Tadić ili Đilas?

Tadić bi, kao premijer, bio prihvatljiv i za stranke u koaliciji, jer SPS kao glavni politički partner ne bi mogao da ima primedbi na to kadrovsko rešenje demokrata, a snagu bi mu davao skor od nešto manje od 1,5 miliona glasova koje je dobio na neposrednim predsedničkim izborima.

Njegova premijerska pozicija bila bi spasonosna i za uzdrmanu DS, što znači da bi unutarstranačka trvenja i borba za mesto prvog čoveka partije bila odložena bar za neko vreme. Prihvatanjem najodgovornije funkcije u izvršnoj vlasti Tadić bi odredio i pitanje sopstvene političke sudbine, koja ne bi morala da se završi neslavno po njega, prevremenim penzionisanjem, što bi lako moglo da se desi u slučaju da mesto premijera prepusti drugom čoveku DS, Draganu Đilasu.

Ukoliko se, ipak desi da umesto Tadića premijerska palica dođe u ruke Đilasu, to bi bio vrhunac njegove političke karijere. Đilasova snaga, zahvaljujući medijima koje kontroliše, menadžerskim sposobnostima, ali i rezultatima koje je imao kao gradonačelnik Beograda, kao i na izborima 6. maja, nadrasla bi moć samog predsednika DS. To znači i da bi njegovi stranački apetiti dosegli nivo liderske pozicije.

Nije sporno da bi premijer Đilas u velikoj meri uspešno, odlučno, odgovorno i efikasno vodio državu, možda koliko i sam Tadić. Dosledno bi poštovao Ustav, jer bi se time štitio od pritisaka iz same DS, kao i od koalicionih partnera. Ipak, probleme u odnosima sa Krunskom, ali i s drugim liderima koalicije, pravila bi njegova isključivost, autoritarnost, želja da bude nesporni „broj jedan“.

Takođe, Đilas nema posebnog iskustva u visokoj politici, što je za diplomatske aktivnosti od velike važnosti, a temama od nacionalnog značaja, poput odnose prema Kosovu i Republici Srpskoj, do sada se bavio više demagoški, a manje politički konkretno i pragmatično.

Ova analiza rezultat je konsultacija koje su novinari Danasa imali s nekim od najuticajnijih i najbolje informisanih stručnjaka za unutrašnju politiku i ekonomiju u Srbiji, koje su zamolili da ocene karakteristike kandidata DS za premijera. Kako bismo dobili što kvalitetnije i iskrenije odgovore, rekli smo našim sagovornicima da u tekstu nećemo navoditi njihova imena, tako da mogu potpuno slobodno da govore o dvojici najmoćnijih ljudi DS.

BORIS TADIĆ, predsednik Demokratske stranke

Boris Tadiæ (Tanjug, arhiva)

Prednosti:

- Lider stranke koja je osvojila najviše mandata u koaliciji koja je dosad bila na vlasti

- Ima najveći autoritet u u zemlji i inostranstvu, ali i u DS

- Ima veliko političko iskustvo (poslanik, ministar odbrane i telekomunikacija, predsednik Srbije)

- Prihvatljiv za koalicione partnere SPS, LDP, URS

- Odlično poznaje državnu administraciju

- Ima dobre govorničke veštine

- Nema finansijskih afera

Mane:

- Poraz na predsedničkim izborima doveo je u pitanje njegov državnički legitimitet

- Bio bi pod velikim pritiskom i stranke i koalicionih partnera

- Moguće je da bi ponovo kontrolisao sve važne procese u zemlji

- Jedino su veće sile (Zapad) mogle da mu postave granicu

- Lično se nikada nije direktno bavio ekonomijom (osim kratko u mladosti)

Zašto bi bilo dobro da baš on bude premijer:

- Obezbedio bi legitimitet budućoj vladi. Takođe, stabilizovao bi političku scenu u Srbiji, ali i u samoj DS. Ima već „razrađene“ kontakte u svetu i izuzetno je iskusan u visokoj državnoj politici

