Mirko Cvetković: Evropa i Kosovo ostaju jedini put

Predsednik Vlade o putu ka EU, Kosovskom pitanju, borbi protiv krize, odnosima u Vladi: Zahtev za priznanjem Kosova krio se iza rešenja za forume. Treba biti oprezan sa rokovima oko kandidature. Kampanja komplikuje rukovođenje Vladom, ali je neće ugroziti

Gordana Bulatović Danijela Milinković
Podeli

Bez obzira na to što Srbiji nije dodeljen status kandidata, Vlada neće odustati od kursa koji je zauzela na početku svog mandata - da korača ka EU i bori se za rešenje problema Kosova. Ma koliko situacija trenutno ne izgledala optimistično, Srbija, ipak, nije udarila u evropski i kosovski zid.

Ovako u intervjuu za ”Novosti” premijer Mirko Cvetković odgovara na pitanje da li je Brisel 9. decembra na evropski put Srbije postavio nepremostivu prepreku - da priznamo nezavisno Kosovo:

"Ova vlada neće ni eksplicitno ni implicitno priznati nezavisnost Kosova i Metohije. Smatramo da je dijalog jedini način za trajno stabilizovanje stanja na Kosovu i Metohiji i u regionu. Takođe, dijalog i uspeh u dijalogu trebalo bi da bude i ulaznica u EU."

* Nije li insistiranje na odustajanju od Rezolucije 1244 zapravo zahtev za priznanjem Kosova?

- Takav zahtev nije nam isporučen u eksplicitnom obliku. Jednostavno, neka od rešenja za učešće Prištine u regionalnim forumima, na kojima se insistiralo, ukazuju da se takav zahtev nalazi u pozadini. To za Srbiju nije prihvatljivo.

NIJEDAN MINISTAR NIJE KRIV ZA KASKANJE NA PUTU KA EU
* Smatrate li i vi, kao gradonačelnik Đilas, da su više od Đelića za nedobijanje statusa odgovorni ministri Jeremić i Bogdanović?

- Potpredsednik Đelić je neoprezno izjavio da će, ako u decembru ne načinimo naredni korak ka EU, dati ostavku. I on je to učinio, kao moralni čin, a ne zato što je ova vlada promenila kurs, ili bila neuspešna u tom procesu. U mišljenju Evropske komisije ne postoji nijedna zamerka na reforme, već se isključivo traži napredak oko Kosova, što je problem koji je nastao desetinama godina ranije. Taj nasleđeni problem nije stvar samo ove vlade, niti šefa diplomatije i ministra za Kosovo.

* Kako će Srbija do marta ubediti svoje evropske partnere da se pred nju postavlja nemoguć zahtev?

- Mislim da su nakon svega u EU svesni da je to za nas neprihvatljivo. Čini mi se da su pojedine zemlje imale pogrešnu percepciju - da su pritisci ono što nas je guralo na evropskom putu. To apsolutno nije tačno. Sve što smo uradili, uključujući okončanje saradnje sa Haškim tribunalom, uradili smo zbog nas samih, a ne zato što nas je neko pritiskao. I sada smo pokazali da su pritisci loša taktika, već da je potrebno da se postigne dogovor koji je prihvatljiv za sve.

* Insistiranje da se odustane od Rezolucije 1244 dovelo je u pitanje i nastavak dijaloga?

- Ključno je nastaviti s pregovorima. Činimo sve da se što pre ponovo sedne za sto, jer je to jedini način da se dođe do rešenja. Rezoluciju 1244 doneo je Savet bezbednosti UN, ona nije osporena od bilo koga, i mi ne vidimo razlog zašto u daljem pregovaračkom procesu ona ne bi mogla da bude tretirana kao ključna koordinata dijaloga.

* Vladi zameraju što je građane na Kosovu ostavila na cedilu. Ostaje li se čvrsto pri stavu da država neće napustiti institucije na severu KiM?

