Partijska bitka za BIA

Navodno, dogovora između SNS-a i SPS-a nema, a obe strane su zainteresovane da usele svog čoveka u fotelju u Ulici kraljice Ane, na Banjici. SNS i SPS imaju listu od nekoliko ljudi za koje tvrde da bi odlično obavljali taj posao, a otvoreno pitanje je ko će popustiti i prepustiti drugoj strani da vodi računa o ustavnom poretku, službenim tajnama i bezbednosti države.

Da su koalicija okupljena oko SPS-a i Ivica Dačić zainteresovani za BIA, poznato je još od prošlog meseca, kada su i u propalim pregovorima sa Demokratskom strankom tražili to mesto. U izvorima bliskim SPS-u saznajemo da oni imaju nekoliko kandidata koji bi mogli da preuzmu tu agenciju, ali nijedan od njih nije želeo juče da priča za „Politiku”.

Ono što je novo u pregovorima jeste to da je i SNS zainteresovan, a to se moglo naslutiti iz preksinoćne izjave Tomislava Nikolića, predsednika Srbije, u „Utisku nedelje”. Nikolić je, naime, izrazio nezadovoljstvo informacijama koje dobija od tajnih službi i dodao da će zato vođenje tih agencija prepustiti opoziciji. Sličnu izjavu je svojevremeno dao i Zoran Đinđić koji je takođe izrazio nezadovoljstvo izveštajima koje dobija.

Iz izjave predsednika države zapravo proizlazi da su on i njegova dojučerašnja stranka – SNS zainteresovani za stavljanje svojih ljudi od poverenja na vodeća mesta u tajnim agencijama, pre svega u BIA, i da su nezadovoljni dosadašnjim načinom rada. Kako saznajemo u izvorima bliskim pregovaračima iz redova SNS-a, njihova ideja je da BIA bude stožer borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, zbog čega bi mogli u pregovorima sa Ivicom Dačićem da insistiraju na kadrovanju u ovoj agenciji.

S druge strane, čak i kad bi Dačiću i koaliciji okupljenoj oko SPS-a prepustili mesto, Nikoliću bi, kao predsedniku Srbije, ostalo mesto vodećeg čoveka Saveta za nacionalnu bezbednost, sa kojeg bi kontrolisao sve tajne službe i praktično rukovodio njima.

Dok traju politička natezanja oko raspodele moći, pravo pitanje jeste zašto je BIA toliko važna političkim strukturama koje formiraju vladu, pa se u svim pregovorima poslednjih 12 godina fotelja direktora tajne službe postavlja kao najbitnije kadrovsko rešenje?

Andrija Savić, bivši direktor BIA, rekao je juče za „Politiku” da su mogući razlozi za političku bitku za mesto vodećeg čoveka ove agencije mogli da se traže u tome šta BIA radi.

– BIA po zakonu čuva ustavni poredak zemlje, bori se protiv takozvanog političkog kriminaliteta u koji se ubraja špijunaža, ali i ima monopol na vitalne informacije koje imaju oznake državne tajne. Zbog tog monopola, svaka politička vlast teži ka kontroli ove agencije – naglasio je Savić.

Kome god da pripadne mesto direktora BIA, ostaje pitanje: da li otimanje političkih stranaka za funkcionersko mesto na Banjici govori o stepenu demokratičnosti društva? Zašto nekome zapravo treba jedna institucija, koja je, po svojoj definiciji, represivna i koja, takođe po definiciji i zakonskim ograničenjima, zadire u privatnost građana?

Od raspada bivše SFRJ, BIA, kao naslednik nekadašnjeg Resora državne bezbednosti (RDB), imala je sedam direktora. Ko god bude bio osmi direktor ove agencije, verovatno će se u prvim danima svog mandata suočiti sa istim problemima sa kojima su se suočavali i njegovi prethodnici – s jedne strane, uvek će postojati deo javnosti kojem neće biti po volji, ma kakve korake preduzeo; s druge, moraće da prihvati činjenicu da se u Srbiji svi „razumeju” u tajne službe. Jednako kao u fudbal.

Svi direktori tajne službe

– Jovica Stanišić (1991–1998)

– Rade Marković (1998–2001)

– Goran Petrović (2001)

– Andrija Savić (2001–2003)

– Miša Milićević (2003–2004)

– Rade Bulatović (2004–2008)

– Saša Vukadinović (2008–2012)