1. Ko nepismen stigne na fakultet, takav ce biti celog zivota sve da mu se gramatika na točir sipa u mozak. A sto se tice lepote izrazavanja, to se stice iskljucivo citanjem. E, sad, problem je sto 90% ljudi koji zavrse fakultet prestaje da cita, a polovina njih se time hvali.
    (Mile, 4. februar 2018 22:31)

    # Link komentara

  2. Знање из граматике и правописа српског језика треба да се стекне већ у основној школи, а да се утврђује у средњој. До факултета свако би морао одлично да познаје свој матерњи језик! Неприхватљиво је да студенти уче, да тако кажем, велике науке, а да свој језик не познају.
    Нисам за то да се страни филмови синхронизују. Тако се губи аутентичност глуме, а и много деце и млађих научило је страни језик гледајући и слушајући стране филмове и серије. Најбоље би било и једно и друго - ставити превод на филм, али и синхронизовати на српском, те да може да гледа ко како воли.
    (Марта Касаловић, 4. februar 2018 21:12)

    # Link komentara

  3. Pravopis i gramatika srpskog jezika bi trebalo da se nauči u osnovnoj, eventualno u srednjoj školi. Sramno je što osobe koje ne umeju pravilno da se izražavaju uopšte izađu iz osnovne škole, aplauz onima koji istina to i dopuste, a možda ti isti ni sami ga ne znaju. Što se tiče uvođenja srpskog jezika kao predmet na svim fakultetima - bespotrebno. Pokušajte da si "napravite" radno mesto negde drugde, fakulteti su ionako već dovoljno teški.
    (Dajana, 4. februar 2018 18:45)

    # Link komentara

  4. @programer Na Filološkom fakultetu postoji Katedra za bibliotekarstvo i informatiku, na kojoj studenti ostalih katedri mogu slušati pojedine informatičke predmete ukoliko to žele...
    (Darko, 4. februar 2018 18:14)

    # Link komentara

  5. Pa profesori nam diktiraju rečenice bez subjekta i predikata. Njihove rečenice nemaju ni strukture ni smisla. To traje generacijama. Valjda misle da su pametniji ako ih ništa niko ne razume. Ali i ovak student prodekan bi trebao znati da je CV nešto što nema veze s našim jezikom.
    (Trpimir, 4. februar 2018 17:41)

    # Link komentara

  6. Mi, sa PMF - a, glasamo da se matematika i biologija uvedu kao obavezni. Strasno je da se ne zna svoje telo ili prebroji kusur u prodavnici.
     (k, 4. februar 2018 17:33)

    # Link komentara

  7. "Svi pričamo srpski jezik ali retko ko ga zna!" To pravilo može da se primeni na sve jezike sveta!
    (Mrmot, 4. februar 2018 17:31)

    # Link komentara

  8. Mislim da je period kad se dobijaju temelji maternjeg jezika u osnovnoj i sednjoj skoli. A posle, oni koji rade u medijima, bilo TV ili novine, koji prevode filmove sa stranih jezika, politicari, drugim recima ljudi u javnom zivotu--oni treba da dodatno svoj jezik nauce jer je pravopis u novinama los (o komentarima da ne govorimo: svaki drugi NE ZNA da se negacija uz glagol pise odvojeno), intonacija losa, itd. Nama filmove i knjige prevode polupismeni ljudi, koji mozda imaju znanje stranog jezika, ali ne i svog maternjeg na pismeni nacin, a za prevodjenje je bitno znati i jedno i drugo.
    (Minja, 4. februar 2018 17:21)

    # Link komentara

  9. Gramatiku učimo 12 godina ...
    I to je sve što se od jezika u školi uči, što Srpski jezik svodi na klasičnu bubačinu
    Ako želite elokventne inženjere, dajte deci književnost...
    Toliko insistiranje i gotovo prinuda da se znaju silna jezička pravila, ubijaju svu želju u deci da se više posvete rođenom jeziku.
    70-80 tih je taj odnos bio 40:60 u korist književnosti pa nije strano danas videti elokventnijeg metalostrugara, električara ili vozača starije generacije od inženjera, doktora ili nastavnika mlađe generacije što ovi potonji nadoknađuju arogancijom
    (Dejan, 4. februar 2018 15:55)

