"Nema tu neke filozofije - okupiš ekipu, zasučete rukave... I rastete"

Mlada ekipa iz novosadskog Novog naselja više od tri godine organizuje razne događaje, festivale i aktivnosti za svoj kraj, a sve vreme se bori za jedan cilj – kulturni centar.

Slobodan Maričić
Podeli
Foto: Novo kulturno naselje
Foto: Novo kulturno naselje

U Novom naselju živi 40.000 ljudi. Kažu, reč je o jednoj od najvećih mesnih zajednica u Srbiji.

Deca koja lupaju loptom i kikoću se, izvesna gospođa sa prozora kojoj to izuzetno smeta, penzioneri koji diskutuju o vremenu i fudbalu, oni koji izlaze iz jazbina i osvajaju lokalne klupe tek kad zađe sunce… Kraj kao svaki drugi.

Međutim, Novo naselje ima i nešto specifično – mlade ljude okupljene u grupu Novo kulturno naselje, kojoj mnogo smeta to što u kraju nema kulturnog centra.

“Novo naselje je lep deo Novog Sada za stanovanje, sa mnogo velikih, zelenih površina, sjajnom školom i ljudima. Novo naselje je kao Novi Beograd za onu staru stranu… Jedna nedovršena utopija iz osamdesetih koja se obrela u teškim devedesetim i sada traži svoj novi identitet”, kaže u intervjuu za B92.net Ognjen Tomašević iz Novog kulturnog naselja.

Tomašević i njegovo društvo u poslednje četiri godine organizovali su više od 400 aktivnosti, a među njima su i festival neafirmisanih umetnika "Dobro došli na Naselje", filmski festival “21114”, kao i pozorišni festival “Aplauz fest”.

Osim toga, bilo je i biciklističkih tura “Tour de Naselje”, umetničkih sekcija, crtanja murala, čišćenja obala Dunava… Sve za svoj kraj. A sve je počelo od dva pank benda – Švargla i Vrišti pijaca.

Kažu, treba među mladima širiti virus kulture.

Foto: Novo kulturno naselje
Foto: Novo kulturno naselje

Takođe, oni se već nekoliko godina bore za to da Novo naselje dobije svoj kulturni centar kako im, između ostalog, festivale, predstave, filmske projekcije i sve druge aktivnosti ne bi prekidala kiša.

A od čega zavisi da li će biti kulturnog centra?

“Zavisi od mnogo faktora, ali ključni faktori su tu - publika, sadržaj i podrška. U anketi koju smo sproveli sa građanima Novog naselja 2016. godine, čak 97% ispitanih dalo je svoju podršku Kulturnom centru u našem delu grada. Pregovori sa gradskim vlastima, kao i Fondacijom Novi Sad 2021 su u toku i mislim da smo na dobrom putu.
Posebno bih naglasio da mi taj centar vidimo kao neku vrstu društveno-kulturnog centra koji bi sa jedne strane postavljao važna pitanja na lokalnom nivou, a sa druge sagledavao ih kroz prizmu globalnih dešavanja… Dakle, ideja je dakle da pozovemo i internacionalne umetnike da rade sa našim klincima iz kraja, na temama relevantnim za širi društveni kontekst, ali kroz umetničku produkciju”, ističe Tomašević za B92.net

Prema nekim ranijim izjavama članova vaše ekipe, najveći problem je prostor.

To jeste najveći izazov, u smislu da nije izvodljivo da se neki postojeći prostor adaptira i renovira jer takav prostor ne postoji. Ali i na ovu temu se stvari odvijaju od dobrom smeru i postoje već određene ideje… U svakom slučaju, predstoji nam još dosta posla.

Ono što ste uvek isticali u svojoj borbi jeste da u Novom naselju živi 40.000 stanovnika i da oni zaslužuju da imaju svoj kulturni centar, ali i da bi on dosta značio i vama i Novom Sadu.

Apsolutno. Novo naselje je jedna od najvećih mesnih zajednica u Srbiji i po svemu zaslužuje prostor kulture. To mesto bi značilo građanima svih generacija i nama kao organizaciji i građanima i gradu Novom Sadu, pogotovo u godinama koje slede. Posebno bi značilo i kao mesto okupljanja mladih, ne samo kada postoji neki događaj, nego i u periodu ‘posle škole', odnosno u slobodnom vremenu.

Tour de Naselje. Foto: Novo kulturno naselje
Tour de Naselje. Foto: Novo kulturno naselje

Izdali ste i knjigu “Na putu do kulturnog centra“.

