B92.net INTERVJU: "Da li ovde ima uopšte neko normalan?"

Jovanović je u intervjuu za naš portal govorio šta predstavlja Koalicija za mir, šta očekuje od pregovora Beograda i Prištine, ali i o, kako navodi, nasleđenim neprijateljima Zorana Đinđića, očekivanjima nakon izbora...

Još 29. maja rekli ste da imate skupljene potpise. Zbog čega ste listu predali 5. juna u poslednjem trenutku?

Ne postoji nikava misterija sa predavanjem potpisa u poslednji čas. Čekao sam do krajnjeg roka samo da bih video da li će se pojaviti neko ko je spreman i sposoban da nosi naše ideje i kandiduje našu politiku. Na kraju sam video da takvih na ovim izborima nema i da mi ostajemo čuvari vrednosti koje ovu zemlju, i pored svega, održavaju na površini i ne daju joj da potone.

Ovde se takođe radi o našem razumevanju da ova zemlja, posle dva meseca patnje i neizvesnosti, koji i dalje traju, nije spremna, ne za kampanju, nego ni za normalan život i sve što to sa sobom donosi. I onda treba da sa nekog bilborda šaljem poruke i fingiram kampanju da bih se uklopio u nešto što mi je, samo po sebi, nestvarno i glupo, a to je da imamo kampaju bez kampanje i izbore bez izbora.

Druga je stvar što osećam odgovornost, pa ne mogu da dignem ruke i kažem: idemo u bojkot, pošto ću tako lepše da se osećam i neko će da mi aplaudira zbog toga.

RIK vam je tražio ispravke kako bi lista bila proglašena. Da li ste bili zabrinuti da lista možda uopšte neće biti proglašena?

Pitate me za neke tehničke stvari, koje su često normalne. Da fali možda neki broj potpisa ili određeni dokument. Ne znam zašto bih oko tih stvari bio zabrinut. RIK radi svoj posao, proglašava po već donetim propisima liste, i tu nema ništa sporno. To što bismo mi da se ta procedura u budućnosti pojednostavi i da se stvari drugačije postave što se tiče izbornih radnji je nešto drugo.

Sada kada je lista proglašena, kako će izgledati vaša izborna kampanja?

Ta kampanja traje od trenutka kada sam zakoračio u politiku, od kada sam prvi put bio obeležen kao đavo u ovoj zemlji i od kada smo napravili Liberalno-demokratsku partiju. Naži životi, stavovi zbog kojih plaćamo previsoku cenu, nepristajanje i neodustajanje, to je naša kampanja.

Ne znam šta u ovoj kampanji još da da kažem što već nisam rekao i ne znam koju istinu još da saopštim zbog kojeg ću danas biti izdajnik, a sutra neko koga nisu razumeli na vreme. Da do nedelje prećutim svaki sekund, više sam rekao nego sve ostale liste zajedno, koje se laktaju tih 10 sekundi izbornog bloka, u kojima šalju poruke za koje, za većinu, ne znam da li su luđe ili gluplje.

Postoji naša lista naspram 20 ostalih lista, koje su mogle i pod jednom organizacijom da nastupe, slabo bi im se razlike poznale.

Smanjenje cenzusa, čini se, doneće mnogo ozbiljniju trku za ulazak u parlament. Kakav je vaš stav povodom smanjenja cenzusa?

To što će doneti ozbljniju trku, kako kažete, ne znači da će doneti ozbiljnost u politiku. Na ovim izborima čujete poruke zbog kojih bi se i oni u srednjem veku zacrveneli i pitali: Da li ovde ima uopšte neko normalan? To sigurno nije posledica ozbiljnosti političkih činilaca, već bih pre rekao da je to ozbiljna kriza političkog identiteta, integriteta, ali i shvatanja u kom vremenu živimo.

Iskreno, baš me briga da li je cenzus tri, pet ili sedam odsto. Mene interesuje politika. I vrlo dobro znam da će, pošto je u ovoj kampanji nema, cenu svega toga opet da plate ljudi u Srbiji. Oni koji su bez nade, izmrcvareni, prevareni i marginalizovani – oni će biti najveće žrtve ove kampanje u kojoj sam svašta čuo i svačiju sramotu saslušao, samo ne znam šta će da rade sa ovom zemljom.

Šta ćemo sa Kosovom? Šta ćemo sa tim što smo Crnogorce proglasili ustašama i što nemamo nijednog saveznika u regionu? Šta ćemo sa onim ugroženim, skrajnutim, uništenim u ovoj zemlji? To neće da reši nikakav cenzus, to rešava život. I to ovog, kao i svakog prošlog puta, veoma loše po nas.

