Vladine mere su šminkanje mrtvaca

"Svaki ministar, kao i predsednik političke stranke, štiti svoj birački korpus, pa gospodin Krkobabić štiti penzionere, mada ne razume da je on i ministar rada, a ne samo penzionera. Gospodin Dačić štiti radničku klasu, gospodin Dinkić poslodavce i regione, a gospodin Vučić narod“, kaže Knežević.

RSE: Da li vas je neko konsultovao u vezi sa merama koje je Vlada pripremila?

Knežević: Za mere koje je Vlada pripremila, nije niko konsultovao ni nas iz malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, ali da ironija bude veća, nisu konsultovali nikog ni iz nauke, ni iz struke, a ni činjeničko-statističku bazu koja je trebalo jedina da da ispravna usmerenja o primerenim merama u odnosu na izuzetno duboku krizu u kojoj se nalazimo. Kao da su nas ubili, pa pitaju šta imamo reći u svoju odbranu.

RSE: Da li se ijedna Vlada drugačije ponašala?

Knežević: Nijedna Vlada se nije drugačije ponašala. Oni prosto uobražavaju da znaju šta treba da urade, ali to što oni imaju uverenje šta treba da urade pokazuje činjenica kakvo je stanje. Ovo su posledice, odnosno stanje koje je epilog dugogodišnjeg vođenja potpuno volonterske, nereferentne politike, kada je ekonomija u pitanju.

RSE: Kakav je vaš komentar na predložene mere? Da li se tim merama zahvata u suštinu problema ili se gasi požar?

Knežević: Ovo bih definisao kao mere bez mera. Očigledno se ponovo donose populističke mere koje izbegavaju da se suoče sa mrskom istinom i donesu neophodne strukturne reforme. Sve ono što je Vlada predlagala, pre svega se odnosi da svaki ministar, kao i predsednik političke stranke, zaštiti svoj birački korpus, pa gospodin Krkobabić štiti penzionere, mada ne razume da je on i ministar rada, a ne samo penzionera. Gospodin Dačić štiti radničku klasu, gospodin Dinkić poslodavce i regione, a gospodin Vučić narod. Tako da smo po istom pitanju, kao što su zamrzavanje plata i cena, imali pet dijametralnih mišljenja. Ova Vlada ne može doneti konzistentne mere kad su u pitanju strukturne potrebe privrede, jer bi to značajno urušilo njihov politički kredibilitet.

RSE: Šta vi konkretno zamerate ovim merama?

Knežević: Izbeglo se da se da odgovor na suštinska dva pitanja. Zašto podbacuju prihodi budžeta i zašto je premašen deficit budžeta za čak pedeset odsto? Ako ne odgovorimo na to zašto nam padaju prihodi budžeta, mi stalno raspodeljujemo ništa. Na rashodnoj strani budžeta, ako se stalno štedi na platama i penzijama, ako se štedi na transferima lokalnim zajednicama, ako se štedi na javnim nabavkama i potrošnji u nabavci roba, izvesno je da će na prihodnoj strani biti manji prihodi od poreza na potrošnju, odnosno da će to umanjiti privrednu aktivnost, da će to proizvesti novi broj ljudi koje ćemo mi otpuštati. Na jednoj strani provodite mere, a na drugoj strani nas te mere uvode u novu spiralu recesije. Sve ove mere su recesivnog karaktera jer štednja znači i manje prihode na prihodnoj strani. Očigledno je da o tome niko ne vodi računa i pokušavaju o tome da razmišljaju izdvojeno.

RSE: Šta onda privreda i struka predlažu?

Knežević: Mi tvrdimo da je budžetski deficit moguće nadoknaditi na četiri pozicije: efikasnom naplatom carine, efikasnom kontrolom javnih nabavki i javnih preduzeća, koja su postala grotlo korupcije i trošenja. Po posljednjim podacima, čak sedam puta su uvećali gubitke. Zatim, efikasnom naplatom poreza i doprinosa na crnom tržištu i u zoni sive ekonomije. I na kraju, otpuštanjem jednog dela i zatvaranjem jednog dela agencija koje više liče naučnoj fantastici, nego neposrednoj potrebi privredi i građana, za koje više niko ne zna ni čemu, ni kome služe. RSE: Da li išta od toga, što vi smatrate da je način da se izađe iz krize, postoji u ovim merama i namerama Vlade Srbije?