Tako je. Ta knjiga, odnosno priručnik, rezultat je dvogodišnjeg rada i istraživanja. U nju smo probali da uklopimo sve što neko, ko nimalo ne zna o Novom naselju, treba da zna. Istorijat, kako se gradilo, koje su bile prve manifestacije, kao i rad NKN-a, naše akcije, istraživanja, ideje. Mnogi veliki ljudi i naseljčani su pisali - arhitekte, umetnici, profesori, kulturni radnici... Priručnik je svojevrsni “know-how”, odnosno kako jedan kvart, može da napravi promenu i podigne svest o važnosti kulture na viši nivo, okupivši zajednicu oko zajedničkog cilja.
Knjiga služi i kao podsetnik da je NN oduvek bilo zanimljivo mesto za kulturnu produkciju, upravo zbog nedostatka prostora. Koncerti u atomskim skloništima i akcije u javnom prostoru deo su naše svakodnevnice, ali takav oblik izražavanja ima i svoje limite.

Novo kulturno naselje formalno je osnovano 2014. godine, ali ste akcije imali i 2010. i 2011... Tada su postojala samo dva pank benda.

To su bili baš lepi dani, he-he. Svirali smo u bendovima Švargla i Vrišti Pijaca i gledali kako da što više sviramo i prezentujemo ljudima svoju muziku. Tako je došlo i do saradnje sa lokalnom Mesnom zajednicom “Bistrica” i zajedno sa njima smo organizovali tri festivala “Mladi talenti tražimo vas”, u periodu od 2009. do 2011. godine, a koji su okupili veliki broj ljudi i nama na neki način ukazali da se u našem kraju može napraviti nešto što je ljudima interesantno. Tada smo okupili neformalnu grupu građana “To Moj Tim”, a koji je zapravo bio audio-vizuelni kolektiv koji su činili dva benda, dva di-džeja, grafički dizajner i VJ. Već tada smo zapravo saznali koliko veliki potencijal Novo naselje ima i od kog značaja je kulturni centar za ovaj deo grada i krenuli da razvijamo tu ideju.

Zbog čega ste se baš 2014. godine odlučili da krenete u nešto ozbiljnije?

Moglo bi se reći da smo tad dovoljno sazreli da se uputimo u ovako nešto. Pozavršavali smo fakultete, imali već neku dozu radnog iskustva, ali i ogromnu želju da napravimo organizaciju, okupimo ljude i krenemo u akciju. Osetili smo neku vrstu odgovornosti da pokažemo naš kraj u najlepšem mogućem svetlu.

Foto: Novo kulturno naselje
Foto: Novo kulturno naselje

Koliko vas je ukupno u ekipi? Ti si završio ekonomiju, a izjavio si da ste uglavnom sa različitih fakulteta.

Da, to je zanimljivo, od nas desetak, niko nije istog zanimanja. Rale je psiholog, Marko dizajner zvuka, Tanja glumica, Ana sociolog, Deja vajar, drugi Deja dizajner, Nemanja programer, Vojin režiser, Siniša književnik, Igor lingvista, Aca filozof i tako dalje. Svi su na neki način bili i još uvek su povezani sa kulturom, što kroz obrazovanje, što privatno. Nekoliko nas se poznaje iz škole, ali su svi isto društvo i ekipa. U osnovi, mogu slobodno da kažem da nas je muzika spojila na početku, a zatim i sve drugo. Mislim da je važno da smo svi na neki način povezani sa NN, to daje našem radu jednu posebnu crtu i specifičan vizuelni identitet.

I kako ste došli na ideju o tome šta ćete sve raditi? Jedna od lepših izjava na koje sam naleteo je da sadašnjim klincima pravite nešto što je vama nedostajalo tokom odrastanja.

Upravo tako. Te 2014. godine želeli smo da napravimo jedan festival baš tu, u našem “dvorištu”, gde će svi oni koji žele, bez obzira na uzrast ili bilo šta drugo, moći da pokažu šta znaju. Tako se rodio festival “Dobro došli na Naselje”. Naša livada je taj dan bila prepuna, bukvalno preko 1.000 ljudi je došlo, bilo je plesa, muzike, radionica, izložbi, performansa... Dosta je to odjeknulo i dalo nam vetar u leđa za sve što je usledilo, ali i samo otvorilo “pandorinu kutiju”. Ubrzo nam je postalo jasno da su komšiluci širom Evrope vrlo slični, tj. da imaju slične probleme.

Problem i motiv je bilo i to što, kako ste naveli, nije bilo kulturnih sadržaja u vašem kraju jer je sve bilo u centru grada?

