Ne zna se ko će vladati Beogradom

Odbornici novog saziva gradske skupštine odlučiće ko će biti novi gradonačelnik Beograda koga, prema novom Zakonu o glavnom gradu, bira gradski parlament.
Za većinu u Skupštini grada Beograda, koji sada umesto 90 ima 110 odbornika, potrebno je 56 mandata.

Prema do sada saopštenim procenama, budućeg gradonačelnika, odnosno gradsku vlast odrediće više stranaka.

Najviše odbornika u budućem gradskom paralmentu imaće koalicija DS-G17 plus 45, slede radikali sa 40, DSS - NS 12, LDP sedam, a SPS-PUPS-JS šest odbornika.

Uprkos činjenici da je "proevropska koalicija" okupljena oko DS dobila najviše glasova Beograđana, i dalje je neizvesno ko će u naredne četiri godine biti na čelu prestonice i ko će formirati gradske vlasti.

Ozbiljniji pregovori o podeli vlasti u gradskom parlamentu, počeće tek kada se bude znalo ko će sa kim formirati republičku vladu, iako su nezvanični razgovori na nivou grada u toku.

Dosadašnja koalicija DS-a, DSS-a i G17 plus u ovom trenutku ima većinu da ponovo formira vlast u Beogradu, ukazuju analitičari, ali ne isključuju ni mogućnost da DS i DSS obrazuju vlast u gradu, a da budu u 'suprotnim taborima" u Skupštini Srbije.

To se, ukazuju politički hroničari, ne bi dogodilo prvi put. Demokrate su i ranije delile vlast sa DSS u gradu, iako je DS bio opozicija u prvom mandatu Koštuničine vlade.

Da li će tako biti i ovog puta zavisi od čelnih ljudi ove dve demokratske stranke.

Vršilac dužnosti gradonačelnika Beograda Zoran Alimpić rekao je da će vrhovi stranaka imati taj prvi sastanak, jer je potrebno da se napravi generalni dogovor o smeru u kome će Srbija da ide.

"Od toga da li će to biti put ka evropskim integracijama ili u suprotnom pravcu, zavisiće dogovor i na gradskom nivou", ukazao je on.

Prema rečima kandidata SRS za gradonačelnika Beograda Aleksandra Vučića, posle ovih izbora, na kojima je ta stranka dobila 35 odsto glasova, radikali su, pojedinačno, najjači u gradu.

Uzimajući u obzir izborna obećanja i izjave predstavnika pojedinih stranaka, koji su precizirali s kim nisu mogući postizborni koalicioni dogovori, jasno je da bi SRS, DSS i SPS imale 58 mandata u Beogradu, a lista DS sa svojim partnerima i sa LDP 52 mandata, rekao je on.

Vučić je kazao da LDP i lista "Za evropski Beograd" imaju mnogo manje od polovine mandata i da je su sve opcije otvorene, ali da je, prema njegovom mišljenju, mnogo bliža varijanta SRS - DSS - SPS, kao i da će se u nekoliko narednih dana postići dogovor.

Demokratska stranka spremna je da sarađuje sa svima koji imaju istu ideju razvoja Beograda i zalažu se za evropske vrednosti, rekao je kandidat te stranke za gradonačelnika Beograda Dragan Đilas.

On je istakao i da su vrata Beograda otvorena svakome ko u njemu hoće da gradi, kako bi on postao svetska metropola.

Za razliku od republičkih izbora, gde bi socijalisti mogli da budu odlučujući teg na izbornoj vagi, u Beogradu su značajni samo u slučaju da se prethodno dogovore SRS-a i DSS-a.

Moguće koalicije na republičkom i gradskom nivou, koje su u jasnoj korelaciji, ne moraju se preslikati i na opštinski nivo vlasti, jer se odnos snaga u skupštinama opština razlikuje ne samo od odnosa na višim nivoima, već i između opština.

Predsednik gradskog parlamenta dužan je da u roku od 15 dana, od objavljivanja zvaničnih rezultata izbora, zakaže konstitutivnu sednicu Skupštine grada.

Rok za konstituisanje gradske skupštine je dva meseca, od dana objavljivanja rezultata izbora, a pod konstituisanjem se smatra izbor Verifikacione komisije koja treba da potvrdi mandate novoizabranih odbornika, izbor sekretara i predsednika skupštine.

Od konstituisanja Skupštine grada u roku od mesec dana treba izabrati njene izvršne organe, a to znači gradonačelnika i Gradsko veće.

Gradska skupština ima rok od tri meseca od konstituisanja da usvoji i Statut grada, a ukoliko se u roku od dva meseca ne konstituiše gradska skupština ili ukoliko se u roku od tri meseca ne izaberu izvršni organi, zakon predviđa da Vlada Srbije može uvesti privremene mere.