CS:GO: Četiri razloga zašto još uvek niste Global Elite

U čovekovoj prirodi je da želi da napreduje I bude bolji, posebno ako se time može pohvaliti pred drugima, jer, šta je uspeh ako drugi ne vide? Zato i igrate šesti uzastopni gejm, jer ste dobili prethodnih pet, i posle ove sigurno idete u viši rank.

I to sigurno je naravno nesigurno, jer je Valve iskusno, i najblaže rečeno – lukavo, sprečio da vidite koliko ste zapravo blizu višeg ili nižeg ranka. Osim što je to sakrio od vas, i dalje ne postoji zvanična informacija kako se rankovi računaju, što igrače tera da još više i više igraju.

Nakon odigranih prvih 10 matchmaking gejmova dobili ste prilično slab rank koji se kretao negde između silvera i golda. Counter-Strike 1.6 verziji ste dali nekoliko hiljada sati života, propuštali ste žurke, devojke i putovanja zbog očajnih onlajn turnira, ali se to konačno isplatilo – jer rapidno preskačete rankove, konačno će vas neko primetiti! Vaših pet minuta stiže, imate tek 100 sati u igri a već ste MG2, šta ćete tek da radite sa 1000 sati… Dobili ste i protivnika koji je bio DMG, i razmišljate koliko ste bolji igrač od njega, sigurno zaslužujete Supreme u najmanju ruku.

Posle još par stotina sati i desetina naučenih granata i vi stižete do tog DMG-a, koji ima crnu ikonicu, što je ipak pokazatelj ozbiljnijeg ranka. Sa ozbiljnijim rankom dolaze i malo ozbiljniji protivnici, mada i to nije nužno. Vama se čini da ta „ne-nužnost“ uvek dođe kod vas u ekipu, iako zapravo nije tako. Tavorite na relaciji MG2 – LE, i nikako da odete par koraka dalje i dobijete božanstvo zvano Global Elite.

Iako mislite da sve radite ispravno, i da je problem u saigračima ili je suparnički tim sastavljen od kombinacije smurfera i čitera, zapravo je moguće da činite neke od sledećih grešaka:

1. Igrate za sebe

Solo matchmaking gejmovi su rak rana za vaš bolji rank – “rank rana”! Ubeđeni ste da ste bolji od saigrača (i protivnika) i rašujete po mapi, čak i kao CT. Osim ako niste Silvester Stalone ili Bata Valter, nije baš pametno uletati među tri, četiri protivnika. Pored toga, ne napadate sinhronizovano sa vašim saigračima, pa je epilog izgubljena runda i meč.

2. Igrate za sebe

Iako vaši saigrači pričaju engleski kao da su išli na časove kod naših političara, pokušajte da komunicirate sa njima. Nije lako igrati sa saigračima koji znaju samo ruski jezik, ali će određene delove mape sigurno izgovoriti i razumeti. Međutim, iznervirali ste se već posle prve pištolj runde jer niste dobili info, a od nervoze ga ni vi niste dali, i gubite 1:0. Naredne dve ćete vrlo verovatno izgubiti, pa čak iako ste svesni te činjenice, iznervirali ste se i odlučujete se da činite grešku broj 1, čiji se efekat povećava mutiranjem igrača i ne davanjem informacija saigračima.

3. "Ja sam novi kennyS" sindrom

Uvek ste voleli AWP, još od 1.6 verzije kada ste na Aztecu čuvali močvaru ili most, preko Nuke gde ste gledali polje, pa sve do Dust2002 gde ste obožavali da ubijate protivnike na T sponu. Okušali ste se i u GO verziji, ne ide vam loše, kad god forsirate AWP lako ubijate protivnike. Ali, koje protivnike? Možda se nikad niste zapitali zašto ste uvek prvi po fragovima kada koristite AWP? U nižim rankovima, kretanje igrača je jako loše, predvidljivo i pravolinijski – raj za snajperiste.

Međutim, u višim rankovima su stvari malo drugačije, više se koriste granate, igraču su brži, a neki protivnici umeju “čak” i da shouder ili wide pikuju. To vas ne sprečava da i dalje budete glavni snajperista miks ekipe, što je donekle i opravdano – da biste naučili morate da igrate tim oružjem. Stvari postaju problematične kada želite da uvek kupite AWP, po svaku cenu. Ne zanima vas što su u vašoj ekipi novi GuardiaN i FalleN takođe kupili AWP, kupićete ga i vi, nema veze što ste terori. Još gore, vašem saigraču treba drop, vi imate za kalaš, ali ga niste čak ni pogledali, jer vam je samo na umu da ubijete protivnika na midu na Dust2.

Ova greška je kombinacija lošeg rukovođenja novcem i potpunog odsustva osećaja za igru, jer AWP nije potreban u svakoj situaciji, nekada meč ide u smeru da su kalaš i emka prikladniji.

4. Igrate za drugog

Kada igrate solo matchmaking, velika je verovatnoća da će vam stvarno zapasti prilično loši igrači, koje prosto želite da podučavate. Poginuli ste, a vaš saigrač je ostao u 1v1 situaciji, i ne možete da verujete kako loše igra, i sigurni ste da znate bolje.

Posle ove runde Neo i Snax se odriču nezvaničnih “clutch kings” titula, koja dospeva kod vas. Ipak, realnost brzo stupa na scenu, od vašeg urlanja na saigrača isti nije mogao da čuje korake, pritom ste ga iznervirali i runda je pripala protivniku.

Koliko god neko igrao loše, usmeravanjem u određenoj situaciji ćete teško doneti išta dobro. Davanje pozicije protivnika, uz eventualnu informaciju o HP-u i naoružanju je jedino što treba reći, i verujte vašem saigraču.

Postoji još mnogo, mnogo razloga zbog kojih niste dostigli Global Elite. Tu su stvari tehničke prirode, vaše kretanje, osećaj za igru. Navedene greške se nekada iskradaju neprimetno, a vrlo su lako rešive, pa ćete brzo otići u viši rank. Sa višim rankom dolaze i jači protivnici koji vas teraju da napredujete i u složenijim stvarima kao što su granate, spray kontrola, burst pucanje, kretanje.

Zaključak je da rank ne treba juriti, videli smo brdo loših Global Elite igrača i isto toliko odličnih DMG igrača. Dosta veliki uticaj imaju okolnosti, odnosno saigrači sa kojima igrate, pa se ne treba opterećivati lošim rankom sve dok vidite da ste dobar igrač i da se nosite sa rankovima iznad vašeg.

AUTOR: Bogdan Đurić