    Išao u (elitnu) gimnaziju u Novom Sadu devedesetih godina. Imali smo četiri puta nedeljno sprski jezik, sve četiri godine. Ukupno smo manje od nedelju dana potrošili na gramatiku. Preostale četiri godine izučavala se isključivo književnost. Da li je to bilo po planu i programu ili volja profesorice ne znam, ali znam da je to pogrešno. Ovo što znam vezano za pravopis pamtim iz osnovne škole.
    (CarloNS, 4. februar 2018 17:05)

    # Link komentara

  10. Znam neke filologe koji se slabo snalaze sa računarima. Što ne bi smo na Filološki fakultet uveli Informatiku i računarstvo? :)
    (programer, 4. februar 2018 16:58)

    # Link komentara

  11. Прво, не постоји писани говор него писано обраћање. Толико о иницијаторима ове теме. Тачно је да много људи не зна граматику и не зна правопис, али за то је најодговорнији образовни систем и начин учења језика у школама. Ако ми после дванаест година учења не знамо језик нешто ту не ваља. Увођење језика у даљем образовању је бесмислица.
     (Влада, 4. februar 2018 16:51)

    # Link komentara

  12. Srpski jezik 90% gradjana ne ume da pise i govori ispravno i to OSNOVNE STVARI!
    Najbitnije je da svi "govore engleski" kao, a daleko su od toga hiljadama kilometara. Zvuce kao Sojic kad krene da prica na engleskom.
    Strasno u kakvoj neobrazovanoj drzavi zivimo.
    (Uzas, 4. februar 2018 16:33)

    # Link komentara

  13. Gramatiku učimo 12 godina ...
    I to je sve što se od jezika u školi uči, što Srpski jezik svodi na klasičnu bubačinu
    Ako želite elokventne inženjere, dajte deci književnost...
    Toliko insistiranje i gotovo prinuda da se znaju silna jezička pravila, ubijaju svu želju u deci da se više posvete rođenom jeziku.
    70-80 tih je taj odnos bio 40:60 u korist književnosti pa nije strano danas videti elokventnijeg metalostrugara, električara ili vozača starije generacije od inženjera, doktora ili nastavnika mlađe generacije što ovi potonji nadoknađuju arogancijom
    (Dejan, 4. februar 2018 15:55)

    # Link komentara

  14. "Jovanović je često u Bugarskoj i primetila je da se tamo svi strani filmovi sinhronizuju.

    "Oni ne znaju kako zvuče Bred Pit, Anđelina Džoli. Mnogi to osuđuju, ali oni se trude da ocuvaju svoj jezik svesni da su mala zemlja“, kaže ona i veruje da bismo mogli da se ugledamo na ovaj i slične primere."

    -Da je ovo bilo kod nas, ja nikad ne bi naučio engleski (u školama ga nisam imao).
    (Batman, 4. februar 2018 15:44)

    # Link komentara

  15. Dokle god se u javnoj reči čuju helihopteri, vazduplohovi i teleprontovanje, nema nade za nas. Riba smrdi od glave a ministarstvo od partijske nekompetentnosti.
    (ali svaka čast nušiću, 4. februar 2018 15:40)

    # Link komentara

  16. Ja studiram na ETF-u, i što se mene tiče slobodno uvedite norveški ili nemački, što se srpskog tiče, koj će mi, neka ga uče oni na filološkom i na filozofskom, a može i na ostalim društvenim fakultetima.
    (Elektrotehnika Racunarstvo Telekomunikacije, 4. februar 2018 15:38)

    # Link komentara

  17. Strašno se neispravno govori. Uticaj engleskog je prirodan i nezadrživ u celom svetu, ali treba učiniti napor da taj uticaj ne preraste u unakažavanje jezika a to se kod nas odavno dogodilo.
    Nezavisno od uticaja engleskog, ne zna se da li je pogrešniji naglasak, gramatika... besmisleni izrazi ušli u upotrebu i od strane tv voditelja i političara i drugih javnih ličnosti - na primer "papirologija" ili "odokativno" - najozbiljnije se koriste kao da su to prave reči koje postoje u našem jeziku!.
    Bez uvrede, na tehničkim i prirodnim fakultetima i profesori su često neelokventni i teško se izražavaju.
    Dakle, ne da je odlična ideja, nego je to hitna i neophodna intervencija, koja bi trebalo da bude samo deo jedne opšte kampanje za opismenjavanje naroda.
    (kozmetičar estetičar, 4. februar 2018 15:29)

    # Link komentara

  18. Nikada nisam potpisao nijednu peticiju, ali će moj potpis protiv sinhronizacije filmova biti prvi na listi.

    Ja sam kao klinac engleski jezik učio uz titlovane crtane filmove, znao da uz glavne aktere sve izgovoreno ponovim i uz prevod razumem.