Knežević: U novim merama Vlade, nijednom reči nije spomenuta privreda, a samo ona, povećanjem privredne aktivnosti izvoza i povećanjem broja zaposlenih, može biti generator i motor izlaska iz krize. Ovako se konstantno vrtimo u krug i kao da se trudimo da izmislimo što besmislenije mere, kako bismo se održali na vlasti, ne razumevajući da će epilog jako ružnih ekonomskih posledica, u roku od godinu dana, biti toliko intenzivan da nećemo moći ni pronaći dobra rešenja. Ekonomija daje samo optimalno vreme, ne faraonski beskonačno. Ako u tom vremenu ne povučete zahtevane poteze, ono što vas potencijalno očekuje je daleko gore, nego ono što biste uradili u optimalnom vremenu i uslovima.

RSE: Ali, potpredsednik Vlade, Aleksandar Vučić, kaže da će biti donete nepopularne mere, da on neće da misli na rejting stranke, nego će da misli na rejting države i na sutrašnjicu nove generacije. Kako se to uklapa u ovo što vi govorite?

Knežević: Kao da je neko njima branio da donesu takve mere. Ironija je da o merama Vlade raspravljaju ljudi koji o ekonomiji i privredi jako malo znaju, i po zvanju i po znanju. Čudno je da niko nije konsultovao ni jednog jedinog čoveka iz struke. Izvesno je da te mere, koje neko treba da povuče u ovom trenutku, mogu da dovedu u pitanje opstanak Vlade. Mogli bi, za promenu, da pitaju nekog ko o tome zna nešto više. Ne može pravnik ili politolog da raspravlja o ekonomiji, kao da je to stvar estrade, a ne kao da je stvar izuzetno ozbiljne nauke, statistike i logike.

RSE: To deluje krajnje jednostavno. Nabrojali ste četiri mere. Zato se pitam, u čemu je problem?

Knežević: Problem je što imamo Vladu u kojoj su ministri u stvari predsednici stranaka. To su generali koji odlučuju o svemu - i o mišljenjima i o glasanjima i o donošenju mera. Samo se pokušava voditi takva politika, koja ne ugrožava stranački interes, odnosno njihovu poziciju u tom akcionarskom društvu, koje se zove Vlada. Ono što treba doneti traži politički legitimitet i stručni kredibilitet, a usput i odvažnost da se donesu mere koje bukvalno znače i pad Vlade. Ali, ako mi to ne uradimo, mi nemamo nikakvih šansi. Narednih godinu dana mi smo u lošoj beskonačnosti. Ta loša beskonačnost potopiće celu privredu i ekonomiju Srbije. Ovo su diplomatske mere i šminkanje mrtvaca, koje nemaju nikakav efekat.

RSE: U Vladinim merama su i preduzeća u restruktuiranju.

Knežević: Preduzeća u restrukturiranju ima oko 175. Ukupno smo u četiri godine dali oko 4,5 milijardi evra, a oni su sada u goroj situaciji nego kada su ušli u restrukturiranje. Restrukturiranje znači da postoji plan oporavka nekog privrednog subjekta, a potom da ono u oročenom vremenu postane efikasno i posluje, a ako to ne može, onda se gasi. Međutim, igra je druga. Igra je što u tim preduzećima radi 55.000 ljudi. Ko sada ima odvažnosti da kaže - mi ćemo ukinuti subvencije i dotacije firmama u restrukturiranju. Onda ćemo imati 50.000 novih ljudi imati na Zavodu za zapošljavanje, pored milion nezaposlenih, koje već imamo. Ali mi drugog rešenja nemamo jer oni, ne samo što prave direktne poslovne gubitke, već i indirektne. Ponašaju se kao faraoni. Niti plaćaju nama dobavljačima, niti plaćaju poreze i doprinose, ne plaćaju energente. Oni su u toliko povlaštenom položaju, da njihova drskost zapravo prevazilazi svaku poslovnu etiku.

