Vučić: Od legalizacije svi imamo koristi

- Naš program je postavljen u 10 koraka, ali tri stvari su najznačajnije. Jedna od njih je briga o ljudima, a to se najpre odnosi na brigu o deci, problem sa mestima u obdaništima i drogom u školama, kao i briga o zdravlju ljudi i o penzionerima. Druga ključna tačka je brorba protiv korupcije i, treće, izgradnja ključnih infrastrukturnih objekata uz, razume se, održavanje komunalnih sistema i efikasno rukovođenje njima, rekao je Vućić, juče u redakciji „Blica“, odgovarajući na pitanje o političkom programu SRS, kad je reč o Beogradu.
.banner_text_link{ text-align: right } .banner_text_link a{ font-size: 12px; color: #ccc } .banner_text_link a span{ font-size: 10px; } .banner_text_link a:hover{ color: #666 }
Govoreći o korupciji, manje-više svi kandidati za gradonačelnika navode slična rešenja poput javnih ugovora, transparentnih tendera... Zašto bi Vaš izbor „garantovao“ da građani očekuju nešto bolje?
- To je stvar ljudskog poverenja. Ako dođete i kažete mi da vam je neko tražio novac za neku uslugu, ukoliko taj ne dobije otkaz i ako ne napišem krivičnu prijavu protiv njega, ja više neću biti gradonačelnik. Da bi ljudi znali da mogu da mi se obrate, svakodnevno ću o tome da govorim. Svojevremeno, u Opštini Zemun, imali smo slučaj da je jedan od službenika tražio 50 maraka stranki za neki dokument. Taj službenik je odmah dobio otkaz.

Često ste govorili da u Beogradu ništa nije urađeno ili da nije urađeno dovoljno. Postoji li nešto u gradu za šta možete da kažete da je zaista dobro i što biste nastavili da radite ukoliko Vi budete izabrani za gradonačelnika?
- Svaki dobar projekat bih bez sumnje nastavio. Uvek sam govorio, i u ovoj kampanji to ističem, da mislim da Beograd može mnogo bolje i mnogo brže. To je precizna definicija kakav je moj odnos prema onome što se u Beogradu dešavalo. Naravno da Beograd napreduje, taman posla da vremenom ostaje isti i biva lošiji. Međutim, on može i mora da napreduje neuporedivo brže.

Da li biste nastavili izgradnju neprofitnih i socijalnih stanova?
- Svakako, to nam je prva tačka u programu ali, to bismo radili u dve varijante. Uz socijalne stanove, radili bismo i neprofitne stanove za mlade bračne parove. Ne držite me za reč, ali cena kvadrata bi mogla da bude oko 700 evra. Onda bi mladi bračni parovi, uz podršku Grada, mogli da uzimaju i kredite od pojedinih banaka, da ih isplaćuju, a da oni budu i na pristojnoj lokaciji. Ne biste imali situaciju da se bilo ko ugrađuje na cenu kvadrata, a Direkcija za gradsko i građevinsko zemljište regulisala bi sve što se odnosi na infrastrukturu, tako da građani ne bi i to posebno plaćali. S druge strane, šta je, po Vašem mišljenju, u Beogradu moglo brže da se uradi?
- Najbolji primer je Savski amfiteatar. Iako strani investitori žele da ulažu u ovaj prostor oni to ne mogu da učine jer imovinsko - pravni odnosi nišu rešeni. Ista vlast je i u Gradu i u Republici, a čovek iz te vlasti je i na čelu „Železnica Srbije“. U čemu je onda problem? Treći, četvrti dan mandata svima u odgovarajućim gradskim službama bih rekao , a pozvao bih i predsednika Vlade, da u narednih šest meseci moramo da rešimo sve imovinske odnose u delu Savskog amfiteatra. To bi oslobodilo prostor za ogromne investicije, čime bi se potpuno redefinisao Beograd, koji bi se zaista spustio na reke, podigli bi se i turistički, uslužni, ali i finansijski kapaciteti. Ne postoji grad u Evropi koji ima potencijale poput Beograda, a u vezi sa ovim pitanjem do danas nije urađeno ništa. Ja sam posetio i „Baru Veneciju“ i „Ložionicu“ i u razgovoru sa ljudima koji tamo žive saznao da oni hoće da se rasele, ali da im niko nije došao sa nekom konkretnom ponudom. Ista situacija je i sa nehigijenskim naseljem ispod mosta „Gazela“. Naravno da treba obezbediti pristojan prostor gde bi ti ljudi živeli, ali moraju se skloniti odatle i osloboditi jedan od najekskluzivnijih prostora u gradu.

Kažete i da je problema-tičan ugovor oko mosta preko Ade Ciganlije. Milsite li da sad može da se realiztacija tog projekta zaustavi?
- Ako budemo morali da uđemo u ovaj ugovor oko mosta, zaista ćemo imati ozbiljne probleme. Moraćemo da otplaćujemo ogromne kamate na kredit EBRD, jer nećemo imati drugo rešenje. Vrlo teško će biti da se ovaj ugovor zaustavi. Oko ovog mosta imate situaciju da arhitektonsko rešenje stručna javnost uglavnom ne podržava, dok će, s druge strane, stručnjaci za saobraćaj reći da je najbolje da most bude baš na tom mestu jer ni na jednom drugom ne možete da izgradite prilazne puteve i da ih „ulijete“ u već postojeću saobraćajnu mrežu. Ko god i šta god bude uradio sigurno će biti na meti kritika. Zato je važno hrabro preuzeti ovaj posao i završiti ga što je moguće brže. Siguran sam da će onaj ko to bude uradio imati podršku, ali je važno da sve bude pošteno, da niko ne uzme dinar za sebe, da se svakoga dana vidi šta se radi i koliko to košta, kako se radovi izvode...

U kampanji dosta govorite i o legalizaciji. Koje rešenje nudite?
- To je jedna od stvari koja mora mnogo brže da se radi. Čukarica, Zemun i Palilula su opštine gde je najviše podnetih zahteva za legalizaciju, po 20.000. Legalizacija se radi tako što Grad šalje svoju komisiju u svaku od tih opština, jednom nedeljno, i ti ljudi jedan sat dnevno rade u toj opštini. Oni za to vreme mogu da urade 30-40 zahteva. Ako računate da to rade 40 nedelja godišnje, izuzimajući one kad su godišnji odmori i praznici, i da obrađuju toliko koliko obrađuju, dolazimo do toga da se ovaj posao neće završiti u narednih deset godina. U međuvremenu imamo nove objekte i zahteve. Moj predlog je da Komisija svakodnevno radi, po četiri sata, ali i da treba povećati broj ljudi koji će da rade ovaj posao. Važno je ubrzati ovaj proces najpre zbog toga što ljudi dobijaju ekonomsku i pravnu sigurnost znajući da im niko ne može porušiti ništa, a cena kvadrata tih objekata će rasti. Ono što je za Grad značajno je što će, osim što rešava probleme građana, za to dobijati novac koji može uložiti u izgradnju komunalne infrastrukture. Neće taj novac rešiti sve probleme u Beogradu, ali će pomoći da se neki umanje.