Mirko Cvetković: Evropa i Kosovo ostaju jedini put

Bez obzira na to što Srbiji nije dodeljen status kandidata, Vlada neće odustati od kursa koji je zauzela na početku svog mandata - da korača ka EU i bori se za rešenje problema Kosova. Ma koliko situacija trenutno ne izgledala optimistično, Srbija, ipak, nije udarila u evropski i kosovski zid.

Ovako u intervjuu za ”Novosti” premijer Mirko Cvetković odgovara na pitanje da li je Brisel 9. decembra na evropski put Srbije postavio nepremostivu prepreku - da priznamo nezavisno Kosovo:

"Ova vlada neće ni eksplicitno ni implicitno priznati nezavisnost Kosova i Metohije. Smatramo da je dijalog jedini način za trajno stabilizovanje stanja na Kosovu i Metohiji i u regionu. Takođe, dijalog i uspeh u dijalogu trebalo bi da bude i ulaznica u EU."

* Nije li insistiranje na odustajanju od Rezolucije 1244 zapravo zahtev za priznanjem Kosova?

- Takav zahtev nije nam isporučen u eksplicitnom obliku. Jednostavno, neka od rešenja za učešće Prištine u regionalnim forumima, na kojima se insistiralo, ukazuju da se takav zahtev nalazi u pozadini. To za Srbiju nije prihvatljivo. * Kako će Srbija do marta ubediti svoje evropske partnere da se pred nju postavlja nemoguć zahtev?

- Mislim da su nakon svega u EU svesni da je to za nas neprihvatljivo. Čini mi se da su pojedine zemlje imale pogrešnu percepciju - da su pritisci ono što nas je guralo na evropskom putu. To apsolutno nije tačno. Sve što smo uradili, uključujući okončanje saradnje sa Haškim tribunalom, uradili smo zbog nas samih, a ne zato što nas je neko pritiskao. I sada smo pokazali da su pritisci loša taktika, već da je potrebno da se postigne dogovor koji je prihvatljiv za sve.

* Insistiranje da se odustane od Rezolucije 1244 dovelo je u pitanje i nastavak dijaloga?

- Ključno je nastaviti s pregovorima. Činimo sve da se što pre ponovo sedne za sto, jer je to jedini način da se dođe do rešenja. Rezoluciju 1244 doneo je Savet bezbednosti UN, ona nije osporena od bilo koga, i mi ne vidimo razlog zašto u daljem pregovaračkom procesu ona ne bi mogla da bude tretirana kao ključna koordinata dijaloga.

* Vladi zameraju što je građane na Kosovu ostavila na cedilu. Ostaje li se čvrsto pri stavu da država neće napustiti institucije na severu KiM?

- Naravno. Jedni nas optužuju što navodno napuštamo Srbe na Kosovu, a drugi što ne priznamo nezavisnost KiM. Ova vlada se, ponavljam, obavezala na dve stvari - da idemo ka Evropi i da ostanemo uz naš narod na Kosovu.

* Očekujete li vi lično da Srbija za dva meseca dobije kandidaturu?

- Situacija u Evropi se svakodnevno menja i treba biti oprezni u davanju bilo kakvih rokova.

* Ne mislite li da je paradoksalno da težimo Evropi koja nam postavlja uslove koje očigledno ne možemo da ispunimo?

- Da li je paradoksalno ići u školu, obrazovati se, raditi, a znati da jednog dana nećete više biti živi? Kandidatura, i na kraju članstvo u EU, za nas su značajni, ali je još važnije da naš sistem i vrednosti uređujemo u skladu sa evropskim i da popravljamo naše društvo. * Da li je Vlada spremna, u slučaju da zapreti višegodišnje kašnjenje u evropskim integracijama, da revidira politiku prema Kosovu?

- Ne. Ova vlada je formirana i funkcioniše u skladu sa mandatom koji je dobila, a on podrazumeva da su evropske integracije pravac na kojem mora da radi, uz očuvanje teritorijalnog integriteta na Kosovu. Za nekoliko meseci slede izbori i tu će se pojaviti različiti stavovi, neke partije će predlagati novu politiku za Kosovo, drugi će tražiti da odustanemo od Evrope. Ona politika koja bude dobila podršku građana - biće i sprovedena.

* Opozicija tvrdi da je vladajuća politika da EU nema alternativu doživela slom i traži da se odmah raspišu izbori na svim nivoima, i za parlament i predsednika Srbije?