Očekujete li da ćete preći cenzus?

Da razmišljam o cenzusu bio bih deo ovih švercrskih lista, koje šalju poruke u letu, a identitet stvaraju u toku ove kampanje, mada im toliko loše ide da nekada čoveka uhvati sramota dok ih gleda. Naravno da se nisam odlučio na taj put, već idem onim putem kojim se ređe ide u srpskoj politici, a to je da svoju politiku zastupaš i onda kada te razume mali broj ljudi, jer neko poruku razume odmah, nekome je potrebno vreme, a moraš da se boriš za obe grupe, ali i za one koji te nikada neće razumeti.

Mi smo u kampanji da bismo ovom društvu govorili istinu. Drugi su u njoj da bi nastavili ili započeli svoju političku karijeru. Mi smo zbog toga dva sveta. Oni će odustati ako ne budu poslanici 21. juna uveče, a mi nemamo prava na to i ako se ne nađemo u Skupšini. Oni imaju obavezu prema svom komforu, a mi prema svojoj ideji.

Kakvi su vam planovi posle izbora? Da li se nadate učešću u nekoj budućoj vladajućoj većini? Sa kim ne želite da sarađujete nakon izbora?

Šta da radim u Vladi? U kojoj Vladi? Da sam hteo da glumatam ministra, primam platu i pravim se lud za sve što se događa u Srbiji, mogao sam to milion puta do sada. Mene zanima nešto drugo – može li ta vlada da uradi nešto? Kako će se odnositi prema građanima ove zemlje? Da li može da nas pomiri, prvo međusobno, a onda i sa svima ostalima? To su za mene pitanja.

A LDP u Vladi, to onda znači drugačiju Srbiju, to znači da se krči put za ideje koje nikada nisu smele ni da postoje, a kamoli da se se brane i izgovaraju. To je drugi sistem vrednosti, ponašanje, vaspitanje. To je zaštita napadnutih, ugroženih, zaboravljenih. To je jednom rečju – sloboda. Nije pitanje da li smo mi spremni na to, nego da li je Srbija spremna?

"Kada tako postavim stvari, onda sam opet izdajnik"

Mnogo je priče među političkim stranakama i opcijama nastalim na temeljima nekada velike Demokratske stranke sa početka dvehiljaditih o tome ko je ostao dosledan a ko se promenio. Koga smatrate nastavljačem politike Zorana Đinđića, sebe, DS, nekog trećeg? Zašto?

Ta velika Demokratska stranka nije nikada bila velika zbog svog rezultata. Zoran Đinđić je u trenutku streljanja ispred zgrade Vlade imao tek nekoliko procenata podrške. Ona je bila velika zbog svoje ideje, zbog svoje pragmatičnosti i svojih ideala zbog kojih su se i desile petooktobarske promene. Zato ja te ideje branim dok svi drugi ćute. Zato mi pričamo o Zoranu Đinđiću i tražimo rasvetljavanje političke pozadine njegovog ubistva, dok su se svi drugi zavukli u rupe, u strahu da ih neko nešto slučajno ne pita.

Ako mislite na tu Demokratsku stranku i tu vrstu njene snage i veličine, naravno da ću na to uvek biti ponosan i nikada se toga neću to odreći. Ne znam da li ste ikada od mene čuli da pričam da sam nastavljač politike Zorana Đinđića ili da toliko banalizujem ono što je on simbolizovao, uvlačeći njegovo ime u ovu političku kaljugu, gde smo preko glave svi u blatu.

Jedina je razlika što nismo svi isto za to odgovorni, niti se mogu poistovetiti sa onima koji su zemlju od 12. marta 2003. godine uporno vraćali nazad, dok sam ja štrčao jer to nisam dozvoljavao.

Šta bi Zoran Đinđiću radio drugačije od ove vlasti? Da li bi vama zamerio nešto kada je politika koju vodite u pitanju?

Još jednom ponavljam, uvlačenje imena Zorana Đinđića u današnji politički kontekst je, pre svega, glupo, nepristojno i nepotrebno. On je streljan na štakama od strane zločinačkog udruženja u trenucima dok je vodio odsudnu bitku sa onima koji su uništili naše živote, koji su pojeli našu stvarnost, koji su opljačkali zemlju do te mere da su svoj opstanak poistovetili sa opstankom države.