- Naravno. Jedni nas optužuju što navodno napuštamo Srbe na Kosovu, a drugi što ne priznamo nezavisnost KiM. Ova vlada se, ponavljam, obavezala na dve stvari - da idemo ka Evropi i da ostanemo uz naš narod na Kosovu.

* Očekujete li vi lično da Srbija za dva meseca dobije kandidaturu?

- Situacija u Evropi se svakodnevno menja i treba biti oprezni u davanju bilo kakvih rokova.

* Ne mislite li da je paradoksalno da težimo Evropi koja nam postavlja uslove koje očigledno ne možemo da ispunimo?

- Da li je paradoksalno ići u školu, obrazovati se, raditi, a znati da jednog dana nećete više biti živi? Kandidatura, i na kraju članstvo u EU, za nas su značajni, ali je još važnije da naš sistem i vrednosti uređujemo u skladu sa evropskim i da popravljamo naše društvo.

USKORO NOVA STRATEGIJA ZA ”JAT”
* Šta će se dogoditi sa ”Jatom”?

- Pošto smo ostali bez jedinog ponuđača, moramo da napravimo strategiju, sa kojom ćemo uskoro izaći. Mislim da je dobro da država ima svog avioprevoznika.

* Da li je Vlada spremna, u slučaju da zapreti višegodišnje kašnjenje u evropskim integracijama, da revidira politiku prema Kosovu?

- Ne. Ova vlada je formirana i funkcioniše u skladu sa mandatom koji je dobila, a on podrazumeva da su evropske integracije pravac na kojem mora da radi, uz očuvanje teritorijalnog integriteta na Kosovu. Za nekoliko meseci slede izbori i tu će se pojaviti različiti stavovi, neke partije će predlagati novu politiku za Kosovo, drugi će tražiti da odustanemo od Evrope. Ona politika koja bude dobila podršku građana - biće i sprovedena.

* Opozicija tvrdi da je vladajuća politika da EU nema alternativu doživela slom i traži da se odmah raspišu izbori na svim nivoima, i za parlament i predsednika Srbije?

- Prvo, politika i EU i Kosovo nije doživela krah. Drugo, nema nikakve potrebe raspisivati naredne izbore nekoliko meseci pre redovnih. Opozicija nema nijedan konstruktivan predlog i za svaki problem predlaže raspisivanje izbora.

* Ali, sve su dublji rascepi u samoj vladajućoj koaliciji i to oko strateških pitanja koja su i okupila stranke vlasti. Hoćete li uspeti da ostanete na okupu do kraja mandata?

- Verujem da će svi pokazati političku ozbiljnost i odgovornost da se sačuva stabilnost u zemlji.

* Koliko otvoren ulazak pojedinih stranaka vladajuće koalicije u kampanju ometa rad Vlade i uspevate li da držite ministre na okupu, iako se često ponašaju kao ”rogovi u vreći”?

- Priznajem da rukovoditi velikom koalicionom vladom nije lako. Ali, uprkos svim teškoćama, privodimo mandat kraju, što je samo po sebi uspeh. Jer, prvo što me investitori pitaju, to je da li imamo političku stabilnost.

* Može li to što ministar Srđan Srećković nema više podršku SPO da izazove nestabilnost u Vladi?

- Mislim da ne može.

* Jeste li i sada, kao što ste bili pre nekoliko meseci, sigurni da će koalicija na vlasti nastaviti da vodi Srbiju i posle narednih izbora?

- Sada sam još više ubeđen da će tako biti. Proteklih meseci nisam čuo nijednu dobru ideju opozicije.

* Težište politike, kako ovih dana najavljujete, prebacujete na ekonomiju. Kojim merama ćete pokušati da smanjite uticaj globalne krize?

