Putin omljeni političar u Srbiji

Beograd -- Istraživanja pokazuju da je Putin bolje ocenjen u javnom mnjenju Srbije od bilo kog domaćeg političara, pište Politika.

Putinove aktivnosti budno se prate i ocenjuju, a naročito one koje obavlja u slobodno vreme.

Tako su mediji objavili vest da je bugarski predsednik poklonio Putinu štene, sa fotografijama na kojima ruski predsednik miluje kuče. Ipak, hit je bio Putinov sastanak sa srpskim bajkerima.

Srđan Bogosavljević iz Ipsos Strateškog marketinga kaže da je Srbija svakako među retkim državama u kojima se to dešava – i gde Putina građani ocenjuju bolje nego sopstvene političare.

„Na teritoriji Kosova i Metohije je slično, samo tamo prednjače zapadni, pre svega američki političari”, kaže Bogosavljević.

Sava Živanov, profesor FPN-a u penziji, podseća na primer Hrvatske i njihovu zahvalnost Nemačkoj – „Danke Dojčland”.

Pitanje je i da li je ocena Putina racionalna ili iracionalna.

Bogosavljević odgovara da se u Srbiji veoma dobro misli o Rusiji, koja se doživljava kao prijateljska zemlja koja štiti Srbiju. „Taj stav o Rusiji postaje još bolji kada se dešava nešto konkretno, kao što su bile posete Putina i Medvedeva Srbiji, ili sklapanje energetskih sporazuma i upućivanje humanitarne pomoći severnom Kosovu. Putin, kao najistaknutiji predstavnik Rusije, zaokuplja veliku pažnju – a kada se tome doda da je, po mišljenju mnogih, najveća mana srpske politike što nema „čvrste ruke”, uz doživljaj da je Putin takav vođa, onda i ne čudi popularnost koju uživa u Srbiji. Oni koji dobro misle o njemu imaju svoje racionalne razloge, što se vidi iz povremenih skokova popularnosti Rusije i ruskih političara upravo onda kada ima nekih aktivnosti. Ali, u pozadini ima mnogo iracionalnog, počevši od potpuno tačne činjenice o zajedničkim slovenskim i pravoslavnim korenima, preko delimično tačnog stava da Rusija uvek pomaže i štiti Srbiju, do u činjenicama potpuno neutemeljenog osećaja da je Rusija najveći donator u Srbiji”, objašnjava Bogosavljević.

Živanov smatra da je ocena Putina verovatno i racionalna i iracionalna, a Predrag Marković, istoričar, kaže: „To su emocije i priča da je spasio Rusiju. Putin ima i više ličnog stila od Berluskonija ili Sarkozija. Za njega se vezuje uspon Rusije u 21. veku.”

Očigledno je da ima razloga, bilo da su racionalni ili ne, zbog kojih je Putin tako visoko ocenjen u Srbiji. Živanov smatra da kod nas vlada uverenje da mi bez Rusije ne možemo. „Devedesetih godina prošlog veka Rusija je bila slaba, pa je drugo uverenje koje vlada da, ako se ’digne’ Rusija, onda će se ’dići’ i Srbija”.

Da li je ocena Putina u saglasju sa podrškom, i ekonomskom i političkom, koju Rusija pruža Srbiji?

Marković kaže da ljudi to ne mere, već imaju utisak o tome. „Na primer, Japan je to radio efektno. Njihova pomoć je bila vidljiva jer su se ljudi vozili u novim autobusima.” Živanov objašnjava da u Rusiji vlada kapitalizam i da vlasnici vode računa o novcu. „Ali, Rusija nam i pored toga pruža pomoć. Međutim ovde ne postoji spremnost da se ta pomoć prihvati. Potpisan je kredit, ali je s Ruske strane traženo da se sasvim konkretno razrade programi. Nismo ni odredili programe a kamoli da smo ih razradili. Treba reći i da zapad ne voli da se Rusija ovde ekonomski ojača.”

Može li Putin, s obzirom na svoju popularnost, da se umeša u izbore u Srbiji, odnosno da li bi birači poslušali njegov savet za glasanje?

Bogosavljević kaže da, iako su vidljivi napori nekih krugova i institucija Rusije da se utiče na politička zbivanja u Srbiji, ne bi se moglo reći da se Putin previše bavi Srbijom i da ličnim angažovanjem utiče na javno mnjenje. „Ali s takvom popularnošću, sigurno bi mogao, ako odluči.”

Živanov smatra da bi jedan deo birača glasao onako kako savetuje Putin, ali da Putin ipak poštuje pravila igre i da neće preporučiti jednu opciju na račun drugih.

„Ne znamo, to nikada nije uradio ni za Belorusiju. To bi bilo neobično. Ruski ambasador u Srbiji Konuzin se dosta meša, ali ako bi se Putin umešao, to bi bilo preko političkog bontona”, smatra Marković.