Smrt Jugoslavije počela 9. marta ubistvom Brane Milinovića

Lepo srocen tekst ali daleko od realnosti. Raspad je poceo mnogo ranije, sa Osmom sednicom, mitingasenjem, setanjem Lazara, balvanima po drumovima...
Istorijski gledano 9ti mart nema nikakav znacaj, a za to su se pobrinuli organizatori istog, koji su odmah potrcali u nacionalisticko nadmetanje sa Milosevicem.Sve sto je usledilo je posledica ne propalog 9tog marta, vec ocajnog rezima i jos gore i nesposobnije opozicije. Skoro trideset godina nakon tih dogadjaja, Srbija je manje vise i dalje u istoj situaciji, gde covek tesko moze da odluci ko je gori, vlast ili opozicija.

Ipak je počeo u Srbiji. Tog dana je poginio i jedan policajac koga je masa bacila niz stepenice. Ni njega ne trab zaboraviti.

Mučeno dete...koji idiot može izdati naredbu da se bojevom municijom puca po narodu!?

Divan tekst i tužno sećanje na brutalno prekinut život mladog Brane Milinovića.Sa tim ubistvom i ratovima koji su sledili nestala je jedna zemlja i mnogo ljudskih života.

Ipak je počeo u Srbiji. Tog dana je poginio i jedan policajac koga je masa bacila niz stepenice. Ni njega ne trab zaboraviti.
(dragan, 9. mart 2018 17:24)

Pocelo u Srbiji , ratovalo se tamo preko u Bosni i Hrvatskoj. Nijedan hrvat i bosnjak nisu metak ispalili u Srbiji. Posle se pitamo zasto su nas zvali agresorima.

Наивна је тврдња да је Југославија умрла 9.03, смрћу тог младића. Наивна, чак и за новинске (порталске) наслове. Југославија је убијена уставом из 1974. Ко то не жели да види или је бескрајно неинтилигентан или бескрајно злонамеран.

U Srbiji pucali bojevom municijom po nenoruzanim demonstrantima a u Sloveniju poslali vojsku bez municije. Podmuklost s jedne strane a glupost s druge je bila potpuna.

A sto je tada poceo raspad YU?
Zar vam se ne cini logicnije da je poceo 1981.god, kada su Albanci krenuli sa demonstracijama, ili mozda, kada su Hrvati kupili oruzje?
Da skratim, ekstremno netacna metafora.

Koliko pamtim, a rekao bih da dobro pamtim, Brana Milinović poginuo je od metka koji je pripadnik SUP Smederevo ispalio u tom pravcu iz straha i neslaženja (prvi put na beogradskim ulicama, bez bilo kakve pripreme i jasnih naređenja komande). Na sličan način izgubio je život i pripadnik SUP-a, Kosović, koji je u koškanju gurnut sa platoa kod Šestoaprilske fontane ka tadašnjem ulazu u JIK banku, gde je bilo nekoliko metara visinske razlike.

Rat kojim je započelo rastakanje SFRJ počeo je 31. marta te iste godine, na Plitvicama, sukobom pripadnika MUP SR Hrvatske protiv meštana srpske nacionalnosti.

Smrt Jugoslavije pocela je kada je Slobodan Milosevic ubio svog kuma, "preuzeo" od njega Srbiju, i odveo je u rat sa svim drugim narodima koji su je cinili, umesto dogovora o promenama i reformama koje su zemlji bile nuzno potrebne da bi opstala u tadasnjim globalnim okolnostima

Smrt Jugoslavije pocela je ranije, na osmoj sednici. Svakom ko je bio punoletan i politicki pismen vec tada je bilo jasno da je raspad bio neizbezan. Samo je mogao da bude bez krvi da su ex Yu lideri zivote ljudi stavili ispred sopstvene sujete.

Jugoslavija bi se raspala u svakom slucaju i bez 9.marta i smrti dvojice nedoznih ljudi tog dana.
Slovenija i Hrvatska su u istu usle da bi kad tad lakse iz nje izasle.Znale su da ce se lakse otarasiti od Srba nego od Madjara,Austrijanaca ili Italijana.
Srbi su hteli Jugoslaviju da bi svi Srbi ziveli u jednoj drzavi i svidjalo se to nekom ili ne kao krajnji cilj zacrtali stvaranje velike Srbije,sto isto nije bilo moguce,jer zapad i velike sile to nikada ne bi dozvolile.
Jugoslavija nije imala nikave sanse da opstane,jednostavno bila je jedan od projekata svetskih mocnika.

Smrt Jugoslavije je počela Memorandumom SANU. Ako čak ni Srbi nisu podržavali ideju Jugoslavije kao ravnopravne i izbalansirane zajednice njenih nacija, ona nikako nije mogla opstati.