Moglo bi se reći da su te dve stvari direktno povezane. Decentralizacija kulture je izuzetno važna za kulturni razvoj jednog velikog grada, što Novi Sad svakako jeste. Novo naselje sa svojih 40.000 stanovnika i tolikom površinom koliku ima, moralo bi da ima prostor za sadržaje ovakvog tipa. Sa druge strane, taj ‘centar’ i nema baš neku jako zanimljivu ponudu osim ugostiteljske, pa se slobodno može reći da mi želimo da uđemo i u neku vrstu borbe za publiku iz drugih delova grada, zašto da ne.

Foto: Novo kulturno naselje
Foto: Novo kulturno naselje

Kako su komšije reagovale? Ipak sve maltene radite za njih.

Od prvog dana oni su tu i podržavaju nas u svakom smislu. Najdraži mi je osećaj kada na nekom našem događaju vidim tri generacije jedne porodice zajedno - decu, roditelje i njihove roditelje. Divan osećaj. Tu su i mnogi komentari na našim društvenim mrežama, ali i uživo koji pored toga što prijaju, daju motivaciju za dalji rad.

Sigurno se desi da vam neka baka iz kraja priđe i kaže “ej, gledala sam vas na televiziji“.

Pa da, to su ipak ljudi koji nas znaju od malih nogu i njima je veoma drago kada mi nešto uradimo što i njima znači. Primera radi, parkić “Među brezama” koji smo mi, da tako kažem, ‘konstruisali’ postao je novo omiljeno mesto okupljanja komšija. Stvarno je lepo kada se i oni priključe i uključe u naše akcije. Njihova deca obožavaju rad NKN-a i naša želja je da oni jednog dana sve ovo i nastave, u skladu sa našim sloganom iz 2016. “Prenesi dalje”.

Čime ste se sve do sada bavili? Građanski aktivizam, uređenje javnih površina, festivali, kulturno-umetnički programi, radionice...

Širok je spektar delovanja. Pored svega toga, bavimo se i produkcijom video materijala, ali i izdavaštvom. Bili smo i gosti predavači na nekoliko novosadskih fakulteta, ali i sve češće i van grada i države, gde smo prezentovali svoj rad i približili pojam aktivizma lokalne zajednice i motivisali ih da nešto slično urade za svoj grad i ostave nešto lepo iza sebe.
Zanimljivo je da i u drugim delovima grada postoje slična razmišljanja, te da mi služimo i kao neka vrsta inspiracije za nadolazeće generacije. Tu vidimo posebno važnu komponentu našeg rada - osnaživanje lokalnih zajednica u svim perifernim delovima grada, ali i u prigradskim naseljima.

Foto: Novo kulturno naselje
Foto: Novo kulturno naselje

Bilo je dosta akcija, znaš li koliko ukupno? Kako ste naveli, samo u 2017. ih je bilo 96.

Teško je stvarno sve to prebrojati, he-he. Kada bismo sve brojali, sigurno preko 400 aktivnosti od 2014. do sada, mada sam broj akcija i nije tako važan. Mnogo važnija je mreža aktivnih građana i građanki stvorena kroz te akcije.
Bilo je mnogo akcija - festival neafirmisanih umetnika "Dobro došli na Naselje", filmski festival "21114", pozorišni festival "Aplauz fest", edukativna biciklistička tura"Tour de Naselje", umetnička sekcija "Art Kvart - Start!" u kojima smo uključili Liman, Detelinaru i još neke krajeve, pravili smo kućice za ptice, čistili obalu Dunava i plažu Šodroš sa različitim aktivistima i udruženjima iz Novog Sada, critali murale…

Sve te akcije su, kako si rekao, nastale spontano tokom “brejnstorminga” jer “spontanost podiže slušanost“.

Taj slogan je nastao kada smo vodili jednu radio i TV emisiju koja uopšte nije imala koncept kao takav, nego je upravo sve išlo spontano. I bilo je slušano. Tako je i sada, većina početnih ideja nastane spontano tokom druženja, pa se one dalje razvijaju i razrađuju. Znamo se veoma dugo i veoma dobro i NKN nije neka vrsta korporacije, nego baš tako – grupa dobrih prijatelja koja zajedno radi na dobrim stvarima.

Takođe, izjavio si da se sve zasniva na nekoj gerili i da mora malo više mozak da se koristi jer nema toliko sredstava. Kako rešavate problem novca?