RSE: Gradonačelnik Beograda i predsednik DS-a, Dragan Đilas tvrdi da je PKB primer uspešnog restrukturiranja i da bi to mogao da bude model za Srbiju?

Knežević: Slažem se sa tim da je PKB restruktuiran kvalitetno, ali bi me sada radovalo da vidim i koliko on još ima nasleđenih dugova, da ga sada prodamo, ili da završi na berzi kao akcionarsko društvo. Bitno je da se on razduži za sve dugove koje je nasledio. Ovako, država mu otpiše jedan deo dugova. I mi svi, poslodavci poslovali bismo uspešno i rajski kada bi nam se otpisale pripadajuće obaveze. Nisam za to da država upravlja u bilo kom segmentu privrede. Koliko je to loše, najbolje govori činjenica da su gubici u javnim preduzećima, po poslednjem finansijskom izveštaju, sedam puta uvećani. Mi ćemo uvek, kao narod, to društveno tumačiti kao ničije i kao jedinu šansu da iz njega izvučemo ličnu i stranačku korist.

RSE: Da li je iko u vlasti do sada računao na mala i srednja preduzeća? Koliko su ona zapostavljena na račun, sa jedne strane tajkuna odnosno krupnog kapitala, a sa druge strane javnih preduzeća?

Knežević: Čini mi se da su mala i srednja preduzeća pretvorena u socijalnu ustanovu. Oni su tu da zbrinjavaju 363.285 zaposlenih. Malih i srednjih preduzeća ima 91.154. To je kapilarni sistem koji, ne samo da zapošljava, nego u evropskim privredama čini čak 99% ukupnih privreda, a kod nas to nikog ne interesuje. To je jedna farsa u kojoj se svi pozivaju na mala i srednja preduzeća. Ni jedna jedina mera nije donesena, kako bi im se olakšalo poslovanje. Sa druge strane, u Privrednom savetu postoji pet predstavnika krupnog kapitala, takozvanih tajkuna. Mala i srednja preduzeća su izvor velikih problema, a naši političari tako funkcionišu da se pokriju rukama po glavi, misleći da ih niko ne vidi, u nastojanju da zaobiđu probleme.

RSE: Da li je budućnost razvoja Srbije upravo u tom sektoru?

Knežević: Jedini ko može izvesti Srbiju iz ovih problema su mala i srednja preduzeća i preduzetnici, kao i svugde u svetu. Ne može niko da se oslanja na bilo kakve dovitljive mere, nego na strukturno uvažavanje privrednih tokova, kao što je to i u Evropi.

RSE: Ali zar mala i srednja preduzeća ne stavljaju ključ u bravu jer su jednostavno dovedeni na rub propasti? Niti ko plaća, sistem dugova se umnožava...

Knežević: Najnoviji podaci APR-a govore da su gubici uvećani za 8,4%, da je udeo ličnog kapitala pravnih lica svega 66%, da su svi trendovi negativni, ono na šta smo mi upozoravali. Upozoravali smo da je najveći problem malih i srednjih preduzeća crno tržište i siva ekonomija, kao i izuzetno visoko zahvatanje države koja narcisoidno zahvata, bez obzira hoće li neko opstati ili neće.

RSE: Više plate u javnom, nego u privatnom sektoru, u Srbiji su, kažu neki, jedinstvene u svetu. Ili, ima još takvih primera?

Knežević: Mislim da svega još dve zemlje u svetu imaju takav odnos, ali da su plate u javnom sektoru 30% veće nego u privatnom sektoru, toga nema. Oni su to jako perfidno radili tako što su podizali najnižu cenu rada, navodno brinući se o onima koji najmanje primaju, a u stvari je ta najniža cena rada poslužila kao osnovica za preračunavanje plata po koeficijentima o složenosti. To je doslovce značilo svaki put povećanje plata u javnom sektoru.

