Trećina bi lupila šamar svom "nepodnošljivom" detetu

Ostale dve trećine su lažovi.

Kada dete udje u "nepodnosljivi mod", ni na deset opomena ne odreaguje kao na jednu cusku da se smiri. To znaju samo roditelji, ovi sto se protive nemaju decu.

Ponekad se dečije ponašanje takvo da bi im i Gandi lupio šamar.

Kako smo krenuli pocece deca da samaraju roditelje.Nikad me otac nije udario ali se znalo ko je glavni u kuci i sta se sme.Ne vidim da smo zbog toga postali losi ljudi..naprotiv.

Sto se pljuvanja na ulici tice pre bih rekao da je obrnuto, odnosno da petina ne pljuje.

Batina je iz raja izašla?

Oni sto su pravili anketu i oni sto su sokirani procentima nek se raspravljaju sa nemogucom decom, mozda i otvoreno da popricaju na akademskom nivou zasto to nije u redu da se radi.

od oca sam dobio možda dva šamara u životu ali sam ih debelo zaslužio.
kad on podvikne a to je bilo vrlo retko, prestaje svaki otpor.

Po dupetu, da.
Rukom, i samo rukom.
Shamar detetu,
( nikome) nikada.

Nije napad ako me salterski radnik ignorise i pravi se da ne postojim i ako mu pokucam na staklo i pitam ga da li me vidi ili sam postao nevidljiv. Tako ga samo ucim da sledeci put kada vidi stranku ljubazno kaze da se strpi neki trenutak dok ne zavrsi nesto sto radi.

Samo vi lupajte samare svojoj deci i mislite da je batina neophodno vaspitno sredstvo. Samo znajte negde u svetu, a mozda i vasem komsiluku rastu deca koja se postuju i sa kojom se razgovara. Ta deca ce jednog dana kreirati voditi ovaj svet a vasa ce ih pokorno slusati ubijenih ambicija da mozda mrdnu levo ili desno.

Broj normalne i kulturne dece u skolama u Srbiji, obrnuto je proporcionalan stepenu prihvacenosti fizickog disciplinovanja dece. Ja kad uporedim danasnju decu s kojom se samo prica, i nas koji smo mogli da popijemo koju cusku i batine krstim se i levom i desnom. Kakve sve price pricaju moji prijatelji i poznanici, koji su ucitelji i profesori, pa ljudi uzas. Vriste, nece da slusaju, ne postuju autoritete ma uzas. Drugarica je zatekla dete da prebira po torbi njenoj na casu, jer trazi njen mobilni da bi igrao igrice. Nije htelo da izvadi ruku iz torbe ni nakon sto ga je to zamolila vise puta. Kad mu je ona fizicki izvadila ruku, dete ju je udarilo. Pa se zapitajte.

moja prijateljica je odrasla bez batina. Nadvikivala je i nadglasavala roditelje, radila sta je htela, batine nikad nije dobila. Roditelji nisu mogli kao klinku da je nateraju da jede hranu na stolu, a kamo li bilo sta drugo. Dobijala je bezuslovnu ljubav majke i nezainteresovanost oca koji je finansirao sta treba. Dakle razumna i preljubavna majka i otac koji nije tu.

Inace, vrlo inteligentna, izrasla je u potpuno disfunkcionalnu osobu. U 30im i dalje sve na viku i galamu, nula asertivnosti i osecaja za okolinu. Zavrsila faks, problem sa zaposljavanjem i uklapanjem u svet. Ljubavne veze ne mogu da se odrze, prijatelji nemaju bas zivce da je trpe. Psihijatri, dijagnoza granicnog poremecaja licnosti, nema povratka, naglaseno joj je da su je roditelji ispustili do 11e godine.

Pametna devojka, dobrog srca, vedrog duha, ali u diskursu sa samom sobom.

Ubila se u 39oj godini jer se nije uklapala.

Primitivizam, siledzijstvo i seljastvo se prenose s generacije na generaciju. Od nasilnika cesto postaju deca nasilnici i tako se taj zacarani krug nasilja, nesrece i mrznje vrti na brdovitom Balkanu vec vekovima, negde drugde u svetu ljudi otvoreno razgovaraju i medusobno i sa svojom decom, postuju se, tolerisu se, vole se i smeju, da, iskreno smeju, ne podsmevaju.