Tog 12. marta je ubijen 5. oktobar i, naravno, da on nije ubijen, vi i ja ne bismo ni vodili ovakav razgovor. Zato je i nepotrebno pričati šta bi on radio 2020. godine. Izbegavam da na taj način govorim i pišem o njemu, to ostavljam drugima koji su sve o njemu znali osim što nisu uopšte znali šta on predstavlja i koliko znači ovoj zemlji.

Gordana Čomić je izjavila da je SNS ukrao evropsku ideju i da je zbog toga na vlasti, šta Vi mislite o tome sto je Vučić "prisvojio" neke od Đinđićevih ideja? Ujedno, da li je Vučić stvarno, kako navodite, prešao na Vašu stranu?

Ne znam u kom to sefu stoje evropske ideje, pa neko prođe pored i to ukrade? Naravno da je bolje što Vučić danas priča o Evropi, nego da sedi ispod slike Sadama Huseina i mašta o savezu sa Rusijom i Belorusijom. Nije on prešao na moju stranu, nego je možda razumeo ono što sam govorio pre 15 ili 20 godina. Zašto mu je toliko bilo potrebno da shvati u kom svetu živi, to je pitanje za njega, a ne za mene.

I to što mu ja ne dozvoljavam da se vrati tamo gde je bio, recimo 1999. godine, to je samo moje razumevanje da klatno opet može u ovoj zemlji da se okrene na pogrešnu stranu i da, ako ne postignete mir u Beloj kući, ako ne rešite pitanje Kosova, ako se ne pomirite sa susedima, to znači da nema mira nikome, ne u Beogradu ili Prištini, nema mira Balkanu. Kada tako postavim stvari, onda sam opet izdajnik, a prava opozicija ona koja mašta da opet ratujemo sa celim svetom, ne priznajući činjenicu da mi nismo Kosovo poklonili ili nam ga je neko oteo. Mi smo Kosovo izgubili.

A kada vodite rat i izgubite, za to plaćate visoke cene. Pitajte ostale narode na svetu koji su isto prošli, ako meni ne verujete.

"Uspeli smo i od Crnogoraca da napravimo neprijatelje"

Šta predstavlja Koalicija za mir? Kad kažete da je vreme za pomirenje u našem društvu – između koga? I kako planirate da to sprovedete?

Koalicija za mir predstavlja naš odgovor na sve ono što vidimo danas u društvu, a na šta, prirodno, ne možemo da ćutimo.

Zbog toga i jesu na listi sa nama ljudi i organizacije koje simbolizuju borbu u koju smo mi uvek verovali. To su ljudi koji nisu pristali da se povlače u svojim karijerama, iako je tako bilo lakše za njih. Tu su manjinske organizacije koje nisu slušajno sa nama i one vrlo dobro znaju šta je LDP i šta je naša politka i da oko toga nema ni kompromisa, ni kalkulacija.

Do poslednjeg trenutka, dok dišemo i stojimo na nogama, branićemo politiku u koju verujemo. Mir među nama samima, mir sa susedima – to su preduslovi opstanka ove zemlje. Sve drugo su zablude koje su već jednom krvavo plaćene.

Navodite da je tek nakon pomirenja u našem društvu potrebno pomirenje sa regionom. Zašto imamo problem sa Crnom Gorom? Čije su "svetinje"?

Mi smo uspeli ono što nikada nisam verovao da ćemo uspeti. Uspeli smo i od Crnogoraca da napravimo neprijatelje. Sve ono što smo do juče pričali za Hrvate, Bošnjake, Albance, danas to isto izgovaramo za Crnogorce, ne misleći o posledicama onoga što činimo.

Takvim pristupom otvaramo, svesno ili nesvesno, nove frontove i delimo ljude, kao da nam je malo podela u prehodne tri decenije. U Crnoj Gori traje intenzivni dijalog crkve i države, uključili su se i eksperti i pravni timovi, poziva se na smirivanje tenzija i ne znam šta ima neko iz Beograda da suflira u tim trenucima.

Druga stvar je ono što ja upozoravam, da su te litije pretnja ne Milu Đukanoviću i njegovoj vlasti, već svima nama ovde u Beogradu. A te pretnje su u direktnoj vezi sa rešavanjem kosovskog problema. I brzo će Amfilohije preći granicu i kleti i proklinjati sve nas ovde, samo ako se slučajno drznemo da jednom u svom životu razmišljamo svojom glavom o svojoj budućnosti.