    A eto prilike da obrazujete "neznam" i "ne moj" pojedince kroz gramatički ispravan prevod.

    Čuj, preći na sinhronizaciju... Nemoj da se usudite!
     (Van Helsing, 4. februar 2018 15:29)

    # Link komentara

  19. Potpuno svestan razmere problema u vezi sa nepoznavanjem srpskog jezika, ja mislim da je mnogo važnije da se na svakom fakultetu uči matematika. To je univerzalni jezik čovečanstva, nešto na čemu se zasnivaju podaci, koji su danas vredniji nego ikada i koji predstavljaju okosnicu svakog ozbiljnog posla u budućnosti.
    (Miloš, 4. februar 2018 15:26)

    # Link komentara

  20. Sinhronizacija filmova nece sačuvati jezik. Filmovi u originalu su veoma korisni za učenje stranog jezika, pod uslovom naravno da je prevod dobro uradjen. Sto se tice srpskog jezika, osnove se stiču u osnovnoj i srednjoj školi. Postoji i odgovornost medija.
    (City Girl, 4. februar 2018 15:23)

    # Link komentara

  21. Studenti tehničkih fakulteta i onako u najvećem broju planiraju da odu i uče engleski i nemački koji će im biti primarni jezik tako da ova briga za pismenost malo besmislena...
     (Aca, 4. februar 2018 15:19)

    # Link komentara

  22. Već decenijama, nažalost, na sceni je negativna selekcija kadrova u školstvu, od osnovnog do visokog. Razlozi su brojni, višeslojni i sistemski. Sad se neko dosetio da malo našminka vrh "piramide", tako što će studentima da se uvede dodatni obavezni ispit iz pismenosti, na kome će se, između ostalog, najverovatnije najviše insistirati na tzv. pravilnom akcentovanju, na primer vlastitih imena "Aleksandar", "Austrija", "parlament", itd.

    To je zamena teze, i to majstorska, u skladu sa aktuelnim političkim marketingom!
    (Unezveritet u Beograndu, 4. februar 2018 15:18)

    # Link komentara

  23. A pazi sad ovaj šok: "pismeni" jezik nije pogrešno reći, niti je pravilnije reći "pisani" jezik. Baš kao što nije pravilnije reći da je nekog "pokraj/pored telefona", kako jedna naša koleginica na poslu običava reći. Zamišljam je tada kako stoji pokraj telefona, i stoji, stoji...

    Ali nisu to najveći problemi. Naš jezik se rastače, semantički, logički, a ne da ima samo "manje" probleme, kao recimo da li se reči pišu razdvojeno ili spojeno. Sada nije neobično pronaći tekstove u kojima neko izjavi kako je nešto "pogrešno na tako mnogo načina". Oh, dear...
    (raspad sistema na tako mnogo načina, 4. februar 2018 15:17)

    # Link komentara

  24. Када сам ишао у гимназију, занемарњиво мало часова је било посвећено граматици и правопису. Скоро сви часови су потрошени на књижевност и (психо)анализу књижевних дела. Три месеца се тупило о томе зашто се Ана Карењина бацила под воз, а пола године зашто је Раскољников убио бабу. Не знам да ли је и сада таква ситуација у средњим школама, ако јесте, онда је то главни проблем.
    (Марко, 4. februar 2018 15:12)

    # Link komentara

  25. Studenti Filološkog fakulteta lobiraju da se uvede srpski jezik na sve fakultete. Logično, misle o svom zaposlenju. I ništa više. Što reče jedan komentator, može i matematika na društvene fakultete, da malo unaprede logiku.
    (jr, 4. februar 2018 15:01)

    # Link komentara

  26. Sinhronizaciju stranih filmova bi mogli odlicno da odrade nasi glumci, a to bi za njih bio i izvor prihoda. Naravno da sinhronizaciji treba pristupiti ozbiljno a ne volonterski.
    (sale, 4. februar 2018 14:56)

    # Link komentara

  27. sinhronizacija filmova je najgora ideja za koju sam ikad cuo. prvo, gubis dosta originalnog humora, zvuka, itd; zatim ne ucis strani jezik, i na kraju, bilo koji stranac u srbiji moze slobodno da izbaci televizor, tako je kad ja odem u cesku ili poljsku, tv mi je prosto neupotrebljiva naprava.
    (rango_unchained, 4. februar 2018 14:40)

    # Link komentara

  28. U SAD i Kanadi imate na mnogim univerzitetima obavezni engleski jezik i književnost i za studente tehnike, ali je za studente to više relaksacija nego napor.