Definisite sta je nepodnosljivo.
Nekim roditeljima je nepodnosljivo kada dete pevusi pesmicu ili je radoznalo, a nekim nije nepodnosljivo ni kada tuce drugu decu , izigrava razbojnila ili povredjuje zivotinje.
Fizicko kaznjavanje, kao takvo ima za cilj dve stvari, prvo je da dete oseti da moze da bude povredjeno, pa da shvati kakav bol ono drugoj deci ili zivotinjama nanosi kada ih maltretira. Drugi razlog je kada je potrebno brzo detetu jasno staviti do znanja da nesto ne sme, na primer u drasticnim slucajevima poput namernog istrcavanja pred kola ("da uplasi vozaca"), guranja ostrih predmeta u strujne stekere ili grizenje kablova, lupanje stakala i slicno sto ugrozava detetov zivot i telesni integritet.
Naravno, ni jedno telesno kaznjavanje ne sme da povredi dete u vidu modrica, preloma, ostecenja koze, razbijenog nosa i sl. I sme samo kratko i veoma retko da se prinmenjuje (u posebnim slucajevima).
Da li bih svoje dete osamario? Da. Da li sam? Jos ne, na srecu nisam nikada imao potrebe da to uradim.

И? Разумно физичко кажњавање може само да користи детету.

nemožete decu sa razlicitim mentalitetima da vaspitate universalnim metodama. te verzije sa pričom sa detetom pali možda negde ali ovde nikako. ali nije samo ovde, evo engleska vam je pravi primer tog zapada gde jedino batina može da vaspita decu, jer takav su mentalitet. i to nema veze sa divljaštvom i neće tako deca postati divlja. divlja deca postaju nemarom roditelja i lošim uticajem društva, a društvo to smo mi svi.

Nemam problem sa nepodnošljivoću jer mi je strpljenje još uvek dovoljno veliko. Problem mi je sa neizvršavanjem naredbe za koju naglasim da je bitna da je izvrši(više puta ponovim, viknem), jer lako mogu da zamislim situaciju gde će život ili neka ozbiljna povreda mog deteta zavisiti od toga da li će ono u trenutku poslušati ili ne moje naređenje. I za one koji misle da se dete može preventivno čuvati od svake nezgodne situacije, to može, ali samo ako ga čuvaš pod staklenim zvonom 24h.

Od tate sam poslednji samar dobila u 21god jer sam ostavila otvorena vrata a nisam trebala, uglavnom jednom godisnje je valjda smatrao da sam nepodnosljiva ..i domaci zadatak kad ne znam da resim padnu cuske....Majka me je tukla po dupetu onako posteno ne mogu posle da sedim par sati.nisu se puno trudili da mi objasne sto sam dobila batine , pa ni danas ne znam...Zanimljivo drugim ljudima su pricali kako sam dobro dete, a za sestru da je nevaljala, bandit mali, a to im nekako bilo simpaticno, pa je manje dobijala po turu..To je valjda taj nas "smek" mentalitet, cudan. Svoje dete nikad ne bih udarila ma koliko da je nepodnosljivo, zapitala bih se sta je sa mnom kad nemam strpljenja za nekog ko je jos mali ne kapira puno, tj nije za nista kriv, a ako je stariji pa kapira razgovor naravno.

Kakvo je to pitanje "da li bi verbalno ili fizički napali..."? Kako se te dve stvari mogu podvesti pod isto pitanje?

Ja fizički ne bih napao nikada nikoga.

Verbalno bih napao svakoga ko ne radi ono za šta je plaćen i maltretira me svojim nevaspitanjem.

Zašto šamarati decu, život je dovoljno težak da će ih sam šamarati. Imam dvoje, znaju da dovedu do ludila, izbrojim do 10 pa po hiljaditi put objasnim.

Dete mi ima 6 godina, nikada nije dobilo ni udarac po dupetu, a kamoli samar. Ne znam sta vama ljudi prolazi kroz glavu

Uglavnom se šalterski radnici deru na mene, a ja ili ćutim ili se izvinjavam. Čast izuzecima ali većina je nevaspitana i trebalo bi da prođu bar jednonedeljni kurs lepog ponašanja i odnosa sa strankama, jer stranka je uvek u pravu a ne da vas gledaju kao neprijatelja. Što se tiče batina, pa ne treba prebiti dete ali ponekad se mora i zapretiti. Moja majka je bila čiteljica i nikada nije udarila dete. Nije nešto ni mene, ali je uvek bilo - da ću videti kad dođemo kući. Otac mi je i zalepio poneku ćušku. Mislila sam da nikada u životu neću nikoga verbalno napasti, uglavnom se pomeram od budala, ali ipak jesam. Napala sam čoveka koji mi je ubio dva kućna ljubimca, iselio se iz zgrade i nastavio da se pojavljuje na najneočekivanijim mestima i tako me provocira. Rekla sam mu par reči na šta mi se nasmejao u lice i pokazao mi srednji prst. A to sve zato što od momenta kad mi je bez razloga oterao pa maltretirao drugog kućnog ljubimca koji je nađen otrovan, ja nisam prestala da govorim o zaštiti životinja od nasilnika.
P.S. Evo ne prestajem ni sada.

