Stari nisu stvari

Fond B92 pokrenuo je veliku humanitarnu akciju Pokret 65+‚ čiji je cilj zbrinjavanje najstarijih sugrađana u celoj zemlji. Srbija je jedna od pet evropskih zemalja koje karakteriše izrazito staro stanovništvo. Više od 1,25 miliona stanovnika starije je od 65 godina, što čini 17 odsto ukupne populacije, a svako šesto domaćinstvo u Srbiji je staračko. O konkretnim koracima Pokreta 65+ govori Veran Matić, predsednik Upravnog odbora Fonda B92.

Vesna Stanimirović, Lisa
Podeli

Na koji način će vaš pokret pomoći pri rešavanju neadekvatne i nedovoljne brige za stare?

Pokret 65+ želi da okupi širok front ljudi dobre volje rešenih da ulože svoje vreme, znanje, rad i sredstva da se odnos društva prema starijima osobama promeni na bolje. Da postanemo društvo koje se brine o svojim starijim sugrađanima, i prema njima se odnosimo sa uvažavanjem , poštovanjem i rešenošću da im pomognemo u svakoj prilici.

Na putu do realizacije ovakvog sistema podrške, želimo da govorimo o različitim problemima starih ljudi, ali ne samo, niti pre svega o problemima. Želimo da pričamo i o njihovim životinim iskustvimam, znanjima, veštinama, potrebama i željama. Da pokažemo da stari ljudi nisu teret, već bogatstvo našeg društva. Da ukažemo da treba poštovati njihovu mudrost, znanje i hrabrost. Ponekad moramo da se podsetimo zašto je od suštinskog značaja da poštujemo starije osobe. Koliko toga su nam već dali i koliko toga još mogu da nam pruže, na koje sve načine mogu da nam olakšaju naše putovanje kroz život. Da se naučimo da poštujemo starije kao što bismo mi želeli da nas poštuju kada ostarimo. Ovo je jedan od osnovnih ciljeva našeg pokreta, a o njemu govori slogan naše akcije “Stari nisu stvari”.

Pored toga, u okviru Pokreta 65+ želimo da okupimo državne institucije, mala i velika preduzeća, donatore i pojedinace svih uzrasta i ujedinimo ih u front borbe za konkretnu pomoć starijim osobama sa idejom da stvorimo jedan, pre svega, ljudski, a potom materijalni i svaki drugi kapital za pružanje te pomoći. Kroz saradnju sa državnim institucijama – pre svega govorim o socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti – želimo da utvrdimo u kojim oblastima je pomoć najpotrebnija i koji su najefikasniji načini da se u što kraćem roku ta pomoć dostavi što većem broju ljudi.

Kako mislite da stari u Srbiji postanu transparentni?

Pitanje vidljivosti problema starijih osoba je veoma složeno. Njihovi problemi su sve vreme pred našim očima, savršeno vidljivi, ali, mi, kao da biramo da ih ne vidimo. Svakoga dana, često na veoma surov način, suočavamo se sa posledicama izostanka materijalne i druge podrške države i zajednice starijim osobama. Pokret 65+ će ukazivati na probleme sa kojima se stariji suočavaju, a istovremeno svojim programima prikupljati sredstva za rešavanje akutnih problema. Međutm, mislim da je jako važno da svaki pojedinac krene od sebe i svog odnosa prema starijima. Nemojte odmah da menjate državu i društvo; menjajte svoj odnos prema starijima. Nemojte da se hvatate u koštac sa problemima miliona starijih osoba; pomozite jednoj. Nemojte na sebe da preuzimate teret svih njenih problema i potreba – rešite samo jedan problem koji ima baš toga dana, evo danas popodne, zašto da ne? Nekada je to samo razgovor, iz koga sami možemo mnogo toga da naučimo. Ta osoba će se osećati mnogo bolje, a i vi ćete se osećati mnogo bolje. A onda nastavite to da radite, koliko možete, i podelite dobar osećaj sa svojim prijatejima. Nakon nekog vremena, biće nas mnogo. Tada govorimo o većim, i, što je mnogo važnije, održivijim promenama. Nazivam ih održivijim zbog toga što je sada taj kod ljudskosti, koji svi nosimo u sebi, probuđen kod mnogih.