Predsednik Vučić kaže da za nas neće biti srećnog rešenja kosovskog pitanja – kako Vi to razumete? Šta je po vašem mišljenju rešenje?

Ne znam šta na Kosovu možemo da izgubimo što već nismo izgubili? Nema srećnog rešenja konflikta koji je zaliven i našom i krvlju Albanaca sa Kosova. Nema tu ničeg srećnog. Tu postoji samo naša zajednička muka, naš usud i naše prokletstvo da u porazima vidimo pobede, a u rešenjima, koje nama bar nešto donose, vidimo samo izdaje. Zato, na kraju, uglavnom stradamo sami, napušteni od svih, kukajući kako nas svet prezire i ne razume.

Kosovo već postoji kao nezavisna država, i to što mi okrećemo glavu pred tom činjenicom, to košta, pre svega, nas, njih veoma malo. A da li ćemo uspeti nešto na tom istom Kosovu da sačuvamo i da se u finišu razgovora za nešto izborimo, to je pitanje naše zrelosti i umešnosti.

Zato podržavam taj dogovor, zato sam podržao oba Briselska sporazuma, zato posle svakog sastanka pružam podršku dijalogu. Ne zato što ću politički profitirati od toga, nego zato što znam da nema ni nas ni Srbije bez konačnog rešavanja tog pitanja.

Da li vas brine pojava sve više desno pozicioniranih pokreta i organizacija, kako u političkom tako i u društvenom životu?

Ne znam šta posle tri decenije ludila može da proistekne nego nekakvi Zavetnici, Levijatani, ovi što maštaju o kralju i otadžbini i slične organizacije koje služe kao strašila za normalan svet. Naravno da me to brine. Ne zato što će takve pojave i kreature možda ući u Skupštinu, pošto u celom svetu imate slične skupine ljudi.

Mene brine što su ljudi ovde u sukobu sa zakonitostima modernog sveta, što i dalje pričaju o svetskim zaverama, protiv su vakcina, 5G mreža im je je smak sveta i još gomila gluposti koje bulazne svakog dana. I sada, sa takvim osobama i grupama, treba da vodimo neku ozbiljnu debatu.

Ovde se ne radi o poltičkim organizacijama, nego o fenomenima. Tako i posmatram navedene. A opasnost proizilazi iz toga što sve više mladih ljudi u nedostatku perspektive vidi priliku i izlaz u pridruživanju njima, što će svoje posledice tek da pokaže.

Šta je razlog za izlazak na izbore na zajedničkoj listi sa partijama manjina? Lakši put do ulaska u parlament ili postoji drugi razlog?

Na listi sam sa ljudima sa kojim sam uvek bio. Neću valjda da budem na listi sa ljudima koji legnu sa jednom politikom, probude se sa drugom, a u toku dana idu u političko torbaranje i pitaju šta imaju od toga. Organizacije i pojedinci koji su naši partneri, ne samo na ovim izboirma, vrlo dobro znaju šta mogu od nas da očekuju i koje vrednosti branimo, i sada i pre 15 ili 20 godina.

Zato mi na listi na njima izgledamo toliko prirodno, bez potrebe da se foliramo ili šaljemo nemušte poruke. To ostavljamo drugima, kojima je neko pred predavanje liste javio kako će na izbore da idu i koja im je politika.

Kako komentarišete to što vam RIK nije prihvatio zahtev da se na republičkim izborima pojavite kao manjinska lista? Mislite li da i bez toga imate šanse da osvojite mandate?

Potenciranje priče o našoj listi je još jedna u nizu priča gde ja treba da se predstavim kao neko ko je nekoga hteo da izigra, prevari ili uradi nešto slično? A gde je istina u svemu tome? Ona nikoga ne interesuje niti obavezuje. Da li možda kršim neki zakon, propis, uredbu? Ništa od navedenog.

Potpuno mi je nevažno da li idemo na ovaj ili onaj način na izbore. Jedino je važno koju politiku branimo. A LDP na listi sa manjinskim grupama je svoj na svome. Takva lista, to je temelj i ideal Liberalno-demokratske partije. Na tome smo nastali i opstali. I baš me briga da li se to nekome na vlasti ili u opoziciji ne sviđa. Oni neka smišljaju svoje identitete iz izbora u izbore, mi za tim nemamo potrebe.

Sve što smi ikada izgovoril, i 2005. godine i 2010. godine, možemo i danas da ponovimo, bez da se zacrvenimo. Drugi nemaju taj luksuz, tako da ne znam šta nekome nije jasno kad je u pitanju naša lista?