Stanovnici zapadne Evrope bi bili i mnogo grublji kada bi doziveli nas sistem u kome si kao jedinka potpuno ugrozen i potpuno nezasticen. Ne postoji institucija koja bi zastitila prava gradjanona. Sto se pljuvanja i ostalih stvari tice i oni su dresirani kaznama. Znaju koliko nemar moze da kosta njihov dzep.

Kakvo je to pitanje "da li bi verbalno ili fizički napali..."? Kako se te dve stvari mogu podvesti pod isto pitanje?

Ja fizički ne bih napao nikada nikoga.

Verbalno bih napao svakoga ko ne radi ono za šta je plaćen i maltretira me svojim nevaspitanjem.

Samar? Ne, nikad.
Ali prstima po guzi, da. Ne boli tu udarac vec cinjenica/osecaj da je kaznjeno i samim tim strah.
Tu vrstu kazne svakako treba ostaviti za najekstremnije slucajeve koje, ako pricom i pre svega PRIMEROM vaspitavate decu pri tom im dajuci slobodu (pa i da pri tom ogule kolena 100 puta) i NIKAD ih ne slagavsi, necete morati do 5te godine vise od 1-3 puta primeniti. Kasnije to, ubedjen sam, nema nikakvog smisla i vise je odraz roditeljske nervoze i "propustene prilike" da se vaspitanje postavi na zdrave noge.
Preterivanje na bilo koji nacin - bilo nikad fizicka kazna ili preceste kazne ma kako blage - stvaraju disfunkcionalnu decu a kazna potpuno gubi svoj smisao.
Roditelj sam dvoje zivahne dece

Samo vi lupajte samare svojoj deci i mislite da je batina neophodno vaspitno sredstvo. Samo znajte negde u svetu, a mozda i vasem komsiluku rastu deca koja se postuju i sa kojom se razgovara. Ta deca ce jednog dana kreirati voditi ovaj svet a vasa ce ih pokorno slusati ubijenih ambicija da mozda mrdnu levo ili desno.

Primitivizam, siledzijstvo i seljastvo se prenose s generacije na generaciju. Od nasilnika cesto postaju deca nasilnici i tako se taj zacarani krug nasilja, nesrece i mrznje vrti na brdovitom Balkanu vec vekovima, negde drugde u svetu ljudi otvoreno razgovaraju i medusobno i sa svojom decom, postuju se, tolerisu se, vole se i smeju, da, iskreno smeju, ne podsmevaju.

Kada dete udje u "nepodnosljivi mod", ni na deset opomena ne odreaguje kao na jednu cusku da se smiri. To znaju samo roditelji, ovi sto se protive nemaju decu.

Ostale dve trećine su lažovi.

Ponekad se dečije ponašanje takvo da bi im i Gandi lupio šamar.

Batina je iz raja izašla?

Kako smo krenuli pocece deca da samaraju roditelje.Nikad me otac nije udario ali se znalo ko je glavni u kuci i sta se sme.Ne vidim da smo zbog toga postali losi ljudi..naprotiv.

Dete mi ima 6 godina, nikada nije dobilo ni udarac po dupetu, a kamoli samar. Ne znam sta vama ljudi prolazi kroz glavu

Po dupetu, da.
Rukom, i samo rukom.
Shamar detetu,
( nikome) nikada.

Zašto šamarati decu, život je dovoljno težak da će ih sam šamarati. Imam dvoje, znaju da dovedu do ludila, izbrojim do 10 pa po hiljaditi put objasnim.

Oni sto su pravili anketu i oni sto su sokirani procentima nek se raspravljaju sa nemogucom decom, mozda i otvoreno da popricaju na akademskom nivou zasto to nije u redu da se radi.

И? Разумно физичко кажњавање може само да користи детету.

