Nastavak dijaloga BG-PR u utorak, Đurić na čelu delegacije

Dijalog je neminovan samo da bude i efektivan. Od Briselskog sporazuma je prošlo skoro pet godina, a osim što smo mi ispunili to malo uslova sa prištinske strane ništa. Nisu rešena pravosudna i bezbedonosna pitanja. Nije zaokružen proces Zajednica srpskih opština. Dan danas su srpskoj i drugim manjinama ugrožena osnovna ljudska prava na KiM. Sloboda kretanja je ograničena, a povremeno i preti se odmazdama i terorizmom od strane kosovskih Albanaca. U takvoj atmosferi nadam se da će pregovori ipak biti nastavljeni, ali i suštinski stvari da će se rešavati. Srpska pozicija jeste dobra, imamo dobre odnose sa međunarodnom zajednicom, vodećim zemljama EU, SAD i Rusijom. Ako se uključi Rusija u pregovarački proces biće još bolje. Sada je situacija takva da tamo nema naše vojske i policije, nema naših sudova, ne ubiremo carine i poreze, nemamo suverenitet na tom delu teritorije. Istina ni Kosovo nije nezavisno, već je kvazi država, tačnije međunarodni protektorat. Ali tamo ima našeg naroda, ima naših objekata i imovine građana i države, naših preduzeća, crkve. Svaki ustupak koji to menja je pobeda. Bilo da se dogovri podela teritorije, da se reši pitanje imovine kroz obeštećenje jer je već uzurpirano i restitucija je teško moguća, bilo koja veća prava naših sunarodnika tamo su dobro rešenje za nas. Jer, pratkično, gore ne može biti nego što je sad.

Naravno da treba nastaviti pregovore ali se s puno prava i osnovanosti postavlja se pitanje da li je sa ovim albanskim predstavnicima uopšte moguće postići bilo kakav sprovediv dogovor.
Marketinški ali i suštinski gledano, neophodno je da se nakon svake naredne neuspešne runde pregovora, artikulisano i glasno čuje glas Srbije, koji će argumentovano da ukaže na krivca za ponovljeni neuspeh.
Ovo je neophodno jer je očigledno da zapad želi da nas vremenski oroči na postizanje sporazuma (što će Albanci izbegavati), a po tome u finišu sleduje da će zbog nepostignutog sporazuma (koji bi Albanci opstruiirali), želeti da nas pritisnu sa činjenicama koje pravdaju zatečeno stanje na terenu, po principu "uzmi ili ostavi".

koji je rezultat?

Bitno je da se razgovara i pregovara

Nadamo se da će dijalog imati efekta..

Treba izvrsiti pritisak na Pristinu preko medjunarodne zajednice, kako bi se ispostovalo dogovoreno.

Hoće li Priština konačno početi da sprovodi išta iz sporazuma?

koji je rezultat?

Naravno da treba nastaviti pregovore ali se s puno prava i osnovanosti postavlja se pitanje da li je sa ovim albanskim predstavnicima uopšte moguće postići bilo kakav sprovediv dogovor.
Marketinški ali i suštinski gledano, neophodno je da se nakon svake naredne neuspešne runde pregovora, artikulisano i glasno čuje glas Srbije, koji će argumentovano da ukaže na krivca za ponovljeni neuspeh.
Ovo je neophodno jer je očigledno da zapad želi da nas vremenski oroči na postizanje sporazuma (što će Albanci izbegavati), a po tome u finišu sleduje da će zbog nepostignutog sporazuma (koji bi Albanci opstruiirali), želeti da nas pritisnu sa činjenicama koje pravdaju zatečeno stanje na terenu, po principu "uzmi ili ostavi".

Dijalog je neminovan samo da bude i efektivan. Od Briselskog sporazuma je prošlo skoro pet godina, a osim što smo mi ispunili to malo uslova sa prištinske strane ništa. Nisu rešena pravosudna i bezbedonosna pitanja. Nije zaokružen proces Zajednica srpskih opština. Dan danas su srpskoj i drugim manjinama ugrožena osnovna ljudska prava na KiM. Sloboda kretanja je ograničena, a povremeno i preti se odmazdama i terorizmom od strane kosovskih Albanaca. U takvoj atmosferi nadam se da će pregovori ipak biti nastavljeni, ali i suštinski stvari da će se rešavati. Srpska pozicija jeste dobra, imamo dobre odnose sa međunarodnom zajednicom, vodećim zemljama EU, SAD i Rusijom. Ako se uključi Rusija u pregovarački proces biće još bolje. Sada je situacija takva da tamo nema naše vojske i policije, nema naših sudova, ne ubiremo carine i poreze, nemamo suverenitet na tom delu teritorije. Istina ni Kosovo nije nezavisno, već je kvazi država, tačnije međunarodni protektorat. Ali tamo ima našeg naroda, ima naših objekata i imovine građana i države, naših preduzeća, crkve. Svaki ustupak koji to menja je pobeda. Bilo da se dogovri podela teritorije, da se reši pitanje imovine kroz obeštećenje jer je već uzurpirano i restitucija je teško moguća, bilo koja veća prava naših sunarodnika tamo su dobro rešenje za nas. Jer, pratkično, gore ne može biti nego što je sad.

Hoće li Priština konačno početi da sprovodi išta iz sporazuma?

Treba izvrsiti pritisak na Pristinu preko medjunarodne zajednice, kako bi se ispostovalo dogovoreno.

Nadamo se da će dijalog imati efekta..

Bitno je da se razgovara i pregovara