Ruska štampa: Podeljenost zemlje

"Tadić je pobedio, ali se to pokazalo kao nedovoljno", ocenjuje dnevnik "Vremja novostej".

List tu pobedu koalicije "Za evropsku Srbiju" naziva neočekivanom, ali ukazuje da se ona može pokazati i Pirovom, "ukoliko se ostale partije ujedine protiv njega".

Dnevnik prenosi izjavu eskperta Instituta za slovenske nauke Aleksandra Karaseva da su "za formiranje stabilne prozapadne većine u Skupštini predsedničkom bloku potrebni pouzdani saveznici", ali da se "takvi ne uočavaju" među partijama koje su prešle cenzus.

U Srbiji je "realno pojavljivanje višepartijskog antipredsedničkog kabineta, sposobnog da blokira svaku inicijativu Borisa Tadića", procenjuje Karasev, govoreći o mogućnosti da Srpska radikalna stranka, blok DSS-NS i Socijalistička partija Srbije formiraju koaliciju.

Stvaranje takve vlade može da bude "hladan tuš" za Evropsku uniju, ali i da otvori nove mogućnosti za razvoj srpsko-ruske saradnje, jer se i Koštunica i Nikoliić zalažu za svestrano ekonomsko i političko, a zamenik predsednika SRS-a - i za vojno partnerstvo sa Rusijom, ocenjuje novinar "Vremja novostej".

Dnevnik "Izvestija" piše da se srpskom društvu može postaviti "dijagnoza" "kosovskog sindroma".

U tekstu pod naslovom "Obdukcija pokazala da je Srbija neizlečivo bolesna", list piše da je zemlju napola pocepao "kosovski sindrom".

"Birači su i dalje podeljeni na dva jednaka lagera", ocenjuje novinar "Izvestija", dodajući da jedan blok čine "tzv. demokrate, oni za koje je stupanje u EU na prvom mestu, a vraćanje Kosova na drugom", a da su u drugom "nacionalisti ili radikali, za koje su prioriteti isti, ali obrnutim redom".

Srbija se našla u slepoj ulici i "nije sigurno da će uspeti formiranje nove vlade", smatra list, navodeći da nije jasno ni ko će formirati vladu.

Dnevnik RBK (RBK daily) u tekstu "Srbija menjala Kosovo za Evropu" piše da je većinu u parlamentu osvojio blok Tadića sa nevelikom prednošću, a da su, "odbijajući da daju podršku nacional-radikalima, Srbi dali do znanja da je za njih perspektiva ulaska u EU važnija od očuvanja Kosova u sastavu Srbije".

List prenosi stav analitičara Instituta za opštu istoriju Ruske akademije nauka Artjoma Ulunjana da su se izbori u suštini pretvorili u referendum o spoljnopolitičkim prioritetima Srbije.

"U suštini, u Srbiji nema proevropskih i antievropskih snaga. Svi Srbi se zalažu za ulazak zemlje u Evropu, sporovi se vode jedino o uslovima. Glasanje u nedelju, prvo posle odvajanje Kosova, pokazalo je da većina Srba gubitak pokrajine prihvata kao svršen čin", smatra Ulunjan.

Prema njegovim rečima, Brisel sada mora "u najskorije vreme da preduzme realne korake za integraciju Srbije u EU i predupredi formiranje koalicije radikala, socijalista i pristalica Koštunice".

I novinar "Nezavisimaje gazete" ocenjuje da su izbori pokazali da većinu Srba "ne brine problem Kosova", "niti "kosovski mit i optužbe za nacionalnu izdaju".

"Očigledno da većinu srpskih birača ne interesuje status Kosova - njih mnogo više brine što skorije ujedinjenje sa Evropom i ukidanje viza", navodi taj dnevnik, dodajući da sada "formiranje stabilne vlade zavisi od socijalista".

"Od juče političke snage vode aktivnu 'trgovinu', a u najskorije vreme trebalo da bi da se razjasni kakva će biti nova koalicija", piše "Nezavisimaja".

I "Rosijskaja gazeta" navodi, pozivajući se na ocene analitičara, da je predsedniku Tadiću "još rano da praznuje pobedu".

Tiražna "Komsomolskaja pravda" piše da su "evrocentristi" u Srbiji osvojili većinu, ali da je moguće da vladu formira "široka proruska koalicija".

"Komsomolka" ocenjuje da Tadić "ima veoma malo saveznika za koaliciju", a da su perspektive radikala Nikolića "za kojeg su više glasali Srbi u srpskim enklavama na Kosovu", mnogo svetlije, jer su sa njim spremne da vode razgovore lideri DSS-NS Vojislav Koštunica i Velimir Ilić.

"A ako se njima priključi SPS, većinu Nikolić ima 'u džepu'", a formiranje vlade pitanje je 'vremena i tehnike'", ocenjuje novinar tog dnevnika.

Politički analitičar agencije RIA novosti Andrej Feđašin ocenio je da su u Srbiji svi pobedili "po malo", a da su Tadiću na pobedi čestitali skoro svi lideri EU, "što je čudno samo na prvi pogled".

Ocenjujući da se teško mogu navesti primeri tako otvorenog mešanja Brisela u predizborne kampanje, kao što je to slučaj sa kampanjom u Srbiji, Feđašin smatra da to jeste "donekle nemoralno, ali ništa strašno ili neshvatljivo... jer, na kraju krajeva, ako se Brisel sprema da primi Srbiju, nije mu svejedno koga pušta u 'svoju kuću'".

"Ružno je bilo to što su u srpske izbore uplitali antiruske motive", ocenjuje analitičar RIA Novosti.

On je ukazao da su "izbore i Tadić i Evropa otvoreno predstavljali ne kao čisto unutrašnje srpsko političko događaj, već kao simbolički izbor za Srbe između Zapada i Rusije", u smislu da li će Srbija "ići u Evropu ili će se dalje priklanjati Rusiji - znači, ići u prošlost".

Tu se pitanje nije ni postavljalo, ocenjuje Feđašin, jer ogromna većina Srba jeste za stupanje u EU, i sve bez izuzetka političke partije u zemlji zalažu se za stupanje u EU, a "uzgred" ni Rusija nema ništa protiv toga.

I komentator dnevnika "Komersant" ocenjuje da je bila lažna dilema da li će Beograd u pravcu EU ili ka Rusiji.

Podsećajući da je "Tadić održao reč datu (ruskom predsedniku, a sada premijeru Vladimiru) Putinu" i da su dva dana do izbora ministri iz njegove partije podržali energetski sporazum sporazum sa Rusijom, list ocenjuje da pri svakom rezultatu izbora "Moskva neće biti na gubitku".