Od tate sam poslednji samar dobila u 21god jer sam ostavila otvorena vrata a nisam trebala, uglavnom jednom godisnje je valjda smatrao da sam nepodnosljiva ..i domaci zadatak kad ne znam da resim padnu cuske....Majka me je tukla po dupetu onako posteno ne mogu posle da sedim par sati.nisu se puno trudili da mi objasne sto sam dobila batine , pa ni danas ne znam...Zanimljivo drugim ljudima su pricali kako sam dobro dete, a za sestru da je nevaljala, bandit mali, a to im nekako bilo simpaticno, pa je manje dobijala po turu..To je valjda taj nas "smek" mentalitet, cudan. Svoje dete nikad ne bih udarila ma koliko da je nepodnosljivo, zapitala bih se sta je sa mnom kad nemam strpljenja za nekog ko je jos mali ne kapira puno, tj nije za nista kriv, a ako je stariji pa kapira razgovor naravno.

moja prijateljica je odrasla bez batina. Nadvikivala je i nadglasavala roditelje, radila sta je htela, batine nikad nije dobila. Roditelji nisu mogli kao klinku da je nateraju da jede hranu na stolu, a kamo li bilo sta drugo. Dobijala je bezuslovnu ljubav majke i nezainteresovanost oca koji je finansirao sta treba. Dakle razumna i preljubavna majka i otac koji nije tu.

Inace, vrlo inteligentna, izrasla je u potpuno disfunkcionalnu osobu. U 30im i dalje sve na viku i galamu, nula asertivnosti i osecaja za okolinu. Zavrsila faks, problem sa zaposljavanjem i uklapanjem u svet. Ljubavne veze ne mogu da se odrze, prijatelji nemaju bas zivce da je trpe. Psihijatri, dijagnoza granicnog poremecaja licnosti, nema povratka, naglaseno joj je da su je roditelji ispustili do 11e godine.

Pametna devojka, dobrog srca, vedrog duha, ali u diskursu sa samom sobom.

Ubila se u 39oj godini jer se nije uklapala.

Nije napad ako me salterski radnik ignorise i pravi se da ne postojim i ako mu pokucam na staklo i pitam ga da li me vidi ili sam postao nevidljiv. Tako ga samo ucim da sledeci put kada vidi stranku ljubazno kaze da se strpi neki trenutak dok ne zavrsi nesto sto radi.

od oca sam dobio možda dva šamara u životu ali sam ih debelo zaslužio.
kad on podvikne a to je bilo vrlo retko, prestaje svaki otpor.

nemožete decu sa razlicitim mentalitetima da vaspitate universalnim metodama. te verzije sa pričom sa detetom pali možda negde ali ovde nikako. ali nije samo ovde, evo engleska vam je pravi primer tog zapada gde jedino batina može da vaspita decu, jer takav su mentalitet. i to nema veze sa divljaštvom i neće tako deca postati divlja. divlja deca postaju nemarom roditelja i lošim uticajem društva, a društvo to smo mi svi.

Broj normalne i kulturne dece u skolama u Srbiji, obrnuto je proporcionalan stepenu prihvacenosti fizickog disciplinovanja dece. Ja kad uporedim danasnju decu s kojom se samo prica, i nas koji smo mogli da popijemo koju cusku i batine krstim se i levom i desnom. Kakve sve price pricaju moji prijatelji i poznanici, koji su ucitelji i profesori, pa ljudi uzas. Vriste, nece da slusaju, ne postuju autoritete ma uzas. Drugarica je zatekla dete da prebira po torbi njenoj na casu, jer trazi njen mobilni da bi igrao igrice. Nije htelo da izvadi ruku iz torbe ni nakon sto ga je to zamolila vise puta. Kad mu je ona fizicki izvadila ruku, dete ju je udarilo. Pa se zapitajte.

Definisite sta je nepodnosljivo.
Nekim roditeljima je nepodnosljivo kada dete pevusi pesmicu ili je radoznalo, a nekim nije nepodnosljivo ni kada tuce drugu decu , izigrava razbojnila ili povredjuje zivotinje.
Fizicko kaznjavanje, kao takvo ima za cilj dve stvari, prvo je da dete oseti da moze da bude povredjeno, pa da shvati kakav bol ono drugoj deci ili zivotinjama nanosi kada ih maltretira. Drugi razlog je kada je potrebno brzo detetu jasno staviti do znanja da nesto ne sme, na primer u drasticnim slucajevima poput namernog istrcavanja pred kola ("da uplasi vozaca"), guranja ostrih predmeta u strujne stekere ili grizenje kablova, lupanje stakala i slicno sto ugrozava detetov zivot i telesni integritet.
Naravno, ni jedno telesno kaznjavanje ne sme da povredi dete u vidu modrica, preloma, ostecenja koze, razbijenog nosa i sl. I sme samo kratko i veoma retko da se prinmenjuje (u posebnim slucajevima).
Da li bih svoje dete osamario? Da. Da li sam? Jos ne, na srecu nisam nikada imao potrebe da to uradim.