Zašto ste došli na ideju da pomognete baš ovoj kategoriji stanovništva?

Kojoj god kategoriji stanovništva da pokušate da pomognete u Srbiji danas, nećete pogrešiti. Svima je teško, i, kako stoje stvari, možda će biti i teže. Ipak, uvek je najteže onima koji su najslabiji i najnemoćniji – a to su starije osobe.

U kojoj meri je posao pomaganja ugroženim slojevima stanovništva na državi, a u kojoj na građanima?

Kada komentarišemo sistem institucionalne podrške - pre svega govorimo o zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti – on prosto nije dovoljno snažan da bi mogao adekvatno da odgovori na potrebe ove kategorije stanovništva. Neke reforme su započete, neke nisu, neke idu dobro, neke ne, negde ima više volje i energije, negde manje... Mnoge reforme, među njima i ona koju nazivaju najbolnijom, a to je reforma penzionog fonda, tek su pred nama. U svakom slučaju – i u najboljem slučaju – za sve te promene biće potrebno vreme. A nije potrebno da vas podsećam da je, kada govorimo o starim osobama, vreme upravo ono što nemamo.

Šta je to teleasistencija?

Teleasistencija je tehnološki sistem za obezbeđivanje dvadesetčetvoročasovne podrške sedam dana u nedelji, starijim osobama koje žive same, i koje, najčešće iz zdravstvenih razloga, imaju potrebu da im se pomoć ukaže u trenutku. Tehnički govoreći, to je dugme koje nosite pri sebi, i kada ga pritisnete – automatski se aktivira alarm u kol centru. Osoblje u kol centru istoga trenutka poziva hitnu pomoć, vatrogasce ili policiju i šalje pomoć. Zato se za teleasistenciju kaže da je dugme koje život znači.

Ko i kako može da se prijavi za pomoć s jedne strane i kao volonter s druge?

Na svakom projektu koji radimo u Fondu B92, od “Hrane za sve” do “Bitke za bebe”, polazimo od pretpostavke da svako može da pomogne na neki način, odnosno da ne postoji institucija, kompanija ili pojedinac koja ne može da pomogne. Potrebno je da postoji želja, a na nama je da stvorimo način da se ta želja materijalizuje. Ako nemate materijalna sredstva, možda imate nekoliko sati slobodnog vremena sledeće subote. Volontirajte. Kada razgovarate sa porodicom, prijateljima i komšijama, i govorite im da je važno da i oni pomognu starijima iz svog okruženja, kroz našu kampanju ili van nje, vi nam takođe pomažete.

Iskustva sa nekih drugih projekata pokazala su koliko je važno omogućiti svima koji žele da pomognu da to učine na najefikasniji mogući način, i da se ta energija koju budimo kampanjom , odnosno pomoć koju su ljudi spremni da pruže, smisleno i brzo usmeri tamo gde je najpotrebnija. Pritom je podjednako važno da se sve to dogodi na što transparentniji način, jer je bilo situacija proteklih godina u kojima je humanost zloupotrebljena.

Mislite li da je starijim licima potrebnija materijalna ili emocionalna podrška?

Starije osobe su vrlo često u lošem materijalnom položaju, a posebno je problematično to što iz dana u dan sve više zavise od drugih. Ti drugi – to smo mi i zato moramo da im pomognemo. Međutim, ne mislim da ćemo rešiti problem starijih osoba samo tako što ćemo naći dovoljno novca. Novac će rešiti akutne probleme i on jeste važan, ali njima su potrebni ljubav, briga, pažnja, razumevanje... Pre svega, razumevanje činjenice da oni, iznad svega, imaju pravo na dostojanstven život. Kada to budemo uspeli da shvatimo kao društvo i kao pojedinci, onda ni materijalna podrška neće biti problem. To je misija našeg Pokreta.

strana 1 od 105 idi na stranu