lelejska gora, Seobe, Ocevi i oci.... Ne dovodim u pitanje vrednost tih knjiga ali vecina ih nije razumela kada sam bio srednjoskolac, ne verujem ni da ih razumeju danasnji srednjoskolci.
Ucenici uveliko ne citaju lektiru i nalaze skracene prikaze na internetu. Cak se ni filmovi vise ne gledaju. Bio sam zapanjen kada sam od prijatelja cuo da njihova cerka u VIII razredu treba da procita dve knjige za skolsku godinu. Vecina njenog razreda ne procita nijednu. Zbog toga bi ministarstvo trebalo da se zabavi razvijanjem kulture citanja kod dece a ne da se bavi umetnickim vrednostima pojedinacnog knjizevnog dela.

Nisu zabadava nekada deca čitala tz. omladinsku književnost - izdanja Kadok, Plava ptica, Mark Tvena, Žil Verna, Džeka Londona.
Danas se zbog nekih intelektualnih visina deca teraju da čitaju dela kojima nisu dorasla i ne razumeju ih (ili barem velika večina).
Dece treba da čituju ono što će im probuditi želju da čitaju dalje,, da čitaju još.
Ima vremena - ako im se razvije ŽELJA ZA ČITANJEM čitaće oni kasnije ono prema čemu imaju afiniteta.
Postojeći sistem samo ODBIJA decu od čitanja.
Pišem ovo sa iskustvom troje dece i prošli smo kroz pakao lektire.