Ker-Lindzi: Priznanje Kosova više nije jednosmerna ulica

Odluka Surinama da povuče priznavanje Kosova je važna, kaže u intervjuu za B92.net profesor na Sent Meri Univerzitetu Džejms Ker-Lindzi.

Slobodan Maričić
Podeli
Foto: EPA / Valdrin Xhemaj
Foto: EPA / Valdrin Xhemaj

Kako navodi, percepcija proglašenja nezavisnosti Kosova unutar međunarodne zajednice je do sada bila “jednosmerna ulica” – prihvatali su da je Kosovo nezavisno.

“Ovo je prvi put da je neka zemlja promenila odluku i to je bez bilo kakve sumnje značajno”, kaže Ker-Lindzi.

Prema njegovim rečima, teško je reći zašto je Surinam doneo takvu odluku, ali verovatno postoji više razloga.

“Deo bi mogao da bude do lobiranja Srbije, zemlja se nedavno približila Rusiji, pa bi i to mogao da bude jedan od razloga, a odluka bi mogla da bude zasnovana i na brigama oko suvereniteta”, navodi britanski profesor koji se bavi Balkanom.

A da li je moguće da neko tek tako promeni odluku?

“Pismo je čudno napisano… Prema međunarodnom pravu, odluka o povlačenju priznavanja nezavisnosti nije moguća. To je teza koju Kosovo zastupa. Zapravo, povlačenje priznavanje nezavisnosti i neprihvatanje suvereniteta druge zemlje nad tom teritorijom nije moguće. Međutim, apsolutno je moguće da zemlja promeni stav po pitanju suvereniteta (u suprotnom nijedna država nikada ne bi mogla da se spoji da drugom državom, jer druge zemlje ne bi mogle da prihvate tu promenu). U tom smislu, Surinam sigurno može da bira da li ne prihvata Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu ili smatra da Srbija ima suverenitet nad tom teritorijom. To je ono što nije razjašnjeno u pismu. Međutim, činjenica da je pismo poslato srpskoj vladi dovoljno sugeriše o nameri”.

Na pitanje da li bi još neka zemlja nakon Surinama mogla da promeni odluku Ker-Lindzi navodi da se “Srbija tome nada”.

“Nisam siguran da li je ovo početak novog trenda ili je reč o jedinstvenom slučaju. Mislim da je moguće da još neki imajući u vidu nedavna dešavanja sa Katalonijom i Kurdistanom odluči da povuče priznavanje nezavisnosti Kosova”, kaže britanski profesor.

Ipak, kako navodi, ukoliko se to dogodi očekuje da će biti reč o malo zemalja.

“Verovatnije je će zemlje koje nisu priznale Kosovo postati još odlučnije u svojoj odluci. Međutim, isto tako bi odluka Surinama mogla da utiče na one koji podržavaju nezavisnost Kosova da pojačaju svoje napore u ubeđivanju drugih da priznaju nezavisnost. Poslednjih godina borba oko nezavisnosti Kosova je bila relativno tiha. Sada bi ponovo moglo da se zakuva”, zaključuje Ker-Lindzi.

Slučaj Surinam

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je u utorak na vanrednoj konferenciji za novinare objavio da je Surinam povukao odluku o priznanju Kosova.

“Ovo pokazuje da nije sve gotovo, kao što neko govori. Nisam siguran da će u Prištini objaviti ovu vest. Ovo je veoma važan događaj koji zavređuje posebnu pažnju, a ne da se o tome priča na nekim drugim događajima“, rekao je Dačić.

Prema njegovim rečima, ova odluka nije presedan, dešavalo se i ranije, ali ne često.

“U slučaju Kosova to je bilo sa Sao Tome i Principe, posle smene vlasti. Nismo ovo uradili parama – para nema, nismo pritiscima – nemamo čime da pritiskamo, ali moramo da istrajemo. Žao mi je što su priznali Kosovo mnogi koji su nam bili prijatelji za vreme Josipa Broza Tita, ali smo se mi više bavili neprijateljima“, istakao je Dačić.

Iz Prištine su nakon toga poručili da je "Dačić šarlatan i da to nije istina".

"Povlačenje priznanja ne postoji kao koncept u međunarodnom pravu. Sve je to kleveta, dok je Dačić šarlatan", rekao je za prištinske medije savetnik ministra spoljnih poslova Kosova Bedžeta Pacolija, Jetljir Zumberaj.

Portparol Vlade Kosova Arber Vlahiu nešto kasnije je izjavio da Priština nije dobila nikakav dokument Surinama o navodnoj odluci te države da povuče priznanje Kosova.

A šta tačno piše u noti Surinama pročitajte - OVDE.

Kosovo je 2008. godine proglasilo nezavisnost, što je do sada priznalo nešto više od 100 zemalja sveta. Od tada Kosovo je postalo član nekoliko međunarodnih organizacija poput MMF-a, Svetske banke i FIFA, ali ne i deo Ujedinjenih nacija.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama to su između ostalog Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Slobodan Maričić

Info

"Rešenje za probleme medija nije u sudu"

Počnimo od jednog pojašnjenja. Sudovi u medijskim sporovima ne izriču kazne medijima, već naknade štetu strani koja ju je pretrpela. Sud procenjuje koliko medij koji je povredio nečije pravo na čast i ugled treba da plati kako bi oštećena strana mogla da priušti sebi neku satisfakciju. Dakle, ideja suda nije da kažnjava medije, već da odredi naknadu štete – ovako advokatica Kruna Savović počinje razgovor sa "Danasom" o medijskom pravu i mogućnostima da zakon uvede red u domaću medijsku scenu.

intervju subota 29.09. 20:01 Komentara: 1

Drašković o "leku i otrovu", o čemu priča sa Vučićem, jugonostalgiji, regentu Aleksandru, "rešavanju Kosova"...

Srpski pisac i političar Vuk Drašković (rođ. 1946.) nedavno je završio svoj najnoviji roman čiji je glavni protagonista jugoslovenski regent i kralj Aleksandar, jedan od glavnih tvoraca Jugoslavije (u početku Kraljevstva, odnosno Kraljevine SHS). Taj će roman za koji dan izaći iz štampe i već je i pre svog pojavljivanja u knjižarama izazvao veliki interes beogradske, ali i mnogo šire javnosti. Pretpostaviti je da bi iz niza razloga mogao biti vrlo zanimljiv i hrvatskim čitateljima.

intervju ponedeljak 24.09. 14:04 Komentara: 26

Trampov čovek o KiM: Nemačka ima crvene linije, SAD ne

Rekao bih da je Nemačka podvukla crvenu liniju u odnosu na to koliko će daleko ići u rešavanju pitanja odnosa Srbije i Kosova, dok Sjedinjene Američke Države nisu, kaže američki republikanski senator i predsedavajući Odbora za unutrašnju bezbednost Ron Džonson, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE).

intervju ponedeljak 10.09. 22:11 Komentara: 37
strana 1 od 104 idi na stranu