Miša Gleni: Srbija će morati da prizna otcepljenje Kosova

"Organizovani kriminal na Balkanu ima priliku jer je unazađena politička klima između Beograda i Zagreba", kaže za "Blic" Miša Gleni, engleski novinar koji je dobar poznavalac prilika na Balkanu i stručnjak za organizovani kriminal.

Blic, Vuk Z. Cvijić
Podeli
screenshot
screenshot

On navodi da je organizovani kriminal živ na ovim prostorima iako su neke od uticajnih kriminalnih grupa rasformirane.

"Bio je period kada su Hrvatska i Srbija počinjale saradnju prilično impresivno i pokušavale da poremete kriminalne mreže, ali je politička klima unazađena u poslednjih nekoliko godina i nivo nepoverenja je porastao između Zagreba i Beograda kada je reč o pitanjima borbe protiv kriminala. To uvek predstavlja priliku za kriminalne organizacije", kaže Gleni.

O knjizi Miše Glenija Nemezis opširnije na stranici izdavačke kuće Samizdat B92.

Zašto je za zapadne zemlje, kada je reč o pristupanju Srbiji EU, pitanje dijaloga vlasti Beograda i Prištine važnije od unutrašnjih demokratskih sloboda i ljudskih prava Srba i Albanaca?

"Ako mislite na ljudska prava Srba i Albanaca na Kosovu, onda bi to bilo pitanje koje bi EU rešavala sa izabranim predstavnicima Kosova zbog toga što dominantan stav u EU (ili u Nemačkoj i Francuskoj) tretira Kosovo kao odvojenu zemlju. U ovom smislu šta se dešava na Kosovu nema direktan efekat na poziciju EU prema Srbiji. Međutim, savršeno je jasno da je Nemačka, sa većinskom podrškom u samoj EU, odlučila da će Srbija morati da se složi sa de fakto priznanjem Kosova kao nezavisne države pre nego što bude primljena u EU."

Da li ćete opet pisati o Srbiji?

"Mislim da u određenom trenutku hoću - ja u stvari pratim šta se dešava na Balkanu i ponekad dolazim privatno da posetim prijatelje i da steknem utisak o razvoju situacije i mogu da zamislim da se vratim da nešto pišem ovde."

U novoj knjizi koju predstavljate u Srbiji pratite razvojni put Nema, kriminalnog gospodara favela Rija. Teško je u nekim trenucima čitanja odoleti da ne navijate za njega. Kao ste vi tome odoleli i da li se u razgovorima s vama pokajao?

"Osnovni problem sa favelavama i kriminalom može da se pripiše jasno vlasti i biznis elitama koji ignorišu zajednice gde ljudi žive u očajnom siromaštvu više od 50 godina. U isto vreme, naravno, eksploatišu ih kao jeftinu radnu snagu. Rat protiv droge, politika osmišljena i diktirana iz Vašingtona, postala je dubok problem za Brazil u 80-im godinama kada je zemlja postala glavna ruta za kokain prenošen iz Kolumbije u Evropu. Profit koji bande iz favela Rija mogu da naprave od kokaina čini mogućom kupovinu teškog naoružanja s kojim mogu da se suprotstave snazi države. Posledica je bila skoro 20 godina najgoreg krvoprolića. Šefovi u favelama imaju izbor da naglase njihovu moć kroz nasilje, ubeđivanje ili korupciju. Nemo je izbegavao nasilje kada god je bio u mogućnosti. Značajno smanjenje ubistava za koje je on bio odgovoran je važna i pozitivna karakteristika."

Kakva su razlike i sličnosti između Nema i srpskih kriminalaca?

"Ne vidim puno sličnosti. Srbija je čudan fenomen - proizvela je neke od najopasnijih i najbezobzirnijih kriminalaca od 80-ih, ali kada nije u ratu, jedno je od najsigurnijih društava u svetu. Nasilje u Srbiji uglavnom proizilazi od strane bogatih i moćnih, dok ljudi kao Nemo deluju nezavisno od brazilske elite. Naravno, brazilski i srpski kriminalci razumeju da ako želiš da održiš poziciju moći, moraš da daš ljudima do znanja da ćeš da koristiš odlučno nasilje da to uradiš. I videli smo kako obe sredine idu u tom pravcu poslednjih godina."

Kako posle ovoliko decenija gledate na raspad Jugoslavije i ratove?

"Ratove posmatram kao veliku tragediju koju je skoro sigurno bilo moguće izbeći. Da su se elite bivše Jugoslavije sporazumele oko razumnog puta napred umesto da žrtvuju živote običnih građana, onda bi republike bile u mogućnosti da preurede njihove odnose i okupe resurse i ekonomski potencijal. Da je ovo bio slučaj, cela regija bi sada bila u EU, izliv mladih i intelektualnih talenata bi bio smanjen, korupcija i kriminal bi imali manje odlučan uticaj na sve od bivših republika."

Info

"Ne možemo da dopustimo da prođe 20 godina od ubistva novinara"

Nakon raspada bivše Jugoslavije, nekoliko novinara je ubijeno u Srbiji samo zato što su radili svoj posao. Često neuspešne istrage njihovih ubistava naterale su Verana Matića da uvidi da novinari moraju aktivno da učestvuju u rešavanju ovih ubistava. Zajedno sa vladinim institucijama, on je osnovao srpsku Komisiju za istraživanje ubistava novinara 2013. godine.

intervju četvrtak 2.11. 17:39 Komentara: 0
strana 1 od 102 idi na stranu