Rektor: Pamet u dugovima

Fakulteti su pod pritiskom države odustali od poskupljenja školarina, ali je između njih i Ministarstva prosvete stvorena tenzija zbog manjka novca. Studenti su nakratko profitirali, ali i dalje novca na fakultetima nema dovoljno, što će sigurno ugroziti kvalitet školovanja.

I. Mićević
Podeli

- Fakulteti žive od danas do sutra. Gasimo požare. Zimski semestri su teži od letnjih, jer dolazi grejanje. Imamo probleme sa investicijama. Zgrada Matematičkog fakulteta propada, Geografija nema svoju zgradu, Biološki fakultet se zida od devedesetih, a Elektrotehnički od sedamdesetih godina. Ali znamo gde živimo, kolika je kriza, pa se nekako snalazimo - kaže za "Novosti" prof. dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu.

* Dug države prema univerzitetu meri se u stotinama miliona evra. Jeste li spremni da oprostite taj novac, ako bi sada počelo redovno finansiranje?

- Već smo oprostili, šta nam dugo preostaje! Ali razumem da su ljudi nezadovoljni što se ne poštuje isplata materijalnih troškova. Taj dug se umnožava od 2005. godine, a država sve vreme odbija da potpiše ugovor sa univerzitetima, što je po zakonu dužna. Jer kada se ugovor potpiše, onda bi država morala da ga poštuje.

* Mislite li da će taj problem u skorije vreme biti rešen?

- Realni smo. U zemlji u kojoj nema privrede teško se puni budžet. Država ne može više od ovoga i fakulteti moraju sami da se dovijaju, što iz školarina, što kroz druge prihode. Od duga za troškove više bih voleo da nam vrate imovinu Univerziteta, kada dobijemo zakon o restituciji. Od imovine bismo mogli da finansiramo fakultete i stipendiramo studente.

* A do tada će fakulteti morati da se snalaze. Gde je najteže?

- Najlošije je na prirodnim naukama, gde je malo studenata, a laboratorijske vežbe su skupe. Sada jedino Stomatologija nije vratila cenu školarina, ali dekan je dao veoma razumno objašnjenje. Sa novcem kojim raspolaže ne može da održi kvalitet nastave, obezbedi praksu i materijal za vežbe. Teška situacija je na Poljoprivrednom, gde su smanjili plate za 20 odsto.

* Uprkos teškoj situaciji na fakultetima, podržali ste stav ministra prosvete.

- Jesam, zbog finansijske krize koja je u celoj zemlji teška. Roditelji treba da daju više od jedne plate za kiriju, hranu i školarinu. Jeste da fakulteti poslednje tri godine nisu dizali cene, osim za stopu inflacije, ali i to je previše za prosečnu porodicu.

* Iako je, kako kažete, teško školovati studenta, interesovanje je veliko. Prijavilo se 5.000 kandidata više nego što ima slobodnih mesta.

- Ako se krizi doda podatak da se broj mladih prirodno smanjuje svake godine, veoma sam zadovoljan interesovanjem. Posebno raduje što je Mašinski fakultet, koji je osnova čitave industrije, premašio kvotu prvi put posle mnogo godina. Takođe, dobro je i što se ponovo javlja interesovanje za srpski jezik i književnost.

* Kako objašnjavate da je najviši prag znanja i najveće interesovanje na Fakultetu bezbednosti?

- Popularni su jer imaju nove obrazovne programe. Taj profil se traži i u stranim i u domaćim kompanijama. A među studentima su i mnogi ljudi koji već rade u tom resoru, pa im je potrebno formalno obrazovanje iz struke.

* I drugi fakulteti se reformišu, prilagođavaju pravilima studiranja po "Bolonji". Jesu li opravdane kritike koje iz pojedinih zemalja stižu na račun ovog sistema studiranja?

- Nijedan sistem nije savršen. Mora stalno da se usavršava. Izgurali smo jednu generaciju "bolonjaca" i videli da na oko 20 odsto predmeta postoje problemi, nedozvoljeno mala prolaznost, za šta mogu biti krivi profesori, preobimno gradivo... Trudimo se da menjamo i popravljamo stvari. Prilagođavamo se tržištu, učimo studente da misle i brzo se adaptiraju. Moramo da ih naučimo da plivaju pre nego što ih pustimo u vodu. Srbija nema ni naftu, niti druge resurse i jedino što možemo da prodajemo je pamet. A tu valja trčati trku sa najboljima.

Upoređivanje

* Koliko Univerzitet u Beogradu godišnje dobija novca od države?

- Za celo visoko obrazovanje, svih osam državnih univerziteta, godišnje se izdvaja 200 miliona evra. A Slovenija samo za Ljubljanski univerzitet, koji je duplo manji od Beogradskog, troši svake godine 300 miliona evra.

strana 1 od 105 idi na stranu