Demonstracije SPO 9. marta nisu bile radi podrške opstanku Jugoslavije, naprotiv, SPO je tada optuživao režim za mlako oružano angažovanje sa pola snage i tražio formiranje srpske vojske - naslednice Ravnogorskog pokreta, opštu mobilizaciju i masivni rat za uspostavljanje Velike Srbije. Taj pritisak je možda i uticao na Miloševića da zbog sopstvenog opstanka na vlasti delimično prihvati i podrži akcije koje su išle u tom generalnom pravcu.

"Ako smo pali, bili smo padu skloni". Branko Miljković.

Nesrećni Brana, kao i hiljade drugih Brana, bilo da se krste na desno, na levo ili da klanjaju ili da ne rade ništa od svega navedenog su samo, tako grubo nazvani: kolateralna šteta.

Na žalost, niti u ratove idu, niti u njima ginu oni koji odlučuju o tome da se ratuje. Ne ginu ni njihova deca. NIKADA!

Za ovaj tekst, daje se čista desetka... šteta što ne može više.
Nas matorije, koji potičemo iz vremena pre šezdesetih prošloga veka, emocije i sećanja lako savladaju, i neizmerna tuga prožima...
Svi izgubljeni životi, sve unakažene generacije, i smrt jedne izuzetne države, delo su male grupe bezumnika, a pamtiće se jako, jako dugo.

Jugoslavija je bila promašen projekat od prvog dana - 1.12.1918.

U nju su ubačeni narodi koji pre tog datuma nisu imali ni jedan dan zajedničke istorije.

Jugoslavija je propala mnogo pre 1974. ili 1991.

Policajac je umro od srčanog udara. Istina pre svega.

Počeo isto kada i raspad SSSR-a, 70-tih, kada je konačno umrla srednja klasa svuda u svetu. Smrt SFRJ je pre svega smrt nacionalnih država, koje u ono vreme moralo biti dramtično jer nisu imale jasnu ideju šta je to veće od nacionalne države. Srpska akademija nauka je pokušala da ponudi odgovor, a on je nemaštovito preveden na nekakve nacionalističke osnove. Šteta bili su jako blizu teoriji razvoja države. Samo što oni nisu mogli da kažu učinimo Jugoslaviju velikom. A njeno razvaljivanje od strane SAD, razloge treba tražiti u njenom odnosu prema pojavi regionalnih sila, kako i sami stratezi SAD iz tog vremena kažu, to se nije moglo dozvoliti (Filip Bobit-Ahilov Štit, koga zanima da mu ne lupaju o uličnim dogadjajima kao merilima geopolitičke katastrofe).

Ipak je počeo u Srbiji. Tog dana je poginio i jedan policajac koga je masa bacila niz stepenice. Ni njega ne trab zaboraviti.
(dragan, 9. mart 2018 17:24)

Pocelo u Srbiji , ratovalo se tamo preko u Bosni i Hrvatskoj. Nijedan hrvat i bosnjak nisu metak ispalili u Srbiji. Posle se pitamo zasto su nas zvali agresorima.

A sto je tada poceo raspad YU?
Zar vam se ne cini logicnije da je poceo 1981.god, kada su Albanci krenuli sa demonstracijama, ili mozda, kada su Hrvati kupili oruzje?
Da skratim, ekstremno netacna metafora.

Lepo srocen tekst ali daleko od realnosti. Raspad je poceo mnogo ranije, sa Osmom sednicom, mitingasenjem, setanjem Lazara, balvanima po drumovima...
Istorijski gledano 9ti mart nema nikakav znacaj, a za to su se pobrinuli organizatori istog, koji su odmah potrcali u nacionalisticko nadmetanje sa Milosevicem.Sve sto je usledilo je posledica ne propalog 9tog marta, vec ocajnog rezima i jos gore i nesposobnije opozicije. Skoro trideset godina nakon tih dogadjaja, Srbija je manje vise i dalje u istoj situaciji, gde covek tesko moze da odluci ko je gori, vlast ili opozicija.

Наивна је тврдња да је Југославија умрла 9.03, смрћу тог младића. Наивна, чак и за новинске (порталске) наслове. Југославија је убијена уставом из 1974. Ко то не жели да види или је бескрајно неинтилигентан или бескрајно злонамеран.

Smrt Jugoslavije pocela je kada je Slobodan Milosevic ubio svog kuma, "preuzeo" od njega Srbiju, i odveo je u rat sa svim drugim narodima koji su je cinili, umesto dogovora o promenama i reformama koje su zemlji bile nuzno potrebne da bi opstala u tadasnjim globalnim okolnostima

Ipak je počeo u Srbiji. Tog dana je poginio i jedan policajac koga je masa bacila niz stepenice. Ni njega ne trab zaboraviti.

Mučeno dete...koji idiot može izdati naredbu da se bojevom municijom puca po narodu!?

Smrt Jugoslavije je počela Memorandumom SANU. Ako čak ni Srbi nisu podržavali ideju Jugoslavije kao ravnopravne i izbalansirane zajednice njenih nacija, ona nikako nije mogla opstati.