    Šta bi bio problem u Srbiji?
    Slično kao nekada sa socijologijom i sličnim predmetima na tehničkim fakultetima, gde to na 1. godini postane najteži predmet, tako bi bilo i sa srpskim ili jezikom manjina. Predavali bi ti diplomci sa Filološkog fakulteta i time podigli interesovanje za upis studenata na Srpski jezik i književnost (i eventualno pojedine jezike manjina), a studenti koj ibi slušali taj predmet imali bi još jedan problematičan ispit.

    Umesto da se pišu eseji, održavaju prezentacije i sl. na časovima, gde bi se studentima predlagalo i govorilo šta da promene, šta nije ispravno u govoru ili pisanju i kako da to poprave, predmet bi se sveo na bubanje gramatike napamet, obaveze da se pročitaju određeni romani, i sl.

    Sve u svemu, ti diplomci Filološkog bi predavali ono što znaju, a ne ono što je potrebno studentima određenog fakulteta.
    Slična je priča sa engleskim jezikom. Predaju ga nastavnici koji su na doktorskim studijama ili su već doktorirali englesku književnosti sa vrlo interesantnim temama, a npr. treba recimo na ETF-u da nauče studenta stručnom engleskom u oblasti elektrotehnike, sa kojim Šekspir i staroengleski nemaju veze.

    Zato, neka na tim smerovima na Filološkom prvo uvedu predmete iz užestručnog engleskog i drugih jezika i neka omoguće doktorske studije za užestručan engleski.
    (Veliki brat, 4. februar 2018 14:36)

    # Link komentara

  29. Poznajem jednu, doktor nauka. Pisani srpski - katastrofa. Ispravila sam par puta to što je napisala, a ona kaže - neće niko mene da ispravlja, ja sam doktor nauka. Nastavila devojka po svome da piše nepravilno. Smejurija.
     (Una, 4. februar 2018 14:34)

    # Link komentara

  30. Sramota je da neko uošte dođe do fakulteta a da ne zna sprski jezik, gramatiku i pravopis. On je trebao da zaglavi još u srednjoj školi.
    (šetač, 4. februar 2018 14:31)

    # Link komentara

  31. @Siniša:
    >Ova "inicijativa" je totalno pogrešna jer napada posledicu a ne uzrok. Svi >smo svesni da osnovna i srednja škola ne uče decu srpskom dovoljno dobro
    >

    Apsolutno se slažem. A to što neko primećuje da se u našem jeziku u poslednje vreme pojavljuju anglicizmi to se zove živ jezik i sasvim je normalno da kao takav prima od drugih jezika neke reči. Pa šta da kažeš za gomilu turcizama koji postoje u našem jeziku. Neki ne shvataju da je književni jezik različit od svakodnevnog jezika i da ne možeš da namećeš drugima koji nisu iz struke (filolozi) da govore književnim jezikom. Pitanje gramatičke ispravnosti je kompletno druga stvar i to je nešto što bi trebalo da se nauči u OŠ i SŠ. Ako nisi to tada naučio, jer si bežao sa časova ili su profesori štrajkovali, jer im država ne plaća, ili uskraćuje iole pristojne plate, teško da ćes sada naučiti. To što je korupcija u državi, a samim tim i u prosveti dovela da ti na čelo države i u pojedine obrazovane institucije dođu ljudi koji su prošli pored osnovne i srednje škole i kupili ili dobili na poklon akademsko zvanje to je posebna sramota, ali na žalost i slika i prilika našeg današnjeg društva ogrezlog u partokratijski korumpirani sistem koji je godinama negovao negativnu selekciju na svim nivoima.
    (Pera, 4. februar 2018 14:22)

    # Link komentara

  32. Studenti na tehnickim fakultetima su gotovo nepismeni, narocito oni koji su na fakultet dosli iz tehnickih skola, gde se inace slabo pridaje paznje jeziku i pravilnom pismenom i usmenom izrazavanju. Nekada su profesori na tehnickim fakultetima obarali studente na ispitu ako napisu "vakum" umesto "vakuum", a danas im se uvazava sve sto iole ima veze sa postavljenim pitanjem, ne uzimajuci u obzir da bi akademski gradjanin, pored strucnosti, morao posedovati i odgovarajuci fond reci, uz obavezno poznavanje pravopisa i gramatike.Zalosno, ali istinito.
    (Dejan, 4. februar 2018 14:21)

    # Link komentara

  33. "... javljaju se česte greške i u usmenom i u pisanom govoru. U pisanom govoru na društvenim mrežama ili u SMS porukama pojavljuju se skraćenice koje nikome nisu jasne i neke čudne reči..."