- Prvo, politika i EU i Kosovo nije doživela krah. Drugo, nema nikakve potrebe raspisivati naredne izbore nekoliko meseci pre redovnih. Opozicija nema nijedan konstruktivan predlog i za svaki problem predlaže raspisivanje izbora.

* Ali, sve su dublji rascepi u samoj vladajućoj koaliciji i to oko strateških pitanja koja su i okupila stranke vlasti. Hoćete li uspeti da ostanete na okupu do kraja mandata?

- Verujem da će svi pokazati političku ozbiljnost i odgovornost da se sačuva stabilnost u zemlji.

* Koliko otvoren ulazak pojedinih stranaka vladajuće koalicije u kampanju ometa rad Vlade i uspevate li da držite ministre na okupu, iako se često ponašaju kao ”rogovi u vreći”?

- Priznajem da rukovoditi velikom koalicionom vladom nije lako. Ali, uprkos svim teškoćama, privodimo mandat kraju, što je samo po sebi uspeh. Jer, prvo što me investitori pitaju, to je da li imamo političku stabilnost. * Može li to što ministar Srđan Srećković nema više podršku SPO da izazove nestabilnost u Vladi?

- Mislim da ne može.

* Jeste li i sada, kao što ste bili pre nekoliko meseci, sigurni da će koalicija na vlasti nastaviti da vodi Srbiju i posle narednih izbora?

- Sada sam još više ubeđen da će tako biti. Proteklih meseci nisam čuo nijednu dobru ideju opozicije.

* Težište politike, kako ovih dana najavljujete, prebacujete na ekonomiju. Kojim merama ćete pokušati da smanjite uticaj globalne krize?

- Naša ekonomija je usko povezana sa okruženjem i drugim zemljama. Oko 60 odsto trgovinske razmene je sa EU i sve što se tamo dešava, oseća se i kod nas. Dodatni problem što su neke zemlje sa kojima baš imamo razgranate veze, poput Italije i Grčke, u velikim problemima. Zato ćemo pokušati da odgovarajućom fiskalnom i monetarnom politikom ublažimo moguće negativne efekte.

* Ima li tu nekih mera koje ste predvideli budžetom?

- Da smo bogatija zemlja, imali bismo mnogo veći arsenal rešenja. I tranzicija i kriza dovode do gubitka radnih mesta, a mi se i pored ta dva negativna efekta održavamo na nogama, za razliku od mnogih drugih zemalja. Deficit budžeta, a koji će biti nešto manji nego ove godine je, zapravo, podsticajna i antirecesiona mera. Ubacuje se u sistem više para nego što smo kroz poreze izvukli i podsticajno delujemo na tražnju. * Da li je moguće minus državne kase podvesti pod podsticajnu meru?

- Što se tiče fiskalne politike, deficit jeste glavna mera. Trudimo se da obezbedimo još dodatnih sredstava za privredu, povlačimo, recimo, kredit EU od 250 miliona evra koji će biti raspoloživ sredinom januara. Razgovarao sam i sa predstavnicima Crnomorske banke o našem potencijalnom učešću u njihovom kapitalu koji bi nam omogućio dodatno dugoročno zaduživanje, ne države, već malih i srednjih preduzeća.

* Sasvim smo blizu zakonski utvrđenoj granici mogućeg zaduženja. Hoćete li menjati zakon ili će se on, svesno, kršiti?

- Nećemo sada menjati zakon. Inače, do kraja godine će se javni dug približiti tom zakonskom limitu od 45 odsto BDP. Međutim, ulaskom u 2012. godinu naš BDP će porasti, a i otplatićemo i deo zaduženja, pa će javni dug, u procentima, automatski pasti.

* Da li predloženi budžet predviđa ozbiljnije uštede, možda manji broj zaposlenih?

- Deficit će biti nešto manji nego ove godine. Manje-više smo prekopirali računicu iz ovogodišnjeg rebalansa budžeta. Naravno, nova vlada će polazeći od tih cifara, morati da napravi rebalans budžeta da bi ga prilagodila svojoj ekonomskoj politici.

* Znači, budžet nema razvojni karakter?

- Ima u meri u kojoj je bio i rebalans.

* Na dvogodišnjicu Vlade, kao najveći uspeh naveli ste ukidanje viza, koje sada Evropa ponovo preti da će uvesti našim građanima. Po vama, po čemu će ova vlada ostati upamćena?

- Nadam se po tome što smo, bez obzira na nezapamćenu ekonomsku krizu, uspeli da ostanemo na nogama, što nije pošlo za rukom mnogo bogatijim zemljama od naše.