Demonstracije SPO 9. marta nisu bile radi podrške opstanku Jugoslavije, naprotiv, SPO je tada optuživao režim za mlako oružano angažovanje sa pola snage i tražio formiranje srpske vojske - naslednice Ravnogorskog pokreta, opštu mobilizaciju i masivni rat za uspostavljanje Velike Srbije. Taj pritisak je možda i uticao na Miloševića da zbog sopstvenog opstanka na vlasti delimično prihvati i podrži akcije koje su išle u tom generalnom pravcu.

Policajac je umro od srčanog udara. Istina pre svega.

Za ovaj tekst, daje se čista desetka... šteta što ne može više.
Nas matorije, koji potičemo iz vremena pre šezdesetih prošloga veka, emocije i sećanja lako savladaju, i neizmerna tuga prožima...
Svi izgubljeni životi, sve unakažene generacije, i smrt jedne izuzetne države, delo su male grupe bezumnika, a pamtiće se jako, jako dugo.

Počeo isto kada i raspad SSSR-a, 70-tih, kada je konačno umrla srednja klasa svuda u svetu. Smrt SFRJ je pre svega smrt nacionalnih država, koje u ono vreme moralo biti dramtično jer nisu imale jasnu ideju šta je to veće od nacionalne države. Srpska akademija nauka je pokušala da ponudi odgovor, a on je nemaštovito preveden na nekakve nacionalističke osnove. Šteta bili su jako blizu teoriji razvoja države. Samo što oni nisu mogli da kažu učinimo Jugoslaviju velikom. A njeno razvaljivanje od strane SAD, razloge treba tražiti u njenom odnosu prema pojavi regionalnih sila, kako i sami stratezi SAD iz tog vremena kažu, to se nije moglo dozvoliti (Filip Bobit-Ahilov Štit, koga zanima da mu ne lupaju o uličnim dogadjajima kao merilima geopolitičke katastrofe).

Divan tekst i tužno sećanje na brutalno prekinut život mladog Brane Milinovića.Sa tim ubistvom i ratovima koji su sledili nestala je jedna zemlja i mnogo ljudskih života.

Jugoslavija bi se raspala u svakom slucaju i bez 9.marta i smrti dvojice nedoznih ljudi tog dana.
Slovenija i Hrvatska su u istu usle da bi kad tad lakse iz nje izasle.Znale su da ce se lakse otarasiti od Srba nego od Madjara,Austrijanaca ili Italijana.
Srbi su hteli Jugoslaviju da bi svi Srbi ziveli u jednoj drzavi i svidjalo se to nekom ili ne kao krajnji cilj zacrtali stvaranje velike Srbije,sto isto nije bilo moguce,jer zapad i velike sile to nikada ne bi dozvolile.
Jugoslavija nije imala nikave sanse da opstane,jednostavno bila je jedan od projekata svetskih mocnika.

Koliko pamtim, a rekao bih da dobro pamtim, Brana Milinović poginuo je od metka koji je pripadnik SUP Smederevo ispalio u tom pravcu iz straha i neslaženja (prvi put na beogradskim ulicama, bez bilo kakve pripreme i jasnih naređenja komande). Na sličan način izgubio je život i pripadnik SUP-a, Kosović, koji je u koškanju gurnut sa platoa kod Šestoaprilske fontane ka tadašnjem ulazu u JIK banku, gde je bilo nekoliko metara visinske razlike.

Rat kojim je započelo rastakanje SFRJ počeo je 31. marta te iste godine, na Plitvicama, sukobom pripadnika MUP SR Hrvatske protiv meštana srpske nacionalnosti.

U Srbiji pucali bojevom municijom po nenoruzanim demonstrantima a u Sloveniju poslali vojsku bez municije. Podmuklost s jedne strane a glupost s druge je bila potpuna.

Jugoslavija je bila promašen projekat od prvog dana - 1.12.1918.

U nju su ubačeni narodi koji pre tog datuma nisu imali ni jedan dan zajedničke istorije.

Jugoslavija je propala mnogo pre 1974. ili 1991.

Smrt Jugoslavije pocela je ranije, na osmoj sednici. Svakom ko je bio punoletan i politicki pismen vec tada je bilo jasno da je raspad bio neizbezan. Samo je mogao da bude bez krvi da su ex Yu lideri zivote ljudi stavili ispred sopstvene sujete.

"Ako smo pali, bili smo padu skloni". Branko Miljković.

Nesrećni Brana, kao i hiljade drugih Brana, bilo da se krste na desno, na levo ili da klanjaju ili da ne rade ništa od svega navedenog su samo, tako grubo nazvani: kolateralna šteta.

Na žalost, niti u ratove idu, niti u njima ginu oni koji odlučuju o tome da se ratuje. Ne ginu ni njihova deca. NIKADA!