    Šta je to "pisani govor"?

    Говор је процес артикулације гласовних сложајева са одређеним значењем помоћу говорних органа. Говор је индивидуализовани и актуализовани језик, остварен артикулисаним гласовним симболима.

    Mislim da bi bilo bolje da je dotični koristio izraz "upotreba sprskog jezika". Zanimljivo je da upravo kritika nepravilne i nevešte upotrebe jezika je napisana upravo takvim jezikom.

    Sigurno da se za pisani tekst može reći da o nečemu govori, ali se izraz "pisani govor" ne koristi.

    Nek svako prvo čisti u svom dvorištu.
    (Profesor, 4. februar 2018 13:53)

    # Link komentara

  34. Evo kako će izgledati: Studenti će pored svega imati još jedan smešan ispit koji će "nekako" položiti, preko prepisivanja ili nekom sličnom metodom, koji će biti shvaćen kao još jedna beskorisna formalnost, tipa stranog jezika na fakultetima. Suština je da ne možete naučuti čoveka da koristi sve potencijale jednog jezika tako što ćete mu ubaciti jedan ispit na fakultetu. Jezik se uči svud, u porodici, obdaništu, osnovnoj, srednjoj školi, na ulici... Ali ono što je najbitnije, deca moraju da razumeju ZAŠTO je važno da znaju lepo i pravilno da koriste jezik. U Srbiji je to nepotrebna stvar. U Engleskoj, npr , to ima smisla, jer tamo se to jako ceni i mnogo govori o čoveku. Problem je dubok i kompleksan.
    (četnikustašapartizan, 4. februar 2018 13:52)

    # Link komentara

  35. Obrazovani ljudi su funkcionalno nepismeni zato što na mnogim fakultetima uopšte nema pismenih ispita. Često se dešava da neko završi fakultet, a da je ukupno napisao samo desetak stranica teksta pre diplomskog. Uvođenje srpskog i usmeni ispit iz istog neće ništa promeniti. Potrebno je da se svi ispiti sastoje iz nekoliko komponenti koje podrazumevaju eseje, pismene ispite itd. Ali to se verovatno neće dogoditi jer je profesorima mnogo lakše da organizuju usmeni ispit u tri dana umesto da tokom celog semestra pripremaju pismene ispite i pregledaju eseje.
    (mimi, 4. februar 2018 13:48)

    # Link komentara

  36. Ova "inicijativa" je totalno pogrešna jer napada posledicu a ne uzrok. Svi smo svesni da osnovna i srednja škola ne uče decu srpskom dovoljno dobro, a to je ni manje ni više nego čak 12 godina učenja maternjeg jezika! I sada, iz potpuno besmislenih razloga, umesto da se problem napadne na nivou OŠ i SŠ, mi ćemo nakaradno uvoditi srpski na fakultete! Ja sam apsolutno protiv toga.
    (Siniša, 4. februar 2018 13:45)

    # Link komentara

  37. Ja sam imao casova srpskog u gimnaziji rekao bih i previse, ali sada se forsira to dualno obrazovanje koje ce izbaciti generacije nekakvih usko strucnih tehnicara koji nece znati da progovore. I cinjenica je da se na tim casovima vise posvecivalo paznje knjizevnosti nego izrazavanju i pravopisu. Najveci problem su neki nasi mediji i to rekao bih velika vecina, koji prednjace u jezickom primitivizmu, vise ne znaju da sastave posten naslov nego koriste kojekave idiotske izraze i jedno 20 - 30 reci ukupno. Drugi problem su socijalne mreze gde svako pise sta stigne, onda deca to citaju i misle tako treba. Nisam za to da filmove sinhronizuju, treba da se cuje originalni govor.
    (zivorad, 4. februar 2018 13:41)