- Naša ekonomija je usko povezana sa okruženjem i drugim zemljama. Oko 60 odsto trgovinske razmene je sa EU i sve što se tamo dešava, oseća se i kod nas. Dodatni problem što su neke zemlje sa kojima baš imamo razgranate veze, poput Italije i Grčke, u velikim problemima. Zato ćemo pokušati da odgovarajućom fiskalnom i monetarnom politikom ublažimo moguće negativne efekte.

* Ima li tu nekih mera koje ste predvideli budžetom?

- Da smo bogatija zemlja, imali bismo mnogo veći arsenal rešenja. I tranzicija i kriza dovode do gubitka radnih mesta, a mi se i pored ta dva negativna efekta održavamo na nogama, za razliku od mnogih drugih zemalja. Deficit budžeta, a koji će biti nešto manji nego ove godine je, zapravo, podsticajna i antirecesiona mera. Ubacuje se u sistem više para nego što smo kroz poreze izvukli i podsticajno delujemo na tražnju.

UREDBE OKO PRIMENE DOGOVORA SU USTAVNE
* Kada će biti usvojene preostale uredbe o dogovorima postignutim u Briselu?

- Na uredbama se radi. Formirali smo Kancelariju koja će se baviti tehničkim poslovima oko dogovora i njihove implementacije - ona je sada centralna tačka gde se skupljaju sve informacije.
* Opozicija optužuje Vladu da su sporazumi s Prištinom protivustavni...
- Uredbe su u skladu sa Ustavom, u suprotnom ih ne bismo donosili.

* Da li je moguće minus državne kase podvesti pod podsticajnu meru?

- Što se tiče fiskalne politike, deficit jeste glavna mera. Trudimo se da obezbedimo još dodatnih sredstava za privredu, povlačimo, recimo, kredit EU od 250 miliona evra koji će biti raspoloživ sredinom januara. Razgovarao sam i sa predstavnicima Crnomorske banke o našem potencijalnom učešću u njihovom kapitalu koji bi nam omogućio dodatno dugoročno zaduživanje, ne države, već malih i srednjih preduzeća.

* Sasvim smo blizu zakonski utvrđenoj granici mogućeg zaduženja. Hoćete li menjati zakon ili će se on, svesno, kršiti?

- Nećemo sada menjati zakon. Inače, do kraja godine će se javni dug približiti tom zakonskom limitu od 45 odsto BDP. Međutim, ulaskom u 2012. godinu naš BDP će porasti, a i otplatićemo i deo zaduženja, pa će javni dug, u procentima, automatski pasti.

* Da li predloženi budžet predviđa ozbiljnije uštede, možda manji broj zaposlenih?

- Deficit će biti nešto manji nego ove godine. Manje-više smo prekopirali računicu iz ovogodišnjeg rebalansa budžeta. Naravno, nova vlada će polazeći od tih cifara, morati da napravi rebalans budžeta da bi ga prilagodila svojoj ekonomskoj politici.

* Znači, budžet nema razvojni karakter?

- Ima u meri u kojoj je bio i rebalans.

* Na dvogodišnjicu Vlade, kao najveći uspeh naveli ste ukidanje viza, koje sada Evropa ponovo preti da će uvesti našim građanima. Po vama, po čemu će ova vlada ostati upamćena?

- Nadam se po tome što smo, bez obzira na nezapamćenu ekonomsku krizu, uspeli da ostanemo na nogama, što nije pošlo za rukom mnogo bogatijim zemljama od naše.

Info

"Ne možemo da dopustimo da prođe 20 godina od ubistva novinara"

Nakon raspada bivše Jugoslavije, nekoliko novinara je ubijeno u Srbiji samo zato što su radili svoj posao. Često neuspešne istrage njihovih ubistava naterale su Verana Matića da uvidi da novinari moraju aktivno da učestvuju u rešavanju ovih ubistava. Zajedno sa vladinim institucijama, on je osnovao srpsku Komisiju za istraživanje ubistava novinara 2013. godine.

intervju četvrtak 2.11. 17:39 Komentara: 0
strana 1 od 102 idi na stranu