Kao i svuda, tako su i u ovom “poslu” sredstva limitirana, a budžeti ne baš veliki. Tu dolazi do momenta kreativnosti i dovitljivosti, tako da svi na kraju budu zadovoljni, i posetioci i učesnici. Nije lako, ali može da se uspe. Apliciramo na mnoge konkurse, razvijamo mrežu i u drugim zemljama Evrope i čini mi se da smo na dobrom putu (do Kulturnog centra).
Ono što je možda specifično za našu organizaciju je da mi imamo neku vrstu “rasadnika ideja” koje su povezane sa specifičnim problemom ili izazovom…. Kada se ideja kristalizuje mi tek onda gledamo ko i kako bi to mogao da finansira. To naš rad čini različitim od većine NVO-a, čije je delovanje često odgovor na zadatu temu konkursa, bez strateškog planiranja.

Foto: Novo kulturno naselje
Foto: Novo kulturno naselje

Koji su planovi Novog kulturnog naselja za 2018?

Pored Brevijara ulica Novog naselja, očekuje nas i treći po redu pozorišni festival “Aplauz fest”, zatim nove biciklističke ture, četvrti filmski festival “21114”, kao i peti festival “Dobro došli na Naselje” za koji spremamo nešto specijalno. Tu su i kursevi neformalnog i umetničkog obrazovanja pod imenom "Rekreaktivizam", "Art Kvart - Start! 2018" takođe jubilarni peti, serija o kulturi i slobodnom vremenu mladih koja će se emitovati na Radio televizije Vojvodine kao deo projekta "Novi Sad - Omladinska prestonica Evrope 2019".
Ima tu još dosta stvari, ali hajde da sad ne otkrivamo sve, pratite nas na našoj Fejsbuk stranici (OVDE) i uskoro na našem sajtu (OVDE).

Dakle, poenta svega jeste da kada bi svako uredio svoj kraj i kutak da bi svet bio mnogo lepše mesto za život i da “obični ljudi“ mogu mnogo toga kada se angažuju

Tačno tako. Može sve – ako želiš, kao Jovan Simić. Nema tu neke preterane filozofije, okupiš ekipu oko istog cilja, svako zna nešto da radi, podelite poslove, zasučete rukave i učite i rastete zajedno. Sve je počelo od jednog festivala na livadi, došlo do ovoga sada i oko 400 akcija za četiri godine, a dokle će stići… Videćemo.

Slobodan Maričić (@SlobodanMaricic)

Foto: Novo kulturno naselje
Foto: Novo kulturno naselje

Info

"Mi smo privržene ustavne patriote"

Naš zadatak kao manjine ovde je da pomognemo Srbiji na putu ka EU i na poboljšanju odnosa ove dve zemlje. Jer to je i za nas dobro - kaže u razgovoru za DW Milorad Pupovac, predsednik Srpskog narodnog vijeća u Hrvatskoj.

intervju petak 10.08. 22:52 Komentara: 0

Kako da lokalni tužioci nadoknade ono što međunarodni nisu uradili?

Misije UNMIK i EULEKS sa velikim brojem tužilaca nisu uspele da reše ubistva i kidnapovanja novinara, a sada se očekuje od lokalnih tužilaca da nadoknade ono što međunarodni nisu uradili. I to samo dva tužioca, kaže Drita Hajdari, tužilac za ratne zločine kosovskog Specijalnog tužilaštva u razgovoru za Dosije o kidnapovanjim i ubijenim novinarima i medijskim radnicima.

intervju nedelja 22.07. 13:01 Komentara: 0

"Neobično je da kidnapovanja i ubistva nisu istražena"

„Specijalizovano veće (Sud za ratne zločine na Kosovu) ima specifičan mandat i nisam siguran do koje će mere gledati u slučajeve kidnapovanih i ubijenih novinara. Ove slučajeve je trebalo da istraže međunarodni tužioci i sudije koji su godinama unazad vodili vladavinu prava na Kosovu, i nemam odgovor na pitanje zašto to nije učinjeno.

intervju petak 8.06. 19:22 Komentara: 0

"Ispada da smo među nehumanijim narodima, a nije tako"

Srbija se na listi World Giving Index (Svetski indeks davanja) koju kreira Charities Aid Foundation, nalazi na vrlo nezahvalnoj poziciji. Šta pokreće kompanije da daju svoj novac za CSR aktivnosti? Pažnja javnosti? Altruizam? Obaveza? Generalno, CSR je jedan od segmenata održivog poslovanja kod kompanija, pored zaštite životne sredine i brige o zaposlenima, pa stoga ovo može da se posmatra na različite načine.

intervju ponedeljak 19.03. 15:09 Komentara: 2
strana 1 od 103 idi na stranu