    # Link komentara

  38. Onda i matematika nek bude obavezna!
    Najvaznija i najfundamentalnija nauka!
    (natasa, 4. februar 2018 13:39)

    # Link komentara

  39. Ah, evo ih jezicki cistunci.
    (Vratimo se staroslovenskom, 4. februar 2018 13:38)

    # Link komentara

  40. Odavno nisam čuo za veću glupost nego što je predlog za uvođenje nastave srpskog jezika na fakultete. Potrebno je poboljšati nastavu srpskog jezika u osnovnoj i srednjoj školi (programe, metode...) i sigurno će biti rezultata. Ako je neki akademac nepismen, to najviše govori o kvalitetu nastave srpskog jezika u prethodnom školovanju.
     (Nenad, 4. februar 2018 13:33)

    # Link komentara

  41. Ko do fakulteta nije naucio srpski, nece ga nauciti ni na fakultetu, a neke vase kolege koji su zavrsili Srpski i predavali/predaju u skolama, takodje ne umeju da se izraze. Pocistite ispred svojih vrata prvo.
     (btw, 4. februar 2018 13:28)

    # Link komentara

  42. Ona primećuje da studenti ne znaju da napišu CV"

    MOLIM? Sta je to CV? Pricaju o srpskom jeziku ali na engleskom? A vrh je kad koriste ENGLESKU rec pogresno, pa napisu "Ovu masinu su dizajnirali u toj i toj fabrici" pri cemu se misli na konstrukciju a ne na estetiku.

    Nista od toga, sve je otislo "do djavola" (ili "dodjavola", hm?) :-)
    (Langus, 4. februar 2018 11:59)

    CV (curriculum vitae - engl. resume) u bukvalnom prevodu "tok života".

    Inače, latinski ne engleski, tek da znaš.

    Inače, u izradi mnogih mašina pored konstruktora moraju da učestvuju i dizajneri. Naročito se odnosi na uređaje koji su u širokoj upotrebi. To si i sam rekao.
    (Zoran, 4. februar 2018 13:18)

    # Link komentara

  43. Heheh, pre neki dan dobijem mejl od čoveka koji ima zvanje doktora nauka (mašinac) a sudeći po godinama studirao je u SFRJ.
    Dva puta doktor napisa "jer će mo" i "mi će mo". Znači koma.
    (Pedja, 4. februar 2018 13:16)

    # Link komentara

  44. Obavezno uvesti matematiku studentima Filološkog fakulteta.
    Obrazloženje: Sramota je da profesori jezika ne razumeju logiku.
    (M, 4. februar 2018 13:07)

    # Link komentara

  45. "Ona primećuje da studenti ne znaju da napišu CV"

    MOLIM? Sta je to CV? Pricaju o srpskom jeziku ali na engleskom?
    (Langus, 4. februar 2018 11:59)

    CV - Curriculum Vitae, latinski izraz koji znaci smer zivota. To sto ti nisi cuo da postoji drugi jezik osim engleskog je samo dokaz loseg obrazovanja u Srbiji.
    (e svasta, 4. februar 2018 13:02)

    # Link komentara

  46. @Cica Vojvodina - "Jednom recju" je nepravilno. Pravilno je "recju". Cisto kad, vec, komentarisete kako drugi govore.
    (A.B., 4. februar 2018 13:02)

    # Link komentara

  47. На основу чега оптимизам да би увођење "срПског" језика на факултете било шта променило? Ваљда је логичније, лакше и више ефеката би имало да се у предшколком и школком узрасту посвети већа пажња настави "срПског" (у смислу квалитета и броја часова), јер управо у том узрасту долази до кварења говора/језика.
     (Лепи Цане, 4. februar 2018 12:59)

    # Link komentara

  48. Jedan od najvećih problema su mediji. Mediji neće dobrovoljno zaposliti lektore, jer ih to košta. Što je još važnije, lektura im usporava radni proces, naročito proces plasiranja vesti, pa je razumljivo što ne žele da budu na gubitku. Kad bismo imali ozbiljnu državu, ona bi to regulisala zakonski, kao što je slučaj u nekim zemljama. Ako bi lektura bila zakonski propisana, onda bi uslovi bili izjednačeni za sve medije. Onda bi postojali uslovi i da se poštovanje jezičkog standarda strogo kontroliše, uključujući i kazne.
    (Goran, 4. februar 2018 12:56)

    # Link komentara

  49. Ko nije naučio pravila u osnovnoj i srednjoj školi, neće ih naučiti ni na časovima srpskog jezika na fakultetu. Osim toga, ne bi trebalo samo fakultetski obrazovani ljudi da se lepo i pravilno izražavaju.