Sto se pljuvanja na ulici tice pre bih rekao da je obrnuto, odnosno da petina ne pljuje.

Stanovnici zapadne Evrope bi bili i mnogo grublji kada bi doziveli nas sistem u kome si kao jedinka potpuno ugrozen i potpuno nezasticen. Ne postoji institucija koja bi zastitila prava gradjanona. Sto se pljuvanja i ostalih stvari tice i oni su dresirani kaznama. Znaju koliko nemar moze da kosta njihov dzep.

Samar? Ne, nikad.
Ali prstima po guzi, da. Ne boli tu udarac vec cinjenica/osecaj da je kaznjeno i samim tim strah.
Tu vrstu kazne svakako treba ostaviti za najekstremnije slucajeve koje, ako pricom i pre svega PRIMEROM vaspitavate decu pri tom im dajuci slobodu (pa i da pri tom ogule kolena 100 puta) i NIKAD ih ne slagavsi, necete morati do 5te godine vise od 1-3 puta primeniti. Kasnije to, ubedjen sam, nema nikakvog smisla i vise je odraz roditeljske nervoze i "propustene prilike" da se vaspitanje postavi na zdrave noge.
Preterivanje na bilo koji nacin - bilo nikad fizicka kazna ili preceste kazne ma kako blage - stvaraju disfunkcionalnu decu a kazna potpuno gubi svoj smisao.
Roditelj sam dvoje zivahne dece

Nemam problem sa nepodnošljivoću jer mi je strpljenje još uvek dovoljno veliko. Problem mi je sa neizvršavanjem naredbe za koju naglasim da je bitna da je izvrši(više puta ponovim, viknem), jer lako mogu da zamislim situaciju gde će život ili neka ozbiljna povreda mog deteta zavisiti od toga da li će ono u trenutku poslušati ili ne moje naređenje. I za one koji misle da se dete može preventivno čuvati od svake nezgodne situacije, to može, ali samo ako ga čuvaš pod staklenim zvonom 24h.

Kakvo je to pitanje "da li bi verbalno ili fizički napali..."? Kako se te dve stvari mogu podvesti pod isto pitanje?

Ja fizički ne bih napao nikada nikoga.

Verbalno bih napao svakoga ko ne radi ono za šta je plaćen i maltretira me svojim nevaspitanjem.

Uglavnom se šalterski radnici deru na mene, a ja ili ćutim ili se izvinjavam. Čast izuzecima ali većina je nevaspitana i trebalo bi da prođu bar jednonedeljni kurs lepog ponašanja i odnosa sa strankama, jer stranka je uvek u pravu a ne da vas gledaju kao neprijatelja. Što se tiče batina, pa ne treba prebiti dete ali ponekad se mora i zapretiti. Moja majka je bila čiteljica i nikada nije udarila dete. Nije nešto ni mene, ali je uvek bilo - da ću videti kad dođemo kući. Otac mi je i zalepio poneku ćušku. Mislila sam da nikada u životu neću nikoga verbalno napasti, uglavnom se pomeram od budala, ali ipak jesam. Napala sam čoveka koji mi je ubio dva kućna ljubimca, iselio se iz zgrade i nastavio da se pojavljuje na najneočekivanijim mestima i tako me provocira. Rekla sam mu par reči na šta mi se nasmejao u lice i pokazao mi srednji prst. A to sve zato što od momenta kad mi je bez razloga oterao pa maltretirao drugog kućnog ljubimca koji je nađen otrovan, ja nisam prestala da govorim o zaštiti životinja od nasilnika.
P.S. Evo ne prestajem ni sada.

Kakvo je to pitanje "da li bi verbalno ili fizički napali..."? Kako se te dve stvari mogu podvesti pod isto pitanje?

Ja fizički ne bih napao nikada nikoga.

Verbalno bih napao svakoga ko ne radi ono za šta je plaćen i maltretira me svojim nevaspitanjem.