Kako do vlade

Za formiranje dosadašnje vlade političkim akterima bila su potrebna oko četiri meseca, a formirana je 15. maja prošle godine, samo nekoliko minuta pre isteka zakonskog roka.

Kandidata za predsednika vlade Skupštini treba da predloži predsednik Republike, pošto sasluša mišljenje predstavnika izbornih lista koje osvoje poslaničke mandate.

Kandidat za mandatara poslanicima predlaže program i sastav vlade, a za njen izbor potrebno je da glasa većina od ukupnog broja narodnih predstavnika, odnosno najmanje 126 poslanika.

Mada to nije precizirano propisima, demokratska praksa predviđa da mandatara daje stranka koja osvoji najveći broj poslaničkih mesta.

Prema svim do sada saopštenim procenama, buduću vladu moraće da formira više stranaka.

Lista "Za evropsku Srbiju" tokom predizborne kampanje istakla je pet principa oko kojih može da se okupi nova vlada. Njen nosilac Boris Tadić rekao je da kompromisa oko personalnog rešneja za premijera neće biti, jer će ga odrediti ta koaliicja.

On, međutim, nije iskljucio mogućnost saradnje sa bilo kojom strankom koja podržava evropske integracije i borbu za očuvanje Kosova. LDP za tu koaliciju dolazi u obzir ako promeni stav prema Kosovu, dok je saradnja sa radikalima isključena.

Narodnjačka koalicija i njen lider Vojisav Košutnica do sada nisu želeli da se izjašnjavaju o postizbornim koaliicijama.

Lider DSS Koštunica u poslednjim nastupima pred izbornu tišinu, uprkos optužbama na račun DS i G17 plus zbog potpisivanja S S P, nije hteo da kaže da li je saradnja sa DS potpuno isključena.

Lider NS Velimir Ilić bio je određeniji, poručujući da je posle potpisivanja S S P nestala i poslednja šansa da posle izbora bude formirana nova vlada "narodnjaka" DS i G17 plus.
SRS je u više navrata otvoreno pozivala DSS na buduću saradnju i formiranje zajedničke vlade, a Tomislav Nikolić je rekao da će i posle izbora to ponovo učiniti.

Međutim, kao i do sada, stranke koje osvoje manji broj mandata, kao što su LDP i SPS mogu biti presudne u procesu formiranja nove vlade.

LDP se otvoreno zalaže za proevropsku politiku predvođenu DS-om, ali ne može sa radikalima, DSS i SPS.

SPS, međutim, nije bila tako isključiva, ali za njih koaliicija sa LDP nije moguća.
Stranke nacionalnih manjina većinom izražavaju spremnost za buduću saradnju sa strankama okupljenim na listi "Za evropsku Srbiju".

Za ulazak u parlament potrebno je osvojiti više od pet odsto glasova, dok strankama i koalicijama nacionalnih manjina to nije potrebno.

Poslanički mandati će se rasporediti srazmerno osvojenim glasovima, po sistemu najvećeg količnika.