    Kod nas većina građana malo ili nimalo čita knjige. Ljubav prema knjizi se stiče još u detinjstvu. Roditelji, bake, deke, tetke ..., čitajte knjige deci pre škole. A, kada nauče da čitaju, deca će sama (rado) da čitaju knjige. Ne kaže se džaba za onoga ko se lepo (pravilno i 'bogatim rečnikom') izražava da "je načitan".
    (A., 4. februar 2018 12:50)

    # Link komentara

  50. U Novom Sadu na FTNu postoji obavezan predmet u trecoj godini, doduse ja mislim samo za nas elektronicare. Predmet se zove Akademske pisane i govorne komunikacije na srpskom jeziku. Predmet je uveden 2005 godine.
    (Rocket, 4. februar 2018 12:45)

    # Link komentara

  51. Bolje uvesti ozbiljniju matematiku na fakultetima kad već hoće da uvode srpski jezik. Onaj ko savlada matematiku zna kako da postavi problem, da ga analizira, i sistemski reši (postoje izuzeci). Kada ljudi nauče da logički pristupe problemu, i da odvoje tačne podatke od gomile informacija koje nam se svakodnevno serviraju, mnogo će nam bolje biti.
     (asdf1234, 4. februar 2018 12:43)

    # Link komentara

  52. Propada jezik, kultura ... narod!
    (Mika, 4. februar 2018 12:42)

    # Link komentara

  53. Mladim koleginicama da poručim da treba još mnogo da uče. Nek se podsete šta su to registri pre nego što komentarišu jezik na društvenim mrežama i u sms porukama. Nek se podsete malo istorije jezika, jezik se menja, živi, pa tako i akcenti, reči, izrazi i konstrukcije ne mogu zauvek biti isti.
    Blagodarim na objavljivanju komentara.
    (Da li primećuju koliko ovo "blagodarim" štrči? Da li bi želeli da izbace reč "komentar"? Da li im je bolje opaska, primedba, mišljenje?)
    (profesor, 4. februar 2018 12:38)

    # Link komentara

  54. Podrška! Mnogo je polupismenih asistenata i profesora. To što su neosporno stručni, u svojim specijalnostima, ne znači da su pismeni, što je, naravno apsurdno i žalosno. Znanje iz oblasti kojom se bave, nije alibi za neznanje sopstvenog jezika.
     (Smuleco, 4. februar 2018 12:36)

    # Link komentara

  55. Ja bih takodje predlozio I analizu udzbenika na fakultetima. Mnogi profesori kao I prwvodioci strane literature su prilicno nepismeni I vole da koriste izmisljene reci, anglicizme I slicne kojestarije za koje postoje pravilne forme u srpskom jeziku. Recenice duge I po 40cm kao i reci tipa "seriozno" (u smislu ozbiljno) su standard na Ekonomskom fakultetu.
     (Marko, 4. februar 2018 12:33)

    # Link komentara

  56. Sada bi svi trebalo da govorimo onako kako umisljeni filolozi odluce. A oni su tu da odrede sta je pravilno sta ne? Koji akcenat je ispravan koji nije. Ovo su gluposti. Svi mi maternji jezik znamo ne moramo ga uciti ceo zivot. A to koliki ce nam fond reci biti zavisi od potrebe. Ako mi treba naucucu, snaci cu se. Mozda pitam nekog od ovih studenata? Sta reci o lamentu nad cirilicom? Neko bi trebao reci filolozima da je Djura Danicic radio na stvaranju ove verzije latinice i da je ona i srpsko pismo. Nastala u isto vreme kada i Vukova curilica. Eh to bi student filologije trebao da zna. Ljudi je ne koriste pa njihov izbor. Da im treba ucili bi.
     (dragan, 4. februar 2018 12:33)

    # Link komentara

  57. Njihov izbor knjige zavisi da li je stampana cirilicom ili latinicom?!?
    E ne mogu da verujem....
     (milla...., 4. februar 2018 12:28)

    # Link komentara

  58. "Jovanović je često u Bugarskoj i primetila je da se tamo svi strani filmovi sinhronizuju.

    "Oni ne znaju kako zvuče Bred Pit, Anđelina Džoli. Mnogi to osuđuju, ali oni se trude da ocuvaju svoj jezik svesni da su mala zemlja“, kaže ona i veruje da bismo mogli da se ugledamo na ovaj i slične primere."


    Ma ni u ludilu!
    Ta sinhronizacija je ZLO! Pogotovo u zemljama gde je to loše urađeno (najgori primer mislim da je Poljska).

