Kako funkcioniše dvojna vlast

U glavnom gradu Italije, Rimu, početkom maja je, na opšte iznenađenje, novi gradonačelnik postao Đani Alemano, političar sa krajnje desnice.

On je svog levičarskog konkurenta Franka Rutelija pobedio obećanjem da će lako i brzo "srediti" Rome iz Rumunije i Bugarske, građane Evropske unije koji slobodno dolaze u Italiju, ali ne uspevaju da tu nađu ni valjan posao niti, pak, pristojan stan, pa se najčešće izdržavaju prosjačenjem i krađom.

Levica je do tog trenutka upravljala Rimom neprekidno od 1993. godine, pa Ruteliju nije bilo nimalo lako da se odrekne gadonačelničke fotelje.

Istovremeno je za predsednika provincije Rim izabran levičar Nikola Zingareti, što znači da će Alemano morati sa njim tesno i neposredno da sarađuje.

Na nacionalnom nivou, na vlasti su partijski istomišljenici Alemana, predvođeni premijerom Silviom Berluskonijem, ali to nema nikakve veze s vlašću na gradskom nivou, jer svaka od njih ima sopstveni domen delovanja.

U Londonu, novi gradonačelnik je od 4. maja Boris Džonson, član Konzervativne partije, dok na nacionalnom nivou vlast ima Laburistička partija, s Gordonom Braunom na čelu.

Džonson je na izborima pobedio levičara Kena Livingstona posle vrlo zanimljive, katkad čak i komične predizborne kampanje, koja je bila predmet interesovanja medija širom sveta.

Nemački nedeljnik "Špigl" i Nacionalni javni radio SAD, na primer, preneli su vest da je Džonson u kampanji, između ostalih, dao sledeće obećanje: "Ako glasate za mene, vaše žene će imati veće grudi, a vi sami ćete imati više šansi da postanete vlasnik automobila BMW M3".

Ideološka razlika između Džonsona, koji se slobodno može svrstati u kategoriju ekstemno desnih političara, i socijaliste Livingstona je toliko velika da ovom poslednjem sigurno nije bilo lako da mu prepusti gradonačelničku ešarpu.

U Francuskoj, zemlji u kojoj je rođen demokratski poredak modernog vremena (posle Revolucije od 1789. godine), 1986. godine socijalistički predsednik republike Fransoa Miteran je imenovao za premijera desničara Žaka Širaka (ta vlada je trajala dve godine), pošto je desnica odnela ubedljivu pobedu na parlamentarnim izborima.

Kasnije, 1993. godine, Miteran je iz istog razloga imenovao za premijera Eduara Baladira (i ta vlada je trajala dve godine).

Potom se Velika Nacija, kako Francuzi vole da zovu svoju zemlju, našla u obrnutoj situaciji: predsednik republike je bio desničar Žak Širak, a vladu je predvodio socijalista Lionel Žospen (1997-2002).

Sasvim u senci tog "dvovlašća", ili kohabitacije, kako kažu Francuzi, ostaje činjenica da je na čelu Pariza gotovo dve decenije (1977-1955) bio desničar Žak Širak, od čega 14 godina (1981-1955) u vreme kada je predsednik republike bio socijalista Fransoa Miteran.