Svetski mediji: SPS se pita o vladi

Agencije i štampa u prvi plan ističu i to da će u drugom krugu predsedničkih izbora snage odmeriti proevropski orjentisani kandidat Boris Tadić i njegov nacionalistički protivnik Tomislav Nikolić, kao i da je teško predvideti konačan ishod.

Rojters ističe da je Demokratska stranka izgubila podršku velikog dela birača u odnosu na 2008. godinu i da je osvojila malo manji broj glasova od Srpske napredne stranka koju vode bivši ultranacionalisti, ali da će o budućoj vladi odlučivati socijalisti koji su dobili dvostruko više glasova nego na prošlim izborima.

Britanska agencija navodi da socijalisti zbog toga imaju veliki "ucenjivački" potencijal i da je njihov lider Ivica Dačić već tražio premijersko mesto.

AFP smatra da su naprednjaci ostvarili dobar izborni rezultat zbog nezadovoljstva birača malim platama i rekordnom nezaposlenošću u zemlji.

Navodeći da ni demokrate, ni naprednjaci nisu osvojili apsolutnu većinu, francuska agencija, takođe, ocenjuje da će odluku o budućoj koalicionoj vladi doneti socijalisti koji su treća stranka po broju osvojenih glasova.

AP u prvi plan ističe činjenicu da će snage u drugom krugu predsedničkih izbora odmeriti porevropski kandidat i njegov nacionalistički protivnik, predviđajući da će novu koalicionu vladu verovatno formirati prozapadna vladajuća stranka.

Ova agencija ocenjuje da će demokrate verovatno formirati vladu sa socijalistima kao i pre četiri godine.

AP, takođe, kaže da su ovi opšti izbori predstavljali izbor između demokrata i nacionalista koji su pokušali da dođu na vlast prvi put posle pada Miloševićevog režima.

Americka agencija ocenjuje da će ovi izbori uticati na ekonomske i socijalne reforme u Srbiji koje EU traži od te zemlje, ali i na proces pomirenja sa susedima i nekadašnjim ratnim neprijateljima, uključujući Kosovo koje je 2008. jednostrano proglasilo nezavisnost.

Uticajni njujorški list "Vol strit džurnal" piše da u drugi krug predsedničkih izbora u Srbiji ulaze Boris Tadić, kao najistaknutiji pobornik članstva zemlje u Evropskoj uniji i njegov nacionalistički orijentisani protivnik Tomislav Nikolić, za koga se mnoge strane diplomate pitaju koliko je spreman na političke i ekonomske kompromise koji bi bili potrebni.

Dnevnik navodi da je još uvek nejasno kako će pristalice preostalih deset predsedničkih kanidata glasati u drugom krugu, zbog čega je teško predvideti konačan ishod, ali ocenjuje da će kampanja biti žestoka u naredne dve nedelje.

Njujorški dnevnik navodi da je Tadić u kampanji isticao da su izbori neka vrsta referenduma u obezbedivanju sigurnog članstva Srbije u EU, što je prema njegovom mišljenju jedini racionalni put za budućnost Srbije.

List Nikolića opisuje kao nekadašnjeg bučnog protivnika članstva u EU, koji sada kaže da podržava ulazak u Uniju, a podseća i da su politički partneri SNS-a, sa kojima bi ona mogla da pokuša da napravi vladajuću koaliciju, okrenuti Rusiji.

Posle izbora u Srbiji ostaju politički odnosi skoro nepromenjeni - vladajuće partije su ''izboksovale'' pobedu i mogle bi i dalje vladati, ističu nemački mediji u svojim izveštajima o izborima u Srbiji, navodeći da dvojica predsedničkih favorita Boris Tadić i Tomislav Nikolić - idu u drugi krug izbora.

''Izborna borba u Srbiji, po prvi put posle dugog niza godina, nije bila određena balkanskim konfliktom, već privrednim temama. Zemljom vlada visoka nezaposlenost, a privreda je u krizi. Ipak, evropski kurs zemlje igra jednu ulogu'', piše politički nedeljnik ''Špigel'', povodom sprskih izbora.

''Srbija je ušla u normalnost. Posle izborne kampanje bez puno buke, usledili su izbori bez puno iznenađenja'', ocenjuje nemačka drzavna televizija ARD, naglašavajući da se biralo ukupno političko vođstvo, da je izlaznost na glasanje bila izuzetno velika i da su dosadašnje politički odnosi nepromenjeni. Nedeljnik ''Cajt'' piše da je Nikolićeva Srpska napredna stranka sa 25 odsto glasova, do duše, najjača partija, ali da zbog nedostatka koalicionih partnera ne bi mogla da formira vladu i ukazuje da su u svim anketama pred izbore toj stranci ''davali'' jasno preko 30 odsto glasova. U tekstu se navodi i da Evropska unija (EU) proverava sada da li bi pristupni pregovori sa Srbijom mogli da počnu sledeće godine i ukazuje da, posle izručenja Hagu Radovana Karadžića i Ratka Mladića, sporna tačka ostaju odnosi sa Kosovom.

Dnevnik ''Frankfurter rundšau'' piše o ''velikom ringišpilu'' u Srbiji i, navodeći kakvi su se sve izbori juče održali, ukazuje da i levo liberalni demokrati i konzervativni nacionalisti žele u EU.

Konzervativni ''Frankfurter algemajne cajtung'', naglašava da se pri izborima radilo, pre svega, o evropskom kursu Srbije, ukazujući da se Tadić založio za brzi prijem zemlje u EU, a Nikolić da Srbija ne treba da postane član, ukoliko se od nje bude tražilo odricanje od Kosova.

'Nikolić sebe opisuje kao proevropskog. Posmatrači u Srbiji i na zapadu su izrazili sumnju u to, jer je taj političar, još pre nekoliko godina, govorio da bi rađe video Srbiju, kao rusku provinciju, nego kao člana EU'', prenosi ovaj konzervativni i uticajni dnevnik, koji navodi da je teška privredna kriza u evropskom okviru ''ohladila'' želju Srba za brzim pristupom EU.