Posledice ako bude premijer:

* Po državu:

- Olakšalo bi proces formiranja buduće vlade

- Verovatno bi „medijskom halabukom” stvarao rezultate

- Ignorisao bi predsednika Republike, pokušavao bi da skrajne njegovu ulogu

- Nastavio bi evropski put Srbije i dobru saradnju s međunarodnom zajednicom

* Po DS:

- Odložila bi se tema neuspeha DS na izborima

* Po ličnu karijeru:

- Još jedna od funkcija u njegovom političkom angažmanu

Posledice ako ne bude premijer:

* Po državu:

- Zavisilo bi od toga kakav bi imao odnos s premijerom - partnerski ili konkurentski

- Možda bi došlo do krize legitimiteta buduće vlade

* Po DS:

- To bi sigurno oslabilo DS, bar na kraće staze

- Došlo bi do promena u stranačkoj strukturi

* Po ličnu karijeru:

- Verovatno bi ostao predsednik stranke, što bi značilo da nastavlja s političkom karijerom

- Alternativa je odlazak s pozicije lidera DS, što bi značilo i (privremeno) povlačenje iz politike

DRAGAN ĐILAS, zamenik predsednika DS

Dragan Ðilas (Beta, arhiva)

Prednosti:

- Ima političko iskustvo i autoritet u stranci

- Dobar menadžer, stručan u ekonomiji

- Ostvario sjajan izborni rezultat u Beogradu

- Uspešan gradonačelnik prestonice

- Ima dobre odnose s medijima, neke i kontroliše

- Odlučan, operativan, preduzimačka sposobnost

- Završio Mašinski fakultet, a vladi treba upravo „tehnički mozak“, a ne bankar ili ekspert

- Može Borisu Tadiću da kaže „ne“

Mane:

- Slabo poznaje rad državne administracije

- Nema odlike klasičnog političara

- Zbog iskustva iz privatnog biznisa može da napravi „nekonvencionalni dil“, a može i da dođe u sukob interesa

- Nedovoljno određen u pitanjima visoke politike

- Sklon je autoritarnosti i antiintelektualizmu

- Nekada insistira da odluke donosi sam, što može biti problem s koalicionim partnerima

- Suviše velika moć - medijska, finansijska i politička

Zašto bi bilo dobro da baš on bude premijer:

- Zbog političkog i privatnog iskustva, verovatno bi uspešno, odlučno, odgovorno i efikasno vodio vladu. Gradio bi jak tim u vladi, umesto haotičnog skupa stranačkih interesa.

Posledice ako bude premijer:

* Po državu:

- Za teme EU i Kosova bio bi zadužen neko drugi u vladi - ili Tomislav Nikolić.

- Više bi poštovao Ustav, jer bi se tako štitio od pritisaka stranke i koalicionih partnera

- Vlada bi bila jedinstvena, ili je ne bi bilo.

* Po DS:

- Bilo bi dobro za DS da ima svog čoveka na toj funkciji, ko god da je to.

- Uravnotežila bi se situacija u stranci, jer bi tako došlo do raspodele moći.

- U slučaju Tadićevog odlaska s funkcije predsednika DS, odmah bi ga nasledio.

* Po ličnu karijeru:

- To bi bio njegov vrhunac.

Posledice ako ne bude premijer:

* Po državu:

- Moguće je da bismo imali još jednu nejedinstvenu vladu, organizovanu po principu partijskih feuda.

* Po stranku:

- Ne bi imalo većeg uticaja. Status kvo.

* Po ličnu karijeru:

- Nastavio bi, prema ocenama, uspešno obavljanje funkcije gradonačelnika Beograda.

- Imao bi priliku da dodatno ojača za dolazak na mesto premijera.

- Njegovo eventualno dalje napredovanje u DS sačekalo bi redovnu izbornu skupštinu 2014.