Na žalost više ne može tih 270.000 ljudi u privatnom sektoru to da pokriva jer svaki zaposleni u privatnom sektoru hrani 5,5 ljudi, koje na različite načine, posredno ili neposredno, izdržava. Magarac je krepao, o njemu niko nije vodio računa! Plašim se da ćemo mi do kraja godine doživeti tranzicioni kolaps jer nam niko ne garantuje uspešno provedenu tranziciju u malim i srednjim preduzećima.

RSE: Da li će vama biti dostupni pristupni fondovi EU?

Knežević: Nije u Srbiji problem kapitala. U Srbiji je problem tržišta. Svako poslovanje ima jedan suštinski bilans - da li ono što proizvodite, ili čime se bavite, imate kome da prodate. Ako su crno tržište, siva ekonomija i tajkunski monopolski položaj uzeli preko 60% ukupnog tržišta, onda je motiv i mogućnost za razvoj izuzetno sužen. Zato mi govorimo da su crno tržište i siva ekonomija najveći hendikep srpske ekonomije i njegova najveća razvojna šansa. Na žalost, Vlada je to uzela kao jeftin socijalni program i tako mi svi živimo, smeškajući se jedni drugima, a znajući da ništa nije u redu.

RSE: Šta je sa stranim investicijama? Koliko ih ima i u šta stranci ulažu?

Knežević: Strane investicije su sve manje. Sada upozoravaju stručnjaci da će ih i dalje biti sve manje. U prvom kvartalu su one iznosile svega 155 miliona evra, a da ironija bude veća, struktura tih investicija je apsolutno nepovoljna. Čak 27 miliona evra su finansijske investicije, 17 miliona evra je otišlo u otvaranje novih tržnih centara. Dakle, najveći deo tih investicija, preko 80%, su ili finansijske investicije ili sektor usluga. Grinfild i brownfild investicija skoro da nema, a samo su one motorika razvoja društva.

RSE: Kakvu biste vi poruku uputili Vladi Srbije sada?

Knežević: Molimo vas, ne donosite sami mere, jer to ne znate, nemate ni stručni kredibilitet, ni legitimitet. Napravite jednu javnu debatu između privrede, nauke, struke i politike. Otvorimo mesec dana sve performanse koje mogu da donesu urgentne mere detaljnog spremanja zemlje. Kratkoročne mere i dugoročna strategija - samo na osnovu toga možemo da imamo trasiran put ekonomskog razvoja. Ovakve improvizacije uvek donose daleko više posledica, nego što rešavaju probleme uzroka.

RSE: Čime se vi bavite?

Knežević: Bavim se proizvodnjom tekstila. Imam 130 zaposlenih radnika i konfekciju Modus u Pančevu.

RSE: Kakav je bio vaš profesionalni put?

Knežević: Studirao sam filozofiju u Sarajevu. Onda sam video da ne mogu da živim od novinarstva, kada sam se oženio. Između imati i biti, na stranputici, to me odvelo u drugom smeru. Inače tvrdim da je biznis samo za ljude koji nemaju ničim pametnijim da se bave. Razumni ljudi imaju sebe, obrazovanje i porodicu, a biznis je đavolja igra. Na žalost, sada održavam biznis i broj zaposlenih, samo zato što bih otpuštanjem ovako velikog broja ljudi bukvalno izvršio genocid nad njihovim sudbinama. Imam 130 zaposlenih i kada uđem u svoju proizvodnu halu, svaka od tih žena, pogleda u mene, znajući da kada izgube posao sa 55 ili 60 godina, neće moći više nigde da ga nađu. Svaka od njih je izuzetno vredna i korektna, naročito one iz Kovačice, pogotovo taj deo slovačkog življa. Očigledno i vlast tako radi - računa na našu savest i njihovu nesavest. Oni uzimaju koliko im treba i baš ih briga što nama ništa ne ostaje. Ali, i tome ima kraja i jako brzo ćemo pokušati da rešimo probleme.

RSE: Da li ste član neke partije?

Knežević: Nisam član ni jedne partije. Na poslednjim izborima, Asocijacija malih i srednjih preduzeća je podržala SNS jer smo mislili da treba prekinuti kontinuitet prošle, loše vlasti. Na žalost birajući između ta dva zla, dobili smo ovo sada.