    Srpski jezik treba i negovati i čuvati na razne načine, jer tačno je ovo što ove dve gospođe kažu o urušavanju istog. Ali to nipošto ne sme da bude razlog za uvođenje te nakaradne prakse sinhronizacije!
     (marko sthlm, 4. februar 2018 12:26)

    # Link komentara

  59. Eh kada bi ono što sto u CV bio relevantno za posao. Gde bi nam kraj bio. Za sve su krive te politčke stranke gde njihovi članovi bez imalo kvalifikacija dobijaju razne poslove za koje nisu kompetentni. U današnjem društvu ne da je ne bitan CV nego i diploma koju imaš.
    (Bane, 4. februar 2018 12:26)

    # Link komentara

  60. A da malo proverite te "doktorate" i "profesore", kako su dosli do diploma i naucnih zvanja?
    (Vasa, 4. februar 2018 12:23)

    # Link komentara

  61. HVALA BOGU! Valjda će važnost znanja i poznavanja našeg jezika uvideti i svi ostali, ne samo fakulteti (koji su to ionako odavno morali uraditi jer im je u opisu posla). Nadam se da će svake novine, svaki portal, svaka radio i tv-stanica ili kanal, da će baš svako angažovati lektora ili više njih. Još lepše bi bilo kad bi to uradili zbog sebe, zato što se to podrazumeva, zato što je neophodno i zato što pokazuje samopoštovanje, a ne zbog bilo kakve prinude.
    (Bojan, 4. februar 2018 12:23)

    # Link komentara

  62. Jezik je ziva stvar na ciju evoluciju dosta utice tehnologija kojom smo okruzeni, a ciji tvorci nazalost nismo, pa prihvatamo tudje reci. Danas ce prosecan mlad covek vise puta u toku dana da upotrebi reci; vaj faj, internet, mobilni telefon, android, gigabajt, kreditna kartica itd, a veoma retko ili nikad reci kao sto su; obramica, samar, uzde, potkovica, jelek, korito...
    (kole, 4. februar 2018 12:12)

    # Link komentara

  63. hm,koristi se izraz "jezik" a misli se na govor i ko se sad tu ne zna pravilno izrazavati?
    (magareca klupa, 4. februar 2018 12:10)

    # Link komentara

  64. Da bi vama pravili radna mesta, jel tako?
    (Zoran, 4. februar 2018 12:09)

    # Link komentara

  65. Glupost.
    (Glupost, 4. februar 2018 12:04)

    # Link komentara

  66. "Ona primećuje da studenti ne znaju da napišu CV"

    MOLIM? Sta je to CV? Pricaju o srpskom jeziku ali na engleskom? A vrh je kad koriste ENGLESKU rec pogresno, pa napisu "Ovu masinu su dizajnirali u toj i toj fabrici" pri cemu se misli na konstrukciju a ne na estetiku.

    Nista od toga, sve je otislo "do djavola" (ili "dodjavola", hm?) :-)
    (Langus, 4. februar 2018 11:59)

    # Link komentara

  67. Prosle jeseni, u nasu firmu su dosli gosti iz najblize okoline Nisa. Oboje fakultetski obrazovani, iz prirodno matematickog smera. Mnogo puta sam se zapitala, kako su uopste zavrsili osnovnu skolu, kada u njihovoj osnovnoj komunikaciji nema padeza na mestu, nema kontrolisanih recenica...Jednom recju, kao da sam se nalazila u nekoj drugoj zemlji i razgovarala sa nekim strancima na njihovom jeziku, a koji ja slabo poznajem.
    (Cica Vojvodina, 4. februar 2018 11:57)

    # Link komentara

  68. Bolje da se snima vise dobrih filmova na srpskom nego da se strani sinhronizuju.
    (zavisi, 4. februar 2018 11:44)

    # Link komentara

  69. Ovo je glupost. Ljudi uce jezik u osnovnoj i srednjoj. A na fakuktetu treba da uce ono sto ce u zivotu i raditi. Umesto sto ubacujute 20 godina ucenja srpskog jezika bolje popravite stanje u medijima, na radiju itd. A udarite po predrasudama kada akademci ne govote kako treba i promenice se i to. U biko kojoj zemlji na zapadu ako je neko 'akademac' a prica kao primitivac nece biti ni u jednom krugu niti ce biti prihvacen od strane drugih akademika.
    (Stefan, 4. februar 2018 11:44)

    # Link komentara